Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je švedski Göteborg najsamoodrživiji grad?

Besplatno kupanje u plutajućem bazenu, sunčanje na umjetnoj plaži ili uzgajanje hrane u gradskom vrtu, kao i sauna čije su svlačionice napravljene od 12.000 recikliranih boca.

Published

on

To su samo neke od atrakcija Göteborga, drugog najvećeg grada u Švedskoj i petog po veličini u nordijskim zemljama, zbog kojih mu je internetska stranica za savjete o putovanjima Lonely Planet dodijelila priznanje da je “Najodrživi grad za boravak na svijetu” (World’s Best Sustainable City Stay).

Međutim, ovo priznanje nije potaknuto tom godišnjicom, budući da je već petu godinu zaredom na vrhu Indeksa održivosti globalne destinacije (Global Destination Sustainability Index).

A za svoj 400. rođendan koji obilježava tekuće 2021. grad je sebi poklonio novi javni park koji ilustrira predanost pristupačnosti.

U Jubileumsparkenu svatko se može besplatno kupati u plutajućem bazenu, sunčati na umjetnoj plaži ili uzgajati hranu u gradskom vrtu. Uz to, upečatljiva je sauna čije su svlačionice napravljene od 12.000 recikliranih boca.

Nije uvijek bilo tako

Smješten na zapadnoj obali Švedske, Göteborg je dugo služio kao ulazna tačka i lučki grad, s većinom svog početnog identiteta izgrađenog na tome.

Industrijalizacija je bila bazirana oko lučkog područja i još uvijek postoje tragovi tog vremena. Međutim, grad je proteklih desetljeća pokazao pravu vrijednost transformacije, podsjeća themayor.eu, portal udruženja gradova zemalja članica Evropske unije.

Skladišta su postala restorani, kotlovnice su se pretvorile u umjetničke galerije, a klaonice u vinarije. Zapanjujuće statistike pokazuju da 95 posto lokalnih hotela ima tzv. zeleni certifikat, a 97 posto javnog prijevoza vozi na obnovljive izvore energije. Gradom voze električni autobusi, a morem brodice na struju.

U hotelima možete jesti lokalno uzgojenu hranu, a pod “lokalno” se podrazumijeva da je prije koju minutu stiglo s hotelskih krovova na kojima se nalaze vrtovi i pčelinjaci. U opuštajućem popodnevu možete uživati u spa centrima čije instalacije pokreće vjetar. Širom grda su javni voćnjaci u koje ljudi mogu ući i ubrati si voće.

Göteborg je i dom najvećeg zabavnog parka u Skandinaviji s više od 40 atrakcija za sve uzraste i dugom vlastitom povijesti, s obzirom na činjenicu da će 2023. proslaviti 100. rođendan. Ali i tamo je održivost ključna riječ budući da se napaja električnom energijom proizvedenom vjetrom, a Loke, ringišpil od 42 metra zapravo proizvodi vlastitu električnu energiju.

Društvena odgovornost i odgovornost za okoliš također se protežu na privatni sektor. Lokalni brendovi odjeće, poput Nudie Jeans i Thrive, obavezuju se radnicima osigurati pristojne plaće, a koriste materijale koji ne sadrže toksične proizvode.

Promiče se i tzv. cirkularna ekonomija. Naime, u Göteborgu se mogu pronaći brojne različite trgovine koje prodaju polovnu i vintage odjeću i gdje možete unajmiti ili posuditi odjeću, sportsku opremu i slično.

“Göteborg drži prvo mjesto na ljestvici održivosti globalnih destinacija od 2016. godine, a njegova progresivna, mjerljiva rješenja za održivost oduševila su naš stručni odbor. S regionalnim klimatskim ciljem da do 2030. bude neovisan o fosilnim gorivima, Göteborg je bio prvi grad na svijetu koji je izdao zelene obveznice kako bi ubrzao ulaganja u klimatski orijentirana rješenja. Devedeset i sedam posto javnog prijevoza sada se koristi obnovljivom energijom, 95 posto hotela ima ekološki certifikat, ima zonu s niskim emisijama u središtu, a zračna luka certificirana je za najvišu razinu sheme za akreditaciju ugljika na aerodromima (Airport Carbon Accreditation scheme)”, ističu iz Lonely Planet.

Najodrživiji gradovi

Inače, kao najodrživije gradove, Lonely Planet je ove godine ocijenio Kopenhagen koji želi biti prva svjetska prijestolnica bez karbonskih emisija do 2025. godine i dobro napreduje.

Manje od dva posto gradskog otpada odlazi na odlagališta, sve se reciklira ili pretvara u energiju u Copenhillu, novoj gradskoj elektrani na otpad, koja je ujedno i umjetna skijaška staza.

Tu je i američki Portland za kojeg navodi da je doslovno “stvoren za ljubitelje sjajnog otvorenog prostora”.

U Singapuru bi do 2030. godine 80 posto gradske arhitekture trebalo biti ekološki prihvatljivo. Trend “nula otpada” također se ubrzava.

Lisabon je bio Zelena prijestolnica Europske komisije za 2020. godinu i to s dobrim razlogom. Još 300 hektara parkova dodano je gradu, što znači da 85 posto ljudi u glavnom gradu Portugala sada živi unutar 300 metara od zelenog prostora.

Bengaluru – odgovor Indije na američku Silicijsku dolinu – je najzagušeniji grad na svijetu, a dok radnici u tehnološkim kompanijama doprinose prometu, oni također stvaraju rješenja. Lokalna tvrtka za iznajmljivanje motocikala Bounce je svojoj floti dodala hiljade električnih skutera, Yulu e-bicikle i aplikaciju za zajednički prijevoz Quickride, koje rade na smanjenju prometa u gradu.

Uz šume, planine i plaže nadohvat ruke, Vancouver ima puno poticaja da učini svoj doprinos za planet. Ovdje je od 2010. posađeno preko 122.000 stabala (s ciljem od 150.000), gradske emisije karbona su među najnižima su u Sjevernoj Americi, a cilj mu je potpuno biti bez otpada do 2040.

Slovenija je poznata po svojoj netaknutoj prirodi, a i njen glavni grad posjetiteljima nudi dašak svježeg zraka. Ljubljana je izuzetno čista i sve je zelenija, ulice se peru kišom i recikliranom vodom, preko deset hektara središta grada je pješačka zona, dok novi vrhunski sistemi upravljanja otpadom znače da grad na odlagališta šalje 80 posto manje otpada nego 2008. s ciljem da se to smanji na samo 60 kilograma po osobi godišnje do 2025. godine.

San Francisco je prvi grad u SAD-u koji je zabranio plastične vrećice, a plastične slamke i posuđe zabranjeni su od jula 2019. Grad na odlagalište šalje manje smeća nego bilo koji drugi u zemlji, s 80 posto svog otpada koji se reciklira, kompostira ili ponovno upotrebljava.

Lonely Planet je objavio i listu najboljih mjesta za putovanja u 2021., a sve preporuke povezane su s politikama i mjerama zaštite okoliša

Između ostalog, za najbolji otok proglašen je Palau u Pacifičkom oceanu, “zbog progresivne politike i zaštitnih mjera koje su stavile netaknuti arhipelag u avangardu održivosti okoliša”.

Najbolji smještaj je Loža Grootberg na platou Etendeka u Namibiji, luksuzna kućica s malim utjecajem na okoliš koja pomaže u očuvanju populacije lavova i crnih nosoroga osnaživanjem zajednice. Najbolje mjesto za bicikliste je brdska biciklistička staza Virginia od gotovo 500 kilometara preko planina Blue Ridge i Appalachian Trail koja je takva da biciklisti jako malo utječu na okoliš.

Najbolja hrana je u Grčkoj koju tržišta organskih proizvoda i plodovi mora čine vođom najodrživije svjetske proizvodnje hrane. Najbolje putovanje vozom je kanadskim Rocky Mountaineer koji je smanjio emisiju CO2 za 18 tona godišnje, povećao recikliranj i pokrenuo inicijativu za zaštitu lokalnih divljih životinja itd.

Autor: Predrag Zvijerac (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending