Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Zveckanje oružjem između Rusije i Zapada: Minsk preti nuklearnim oružjem, NATO ne da Moskvi “veto na širenje Alijanse”

VELIČINA TEKSTA

Nekoliko nedelja nakon što je Zapad optužio Moskvu da gomila trupe na granici sa Ukrajinom i od kada su se pojavile informacije da bi Rusija mogla već u januaru da izvrši invazuju, varnice između dve strane i dalje tinjaju svakodnevno.

Published

on

Nekoliko nedelja nakon što je Zapad optužio Moskvu da gomila trupe na granici sa Ukrajinom i od kada su se pojavile informacije da bi Rusija mogla već u januaru da izvrši invazuju, varnice između dve strane i dalje tinjaju svakodnevno. Situacija se nije smirila ni nakon što su razgovor obavili predsednici SAD i Rusije Džo Bajden i Vladimir Putin, a Moskva je u petak objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama, koji su za zapadnu stranu prilično sporni i koji teško da će biti prihvaćeni, ocenjuju analitičari.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije objavljeni su u petak zahtevi koje Moskva ima za SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Glavne odredbe tiču se daljeg širenja NATO i ulasku Ukrajine u alijansu. I dok se pojedini zvaničnici pitaju zašto je Moskva ovako javno objavila nacrte, analitičari ocenjuju da je objavljivanje nedovršenih sporazuma neobičan potez u međunarodnoj diplomatiji.

Uz to, tenzije se nisu smirile ni nakon otvorenih poziva na dijalog, a potencijalno razmeštanje NATO snaga nedaleko od ruske granice otvorilo je mogućnost, prema najavama iz Minska, da u Belorusiji bude razmešteno rusko nuklearno oružje.

Šta Moskva želi?

Glavne odredbe dokumenta objavljenog u petak na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije su isključivanje daljeg širenja NATO i ulaska Ukrajine u alijansu. Zahteva se da NATO i SAD ne razmeštaju dodatnu vojsku i naoružanje van granica zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre pristupanja istočnoevropskih zemalja alijansi), osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost Rusije i članica NATO.

Takođe, Rusija zahteva da SAD i NATO odustanu od svih vojnih aktivnosti NATO u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i u Centralnoj Aziji i da ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo odakle one mogu da pogode teritoriju druge strane (Rusija).

Moskva, takođe, traži da NATO ne izvodi vežbe i druge aktivnosti sa formacijama većim od brigade u dogovorenoj pograničnoj zoni i da redovno razmenjuje informacije o vojnim vežbama, kao i da potvrdi da dve strane ne smatraju jedna drugu protivnicima i da će, u skladu sa sporazumom, sve sporove rešavati mirnim putem i uzdržavati se od upotrebe sile.

Prema objavljenom sporazumu, strane bi se obavezale da neće stvarati uslove koje bi druga strana mogla shvatiti kao pretnju, a bile bi otvorene i telefonske linije za hitne kontakte. Nacrt sporazuma je sačinjen na ruskom, engleskom i francuskom jeziku, prenela je agencija RIA Novosti.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je juče da Vašington nije još odbio ruski predlog sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.

“Još nam nije rečeno ‘ne’. Nije nam rečeno ‘da’, ali nije ni ‘ne'”, rekao je Rjabkov, preneo je TASS.

U međuvremenu, na zahteve su reagovali i Vašington, kao i čelnici NATO. Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven rekao je da su SAD spremne za dijalog sa Rusijom o njenim bezbednosnim zahtevima i da će Vašington izneti svoje primedbe.

profimedia

Saliven je na sastanku Saveta za spoljne odnose saopštio i da je najnovija procena vlade SAD da ruski predsednik Vladimir Putin nije doneo odluku o invaziji na Ukrajinu.

SAD procenjuje ozbiljnost Moskve

“Trenutna procena američke vlade je da Rusija još nije doneta takva odluka, tako da nema promena u nedelji za nama u tom pogledu”, rekao je američki zvaničnik, a prenosi Rojters.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki potvrdila je da su SAD videle predlog Rusije o pregovorima i da će o tome razgovarati sa evropskim saradnicima i partnerima.

“Neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika”, rekla je ona novinarima, prenosi Rojters.

Baš zbog toga danas je Rjabkov ponovo oglasio navodeći da Moskva nudi Vašingtonu da eksluzivno pregovaraju o bezbednosnim garancijama na bilateralnoj osnovi. U intervjuu za TASS Rjabkov je ocenio da bi uključivanje drugih zemalja pretvorilo pregovore u “stalne rasprave i prazne reči”.

“Nadam se da SAD nisu izgubile iz vida koliko se sve promenilo i to ne na bolje. Za sada se ne čini da su spremni da odstupe od svojih sopstvenih klišea”, rekao je Rjabkov.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je Alijansa dobila ruski predlog o bezbednosnim garancijama i naglasio da svaki dijalog sa Moskvom treba da se održi u konsultacijama sa evropskim partnerima NATO kao što je Ukrajina. Ono što su, međutim, NATO diplomate su za Rojters rekli da Moskva ne može da ima veto na dalje širenje Alijanse.

“Rusija nije članica NATO i ne odlučuje o stvarima u vezi sa NATO”, rekao je portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.

Zahtevi za Zapad neprihvatljivi?

Pomenuti dokumenti, kako je objavljeno, dostavljeni su ranije ove nedelje. Ono što je neobično, kako piše Dojče vele, jeste što je njihov sadržaj objavljen javno iako sporazumi nisu dovršeni. Za mnoge analitičare, činjenica da je Rusija sa ovim izašla u javnost možda znači zapravo pregovaračku taktiku jer je svesna da su šanse da zahtevi i budu prihvaćeni izuzetno male.

Dopisnik BBC iz Moksve Stiv Rosenerg navodi da je gotovo nemoguće zamisliti da SAD i NATO potpišu nacrte dokumeta bez značajnih izmena. 

“Moskva vrlo dobro zna da zahteva stvari na koje Zapad neće pristati. Zašto onda pita? Pregovaračka taktika možda… Ili je možda za unutrašnju upotrebu: da ubedi rusku javnost da rastuće tenzije između Rusije i Zapada nisu krivica Moskve”, naveo je on.

U intervjuu za “Vašington post”, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zapitao se isto – zašto je Rusija objavila javno ove zahteve.

“Da li shvataju da te inicijative nisu izvodljive, pa stoga ne očekuju nikakvu pozitivnu reakciju SAD ili žele da ove pregovore pretvore u veliku PR kampanju”, pita se Kuleba. 

 

On je dodao da pokušaj Rusije da diktira odnose Ukrajine sa zapadnim silama “ne dolazi u obzir” i da očekuje da će NATO i SAD to lak odbaciti.

“Mislim, sama ideja je sramotna. Tako da ne mislim da će ni SAD ni NATO to u principu prihvatiti”, istakao je on.

Kako piše “Moskou tajms”, Rusija je više puta ponovila da želi zakonske garancije da se Ukrajina neće pridružiti NATO i da alijansa zaustavi širenje u pravcu ruskih granica.

“Kremlj ne može da ima realna očekivanja da će dobiti pravno obavezujuće garancije ove prirode od NATO, ali to možda i nije poenta, pre može biti da oblikuje pregovore u senci nadolazeće vojne pretnje u Ukrajini, i šire u Evropi”, rekao Metju Rojanski, direktor Vilson centra Kenan isntituta u Vašingtonu.

Rojanski je istakao da je poruka Zapada Rusiji takođe jasna – da svaka dalja “agresija na Ukrajinu ili bilo koju drugu državu neće biti tolerisana i da će naići na odgovor bez presedana”.

“U suštini, ovo će biti teški, ali i dalje vitalno važni pregovori”, naveo je on za “Moskou tajms”.

“Priprema za rat sa Rusijom”

Član Saveta Federacije Rusije, senator Aleksej Puškov ocenio je da je proširenje vojne saradnje NATO i Ukrajine praktično priprema za rat sa Rusijom.

“Izlaz NATO na našu granicu sa Ukrajinom, koja je veoma duga, već je casus belli (povod za objavu rata), to je praktično priprema za rat”, rekao je Puškov u radio emisiji “Govori Moskva”, prenosi RIA Novosti.

Puškov je postavio pitanje zašto bi NATO primao Ukrajinu ako ne zato da bi pripremio “odskočnu dasku” da ugrozi Rusiju.

On smatra da za ostvarivanje svojih militarističkih planova NATO čak ne mora zvanično da odobri članstvo Ukrajini.

 

“Moguće je, koristeći raspoloženje njenog rukovodstva, od nje napraviti neformalnu članicu alijanse, odnosno ne dati joj obaveze u pogledu odbrane, ali je snabdeti oružjem i tako je pretvoriti u pesnicu koja se može upotrebiti protiv Rusije. Mislim da NATO sada trome naginje”, rekao je Puškov.

Puškov smatra da NATO pokušava da Rusiji nametne dijalog sa pozicije sile i natera Moskvu da ispuni uslove Zapada, a da su istovremeno u toku vojne pripreme.

I Belorusija u igri

U celu situaciju umešali su se i zvaničnici iz susedne Belorusije, koji takođe upozoravaju na eskalacije. Belorusija je spremna za razmeštanje nuklearnog oružja u slučaju NATO pretnji, izjavio je beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej.

“Ono što je predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da razmatramo mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja na beloruskoj teritoriji kao jedan od mogućih odgovora na buduće akcije Severnoatlanske alijanse na teritoriji Poljske”, prenela je beloruska agencija Belta izjavu Makeja.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ranije je rekao da je Belorusija ponudila Moskvi da na njenoj teritoriji postavi nuklearno oružje, ukoliko NATO postavi atomsko oružje u Poljskoj.

Inače,  dva ruska dalekometna bombardera danas su okončala patrolnu misiju u beloruskom vazdušnom prostoru i vratila se u svoju bazu u Rusiju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Autor: Euronews Srbija, BBC, The Moscow Times, The Washington Post, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/29618/zveckanje-oruzjem-izmedu-rusije-i-zapada-minsk-preti-nuklearnim-oruzjem-nato-ne-da-moskvi-veto-na-sirenje-alijanse/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending