Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Žarko Korać: Srbija nema kapacitet da se kritički odredi prema svojim zabludama

Tvorac teorije o sopstvenoj, neprekidnoj ugroženosti je, naravno, sam Aleksandar Vučić, kaže psiholog Žarko Korać.

Published

on

Kada je ušao u svet politike, početkom devedesetih, Žarko Korać je već bio prepoznatljivo, harizmatično televizijsko lice. Osamdesetih smo ga mogli gledati u dečijim emisijama, kao neobičnog i dragog psihologa koji mladima, smireno i argumentovano, pojašnjava svet koji ih okružuje. Mnogi će reći da Korać, i pored dugogodišnjeg bavljenja politikom, nikada zapravo nije postao pravi političar, bar ne onakav kakve smo navikli da gledamo na ovim područjima. Za mnoge su njegovi politički nastupi bili pre svega neka vrsta psihoterapije, a pogotovo je to bilo izraženo tokom „raspamećujućih“ devedesetih, dok je trajao taj naš užasni rat. Od samog početka političke karijere bio je beskompromisan kritičar nacionalističke pošasti koja je svuda naokolo oduzimala duše i živote.

Korać je bio potpredsednik Građanskog saveza Srbije, kasnije dugogodišnji predsednik Socijaldemokratske unije, a posle političkih promena, 2000. godine, postaje zamenik premijera u Vladi Zorana Đinđića. Dok premijer nije ubijen. U više navrata je bio narodni poslanik, a do penzionisanja je predavao psihologiju na beogradskom Filozofskom fakultetu. Sa njim razgovaramo pre svega kao sa psihologom, mada nismo mogli da mimoiđemo ni političke teme. Nekako su se same nametnule.

  • Živimo u vremenu pandemije, straha i svojevrsne sumnje u nauku. Čudno je to da, uporedo sa usponom komunikacionih tehnologija i dostupnošću kvalitetnog znanja, cvetaju – deluje, više nego ikada – raznorazne teorije zavere, te da ljudi zaziru od naučne medicine, a mnogi skoro patološki strahuju od vakcinacije… Kako objasniti taj paradoks?

– Veoma neobičan odnos društvenih mreža i naučnih znanja pokazao se i u kontekstu pandemije izazvane virusom Covid-19. Ispostavilo se i ovoga puta da je bila pogrešna pretpostavka da će društvene mreže, koje danas imaju milijarde korisnika, biti mesto – ako ne uvek, ono pretežno – na kojem će ljudi jednostavno dolaziti do naučnih znanja i relevantnih informacija. Na žalost, na mrežama se u ogromnoj meri šire „neznanja“ i, sasvim tendenciozno, nenaučna znanja, a cilj je da oni koji se bave alternativnom medicinom ili nečim drugim „alternativnim“, prodaju svoj proizvod, izmišljajući pritom opasna, štetna svojstva drugih proizvoda, produkujući i reprodukujući predrasude i pogubne teorije zavere. Pre svega, tu mislim na medicinske, odnosno kvazimedicinske preparate. To se nikada nije videlo jasnije nego danas. Pokazalo se i da je uticaj društvenih mreža izuzetno snažan, pogotovo u pojedinim delovima sveta. Navešću jedan podatak. Najveću spremnost za vakcinaciju pokazuju građani Kine – nešto više od 80 odsto populacije. U SAD je ta spremnost takođe relativno visoka – nešto iznad 60 odsto. Vakcinacija je najmanje popularna u Evropi, i tek prelazi 50 odsto. Paradoks je da u delu sveta u kojem živi procentualno najveći broj obrazovanih, ljudi najviše veruju u zavereničke teorije o štetnosti vakcine i pokušaju dominacije svetom farmaceutskih kompanija. Mislim da su društvene mreže za to itekako zaslužne. I pokazuje se da obrazovanost nije uvek štit od dezinformacija koje se šire internetom.

  • Neki stručnjaci tvrde da će aproksimativno 20 odsto svetske populacije imati mentalne smetnje zbog pandemije, izolacije i, uopšte, “izglobljenog” života koji živimo poslednjih godinu i nešto. Kako bi na to trebalo da odgovore društvo i država?

– Trenutno su u toku brojna istraživanja o posledicama pandemije i izolacije na mentalno zdravlje građana. I pandemija i izolacija ostavljaju veoma teške posledice. Ljudska bića su, naime, bića navike. Većina ljudi najvećim delom svog života kreće se po ustaljenim šablonima, najveći deo života jeste rutina. Teško podnosimo kada nam neko ugrozi tu rutinu. Pandemija i prateća izolacija su u potpunosti promenile način života, a ljudima je najteže palo odsustvo ličnih kontakata. Jasno se pokazalo ono što psiholozi odavno znaju, da su ljudi društvena bića. Mi imamo veoma snažnu potrebu za živim kontaktom sa prijateljima, članovima porodice, pa i drugim ljudima. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da su pandemija, odnosno strah od bolesti i strah od smrti, i izolacija koja je negde drastično dugo trajala – dovele do naglog porasta depresije i anksioznosti. Oba ova stanja su prisutna kod velikog broja ljudi, u blažoj ili jačoj formi. Bez obzira što to mogu biti, i verovatno će biti, prolazna stanja, jasno je da naša društva nemaju valjan odgovor na njih. U ovom trenutku, naša su društva većinski – društva anksioznih i depresivnih ljudi.

  • A šta bi bio vaš savet za pojedince koji u našem vremenu i na našim prostorima, i to ne samo zbog pandemije već i zbog osećaja tranzicione nesigurnosti, pate od raznih teskoba, stanja anksioznosti, depresije ili drugih danas tako čestih mentalnih smetnji?

– Svakako da zdravstvene institucije niti u jednom društvu nisu osposobljene da se izbore sa tako velikim brojem slučajeva anksioznosti i depresije. Sa depresijom i anksioznošću, u kontekstu pandemije ali i uopšte tranzicije, povezan je i strah od gubitka posla. Veliki broj ljudi živi od ugostiteljstva i turizma, a turistička industrija je prošle godine zamrla u mnogim zemljama u kojima predstavlja izuzetno važnu privrednu granu. Verovatno ni ove godine situacija neće biti dramatično bolja. Ako znamo da u Hrvatskoj turizam čini više od 20 odsto bruto društvenog proizvoda, jasno je da je veliki broj ljudi bio egzistencijalno ugrožen, što je dovelo do dodatnog porasta anksioznosti. Pomoglo bi kada bi društva omogućila da se u medijima što češće pojavljuju ljudi koji imaju iskustva u saniranju mentalnog zdravlja, ali to se – kao što znate – ne dešava, ili se dešava tek sporadično. Mi nemamo specijalne emisije na televiziji ili radiju koje bi, u tom smislu, bile edukativne, ili poluedukativne, ili koje bi delovale parcijalno terapeutski, u kojima bi ljudi mogli da dobiju savete šta da rade, kako da se štite. Mislim da su i naša društva i mediji podbacili i da su, kako to često biva kroz istoriju, ostavili ljude da se sami bore sa svojim mentalnim smetnjama, uz pomoć porodice i prijatelja.

  • U medijima u Srbiji, pogotovo onima bliskim vlasti, veoma su često prisutni sadržaji koji kod ljudi mogu da izazovu strah i nesigurnost, kao recimo priče o zaverama protiv Srbije, ugroženosti predsednika Vučića, pripremama atentata na njega, te državnim udarima… Šta je zapravo cilj te kampanje i kuda sve to može odvesti?

– Tvorac teorije o sopstvenoj, neprekidnoj ugroženosti je, naravno, sam Aleksandar Vučić. Od prvog dana, po dolasku na vlast, on je inaugurisao taj narativ. Neprekidno ga neko prisluškuje, nekakve grupe su poslane da ga ubiju, ugrožena je njegova porodica, a nedavno je izjavio i da je milijardu i trista miliona evra, što je neverovatna suma, uloženo da se on svrgne sa vlasti… Često kaže da, dok je on predsednik, Srbiju niko neće ponižavati, daje obećanja kosovskim Srbima da neće biti kosovske „Oluje“, on oprema vojsku, koja je, kako voli da istakne, najjača vojska u regionu… Taj narativ svedoči o dve stvari. Njime Vučić maskira svoju nesigurnost i strah od društvenog i političkog položaja na kojem se nalazi. Pored toga, njime se šalje poruka da je on nekakav div-junak koji štiti Srbiju, da ima gotovo nekakvu misiju da spasava Srbiju po cenu svog života, da je on jedini borac za sreću i mir ljudi. To nije normalno. To nećete videti niti kod jednog evropskog političara. Pokušajte da zamislite, recimo, Borisa Džonsona koji kaže da mu je život ugrožen ali da se on ipak bori za Britaniju. Nezamislivo!

U pitanju je viđenje politike kao ratnog stanja, u kojem imate političkog, vojnog, civilnog, društvenog i ekonomskog lidera koji se bori protiv brojnih neprijatelja i čiji je život neprekidno ugrožen. Vučić sebe prikazuje kao antičkog heroja. Sada se čak njegovi protivnici, kako kaže, hrane mesom svojih kriminalnih protivnika. U politički život je, dakle, uvedena i priča o kanibalizmu. Vučić ima čast da bude prvi evropski političar u istoriji koji svoje protivnike proglašava ljudožderima. Ranije se priča o kanibalizmu u politici, koliko znam, spominjala jedino na afričkom kontinentu. Mislim da je njegov trenutni narativ, koji je eskalirao do neslućenih granica, došao do tačke u kojoj mu ljudi više ne samo što neće verovati nego ga više neće ni slušati. Tim narativom počeće da odbija i najvernije političke sledbenike, jer je nepodnošljivo živeti u zemlji u kojoj vam serviraju priče da je predsednik ugrožen od protivnika koji su kanibali.

  • Vratimo se na strahove. Postoji kod građana i inelektualaca Srbije, ali i ne samo Srbije, i strah od javnog ispoljavanja mišljenja, od političkog delovanja, čak veći nego ratnih devedesetih…

– Svako ko se u Srbiji suprotstavi predsedniku izložen je medijskom linču, a pogotovo ako pokaže političke ambicije. Kritika i neslaganje sa zvaničnom politikom partije na vlast su opasna stvar, a opozicioni politički angažman je iznimno opasan. Svedoci smo da se vodeći opozicioni lider satanizuje bukvalno svakoga dana – tvrdi se da on želi da ubije predsednikovog sina (što je stravična optužba!), da je lopov koji ima ogromno bogatstvo širom sveta. Svaki normalan čovek će se pitati: pa dobro, ako je to tačno, ako je nelegalno stekao imovinu, i ako se zna gde se ona nalazi, zašto se protiv njega ne vodi niti jedan sudski proces? Zatim se o njemu piše da je tukao svoju ženu, da je spreman na svako nasilje… Ta i slične kampanje imaju jasnu i svesno odabranu poruku – ako se ovako postupa sa jednim od lidera opozicije, šta se tek može desiti običnom čoveku koji hoće nešto kritično da kaže protiv vlasti ili o nekom aspektu vlasti sa kojim se ne slaže! Mi ovakvu atmosferu medijskog i političkog linča nikada nismo imali. Čak je i za vreme Miloševića pritisak bio manji. U Srbiji je iščupan sam koren demokratije. Medijsko uništavanje svakoga ko drugačije misli onemogućava politički život. Ljudi ne žele da se bave politikom, a i oni koji se njome bave u situaciji su da se neprekidno brane. Prisustvujemo, rekao bih, jednoj institucionalizovanoj apatiji građana. Posledica svega toga je i strahovit cinizam među ljudima, koji kaže da ne vredi ništa, da su svi isti, da se ništa ne može promeniti…

  • U kojoj meri su ratne, užasne devedesete prisutne u ovdašnjoj javnosti? One se retko spominju, osim ako nije reč o propagandi…

– U Srbiji su devedesete godine izbrisane, bar kada je reč o kritici i javnoj polemici. I normalno je da su izbrisane kada su na vlasti mlađi članovi ekipe koja je drmala našim životima u poslednjoj deceniji prošloga stoleća. Tipičan primer je, naravno, sam predsednik Vučić, koji je bio Miloševićev ministar informisanja, kao i Ivica Dačić, nekadašnji portparol Socijalističke partije Srbije i nekadašnji lider beogradskog odbora ove stranke. U ovakvom političkom ambijentu je rasprava o devedesetim, uzrocima rata, ratnim zločinima, tadašnjoj ekonomskoj katastrofi – zabranjena, jer bi ta rasprava bila i rasprava o njihovoj odgovornosti i njihovim karijerama. Osim njih dvojice, praktično su na visoke položaje vraćeni svi politički, ekonomski i medijski lideri iz Miloševićevog vremena, osim onih koji su umrli ili su odabrali da se više ne bave politikom. Pogledajte, recimo, Milorada Vučelića ili Ratka Dmitrovića, sadašnjeg ministra. To su ljudi koji su bili najgrublji mogući propagandisti Miloševićevog režima. Čak su i ratni zločinci vraćeni u politički život posle odsluženih kazni. Nikola Šainović je postao član glavnog odbora SPS-a – kada se vratio sa robije, odmah je kooptiran. Veselin Šljivančanin i još neki osuđeni ratni zločinci članovi su glavnog odbora Srpske napredne stranke. Čovek koji ima ogromne zasluge za ratnu katastrofu na Kosovu, koji se takođe vratio sa odsluženja haške zatvorske kazne, general Vladimir Lazarević, neprekidno nam objašnjava rat sa NATO-paktom. Ušao je u carstvo fantazmagorije, i tvrdi da smo mi u tom ratu zapravo pobedili. Dakle, u pravu ste, o devedesetima se ne razgovara, one se koriste samo za propagandu. A u propagandu Vučićevog režima su, odmah po odsluženju kazne, uključeni i ratni zločinci… Pored svega, zatvorene su medijske mogućnosti da se razgovara od devedesetima, jer u Srbiji ima jako malo nezavisnih medija u kojima je moguće otvoriti tu priču. Srbija ne vodi taj razgovor, ona je zatvorila tu temu. I to vrlo svesno.

  • Da li je naš region sada već zakasnio da se suoči sa devedesetim i strašnim zločinima koji su počinjeni? Da li to može da bude rezervoar nekih budućih turbulencija na prostoru tzv. Zapadnog Balkana?

– U prethodnom sam odgovoru pojasnio zašto Srbija odbija da se suoči sa svojom nedavnom prošlošću. A podsetimo zašto je to, toliko puta spominjano, suočavanje neophodno. Narodi koji razgovaraju i kritički se odnose prema svojim istorijskim greškama, iz njih mogu nešto da nauče, u najmanju ruku neće ponoviti istu grešku, a otvoriće i sebi šansu za demokratsku budućnost. I ne mora to da bude samo neposredna prošlost, može da bude i daleka. Navešću primer koji je možda zanimljiv. Krajem 15. veka u Španiji su se desile tri velike stvari: Kolumbo je za nas Evropljane otkrio Ameriku, ujedinjenjem je stvorena moderna Španija, ali su istovremeno iz nje proterani svi Jevreji. Oni su proterani i iz Portugala, dakle sa celog Pirinejskog poluostrva. Na 500. godišnjicu proterivanja, španski parlament je doneo rezoluciju koja kaže da je progon bio potpuno pogrešna stvar, da je to velika sramota za Španiju, da su Jevreji bili građani ove zemlje. Kralj je otišao u sinagogu i poklonio se, a donesena je i odluka da potomci proteranih imaju pravo na špansko državljanstvo. Neki će reći, nije mnogo, ali ja smatram da je to jako važno. Amerika je, takođe, relativno nedavno po prvi put pokušala da kompenzuje one Japance koji su tokom Drugog svetskog rata bili smešteni u američkim logorima, jer se smatralo da su oni sami po sebi – „peta kolona“. To je bila jedna užasna, antidemokratska odluka. I Britanija veoma kritički sagledava svoju kolonijalnu prošlost, ruše se i spomenici onih koji su bili trgovci robljem. Karakteristika je zrelih ljudi i zrelih društava sposobnost da se iskreno i otvoreno raspravlja o sopstvenim greškama iz prošlosti. Mi to nismo u stanju, mi – naprotiv – odbacujemo najbolje iz svoje prošlosti, kao što je to Narodno-odlobodilačka borba, a glorifikujemo najgore periode, kao što su to, recimo, devedesete. Ne možete imati demokratsku i humanu budućnost, a da ne progovorite i odbacite ono što je bilo antidemokratsko i antihumano u vašoj prošlosti. Naveo sam personalne razloge zašto se u Srbiji kritički ne razgovara o nedavoj prošlosti, ali bih dodao još nešto. Srbija, naime, nema kapaciteta da ozbiljno otvori tu temu. U ovom trenutku, većinsko stanovništvo nema kapacitet da se kritički odredi prema sopstvenim zabludama i istorijskim greškama. Nisam potpuni pesimista i ne mislim da će zauvek tako biti, ali u ovom trenutku stvari tako stoje.

IZVOR: AL JAZEERA

SLOBODNA VOJVODINA

RAT U UKRAJINI Finska smanjiti broj viza izdatih Rusima za 90 odsto, Moskva optužuje London za provokaciju

Danas je 174. dan rata u Ukrajini

Published

on

By

Oči sveta su i dalje sa strahom uperene u nuklearnu elektranu Zaporožje, a osim za granatiranje, Kijev i Moskva međusobno se optužuju i za blokirane posete stručnjaka Međunarodne agencije za atomsku energiju ovo postrojenju. I dok se UN angažuju na rešavanju ovog problema, čini se da njihova nastojanja da se spreči glad u svetu nisu sasvim  uzaludna – brod natovaren sa 23.000 tona ukrajinskog žita namenjenog Etiopiji koji su poslale Ujedinjene nacije isplovio je juče pod zastavom Liberije kao prva pošiljka u okviru programa pomoći zemljama koje se suočavaju sa glađu. 

Ključni događaji:

  • Vojna baza na Krimu koji je okupirala Rusija pogođena je serijom eksplozija
  • Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su eksplozije rezultat sabotaže dok se iz Ukrajine inciden opisuje kao “demilitarizaciju na delu”
  • Na severu Krima uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera
  • UN će podržati posetu inspektora nuklearki Zaporožje
  • Zarobljenog Hrvata izveli pred sud u samoproglašenoj DNR
  • Brod sa 23.000 tona žita isplovio iz Ukrajine za Etiopiju
  • Volodimir Zelenski razrešio je šefove odeljenja SBU u Kijevskoj, Lavovskoj i Ternopoljskoj oblasti
  • Vrhovna Rada produžila je vanredno stanje za 90 dana

17.34 Makron zabrinut zbog rizika po nuklearna postrojenja u Ukrajini

Predsednik Francuske Emanuel Makron kazao je danas u telefonskom razgovoru predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da je zabrinut zbog rizika po nuklearna postrojenja u Ukrajini, saopštilo je francusko predsedništvo. Makron je dodao da podržava predlog Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o slanju misije u Ukrajinu kako bi se ispitala situacija u vezi s nuklearnom elektranom u Zaporožju, preneo je Rojters.

17.10 Finska će smanjiti broj viza izdatih Rusima za 90 odsto

Finska je potvrdila da će značajno smanjiti broj viza izdanih Rusima od 1. septembra – nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskij pozvao EU da prekine kontakte. Od sledećeg meseca Rusima će se izdavati samo 10 odsto sadašnjeg broja viza, piše Politiko.

16.54 Moskva: London provocira zahtevom za prelet izviđačkog aviona

Britanija je podnela zahtev za let svog izviđačkog aviona duž rute koja prolazi kroz ruski vazdušni prostor, a vazdušno-kosmičkim snagama je naređeno da spreče ovu provokaciju, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije. “Britanija je podnela plan leta za let izviđačkog aviona RC-135 duž rute koja leži iznad ruske teritorije. Smatramo da je to namerna provokacija”, saopštilo je Ministarstvo, preneo je TASS.

16.23 Ban Ki Mun posetio Buču: Užasan zločin

Bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je danas svet da oda počast civilima ubijenim u Buči kada je ruska vojska pokušala da napadne Kijev i potom se povukla, izvestio je  AP. On je posetio je Buču, grad nadomak ukrajinske prestonice, u kojem su tela stotine mrtvih civila pronađena nakon ruskog povlačenja krajem marta.

“Teško je izraziti svoja osećanja. To je užasan zločin. To je zločin protiv čovečnosti i odgovorni treba da odgovaraju”, rekao je Ban posle posete crkvi Svetog Andreja apostola.

Ban Ki-Mun je doputovao u Ukrajinu zajedno sa bivšim kolumbijskim predsednikom Huanom Manuelom Santosom, u okviru mirovne inicijative “Doajeni” (The Elders) koju je 2007. godine osnovao bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela.

 

15.27 Zelenski razgovarao sa Makronom o nuklearki Zaporožje

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarao danas telefonom o “ruskom nuklearnom terorizmu” u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje. Zelenski u objavi na Tviteru nije izneo detalje o njihovom razgovoru o nuklearki Zaporožje, preneo je Rojters. Zaporoška nuklearna elektrana se nalazi na levoj obali Dnjepra, u blizini grada Energodara, najveća je nuklearna elektrana u Evropi i od marta je pod kontorlom ruskih snaga.

14.57 Presek situacije na Krimu

Vojna baza na Krimu koji je okupirala Rusija pogođena je serijom eksplozija, u kojima su najmanje dve osobe povređene, oštećeni su brojni civilni objekti, uključujući dalekovode, elektranu, železničke pruge i više stambenih zgrada, dok je 3.000 ljudi evakuisano. Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su eksplozije rezultat sabotaže dok se iz Ukrajine inciden opisuje kao “demilitarizaciju na delu”. 

Nakon detonacije municije u skladištu u Džankoju na severu Krima uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera, izjavio je danas lider Krima Sergej Aksjonov.

“Mi smo u vanrednom stanju”, rekao je Aksjonov novinarima, a prenela je agencija RIA Novosti.

Euronews, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/59092/uzivo-rat-u-ukrajini-finska-smanjiti-broj-viza-izdatih-rusima-za-90-odsto-moskva-optuzuje-london-za-provokaciju/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Forum za bezbednost i demokratiju traži reakciju tužilaštva zbog govora mržnje episkopa Nikanora

Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) pozvao je Republičko javno tužilaštvo da reaguje povodom govora mržnje episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikanora i rastućeg talasa homofobije, uoči septembarskog Europrajda (Europride) u Srbiji

Published

on

By

FBD je upozorio danas da bi propust tužilaštva da se jasno odredi prema ovom dogadjaju predstavljao rizik za dodatno urušavanje već ozbiljno poljuljanog kredibiliteta ove ustanove, produbio sumnju u njegovu istinsku samostalnost i trasirao put jačanju sumnje u samu svetovnost države.

“Zbog sve učestalijih javnih manifestacija na kojima se poziva na zabranu Europride (a u okviru toga i na nasilje prema njegovim eventualnim učesnicima) FBD očekuje od javnog tužilaštva da ono, u okviru svojih nadležnosti, inicira postupak za zabranu rada organizacijama koje na ovaj način nedvosmisleno krše Ustavom zajamčena ljudska prava i podstiču na mržnju i nasilje motivisano religijom, od čega ne mogu biti izuzete ni verske zajednice”, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da se i od poglavara Srpske pravoslavne crkve očekuje da stane u odbranu ustavnog poretka i da javno osudi pojedince i organizacije koje pod plaštom religije, krijući se iza autoriteta institucije čiji je on poglavar, propagiraju netoleranciju, mržnju i nasilje.

Vladika banatski Nikanor nedavno je anatemisao sve učesnike i organizatore Europrajda i pomenuo u besedi da bi upotrebio oružje da ga ima.

(Beta, Foto: FBD)

izvor: https://autonomija.info/forum-za-bezbednost-i-demokratiju-trazi-reakciju-tuzilastva-zbog-govora-mrznje-episkopa-nikanora/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome odgovara Ad hok rešavanje problema u poljoprivredi

Od 15 lokalnih, Pokrajinske i Republičke skupštine, kojima su predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine predali zahteve za vanredno zasedanje, kako bi se proglasilo stanje elementarne nepogode – suša, nijedna skupština nije prihvatila predlog

Published

on

By

S obzirom na to da jedino na predlog lokalnih i pokrajinske skupštine može da se utiče na Republičku da se donesu zakoni koji će dugoročno rešiti problem poljoprivrednik Srbije Liga socijaldemokrata Vojvodine pita: Kome je u interesu da se jedno od najznačajnijih pitanja – opstanka poljoprivredne proizvodnje ne rešava sistemski.

Iako su dogovorene neke kratkoročne mere i ispunjen deo zahteva poljoprivrednih proizvođača u protestu, vrlo značajne i sporene tačke, na kojima je insistirala Liga socijaldemokrata ostale su nerešene.

Da ne bi došlo do potpunog kolapsa poljoprivrede i stočarstva u našoj zemlji, zbog nezapamćene suše neophodno je prilagoditi davanja poljoprivrednika republici, pokrajini i lokalnoj samoupravi.

Porez na imovinu, naknadu za odvodnjavanje, pašarinu, kao i doprinose za penziono invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti reprogramirati na 5 godina, sa grejs periodom od 2 godine.

Pored ovih neophodno je prihvatiti i ostale zahteve poljoprivrednih proizvođača, koji pokušavaju da zaštite Srbiju od potpune propasti poljoprivrede i stočarstva.

U stanje privremenog mirovanja poljoprivrednicima staviti: rate kredita, rate prema fondovima i lizing kućama.

Cene zakupa državne zemlje prilagoditi situaciji nastaloj usled proglašenja elementarne nepogode.

Od Republičke direkcije za robne rezerve tražiti da se poljoprivrednicima, a prvenstveno stočarima iz Vojvodine obezbedi adekvatna pomoć.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da se situacija u poljoprivredi rešava dugoročno i sistemski, odgovarajućim subvencijama po hektaru i stočnom grlu, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju, a ne ad hok dogovorima sa premijerkom i ministrima, za koje je pitanje da li će posle formiranja nove Vlade biti na tim pozicijama.

Poslanik LSV u Skupštini AP Vojvodine

Saša Šućurović

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sela u Sremu sve praznija, a njive sve skuplje: Hektar od 2.000 do 7.000 evra

U Sremu se hektar zemlje može kupiti za 7.000 do 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra.

Published

on

By

Cenu prodaje i kupovine poljoprivrednog zemljišta u gotovo svim krajevima Srbije diktiraju najviše uslovi proizvodnje hrane na oranicama, a potom i starost vlasnika tih oranica.

Kako prenosi Sremskomitrovački portal, kad su uslovi za proizvodnju hrane povoljni i ima ko da radi na zemlji, onda je ponuda i potražnja zanemarljiva.

Na prodaju zemlje najčešće se odlučuju staračka domaćinstva iz dva razloga, jedan je onemoćalost da se radi na njivi, a drugi razlog je nemanje čime da se obrađuje zemlja kako bi ona vratila uloženo.

Sličan je slučaj i s onima koji dobijaju zemlju restitucijom. Takvi najlakše i najbrže prodaju oranicu.

U Sremu se hektar zemlje može kupiti za 7.000 do 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je to zemljište predviđeno za industrijsku zonu, cene po hektaru su i do 20.000 evra.

O zakupu zemlje i vraćanju zemlje starim vlasnicima u Sremu, načelnik mitrovačke uprave za poljoprivredu Vladimir Nastović kaže:

U zavisnosti gde je i kakva je oraća zemlja u Sremu, zakup je od 250 do 300 evra po hektaru. Zemlju pod zakup najčešće daju staračka domaćinstva. Ona retko i prodaju zemlju. Ali, vlasnici zemlje, koji su je nasledili ili dobili restitucijom, avansno su prodavali zemlju dok još nisu ni dobili rešenja da im je vraćena i da su vlasnici. Oraću zemlju uglavnom kupuju oni koji tove svinje i junad jer nemaju dovoljno hrane sa svojih njiva“.

I s desne obale Save, u Mačvi, oraća zemlja ima visoku cenu i stalnu potražnju za kupovinom, uglavnom od onih koji tove svinje, a takvih u Mačvi ima podosta, naročito u najvećem selu ovog kraja uz Drinu – Badovincima.

O prilikama u Mačvi govori nekadašnji upravnik zemljoradničke zadruge u Bogatiću Moma Tešić.

U Mačvi se hektar zemlje kreće od 5.000 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti gde je i kakva je zemlja. Veliki proizvođači svinja koji tove po nekoliko hiljada godišnje ne žale da dobru zemlju pored magistralnog puta, između Badovinaca i Mačvanskog Prnjavora, plate i do 15.000 evra. U drugom kraju atara, gde je zemlja lošijeg kvaliteta i slabiji je pristup njivskim putevima, hektar je 5.000-6.000 evra. Najveći problem seljaci u Badovincima imaju što 220 domaćinstava ima svu zemlju s leve obale Drine i zbog nerešenog problema granice niko ne može ni da kupi ni da proda oranicu, a sve je to katastarska opština Badovinci i pripada Republici Srbiji preko opštine Bogatić. Inače, da je problem rešen, ta bi zemlja isto bila veoma skupa“, kaže Tešić.

Tako je slično i u većim mačvanskim selima Dublju, Glušcima, Klenju, Belotiću, Metkoviću, gde ne možete kupiti hektar zemlje ispod 10.000 evra.

Čini se da će zemlju sve više kupovati oni koji tove stoku i imaju čime da je obrađuju, a prodavaće je oni koji su ostareli u selu, a njihovi naslednici su iz grada. Tako ćemo u selu imati sve više bezemljaša, a i praznih kuća. Nešto se mora preduzeti da i onaj ko ima mali posed lepo živi s tog poseda. Tako je nekad bilo. I svi su bili zadovoljni. Iskustvo postoji, samo ga treba primeniti“, zaključio je Tešić.

Prof. Miladin M. Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ističe da je kod nas cena zemlje u poslednjih 10 godina porasla 25 puta.

Nije naša zemlja najskuplja u Evropi, ali u okruženju jeste. U Danskoj je hektar 120.000 evra, u Italiji i više od 70.000 evra, u Holandiji oko 65.000 evra i itd. Ali to su neki drugi uslovi u poljoprivredi i prema tome se ne treba ravnati. Zemlja je majka svih stvari, neuništiva, neprenosiva i nije mrtav kapital kako neko želi da kaže. Naprotiv, to je živi organizam jer na jednom hektaru ima hiljadu i sto milijardi živih organizama, računajući tu i bakterije. Ti organizmi na jednom hektaru teže kao 15 krava od po 750 kilograma“, objašnjava Ševarlić.

On primećuje da umesto da na najboljoj zemlji proizvodimo hranu, mi takvu zemlju dajemo da se na njoj podiže industrijska zona.

Umesto da industriju podižemo na devastiranom zemljištu. Na takvom zemljištu je nikao Novi Beograd i to je primer, a ne najbolju oranicu pretvarati u industrijsku zonu. Lane je PKB prodao pet hektara najbolje zemlje za potrebe magacinskog prostora, na putu Beograd – Novi Sad kod Pupinovog mosta, za 750.000 evra hektar. To je, verovatno, najveća cena oraće zemlje u Evropi. Tako je prodavana i dobra oraća zemlja kod Šimanovaca, pored auto-puta, za skoro 200.000 evra po hektaru. To niko ne čini u svetu osima nas. Umesto da povećavamo oraće površine, mi ih smanjujemo. Devastirano zemljište treba pretvarati u industrijske zone“, zaključuje prof. Miladin M. Ševarlić.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/314249/Sela-u-Sremu-sve-praznija-a-njive-sve-skuplje-Hektar-od-2000-do-7000-evra.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pismo saučešća Crnoj Gori preko „prognanog“ ambasadora – provokacija iz Beograda?

Ukoliko su tačne tvrdnje kabineta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da je pismo saučešća srpskog predsednika Aleksandra Vučića povodom tragedije na Cetinju poslato preko adrese „prognanog“ ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića, radi se o „krajnje neprimerenom gestu“ i „provokaciji koja ne služi poboljšanju odnosa u koje se deklarativno zaklinje zvanični Beograd“

Published

on

By

Ovako diplomata Srećko Đukić ocenjuje razmenu reči na nivou dva predsedništva – srpskog i crnogorskog, u trenutku tragedije koja je potresla kako celu Crnu Goru, tako i region.

Uznemirujuća ubistva na Cetinju zbog kojih je u Crnoj Gori proglašena trodnevna žalost, propraćena su pismima saučešća više zvaničnika Srbije, ali jedno, ono koje je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Podgorici se tumači kao politička provokacija.

Naime, iz kabineta crnogorskog predsednika Mila Đukanovića naveli su da je pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom nesreće na Cetinju, stiglo na njihovu adresu upućeno sa „zvanične e-mail adrese Vladimira Božovića koji se predstavio kao ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori“.

Oni su podsetili da je Božović odlukom Vlade Crne Gore u novembru 2020. godine proglašen personom non grata i da zbog toga ovo smatraju činom nepoštovanja te dodaju da će zatražiti od MSP i MUP-a Crne Gore da zabrane ulazak i napuštanje teritorije ove zemlje za Božovića.

„Današnji potez predstavlja još jedan čin nepoštovanja institucija Crne Gore. Neprihvatljivo je da i tragičan događaj na Cetinju Božović koristi da nastavlja sa svojom praksom lažnog predstavljanja i kršenja međunarodnih konvencija“, kaže se u saopštenju.

U pismu koje je uputio Vučić, a navodno je prvobitno poslato sa mejl adrese Božovića, izražava se saučešće kako predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, tako i premijeru Dritanu Abazoviću, i podrška građanima Crne Gore.

„Želim da izjavim saučešće, svim građanima Crne Gore, a posebno porodicama stradalih. Upućujem saučešće i predsedniku Milu Đukanoviću i premijeru Dritanu Abazoviću. Cela Srbija je uz njih“, naveo je Vučić.

Đukić komentariše slučaj za Danas ističući da u ovakvom trenutku nimalo nije primereno koristiti priliku za bilo kakve političke poruke a posebno ne provokacije.

„Ako je zaista tako kao što tvrdi crnogorska strana, najblaže rečeno je da je potpuno neprimereno da se to pismo šalje preko adrese koja je nepostojeća za Crnu Goru. Ne znam kome koristi ta provokacija ali u svakom slučaju ne koristi poboljšanju odnosa u koje se toliko zaklinje Beograd a uvek napravi korak više da pokaže da ništa nema od tog poboljšanja već da stanje ostaje takvo kakvo jeste, opterećeno svim mogućim problemima“, naglasio je Đukić.

Kada je predsednik Srbije nedavno ugostio premijera Crne Gore Dritana Abazovića u Beogradu činilo se da je načinjen značajan korak napred u popravljanju odnosa dve zemlje zategnutih oko dešavanja vezanih za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, usred čega je i ambasador Srbije proglašen nepoželjnom osobom u Crnoj Gori. Tom prilikom bilo je reči i da će se odnosi dve zemlje jačati na nivou ambasada što bi trebalo da znači da Srbija imenuje novog ambasadora.

Đukić podseća da je tada obećano i da bi jedino primereno u ovoj situaciji bilo da Beograd imenuje novog ambasadora u Crnoj Gori.

Selaković i Mirović takođe izrazili saučešće

Saučeće povodom tragičnog zločina na Cetinju su, osim Vučića, izrazili i srpski šef diplomatije Nikola Selaković, kao i predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović. Selaković je saučešće uputio ministru spoljnih poslova Crne Gore Ranku Krivokapiću i naveo da je u ovim teškim trenucima cela Srbija uz Crnu Goru i uz njene građane. Predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović uputio je saučešće predsedniku Vlade Crne Gore, gradonačelniku Cetinja i unesrećenim porodicama žrtava.

Aleksandra Popović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/pismo-saucesca-crnoj-gori-preko-prognanog-ambasadora-provokacija-iz-beograda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Putevi mađarskih glasačkih listića u Vojvodini

Listiće glasača iz Srbije koji su imali pravo da učestvuju na izborima u Mađarskoj “Pošta Srbije” je distribuirala uz pomoć nevladine organizacije, bliske politici mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

Kako se vidi iz ugovora, koji je Radiju Slobodna Evropa (RSE), dostavljen iz javnog preduzeća “Pošta Srbije”, za deljenje glasačkih listića za parlamentarne izbore održane 3. aprila u Mađarskoj, glasačima u Srbiji bila je zadužena nevladina organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” (Concordia Minoritatis Hungaricae).

Organizacija, kako se vidi u zvaničnom registru nevladinih organizacija u Srbiji, nije osnovana za kurirske i izborne poslove, već je fokusirana na “zaštitu slobode i prava čoveka i građanina”, kao i na pospešivanje saradnje među vojvođanskim Mađarima uz “zastupanje njihovih interesa i jačanje nacionalnog identiteta”.

Organizaciju vode ljudi koji su bili ili su još uvek članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), stranke koja zastupa interese Mađara u Srbiji. Stranka je ujedno i sestrinska partija sa Orbanovim Fideszom.

“Pošta Srbije” je ovako omogućila toj organizaciji pristup ličnim podacima, kao što su adrese, više desetina hiljada dvojnih državljana, pokazali su dokumenti do kojih je došla Radio Slobodna Evropa (RSE).

Viktor Orban, premijer Mađarske i lider vladajućeg FIDES-a, na vlasti je od 2010. godine, a u nedelju 3. aprila bori se za još jedan mandat. Na ovoj fotografiji pozdravlja svoje pristalice posle pobede na izborima

U Srbiji, prema poslednjem popisu živi preko 250.000 Mađara, a na poslednjim izborima u Mađarskoj pravo glasa je imalo oko 70.000 Mađara u Srbiji.

Kako je sklopljen ugovor?

U dokumentima, koje je “Pošta Srbije” dostavila RSE, stoji da je ta javna institucija početkom marta 2022. godine angažovala organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” da dostavi glasačke listiće dvojnim državljanima u Srbiji.

Nije jasno na osnovu čega je doneta odluka o izboru sklapanju ugovora. Kako se vidi u javno dostupnim podacima, “Pošta Srbije” nije imala tender ili javni poziv za ovaj posao.

“Pošta Srbije” do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanje redakcije RSE o tome zašto je za ovaj posao izabrana baš pomenuta organizacija, a ne kurirske firme koja su registrovana za takvu delatnost i sa kojima Pošta ima raniju saradnju.

Prema navodima iz ugovora, organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” se obavezala da će poštanske pošiljke sa glasačkim listićima dostaviti na adrese u skladu sa Kodeksom poslovne etike Javnog preduzeća “Pošta Srbije”, koji kaže da se “informacije do kojih se dolazi tokom dostave ne smeju koristiti za svoje ili za potrebe trećih lica” i da su “sve te informacije poverljive”.

Ugovor dalje precizira da je ova organizacija “upoznata sa svim detaljima i da je dužna da ih se pridržava”.

Organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” registrovana je na adresi Ptujska 1 u Subotici, na severu Srbije, i deli adresu sa Fondacijom “Prosperitati”, koju takođe vode članovi Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i predstavnici zvanične Budimpešte. Fondaciju je Vlada Mađarske imenovala kao realizatora svojih programa pomoći poljoprivrednicima u Vojvodini.

Međutim, kako se navodi u dokumentaciji koju je RSE dostavila “Pošta Srbije”, preuzimanje pošiljaka sa glasačkim listićima se odvijalo na drugoj adresi, odnosno na mestu na kojem su registrovane sama stranka SVM, kao i Nacionalni savet Mađara, manjinska institucija u čijoj strukturi trenutno većinu imaju kadrovi SVM. Na toj adresi nema registrovanih ekspozitura “Pošte Srbije”.

Za uslugu dostavljanja, “Pošta Srbije” je platila dva dinara (0,017 evra) po pošiljci. Iako u samom ugovoru nije definisan tačan broj pošiljaka, prema evidenciji Nacionalne izborne komisije u Mađarskoj (NIK), broj ljudi koji su registrovani za izbore, a da imaju adresu u Srbiji, je oko 70.000 glasača.

Šta je “Jedinstvo mađarske manjine”?

Udruženje građana “Jedinstvo mađarske manjine” osnovano je pre dvadeset godina. Kako se vidi iz poslovnog registra, ima 34 zaposlena, a kako pokazuje bonitetni izveštaj te organizacije, od 2018. do 2020, godišnje je knjižilo poslovne prihode u visini do oko pola miliona evra.

Na čelu udruženja je Karolj Dudaš, jedan od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koji je do 2019. godine bio i član Predsedništva te najjače manjinske stranke Mađara u Srbiji.

Od 2015. do 2019. bio je i predsednik Saveta stranke.

Koordinator kancelarije udruženja u Vojvodini je Oto Buš, koji je 2015. godine bio na čelu Izvršnog odbora SVM.

Jedan Subotičanin, čiji je identitet poznat RSE, potvrdio je da su mu listić na kućnoj adresi dostavili aktivisti SVM.

“Bio sam malo zbunjen kad su se njih dvoje (aktivisti SVM) pojavili na vratima, jer sam pre toga čitao u novinama da SVM nije uključen u dostavljanje glasačkog materijala”, naveo je on.

Kako je objasnio, aktivisti su se predstavili i rekli da su iz SVM i da su doneli koverte za sve u porodici.

“Ponudili su nam da nakon glasanja pokupe koverte i da ih oni predaju u konzulatu. Mi smo to odbili”, ispričao je on.

Oprečno o ulozi “Jedinstva mađarske manjine” u izbornom procesu

“Pošta Srbije” je, pritisnuta medijskim pitanjima, po završetku izbora u Mađarskoj, 5. aprila 2022, potvrdila da je koristila “zastupnike ugovornih pošta” za dostavljanje izbornog materijala. Ta institucija, međutim, tada nije precizirala o kojoj je organizaciji reč.

Organizaciju “Jedinstvo mađarske manjine” i njenu ulogu u izbornom procesu za mađarski parlament prvi put je pomenuo predsednik SVM Ištvan Pastor, koji je na konferenciji za medije početkom marta rekao da će ta nevladina organizacija pružiti pomoć u dostavi izbornog materijala.

On je tada rekao i da je SVM predložio tu organizaciju “Pošti Srbije”.

Međutim, Pastor je nekoliko dana kasnije u intervjuu za dnevni list Mađarso (Magyar Szo) rekao da je reč o nesporazumu.

“Što se tiče uključivanja SVM-a u ovaj proces, ono se odvija na isti način kao i ranijih godina. Aktivisti pomažu ljudima da popune formular za validaciju glasanja, a ako neko to zatraži, oni će proslediti glasački listić generalnom konzulatu (Mađarske)”, naveo je on tada u intervjuu.

Sama organizacija “Jedinstvo mađarske manjine” nije bila spremna da sarađuje sa medijima. Na zahtev RSE da dostave podatke o pomenutom procesu i glasačkim listićima, naveli su da “kao udruženje građana ne spadaju u polje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, te da “nisu u obavezi da dostave tražene informacije”.

Novinari RSE su u nekoliko navrata pokušavali da razgovaraju i sa predstavnicima SVM, ali oni nisu bili voljni. Među njima i narodni poslanik u Skupštini Srbije Balint Pastor (sin predsednika SVM Ištvana Pastora), koji je odbio da komentariše informacije do kojih je došao RSE.

Izborna komisija Mađarske ne prati pošiljke kada ih Pošta preuzme

Mađarski Parlament nedavno je izmenio izborni zakon dajući izbornim komisijama ovlašćenja da istražuju sumnjive slučajeve u inostranstvu. Taj zakon, međutim, još nije na snazi.

“Izmenjeni zakon nije retroaktivan. Izborna tela su izborni komiteti, koji će od dana stupanja na snagu zakona imati ovlašćenja da donose odluke u slučajevima pravičnosti izbora van države ako bude bilo kakvih prigovora dobijenih putem zvaničnih kanala”, rečeno je za RSE iz mađarske Nacionalne izborne komisije (NIK).

Stoga, dodaje se, komiteti ne mogu voditi istragu šta se dešavalo tokom ovogodišnje kampanje.

Nacionalna izborna komisija je odgovorna za organizovanje izbora i razmatra žalbe na odluke lokalnih i regionalnih izbornih komisija.

Nacionalna izborna komisija u svom odgovoru ponovila je da je ta institucija predala izborne listiće mađarskoj Pošti, koja ih je potom predala srpskoj Pošti.

“Izborna komisija mora da odabere univerzalnog pružaoca usluge, i to su mađarska, i srpska Pošta“, dodaje se.

Nacionalna izborna komisija dodatno ističe da je imala ugovor samo sa mađarskom Poštom.

U odgovoru se navodi i da to telo nije imalo kontakte sa SVM i da nije dalo podatke glasača stranci, te da stoga nije uradilo ništa protivzakonito.

Vrhovni sud (Kúria) se ranije izjasnio o pritužbama koje su stigle u vezi sa dostavom izbornog materijala u Vojvodini, i prihvatio je objašnjenje NIK-a.

Stav suda je da Nacionalna izborna komisija nije mogla da proveri šta se desilo sa poštom u Srbiji.

Vrhovni sud je dalje naveo i to da je Nacionalna izborna komisija dala glasačke listiće mađarskoj Pošti, a da ta institucija nije u obavezi da proveri šta se sa njima dešava posle.

Opoziciona stranka: “Imalo uticaja na rezultate”

David Nađ (Dávid Nagy) iz opozicione stranke MKKP (Magyar Kétfarkú Kutya Párt – MKKP) ocenjuje da kada aktivisti povezani sa SVM dostavljaju glasačke listiće i imaju priliku tada da razgovaraju sa glasačima, to mora da ima uticaja na rezultat izbora.

“Moram da kažem, nisu bili dovoljno efikasni jer je Fides osvojio samo 98 odsto glasova, a trebalo je da bude 100 posto, tako da smo razočarani”, ironičan je Nađ.

On za RSE ocenjuje da moraju postojati drugi načini da se glasački listići na vreme predaju biračima.

“Zakon bi mogao da daje duže rokove, a tu su nezavisna srpska Pošta ili mnoge druge kompanije za dostavu koje bi ovaj posao mogle da urade kako treba. Ovo nije onaj deo izbornog procesa gde treba pojačati građanski angažman”, ocenio je Nađ.

Drugo rešenje, dodao je, bi mogao biti sistem za onlajn (online) glasanje.

On najavljuje da MKKP radi na razvoju sopstvenog softvera za e-demokratiju, koji bi – kada bude spreman – mogao da reši takve probleme, navodi Nađ.

Misija OEBS: Izbori regularni, nejednaki uslovi za učesnike

Mađarski parlamentarni izbori i referendum prošli su regularno, ali su ostali u senci nepostojanja jednakih uslova učesnika političke trke, ocenila je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u izveštaju o izborima u Mađarskoj koji je objavljen krajem jula.

Prema ovoj organizaciji stranke su uglavnom imale slobodu da vode kampanju i biračima su bile ponuđene različite alternative, ali pristrasno medijsko izveštavanje je ograničavalo njihovu mogućnost da donesu dovoljno dobro informisanu odluku o tome na koga da glasaju, zaključuje OEBS.

Misija dodaje da problemi sa glasanjem putem pošte u dijaspori su delom rezultat različitih tretmana državljana Mađarske bez adrese u toj zemlji. Naime, u okolnim zemljama, dvojni državljani mogu da glasaju putem pošte, dok u nekim drugim zemljama to nije omogućeno.

“Da bi se obezbedilo jednako pravo glasa, registracija birača i procedure glasanja za glasače van zemlje trebalo bi da budu ujednačene za sve građane u inostranstvu”, ističe se u tom dokumentu.

OEBS takođe dodaje da nemogućnost NIK-a da prati dostavu izbornog materijala u inostranstvu “ostavlja proces glasanja putem pošte bez odgovarajućeg nadzora”.

Misija OEBS-a u Mađarskoj dodaje da je van Mađarske registrovano skoro pola miliona glasača koji imaju pravo da glasaju putem pošte.

(Radio Slobodna Evropa, foto: RSE)

izvor: https://autonomija.info/putevi-madjarskih-glasackih-listica-u-vojvodini/

Continue Reading

Trending