Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Žarko Korać: Srbija nema kapacitet da se kritički odredi prema svojim zabludama

Tvorac teorije o sopstvenoj, neprekidnoj ugroženosti je, naravno, sam Aleksandar Vučić, kaže psiholog Žarko Korać.

Published

on

Kada je ušao u svet politike, početkom devedesetih, Žarko Korać je već bio prepoznatljivo, harizmatično televizijsko lice. Osamdesetih smo ga mogli gledati u dečijim emisijama, kao neobičnog i dragog psihologa koji mladima, smireno i argumentovano, pojašnjava svet koji ih okružuje. Mnogi će reći da Korać, i pored dugogodišnjeg bavljenja politikom, nikada zapravo nije postao pravi političar, bar ne onakav kakve smo navikli da gledamo na ovim područjima. Za mnoge su njegovi politički nastupi bili pre svega neka vrsta psihoterapije, a pogotovo je to bilo izraženo tokom „raspamećujućih“ devedesetih, dok je trajao taj naš užasni rat. Od samog početka političke karijere bio je beskompromisan kritičar nacionalističke pošasti koja je svuda naokolo oduzimala duše i živote.

Korać je bio potpredsednik Građanskog saveza Srbije, kasnije dugogodišnji predsednik Socijaldemokratske unije, a posle političkih promena, 2000. godine, postaje zamenik premijera u Vladi Zorana Đinđića. Dok premijer nije ubijen. U više navrata je bio narodni poslanik, a do penzionisanja je predavao psihologiju na beogradskom Filozofskom fakultetu. Sa njim razgovaramo pre svega kao sa psihologom, mada nismo mogli da mimoiđemo ni političke teme. Nekako su se same nametnule.

  • Živimo u vremenu pandemije, straha i svojevrsne sumnje u nauku. Čudno je to da, uporedo sa usponom komunikacionih tehnologija i dostupnošću kvalitetnog znanja, cvetaju – deluje, više nego ikada – raznorazne teorije zavere, te da ljudi zaziru od naučne medicine, a mnogi skoro patološki strahuju od vakcinacije… Kako objasniti taj paradoks?

– Veoma neobičan odnos društvenih mreža i naučnih znanja pokazao se i u kontekstu pandemije izazvane virusom Covid-19. Ispostavilo se i ovoga puta da je bila pogrešna pretpostavka da će društvene mreže, koje danas imaju milijarde korisnika, biti mesto – ako ne uvek, ono pretežno – na kojem će ljudi jednostavno dolaziti do naučnih znanja i relevantnih informacija. Na žalost, na mrežama se u ogromnoj meri šire „neznanja“ i, sasvim tendenciozno, nenaučna znanja, a cilj je da oni koji se bave alternativnom medicinom ili nečim drugim „alternativnim“, prodaju svoj proizvod, izmišljajući pritom opasna, štetna svojstva drugih proizvoda, produkujući i reprodukujući predrasude i pogubne teorije zavere. Pre svega, tu mislim na medicinske, odnosno kvazimedicinske preparate. To se nikada nije videlo jasnije nego danas. Pokazalo se i da je uticaj društvenih mreža izuzetno snažan, pogotovo u pojedinim delovima sveta. Navešću jedan podatak. Najveću spremnost za vakcinaciju pokazuju građani Kine – nešto više od 80 odsto populacije. U SAD je ta spremnost takođe relativno visoka – nešto iznad 60 odsto. Vakcinacija je najmanje popularna u Evropi, i tek prelazi 50 odsto. Paradoks je da u delu sveta u kojem živi procentualno najveći broj obrazovanih, ljudi najviše veruju u zavereničke teorije o štetnosti vakcine i pokušaju dominacije svetom farmaceutskih kompanija. Mislim da su društvene mreže za to itekako zaslužne. I pokazuje se da obrazovanost nije uvek štit od dezinformacija koje se šire internetom.

  • Neki stručnjaci tvrde da će aproksimativno 20 odsto svetske populacije imati mentalne smetnje zbog pandemije, izolacije i, uopšte, “izglobljenog” života koji živimo poslednjih godinu i nešto. Kako bi na to trebalo da odgovore društvo i država?

– Trenutno su u toku brojna istraživanja o posledicama pandemije i izolacije na mentalno zdravlje građana. I pandemija i izolacija ostavljaju veoma teške posledice. Ljudska bića su, naime, bića navike. Većina ljudi najvećim delom svog života kreće se po ustaljenim šablonima, najveći deo života jeste rutina. Teško podnosimo kada nam neko ugrozi tu rutinu. Pandemija i prateća izolacija su u potpunosti promenile način života, a ljudima je najteže palo odsustvo ličnih kontakata. Jasno se pokazalo ono što psiholozi odavno znaju, da su ljudi društvena bića. Mi imamo veoma snažnu potrebu za živim kontaktom sa prijateljima, članovima porodice, pa i drugim ljudima. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da su pandemija, odnosno strah od bolesti i strah od smrti, i izolacija koja je negde drastično dugo trajala – dovele do naglog porasta depresije i anksioznosti. Oba ova stanja su prisutna kod velikog broja ljudi, u blažoj ili jačoj formi. Bez obzira što to mogu biti, i verovatno će biti, prolazna stanja, jasno je da naša društva nemaju valjan odgovor na njih. U ovom trenutku, naša su društva većinski – društva anksioznih i depresivnih ljudi.

  • A šta bi bio vaš savet za pojedince koji u našem vremenu i na našim prostorima, i to ne samo zbog pandemije već i zbog osećaja tranzicione nesigurnosti, pate od raznih teskoba, stanja anksioznosti, depresije ili drugih danas tako čestih mentalnih smetnji?

– Svakako da zdravstvene institucije niti u jednom društvu nisu osposobljene da se izbore sa tako velikim brojem slučajeva anksioznosti i depresije. Sa depresijom i anksioznošću, u kontekstu pandemije ali i uopšte tranzicije, povezan je i strah od gubitka posla. Veliki broj ljudi živi od ugostiteljstva i turizma, a turistička industrija je prošle godine zamrla u mnogim zemljama u kojima predstavlja izuzetno važnu privrednu granu. Verovatno ni ove godine situacija neće biti dramatično bolja. Ako znamo da u Hrvatskoj turizam čini više od 20 odsto bruto društvenog proizvoda, jasno je da je veliki broj ljudi bio egzistencijalno ugrožen, što je dovelo do dodatnog porasta anksioznosti. Pomoglo bi kada bi društva omogućila da se u medijima što češće pojavljuju ljudi koji imaju iskustva u saniranju mentalnog zdravlja, ali to se – kao što znate – ne dešava, ili se dešava tek sporadično. Mi nemamo specijalne emisije na televiziji ili radiju koje bi, u tom smislu, bile edukativne, ili poluedukativne, ili koje bi delovale parcijalno terapeutski, u kojima bi ljudi mogli da dobiju savete šta da rade, kako da se štite. Mislim da su i naša društva i mediji podbacili i da su, kako to često biva kroz istoriju, ostavili ljude da se sami bore sa svojim mentalnim smetnjama, uz pomoć porodice i prijatelja.

  • U medijima u Srbiji, pogotovo onima bliskim vlasti, veoma su često prisutni sadržaji koji kod ljudi mogu da izazovu strah i nesigurnost, kao recimo priče o zaverama protiv Srbije, ugroženosti predsednika Vučića, pripremama atentata na njega, te državnim udarima… Šta je zapravo cilj te kampanje i kuda sve to može odvesti?

– Tvorac teorije o sopstvenoj, neprekidnoj ugroženosti je, naravno, sam Aleksandar Vučić. Od prvog dana, po dolasku na vlast, on je inaugurisao taj narativ. Neprekidno ga neko prisluškuje, nekakve grupe su poslane da ga ubiju, ugrožena je njegova porodica, a nedavno je izjavio i da je milijardu i trista miliona evra, što je neverovatna suma, uloženo da se on svrgne sa vlasti… Često kaže da, dok je on predsednik, Srbiju niko neće ponižavati, daje obećanja kosovskim Srbima da neće biti kosovske „Oluje“, on oprema vojsku, koja je, kako voli da istakne, najjača vojska u regionu… Taj narativ svedoči o dve stvari. Njime Vučić maskira svoju nesigurnost i strah od društvenog i političkog položaja na kojem se nalazi. Pored toga, njime se šalje poruka da je on nekakav div-junak koji štiti Srbiju, da ima gotovo nekakvu misiju da spasava Srbiju po cenu svog života, da je on jedini borac za sreću i mir ljudi. To nije normalno. To nećete videti niti kod jednog evropskog političara. Pokušajte da zamislite, recimo, Borisa Džonsona koji kaže da mu je život ugrožen ali da se on ipak bori za Britaniju. Nezamislivo!

U pitanju je viđenje politike kao ratnog stanja, u kojem imate političkog, vojnog, civilnog, društvenog i ekonomskog lidera koji se bori protiv brojnih neprijatelja i čiji je život neprekidno ugrožen. Vučić sebe prikazuje kao antičkog heroja. Sada se čak njegovi protivnici, kako kaže, hrane mesom svojih kriminalnih protivnika. U politički život je, dakle, uvedena i priča o kanibalizmu. Vučić ima čast da bude prvi evropski političar u istoriji koji svoje protivnike proglašava ljudožderima. Ranije se priča o kanibalizmu u politici, koliko znam, spominjala jedino na afričkom kontinentu. Mislim da je njegov trenutni narativ, koji je eskalirao do neslućenih granica, došao do tačke u kojoj mu ljudi više ne samo što neće verovati nego ga više neće ni slušati. Tim narativom počeće da odbija i najvernije političke sledbenike, jer je nepodnošljivo živeti u zemlji u kojoj vam serviraju priče da je predsednik ugrožen od protivnika koji su kanibali.

  • Vratimo se na strahove. Postoji kod građana i inelektualaca Srbije, ali i ne samo Srbije, i strah od javnog ispoljavanja mišljenja, od političkog delovanja, čak veći nego ratnih devedesetih…

– Svako ko se u Srbiji suprotstavi predsedniku izložen je medijskom linču, a pogotovo ako pokaže političke ambicije. Kritika i neslaganje sa zvaničnom politikom partije na vlast su opasna stvar, a opozicioni politički angažman je iznimno opasan. Svedoci smo da se vodeći opozicioni lider satanizuje bukvalno svakoga dana – tvrdi se da on želi da ubije predsednikovog sina (što je stravična optužba!), da je lopov koji ima ogromno bogatstvo širom sveta. Svaki normalan čovek će se pitati: pa dobro, ako je to tačno, ako je nelegalno stekao imovinu, i ako se zna gde se ona nalazi, zašto se protiv njega ne vodi niti jedan sudski proces? Zatim se o njemu piše da je tukao svoju ženu, da je spreman na svako nasilje… Ta i slične kampanje imaju jasnu i svesno odabranu poruku – ako se ovako postupa sa jednim od lidera opozicije, šta se tek može desiti običnom čoveku koji hoće nešto kritično da kaže protiv vlasti ili o nekom aspektu vlasti sa kojim se ne slaže! Mi ovakvu atmosferu medijskog i političkog linča nikada nismo imali. Čak je i za vreme Miloševića pritisak bio manji. U Srbiji je iščupan sam koren demokratije. Medijsko uništavanje svakoga ko drugačije misli onemogućava politički život. Ljudi ne žele da se bave politikom, a i oni koji se njome bave u situaciji su da se neprekidno brane. Prisustvujemo, rekao bih, jednoj institucionalizovanoj apatiji građana. Posledica svega toga je i strahovit cinizam među ljudima, koji kaže da ne vredi ništa, da su svi isti, da se ništa ne može promeniti…

  • U kojoj meri su ratne, užasne devedesete prisutne u ovdašnjoj javnosti? One se retko spominju, osim ako nije reč o propagandi…

– U Srbiji su devedesete godine izbrisane, bar kada je reč o kritici i javnoj polemici. I normalno je da su izbrisane kada su na vlasti mlađi članovi ekipe koja je drmala našim životima u poslednjoj deceniji prošloga stoleća. Tipičan primer je, naravno, sam predsednik Vučić, koji je bio Miloševićev ministar informisanja, kao i Ivica Dačić, nekadašnji portparol Socijalističke partije Srbije i nekadašnji lider beogradskog odbora ove stranke. U ovakvom političkom ambijentu je rasprava o devedesetim, uzrocima rata, ratnim zločinima, tadašnjoj ekonomskoj katastrofi – zabranjena, jer bi ta rasprava bila i rasprava o njihovoj odgovornosti i njihovim karijerama. Osim njih dvojice, praktično su na visoke položaje vraćeni svi politički, ekonomski i medijski lideri iz Miloševićevog vremena, osim onih koji su umrli ili su odabrali da se više ne bave politikom. Pogledajte, recimo, Milorada Vučelića ili Ratka Dmitrovića, sadašnjeg ministra. To su ljudi koji su bili najgrublji mogući propagandisti Miloševićevog režima. Čak su i ratni zločinci vraćeni u politički život posle odsluženih kazni. Nikola Šainović je postao član glavnog odbora SPS-a – kada se vratio sa robije, odmah je kooptiran. Veselin Šljivančanin i još neki osuđeni ratni zločinci članovi su glavnog odbora Srpske napredne stranke. Čovek koji ima ogromne zasluge za ratnu katastrofu na Kosovu, koji se takođe vratio sa odsluženja haške zatvorske kazne, general Vladimir Lazarević, neprekidno nam objašnjava rat sa NATO-paktom. Ušao je u carstvo fantazmagorije, i tvrdi da smo mi u tom ratu zapravo pobedili. Dakle, u pravu ste, o devedesetima se ne razgovara, one se koriste samo za propagandu. A u propagandu Vučićevog režima su, odmah po odsluženju kazne, uključeni i ratni zločinci… Pored svega, zatvorene su medijske mogućnosti da se razgovara od devedesetima, jer u Srbiji ima jako malo nezavisnih medija u kojima je moguće otvoriti tu priču. Srbija ne vodi taj razgovor, ona je zatvorila tu temu. I to vrlo svesno.

  • Da li je naš region sada već zakasnio da se suoči sa devedesetim i strašnim zločinima koji su počinjeni? Da li to može da bude rezervoar nekih budućih turbulencija na prostoru tzv. Zapadnog Balkana?

– U prethodnom sam odgovoru pojasnio zašto Srbija odbija da se suoči sa svojom nedavnom prošlošću. A podsetimo zašto je to, toliko puta spominjano, suočavanje neophodno. Narodi koji razgovaraju i kritički se odnose prema svojim istorijskim greškama, iz njih mogu nešto da nauče, u najmanju ruku neće ponoviti istu grešku, a otvoriće i sebi šansu za demokratsku budućnost. I ne mora to da bude samo neposredna prošlost, može da bude i daleka. Navešću primer koji je možda zanimljiv. Krajem 15. veka u Španiji su se desile tri velike stvari: Kolumbo je za nas Evropljane otkrio Ameriku, ujedinjenjem je stvorena moderna Španija, ali su istovremeno iz nje proterani svi Jevreji. Oni su proterani i iz Portugala, dakle sa celog Pirinejskog poluostrva. Na 500. godišnjicu proterivanja, španski parlament je doneo rezoluciju koja kaže da je progon bio potpuno pogrešna stvar, da je to velika sramota za Španiju, da su Jevreji bili građani ove zemlje. Kralj je otišao u sinagogu i poklonio se, a donesena je i odluka da potomci proteranih imaju pravo na špansko državljanstvo. Neki će reći, nije mnogo, ali ja smatram da je to jako važno. Amerika je, takođe, relativno nedavno po prvi put pokušala da kompenzuje one Japance koji su tokom Drugog svetskog rata bili smešteni u američkim logorima, jer se smatralo da su oni sami po sebi – „peta kolona“. To je bila jedna užasna, antidemokratska odluka. I Britanija veoma kritički sagledava svoju kolonijalnu prošlost, ruše se i spomenici onih koji su bili trgovci robljem. Karakteristika je zrelih ljudi i zrelih društava sposobnost da se iskreno i otvoreno raspravlja o sopstvenim greškama iz prošlosti. Mi to nismo u stanju, mi – naprotiv – odbacujemo najbolje iz svoje prošlosti, kao što je to Narodno-odlobodilačka borba, a glorifikujemo najgore periode, kao što su to, recimo, devedesete. Ne možete imati demokratsku i humanu budućnost, a da ne progovorite i odbacite ono što je bilo antidemokratsko i antihumano u vašoj prošlosti. Naveo sam personalne razloge zašto se u Srbiji kritički ne razgovara o nedavoj prošlosti, ali bih dodao još nešto. Srbija, naime, nema kapaciteta da ozbiljno otvori tu temu. U ovom trenutku, većinsko stanovništvo nema kapacitet da se kritički odredi prema sopstvenim zabludama i istorijskim greškama. Nisam potpuni pesimista i ne mislim da će zauvek tako biti, ali u ovom trenutku stvari tako stoje.

IZVOR: AL JAZEERA

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending