Connect with us

Uncategorized

Turisti iz Srbije neće plaćati putarinu kroz Severnu Makedoniju

Turisti iz Srbije će biti oslobođeni od plaćanja putarine na koridoru 10 tokom letnje sezone, od 15. juna do 15. avgusta, navodi se u saopštenju Vlade Republike Severne Makedonije.

Published

on

Ministarstvo finansija je zaduženo da na račun vlade prebaci 172 miliona denara za nabavku 200.000 “M-smart kartica” za besplatnu putarinu za vozila turista Srbije.

Elektronske kartice srpski turisti će dobijati na Graničnom prelazu “Tabanovce” prilikom ulaska u Severnu Makedoniju, a za njihovu raspodelu zaduženo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Javno preduzeće za državne puteve je dužno da ga, po završetku projekta, u slučaju neiskorišćenih sredstava, vrati na račun Budžeta Republike Severne Makedonije.

Izvor: euronews.rs

Uncategorized

Predsednik VP: Je*ao vas voz i autobus koji vas doneo u NS, Vojvodina Vojvođanima

Predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić na Tviteru je juče napisao uvredljiv komentar, dok se u Novom Sadu obeležavala godišnjica “Oluje”

Published

on

By

U jednom od tvitova, Odžić je napisao “Je*ao vas voz i autobus koji vas je doneo u Novi Sad – glavni grad Vojvodine! Vojvodina Vojvođanima – nikada severna Srbija”.

Dan ranije, 3. avgusta, Odžić se takođe osvrnuo na najavu obeležavanja “Oluje” u Novom Sadu i napisao da “bahato i bezobrazno pokušavaju da unište sve što ima veze sa Vojvodinom, njenom širinom i pristojnošću”.

I pored svega, u jedno sam siguran, oluje dođu štetu naprave i nestanu, a košave će i dalje duvati našom ravnicom“, napisao je Odžić.

Podsetimo, u Novom Sadu je juče državni vrh organizovao obeležavanje sećanja na “Oluju”.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/313275/Predsednik-VP-Jeao-vas-voz-i-autobus-koji-vas-doneo-u-NS-Vojvodina-Vojvodjanima.html

Continue Reading

Uncategorized

Protesti poljoprivrednika 31. jula u čitavoj Srbiji

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika nedavno je uputila poziv Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vezi dogovaranja sastanka kako bi se zajednički rešavala sva otvorena pitanja u sektoru poljoprivrede

Published

on

By

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika nedavno je uputila poziv Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vezi dogovaranja sastanka kako bi se zajednički rešavala sva otvorena pitanja u sektoru poljoprivrede. 

Iako je u resornom Ministarstvu, načelno, postojala zainteresovanost, do sastanka ipak nije došlo. MInistarstvo je telefonski obavestilo „Inicijativu za opstanak poljoprivrednika“ da ministar Nedimović nije u mogućnosti da im da odgovore na sporna pitanja.

Ovim je, kako smatraju u „Inicijativi za opstanak poljoprivrednika“ , pređena crvena linija pa je upravni odbor ove organizacije doneo odluku  da organizuje proteste bez obzira na dalja postupanja Ministarstva.

Kombinovani rotesti će biti organizovanai 31. 07. sa početkom u 10. časova na teritoriji čitave Srbije.

Continue Reading

Uncategorized

Savo Manojlović od suda traži da Željko Mitrović i Milomir Marić dobiju staratelje

Direktor kampanje pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović podneće sudu predlog da se po službenoj dužnosti Željku Mitroviću i Milomiru Mariću delimično ili u potpunosti oduzme poslovna sposobnost

Published

on

U saopštenju “Kreni-promeni” se navodi da, prema zakonima Srbije, punoletno lice koje u svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti i može mu se odrediti staratelj.

U TV duelu na Radio-televiziji Vojvodine Mitrović nije izgledao i nije se ponašao dobro. I kao pravnik i kao čovek osetio sam duboku zabrinutost“, konstatovao je Manojlović.

Sudu ću, između ostalog, dostaviti i snimak navedene emisije kao dokaz da bi gospodin Željko Mitrović trebalo da bude lišen poslovne sposobnosti. Što se tiče gospodina Milomira Marića, sud može pogledati bilo koju njegovu emisiju“, saopštio je Manojlović.

On je ukazao Regulatornom telu za elektronske medije da, iako se sada ne mogu dodavati posebni kriterijumi, pitanje poslovne sposobnosti urednika ili vlasnika televizije koja konkuriše za nacionalnu frekvenciju, može biti od izuzetnog značaja kao pokazatelj na koji će se način koristiti nacionalna frekvencija.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/309270/Savo-Manojlovic-od-suda-trazi-da-Zeljko-Mitrovic-i-Milomir-Maric-dobiju-staratelje.html

Continue Reading

Uncategorized

Makron bez apsolutne većine u francuskom parlamentu

Koalicija “Zajedno” predsednika Emanuela Makrona je na putu da izgubi apsolutnu većinu u francuskom parlamentu

Published

on

Prema prvim projekcijama, osvojila je 244 mandata. Levičarska koalicija „Nupes“ Žan-Lik Melanšona dobila je 149 mesta. Š.

Građani Francuske glasali su danas u drugom krugu parlamentarnih izbora. Glasalo se za kandidate za 577 poslaničkih mesta

Prvi krug izbora, koji je održan 12. juna, obeležila je rekordno mala izlaznost od 47,7 odsto.

Ukoliko se ovakve projekcije ostvare i po objavljivanju konačnih rezultata izbora, Zajedno više neće biti u mogućnosti da sama glasa o predlozima zakona koje je usvojila vlada, javlja pariski “Mond”. Ako to bude konačan ishod, nastavak Makronovih reformi zavisiće od njegove sposobnosti da okupi umerene snage izvan svog saveza s desne i leve strane. On će verovatno biti prisiljen na kohabitaciju s čovekom koji ne želi njegove reforme Žan Luk Melanšonom.

Makron je imao više od 300 mesta u odlazećem parlamentu i ubedljivo je pobedio Nacionalni skup Marin Le Pen na predsedničkim izborima u aprilu.

Emanuel Makron
Emanuel Makron Foto: EPA-EFE/Michel Spingler

Makronova koalicija ostaje najveća grupacija u parlamentu, ali je pretrpela značajne gubitke u, kako su mediji nazvali, “stravičnom porazu” i “zemljotresu”. Politički analitičari ocenili su rezultate kao “ozbiljan neuspeh” za Makronovu grupaciju, koja je propustila većinu sa velikom razlikom od najmanje 30 mesta, za razliku od njene ubedljive pobede pre pet godina, prenosi Gardijan.

Naime Makron je sada suučen sa neizvesnošću oko toga kako će sprovoditi svoju unutrašnju politiku, poput podizanja starosne granice za odlazak u penziju i remont državnih davanja.

Njegovi centristi će morati da naprave kompromise i prošire saveze u parlamentu kako bi mogli da iznesu njegove predloge za smanjenje poreza i promene u sistemu socijalne zaštite.

Mičica Božinović

izvor: https://nova.rs/svet/makron-bez-apsolutne-vecine-u-francuskom-parlamentu/

Continue Reading

Uncategorized

‘Klimanje’ ruske većine u vlasništvu NIS-a u Srbiji

Prvi put u četrnaest godina ruskog većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u javnosti su se pojavile informacije da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “veoma zainteresovan” da se ono okonča

Published

on

Prvi put u četrnaest godina ruskog većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u javnosti su se pojavile informacije da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “veoma zainteresovan” da se ono okonča.

Informaciju je na saslušanju u američkom Senatu 9. juna 2022. podelila senatorka Džin Šejhin, koja je kao deo delegacije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sredinom aprila u Beogradu imala sastanak sa predsednikom Srbije.

Uprkos tome što je Predsedništvo nakon sastanka izdalo saopštenje, a senatori održali odvojenu konferenciju za medije, tek sa transkriptom saslušanja obznanjeni su detalji razgovora senatora sa Vučićem.

“Zanimljivo je da mi to čujemo od jedne američke institucije, da ne čujemo takvu jednu vest i mogućnost i bliže detalje od srpskih institucija”, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Predsedništvo nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi navode američke senatorke u vezi sa NIS-om.

U Ministarstvu energetike, pak, na naš upit kažu da situaciju prate i da će nadležne institucije odluke doneti “u zavisnosti od daljeg razvoja događaja”.

Šta su rekli senatori?

Kako se navodi u transkriptu, na sastanku održanom 9. juna govorilo se o ulozi SAD u evropskoj energetskoj bezbednosti.

“Čuli smo od predsednika Vučića da je veoma zainteresovan da okonča većinsko vlasništvo Rusije u naftnoj kompaniji NIS”, rekla je senatorka Džin Šejhin (Jeanne Shaheen) na saslušanju Odbora Senata SAD za spoljne poslove.

Ona je postavila pitanje hoće li to, ako predsednik Srbije uspe u nameri, imati uticaj na ruski dotok nafte Srbiji ili na energetske odnose između dve zemalja (Srbije i Rusije).

Izaslanik SAD za energetiku Amos Hohštajn (Hochstein) je na saslušanju izjavio da je sa predsednikom Srbije u više navrata razgovarao telefonom, između ostalog, i tokom posete senatora.

“Svestan sam izjava koje je vama i drugima dao o njegovim naporima. Nisam još video konkretne aktivnosti, ali mislim da je on (Vučić) u pregovorima sa EU, sa Savetom i Komisijom oko načina na koji to (okončanje ruskog vlasništva u NIS-u) može legalno da se uradi”, rekao je Hohštajn.

Promenu vlasništva u NIS-u ocenio je kao “dobar korak ka većoj nezavisnosti”.

Poziv da se ne ulazi u dugoročni sporazum sa Rusijom

Među temama na saslušanju u američkom senatu bio je i dogovor predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o isporukama gasa Srbiji postignut u telefonskom razgovoru dvojice zvaničnika krajem maja.

Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Na pitanje senatorke Šejhin da li je taj posao sklopljen kao “deo podgrevanja odnosa između Srbije i Rusije” ili je “rezultat toga što je Rusija tamo videla svog uobičajenog kupca”, Hohštajn je rekao:

“Mislim da će Rusija trenutno ponuditi popust bilo kome ko pristane da plati. Bilo ko ko pristane da potpiše ugovor, dobiće popust. Gas se tradicionalno ne vrti oko prihoda. To je oduvek bila politika.”

Hohštajn je tokom saslušanja naveo da Vučić “trenutno nema drugu opciju”, osim Gasproma, ali da sa novim interkonektorom Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da bude operativan naredne godine, postoji alternativa.

Njime bi u Srbiju gas trebalo da se doprema iz drugih zemalja.

“Tako da se nadam da ćemo mu, kako budemo išli napred, pokazati da postoje alternative. ‘Pa vas molim nemojte ulaziti u desetogodišnji sporazum, kada za nekoliko meseci mogu imati neku drugu opciju za vas'”, naveo je Hohštajn.

Senator Kris Marfi (Chris Murphy) založio se za to da SAD izdvajaju veća sredstva kao podršku državama u Evropi kako bi smanjile svoju zavisnost od Rusije u energetskom sektoru.

‘Vanredno stanje’ nakon sankcija EU

Pooštrene sankcije EU kojim će od 1. decembra biti zabranjen uvoz nafte iz Rusije morskim putem, direktno su pogodile Srbiju, odnosno ugrozile bezbednost snabdevanja sirovom naftom.

Nafta se, naime, do Srbije iz Rusije doprema morem preko Hrvatske Jadranskim naftovodom JANAF. Odatle dolazi do NIS-a koji je dalje prerađuje i pušta u promet.

Štetu po Srbiju je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, sabrao predsednik države Aleksandar Vučić.

“Na ruskoj nafti nama je, to jest građanima Srbije je iz džepa uzeto 600 miliona dolara godišnje, zbog sankcija Rusiji”, rekao je Vučić 6. juna i dodao da je da je zbog krize u svetu, u Srbiji “defakto uvedeno vanredno stanje”.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za RSE pojašnjavaju da će usled šestog paketa sankcija EU, ruska nafta “morati da bude zamenjena naftom iz drugih izvora”.

“U zavisnosti od daljeg razvoja događaja u vezi sa snabdevanjem energentima u Evropi, nadležne institucije Republike Srbije će analizirati situaciju i donositi odgovarajuće odluke u cilju očuvanja energetske bezbednosti”, navode u Ministarstvu u pisanom odgovoru.

U ministarstvu nisu želeli da komentarišu navode iznete tokom saslušanja u Senatu SAD.

NIS nije odgovorio na upit RSE ovim povodom.

‘Trajno rešenje’ promena vlasnika

NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma.

Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, koji prati primenu evropske regulative u Srbiji u oblasti energetike, kaže za RSE da je jedino trajno rešenje promena vlasničke strukture u NIS-u.

“Ukoliko bi Gasprom Njeft, odnosno Gasprom, prodali svoje akcije u NIS-u državi ili nekoj trećoj strani, ili da se prosto dogodi nacionalizacija ruske imovine u NIS-u”, ovako taj scenario ilustruje Medović.

On pominje da postoji mogućnost i da NIS bude izuzet od budućih sankcija EU.

Međutim, iznosi sumnju u održivost te ideje.

“Posebno u situaciji ako se preko NIS-a budu odvijale neke transakcije koje bi mogle biti protumačene kao kršenje sankcija”, pojašnjava Medović.

Na pitanje kakav je manevarski prostor EU u slučaju NIS-a, uzimajući u obzir izjavu američkog izaslanika za energetiku koji je naveo da je predsednik Srbije u pregovorima sa evropskim blokom, Medović navodi:Evropska unija ne može tu da se meša.

“EU je i u prošlom paketu sankcija sankcionisala jedno preduzeće u trećoj zemlji gde Gasprom Njeft ima kontrolni paket akcija”.

Dodaje da Srbija sa EU jedino može da pregovara o eventualnom izuzeću NIS-a od sankcija.

Nekadašnji državni gigant ruskoj strani je prodat 2008. bez tendera za 400 miliona evra.

Gasprom Njeft je pod sankcijama EU i SAD od 2014. usled ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, što je dovelo do poteškoća u poslovanju NIS-a, o čemu je RSE ranije pisao.

Šta je do sada urađeno?

NIS već oseća posledice pojačanih sankcija. Zbog toga što majka firma Gasprom još nije potpala pod sankcije EU, Gasprom Njeft je firmi početkom maja prodao šest odsto udela u NIS-u.

Informaciju o preuzimanju akcija javnosti je saopštio Vučić 6. maja.

Mesec dana kasnije, EU je usvojila šesti paket sankcija prema Rusiji, kojim je zabranjen uvoz ruske nafte morskim putem.

Gasprom nije obuhvaćen sankcijama EU, pre svega zbog toga što pojedine države evropskog bloka zavise od ruskog gasa.

Kao jedna od mogućnosti za NIS u javnosti se pominjalo i to da ruski paket akcija preuzme azerbejdžanska kompanija SOKAR.

Mediji u Srbiji su u aprilu pisali o toj mogućnosti da bi premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila 13. aprila da “ne bi isključila nijedan scenario” kada je reč o NIS-u, pa ni taj.

U resornom ministarstvu su pak dan kasnije za RSE naveli da “nije bilo nikakvih zvaničnih obaveštenja” u vezi sa zainteresovanošću azerbejdžanske naftne kompanije o preuzimanju Naftne industrije Srbije (NIS).

Mesec i po dana kasnije, početkom juna, Srbija je sa Azerbejdžanom dogovorila saradnju u snabdevanju gasom.

Tu državu resorno ministarstvo energetike vidi kao poželjnog partnera u naporima Srbije da se oslobodi stopostotne zavisnosti od energenata koji dolaze iz Rusije.

Kada naredne godine u oktobru bude završen gasni interkonektor Srbija-Bugarska, plan je, kako je najavljeno, da deo gasa koji će stizati iz tog pravca bude upravo azerbejdžanski.

Mila Đurđević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/nis-sankcije-vlasnistvo-rusija/31898080.html

Continue Reading

Uncategorized

Bandović: Ako se Srbija ne odluči za EU, biće viđena kao neprijatelj

Ovo je prelomna godina za Srbiju i njeno geostrateško pozicioniranje, izjavio je u intervjuu FoNetu direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović i poručio da bi Srbija trebalo da se opredeli za EU, ukazujući da bi bio veliki problem ako bi je, zbog nesvrstavanja, svrstali drugi

Published

on

By

Ovo je prelomna godina za Srbiju i njeno geostrateško pozicioniranje, izjavio je u intervjuu FoNetu direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović i poručio da bi Srbija trebalo da se opredeli za EU, ukazujući da bi bio veliki problem ako bi je, zbog nesvrstavanja, svrstali drugi.

U uslovima rata, kao u slučaju ruske agresije na Ukrajinu, partneri postaju saveznici i prijatelji, ocenio je Bandović u serijalu Kvaka 23 i upozorio da će Srbija, ako se ne odluči za takvo partnerstvo, prijateljstvo i savezništvo, biti viđena kao neprijatelj.

Kako je objasnio, to onda može užasno mnogo da zakomplikuje situaciju, ne samo Srbije u Evropi, nego Srbije u regionu, Srbije u odnosu na Kosovo i Srbije u odnosu na BiH.

Ovo svakako jeste kraj jedne epohe i ubrzavanje istorije, protumačio je Bandović, a Srbija je na prekretnici zato što se suštinski nije odlučila kojem „carstvu će se prikloniti“.

Pitanje prekretnice nam je postavljeno 2000. godine, kada smo se zaista odlučili za nešto, izgleda samo deklarativno, a kada nas pitaju da li se suštinski opredeljujemo za to, što što nas danas pitaju, onda izgleda da još nismo spremni da donesemo takvu odluku.

Krivica u velikoj meri i na EU

Na to su uticale različite regresije koje smo doživeli, dodao je Bandović, koji smatra da je verovatno najveća od 2012. godine, od kada vlast zagovara put koji je neevropski i nije odan evropskim vrednostima.

Kao rezultat propagande, danas je veliki broj ljudi opredeljen za ruski put, a ne za evropski put, naglasio je on i konstatovao da krivica za to nije samo na ovim ili prethodnim vlastima, već da je u velikoj meri i na EU.

Prema njegovom viđenju, Unija nije znala praktično da kapitalizuje većinsku opredeljenost građana za evropsku budućnost ove zemlje i to nije uspevala da uradi ni pre ove krize.

S druge strane, precizirao je Bandović, naši vlastodršci su vrlo često i vrlo vešto koristili činjenicu da Evropa nije odlučna da se u ovoj zemlji sprovedu reforme.

Kako je objasnio, onda smo se našli u situaciji u kojoj su u ovoj zemlji Rusija i Kina sveprisutne, „a naša evropska budućnost izgleda daleko“.

Upitan šta Srbija, za razliku od svih ostalih evropskih zemalja, čeka sa uvođenjem sankcija Rusiji, Bandović je predvideo da će se ta odluka „odlagati do kraja“, uveren da vlast za to ima i praktične razloge.

EU i SAD žele da vide kredibilnu politiku

Ako uvedemo sankcije to će, prema njegovom mišljenju, značiti da je Srbija nesporno na evropskom putu, ali je na evropskom putu čekaju dve važne stvari, to su pitanje dijaloga Prištine i Beograda i reformi i vladavine prava.

Ukoliko naši međunarodni partneri, pre svega EU i Amerika, žele da vide Srbiju koja uvodi sankcije i opredeljuje se za Zapad, oni žele da vide i kredibilnu politiku dalje u tom pravcu, smatra Bandović.

Kako je obrazložio, kredibilna politika bi bila neka vrsta kompromisa u okviru dijaloga sa Prištinom, a na drugoj strani ozbiljno sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, što u Srbiji već godinama ne vidimo.

Zbog toga pitanje promene kursa spoljne politike nije samo pitanje uvođenja sankcija Rusiji. To je i sledeći korak, a sledeći korak su za nas prvo jako bolno pitanje, dok je drugo pitanje jako bolno za ovaj režim, naglasio je Bandović.

Zbog oklevanja da se pridruži sankcijama Rusiji, on misli da je Srbija, naročito kod zemalja koje su u vrlo bliskom savezništvom sa Ukrajinom, poput baltičkih, već označena kao prijatelj Rusije i njen trojanski konj, iako je kandidat za članstvo u EU.

S druge strane, Bandović nije siguran ni da je ta vrsta pokazivanja, pod znacima navoda, principijelnog savezništva sa Rusijom u kontekstu neuvođenja sankcija nešto što Moskvi naročito znači, jer smo mi praktično osudili napad na teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

Ni kod jednih, ni kod drugih nemamo neki veliki kredibilitet, a naročito ga krunimo kod EU, rekao je on i procenio da Srbija, uprkos tome, neće uvoditi sankcije Rusiji sve dok bude postojao manevarski prostor da kalkuliše, ali time sebi pravi štetu i protokom vremena samo gubi.

On je istakao da je EU pokazala i dalje pokazuje zavidnu trpeljivost prema predsedniku Aleksandru Vučiću i ovoj vlasti, pa čak i „jednu vrstu simpatije“.

Bandović misli da još nećemo videti oštre stavove EU ili neku vrstu ucenjivanja, jer Unija ne sme da zaoštri odnose sa Srbijom, bojeći se da je ne izgubi.

Prošlo vreme „brzih vozova“ za Evropu

Upitan da li je ruska agresija na Ukrajinu istorijska prilika za EU da ceo Zapadni Balkan stavi pod svoj kišobran, on je uzvratio da je ovo poslednji poziv Uniji da tako uradi, ali misli da se takva mogućnost ne razmatra ozbiljno.

S druge strane, ni Zapadni Balkan, kako je uočio, nije unisona i potpuno jednoobrazna politička zajednica koja bi odmah mogla da uđe u taj voz, za šta i EU snosi deo odgovornosti.

Osim toga, on misli da je prošlo vreme kada se daju koncesije tipa „ako vi sada uvedete sankcije, dobićete neki brzi voz za Evropu“, jer je sada na sceni pristup koji ima više nivoa i moramo sve da ih ispunimo da bismo bili smatrani ozbiljnim sagovornicima i kandidatom za članstvo.

Prema Bandovićevom uverenju, konačnu odluku o sankcijama doneće Vučić sam i pokazati evropskim državnicima da suvereno vlada ovom zemljom.

Ukoliko bude „pritegnut“, u šta Bandović sumnja, on će moći da potraži ili da pokuša da potraži partnere u delu opozicije koja je nominalno proevropska.

Ne verujem, ipak, da će se to dogoditi, rekao je on i procenio da će vlada biti ona kakva je bila i ranije, možda sa drugim kadrovskim rešenjima, ali da u suštini sadašnji kurs Srbije neće biti napušten.

Da li će u takvoj situaciji proevropska opozicija postati na neki način više proevropska, u velikoj meri zavisi od evropskih partnera, smatra Bandović.

On podseća da su opozicione stranke evropske provenijencije veoma ljute na EU zato što su toliko godina bile zapostavljene, dok je jedini partner u Srbiji bio Vučić, koji je obećavao različite stvari, počev od Kosova i odnosa u regionu, do spoljne politike.

Ako hoće da postanu vlast u ovoj zemlji, mislim da bi stranke proevropske opozicije trebalo da se odljute i ponašaju odgovorno, odražavajući stavove svojih birača, a stavovi birača koji se zalažu za EU jesu da je to što Rusija radi u Ukrajini prosto nedopustivo, predočio je Bandović.

Sumirajući stavove o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, on je napoenuo da je u uslovima ruske invazije na Ukrajinu važno i pitanje simbolike.

Kojom zastavom mašete? Da li mašete zastavom EU, Ukrajine, Rusije, ili mašete zastavom Srbije, upitao je on i naglasio da je „zastava Srbije lepa i svi je volimo, ali ovde nije pitanje Srbija“.

Ovde je pitanje kojem klubu, kojoj zajednici vrednosti i država se priključujemo. To je ključna stvar koja će opredeliti našu budućnost, zaključio je Bandović.

(FoNet)

izvor: https://autonomija.info/bandovic-ako-se-srbija-ne-odluci-za-eu-bice-vidjena-kao-neprijatelj/

Continue Reading

Trending