Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Zagađenost vazduha i korona virus: Ubojita kombinacija na Balkanu

Dragana Jovanović, pulmolog i profesorica iz Srbije, za Al Jazeeru govori kako zagađenja odnose živote u našoj regiji.

Published

on

Srbija ima najveću stopu smrtnosti od zagađenosti zraka u Evropi, a građani ili nisu svjesni ili se mire s time jer misle da ne mogu ništa uraditi po tom pitanju, navodi za Al Jazeeru Dragana Jovanović, pulmolog i profesorica sa Medicinskog fakulteta u Srbiji, dodavši kako ovakvo stanje sa zrakom posebno teško pogađa djecu.

Kombinacija zagađenosti zraka i korona virusa posebna je priča, dodaje sagovornica i ističe kako pluća osobe koja je na udaru aerozagađenosti, uslijed smanjenog imuniteta, imaju veće šanse za zarazu virusom.

  • Kakva je trenutna situacija u Srbiji kada je riječ o zagađenju zraka, da li su ljudi svjesni da žive u državi s najzagađenijim zrakom u Evropi?

– Analiza objavljena 2019. godine ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi – 175/100.000 stanovnika, dok je, naprimer, na Islandu 37, a u Irskoj 41.

Proizvodnja energije iz uglja doprinosi niskom kvalitetu vazduha u Srbiji, termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine čvrstih, suspendovanih čestica, sumpor-dioksida i azotnih oksida – pri čemu azotni oksidi posredno doprinose formiranju ozona, kao i kiselih kiša od sumpornih jedinjenja. Druge opasne supstance koje se emituju iz dimnjaka termoelektrana na ugalj su teški metali, kao živa, i trajni organski zagađivači, kao dioksini i policiklične aromatične hemikalije.

Sagorevanje uglja je dominantan oblik je inače proizvodnje energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, sa teškim zdravstvenim posledicama – 16 zastarelih elektrana na ugalj u regionu (proizvodnja samo 8GW energije) emituje zagađenje kao 250 elektrana na ugalj u čitavoj Evropskoj uniji (proizvodnja električne energije 156GW). Ovih 16 elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više čestica PM nego elektrane u EU, pa je tako emisija sumpor-dioksida tih 16 elektrana 720.000 tona godišnje, dok 250 elektrana u EU emituju 618.000 tona godišnje.

Dve srpske termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), nalaze se među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje u Evropi. Srbija je najviše pogođena ovim „domaćim“ zagađenjem.

Što se tiče svesti ljudi o takvom strašnom aerozagađenju koje odnosi živote odraslih i oštećuje razvoj i zdravlje njihove dece, nisam sigurna da je većina uopšte svesna toga, ili pak sebe umiri mišlju da ne može da utiče na takve stvari i potisne to. Međutim, svakako ne stoji da ne može ništa da se uradi, a mi to vidimo iz dragocenih, mada još uvek retkih primera uspešno organizovanih pobuna ljudi protiv uništavanja prirodne okoline i stvaranja velikih zagađenja tla, vode ili vazduha, samo zarad profita.

  • Koja su najčešća, a koja najteža oboljenja pluća koja se mogu povezati sa zagađenjem zraka u Srbiji? Da li je prisutan trend rasta broja oboljelih?

– Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani, premda mešavine zagađenja u vazduhu mogu biti kompleksne, u različitim proporcijama. Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su čvrste čestice poput PM2.5 i PM10, zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova.

Najveću štetu zdravlju čini čestično zagađenje, koje se prati tako što se meri koncentracija sitnih partikularnih čestica, PM10 (promera 10 mikrometara ili manje) i PM2,5 čestica (promera 2,5 mikrometara ili manje) po kubnom metru u vazduhu. Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz plućne alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetne efekte u plućima i srcu, a mogu dovesti i do malignih i raznih drugih oboljenja. Pored tog čestičnog zagađenja, veliki problem pravi i zagađenje određenim gasovima od kojih su najvažniji sumporovi i azotovi oksidi.

Uticaj na respiratorne organe je inače i najbolje dokumentovan, pa se vrlo dobro znaju štetne posledice odnosno ozbiljni poremećaji i bolesti koje nastaju vezane za aerozagađenja. Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja disajnih organa, od običnih iritacija, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda.

Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje su najviše uočljivi upravo kad su u pitanju disajni organi, a dijapazon posledica obuhvata od najlakših poput učestalih raznih respiratornih simptoma (pojačan kašalj npr.), zatim infekcije disajnih puteva, povećanu reaktivnost disajnih puteva, alergije, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla; nastaju vremenom i trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća i respiratornim invaliditetom zbog nepovratnog smanjenja disajnih kapaciteta.

Mogu dovesti do razvoja ozbiljnih hroničnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, astma, ali i učestalijih i težih pogoršanja ovih prethodno postojećih oboljenja koja tada zahtevaju neophodno bolničko lečenje,  a zasigurno vode i povećanoj smrtnosti od ovih bolesti. Posebno treba naglasiti značajno veći rizik oboljevanja od karcinoma pluća.

Sveukupno, može se reći da je rezultat uvek smanjeni kvalitet života sa većim poboljevanjem i povećanom smrtnosti od različitih bolesti disajnih organa.

  • Posebno pitanje se odnosi na djecu: Kako pluća u razvoju reaguju da udar čestica PM2.5 i PM10, da li su odrasli svjesni šta rade djeci?

– Unazad već desetak godina postoje sve veći dokazi da se zagađenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece. Deca mogu biti značajno ugrožena još pre rođenja zbog oštećenja aerozagađenjem reproduktivnih sposobnosti roditelja (ugrožen kvalitet sperme, fragmentacija naslednog materijala DNK), što može biti vidljivo po rađanju: mala težina pri rađanju, prevremeno rađanje sa svim poznatim rizicima i posledicama.

Istraživanja su dokazala pogubne posledice i po odojčad i decu, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen, u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja; studije su dokazale da se normalan rad pluća tj. kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršavaju kada se deca premeste na područja sa većim zagađenjem vazduha.

Ovakvi negativni uticaji aerozagađenja na normalan razvoj pluća u dece predstavlja dodatan faktor rizika za češći razvoj plućnih bolesti u detinjstvu oput astme, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, kao i slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Izlaganje zagađenju vazduha kod dece značajno doprinosi ne samo većem porastu novih slučajeve astme, već i izrazitom pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju sa većim oštećenjima pluća.

Međutim, treba naglasiti da nisu samo pluća dece ugrožena aerozagađenje, pa je tako sve više dokaza čak i za pojavu dijabetesa.

Naročito velika zabrinutost posebno po zdravlje dece proizilazi iz velikih emisija žive i olova iz termoelektrana na ugalj, jer izlaganje olovu ili živi u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresije, poremećaja spavanja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine drugih organa sa značajnim posledicama u smislu češćeg oboljevanja i ranijeg umiranja.

  • Koliko se Srbija, pa i regija, bori s ovom problematikom, da li je to dovoljno (po Vašem ljekarskom mišljenju) te kako poboljšati stanje?

– Jedino pravo rešenje za problem aerozagađenja jeste u koracima koje mora vlast da preduzme da bi se smanjilo zagađenje, kao što su to druge evropske zemlje van Balkana davno uradile.

Još od 1. januara 2018. na snagu je stupila nova EU direktiva o kontroli. Prema toj direktivi i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, bile su dužne da počnu smanjivanje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i da usaglase nacionalne zakone i pravila sa zakonima EU, uključujući i određivanje privremenih plafona vrednosti emisija za 2018. i 2019.

Nacionalni Plan za smanjenje emisija (NERP) Ministarstva zaštite životne sredine iz decembra 2017. postavio je za cilj da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i čvrstih čestica PM iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (Nikola Tesla, Kostolac, Novi Sad, Kolubara, Pančevo), kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti emisija koje su propisane navedenom direktivom. Dostizanje ovog cilja obezbeđuje se smanjenjem emisije tj. uspostavljanjem emisija za sumpor dioksid, okside azota i PM do vrednosti koje ne prevazilaze predviđene godišnje maksimalne vrednosti emisija svakog pojedinačnog postrojenja.

Srećom, ovaj naš problem (Balkana) oko aerozagađenja je od posebnog interesa i za EU, dobrim delom jer su i nekoliko zemalja EU ugrožene širenjem aerozagađenja iz naših prostora. Dokaz vitalnog značaja rešavanja ovog problema jeste i da je EU upravo namenila oko 4 milijarde eura pomoći Srbiji za aktivnosti  sa ciljem smanjenja emisije zagađivača vazduha kao jedan od prioriteta!

  • Koliko je pandemija korona virusa skrenula pažnju sa problema zagađenog zraka?

– Pandemija je svakako dobrodošla za marginalizaciju ne samo ovog problema, pa su i  nedavne ironične izjave čelnika naše zemlje da se narod zainteresovao za ekološke probleme jer je porastao životni standard, takođe jedan u nizu pokušaja da se neke neosporne činjenice zaobiđu i njihov značaj minimizira.

  • Kakve su prognoze za ljude koji su na udaru oba ‘zagađivača života’ – virusa i štetnih tvari iz zraka?

– Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava za čoveka veoma bitan lokalni imunitet, imunska barijera donjih disajnih puteva. Pluća osobe izložene aerozagađenju kakvo je često u našoj sredini, imaju samim tim i značajno veće šanse da obole od COVID-19. Druga vrsta zagađenja vazduha izražena u našoj sredini, sumpor-dioksidom i azot-oksidom koji sa vodom čine jaka kisela jedinjenja, takođe doprinosi većoj verovatnoći oboljevanja od COVID-19. Naime, kada je vlažno vreme a nose se maske, zbog vlage koja sadrži ova jedinjenja, suze oči i curi nos, te se maske ovlaže i samim tim manje štite od virusa korona. Na taj način aerozagađenja mogu uticati i na brže širenje zaraze.

Imunitet zaražene osobe je jedan od odlučujućih faktora da li će COVID-19 infekcija imati blagi ili težak oblik. Posebno veliki rizik jeste kod osoba koji imaju komorbiditete, neko respiratorno oboljenje, kardiovaskularno oboljenje, dijabetes, ili su gojazni, stariji itd. Dugotrajna aerozagađenja narušavaju lokalni odbrambeni imunski status donjih delova disajnog sistema i vremenom nastaju trajne promene strukture pluća. To vodi smanjenoj funkciji pluća, sa razvojem hroničnih respiratornih oboljenja poput HOBP (hronična opstrukcijska bolest pluća), pa je jasno zašto aerozagađenje ima uticaj i na tok COVID-19 infekcije.

Dakle, ta dva odlučujuća momenta, imunitet osobe (i lokalni u disajnim organima i celokupni), i prethodno postojeća oboljenja – i to upravo ona na koje aerozagađenje ima veliki uticaj (respiratorna, kardiovaskularna, dijabetes!), imaju veoma značajnu ulogu u tome kakva će biti težina oboljenja izazvanog SARS-CoV2 virusom. Time aerozagađenje indirektno predstavlja faktor rizika za teže kliničke oblike COVID-19 infekcije, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda.

  • Koje još treba izdvojiti uzročnike modernih oboljenja pluća koji su prisutni?

– Svakako su to razne vrste virusa i bakterija, koje ne samo da uzrokuju najčešće akutna zapaljenja, već izazivaju i akutna pogoršanja hroničnih respiratornih oboljenja poput HOBP i astme, fibroza pluća, od kojih koja grubo procenjeno boluje oko 20-tak procenata stanovništva; ove faze pogoršanja obolelima remete ne samo kvalitet života već samom činjenicom da se pojačano guše u tim fazama pogoršanja i da moraju češće bolnički da se leče, već i nepovratno dalje oštećuju pluća vodeći ranijoj smrti.

IZVOR: AL JAZEERA

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending