Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je nemački novinar uhapšen u Hrvatskoj?

Sebastijan Leber je hteo da piše o migrantima koji iz BiH prelaze u Hrvatsku. Ali, hrvatska policija ga je privela i optužila za krijumčarenje ljudi.

Published

on

Neka druga vremena: Migranti bez problema ulaze u Hrvatsku u oktobru 2015. godine

Sebastijan Leber je hteo da piše o migrantima koji iz BiH prelaze u Hrvatsku. Ali, hrvatska policija ga je privela i optužila za krijumčarenje ljudi. Besmislica, kaže novinar, i opisuje dan u pritvoru i „proces“.

Sebastijan Leber, bloger i novinar berlinskog lista Tagesšpigel, prošle srede (17. novembar) je otputovao u BiH kako bi izveštavao o izbeglicama koje se nalaze u toj zemlji. Preciznije, o praksi takozvanih pušbekova za koje se optužuje hrvatska policija. To je situacija kada se izbeglice ilegalno potiskuju nazad u susednu zemlju, pri čemu im se, kako kaže Leber, „oduzima elementarno pravo, a to je mogućnost podnošenja zahteva za azilom“.

Leber je na spoljnoj granici EU hteo da istraži način na koji hrvatske vlasti, kako kaže, „sistematski krše Ženevsku konvenciju o statusu izbeglica“. Ali, umesto da radi novinarski posao, on je završio u zatvoru. Šta se dogodilo?

Dve verzije priče

Tu postoje dve verzije priče – jednu je zvaničnim saopštenjem objavila karlovačka Policijska uprava, a drugu je u izdanju Tagesšpigela od ponedeljka (22. novembar) ispričao sam novinar. Te dve verzije se razlikuju i u ključnom delu – zbog čega je novinar uopšte uhapšen.

U saopštenju koje je u subotu objavila hrvatska policija piše da su pripadnici MUP u petak u Cetingradu, tik uz Veliku Kladušu koja je preko granice, „zatekli sedmoro stranih državljana s kojima je bio i jedan muškarac koji je izjavio da je novinar i nemački državljanin, a za koje je postojala sumnja da su nezakonito prešli državnu granicu“.

Nad 44-godišnjim nemačkim državljaninom je sprovedeno kriminalističko istraživanje te je, kako tvrdi MUP, utvrđeno da je „19. novembra nezakonito pešice iz BiH, zajedno sa zatečenim stranim državljanima, ušao u Hrvatsku te im pomogao u nezakonitom prelasku i tranzitu po Republici Hrvatskoj“.

Nemački novinar tvrdi da MUP ne govori istinu, osim da jeste uhapšen u petak oko 11 sati u blizini Cetingrada. „Policija je kasnije tvrdila da su me tamo ulovili sa grupom izbeglica. Već i ta tvrdnja je neistinita. Zapravo sam iz daljine video kako na podu sedi grupa migranata koje su okružili policajci. Jedna od tih osoba je bila devojčica koja je glasno plakala. Nakon toga sam prišao policajcima. Dakle: nije me policija uhvatila kod migranata, već sam se iz udaljenosti od više od sto metara približio migrantima i policajcima koji su ih okruživali.“

Leber između ostalog tvrdi da je hteo da zapiše registraciju policijskog vozila, te da ga je jedan od policajac odgurnuo. Na kraju je, kaže, morao policiji da preda i svoju beležnicu.

Kasnije policija, prema Leberovim navodima, nije htela da dokumentuje njegovu izjavu da je bio odgurnut. Umesto toga su, piše Leber, policijski službenici pokušali da ga nagovore da potpiše neki dokument kojim bi potvrdio da protiv njega nisu primenjene „nikakve prisilne mere“. On je odbio da potpiše papir.

Novinar kažnjen sa 3.600 kuna

Devet sati nakon hapšenja je saznao da ga policija sumnjiči za krijumčarenje grupe migranata – iste one koju je, po njegovim navodima, policija već uhvatila i pre nego što im se približio. Tada je saznao i da mu u najgorem slučaju preti kazna od osam godina zatvora.

U policijskom saopštenju ne navode se nikakvi detalji o okolnostima hapšenja, samo se potvrđuje da je nemački novinar uz optužni predlog doveden u Prekršajno odeljenje Opštinskog suda u Karlovcu koji mu je „zbog počinjenog prekršaja nezakonitog prelaska državne granice izrekao novčanu kaznu u iznosu od 3.600 kuna, dok je za prekršaj pomaganja u nezakonitom prelasku oslobođen krivice“.

Iz toga proizlazi da sud nije video dovoljno dobar razlog za proglašavanje Lebera krivim za krijumčarenje ljudi. Nadležna policijska stanica Cetingrad najavljuje da će u zakonskom roku uložiti žalbu zbog oslobađajućeg dela odluke.

Ostali zatečeni strani državljani (četiri punoletne i tri maloletne osobe) izrazili su nameru da podnesu zahtev za azil, piše MUP.

U policijskoj stanici u Cetingradu, nemački novinar je prema sopstvenim rečima doživeo „nekoliko poniženja i šikaniranje“. Tvrdi da mu prvo nije dozvoljeno ni da ode u toalet. „A onda su me poslali na poljski WC u dvorištu. Kada sam ih zamolio da mi dozvole da operem ruke, policijski službenik mi je predbacio da želim da špijuniram u zgradi. Sedam sati mi nije bilo dozvoljeno da obavim telefonski poziv na koji sam zakonski imao pravo.“

Leber ipak napominje da je među policajcima bilo i onih koji su mu signalizirali da smatraju apsurdnim optužbe za krijumčarenje ljudi, ali da ne mogu ništa učiniti: „Odluka koju moraju da sprovedu doneta je na višem nivou“, prenosi Leber.

Iskaz je, kako tvrdi, dao tek pred ponoć, snimljen je video-kamerom i „tokom noći poslat državnom tužiocu. A on je idućeg jutra odlučio da nema razloga za podizanje optužnice zbog krijumčarenja ljudi“.

Nemački novinar opisuje da policija u Cetingradu nije htela da odustane i da je sve prebačeno u nadležnost jednog sudije – umesto optužbi za krijumčarenje ljudi kao krivično delo, on kaže da je sve preinačeno u „krijumčarenje ljudi kao prekršaj“.

Pre odlaska na sud, Leber je, kako kaže, saznao da neće imati advokata „jer to nije ni predviđeno u slučaju prekršaja“, te da mu je rečeno da ima dva sata u kojima sam može da nađe pravnog zastupnika, ako želi.

Naručeni fotograf?

Leber dodaje i da su se dva policajca iz Cetingrada prilikom dolaska u Karlovac „ponašali drugačije nego inače“. Nakon izlaska iz vozila uhvatili su ga odjednom za ruke, kao da su hteli da spreče eventualni beg. Zbog čega?

Novinar pretpostavlja da je to bilo jer je „ispred ulaza na sud čekao jedan paparaco, i to u subotu u 13 sati, zgrada je bila pusta, on je napravio nekoliko fotografija i onda se izgubio. Očito je samo čekao na privođenje nemačkog novinara“. Leber pretpostavlja da je fotograf dobio informaciju od policajaca.

Ta fotografija se u međuvremenu masovno deli na društvenim mrežama u Nemačkoj – pogotovo se u desničarskim krugovima huška protiv nemačkog novinara, a hvali rad hrvatske policije. Leber se naziva „levičarskim krijumčarem ljudi“. Nemački novinar tvrdi da je dobio i pretnje smrću, da mu ljudi pišu kako žele da doživotno završi u zatvoru ili da ga „barem siluju izbeglice“.

No, sudski proces je, piše novinar, završio nešto drugačije nego što su se nadali policajci iz Cetingrada. Sudija je odbacila optužbe za krijumčarenje ljudi, te ga prekršajno kaznila zbog ilegalnog prelaska granice: „Ja sam stvarno prešao preko zelene granice na hrvatsku teritoriju. Ne znam gde se tačno nalazi granica, jer ne postoje nikakve oznake ili ploče.“

„Kao da zakoni ništa ne vrede…“

Berlinski Tagesšpigel je Leberova svedočenja objavio na svom portalu u opširnom članku – pod naslovom „Uhapšen od strane hrvatske policije – kako se na spoljnoj granici EU ne poštuje sloboda medija“. Slučaj je izazvao veliku pažnju i drugih medija koji su objavili vest o hapšenju i postupcima hrvatskih vlasti. Na društvenim mrežama se dosta o tome diskutovalo u novinarskim krugovima.

Poznati nemački autor Tim Ren, istraživački novinar lista Velt, napisao je da je hapšenje Lebera „razlog da ponovno otputuje“ u Hrvatsku. Ren je naime nekoliko puta istraživao rad hrvatske policije. Objavio je i veliku priču o okolnostima zaustavljanja kombija punog migranata kod Donjeg Lapca i hrvatskim policajcima „nemilosrdno“ love ljude.

Na Tviteru sada Ren piše: „I ja sam u više navrata za Velt bio na granici Hrvatske/Bosne. Hrvatska policija u zaštiti granici deluje bez milosti, kao da zakoni ništa ne vrede. I baš zato je važno da novinari tamo pomno istražuju. Siguran sam da će se prigovori na račun Sebastijana Lebera ispostaviti kao pogrešni.“

autor: Srećko Matić

izvor: https://www.dw.com/sr/za%C5%A1to-je-nema%C4%8Dki-novinar-uhap%C5%A1en-u-hrvatskoj/a-59900826

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending