Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Zaev za N1: Balkan više nije tempirana bomba, probleme rešiti kroz prijateljstvo

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da veruje da Balkan više nije tempirana bomba, već da je to evropski Balkan na kom se grade mostovi prijateljstva, gde se kroz dijalog i razgovor pronalaze rešenja. “Ubeđen sam da i ona rešenja koja još uvek nisu pronađena, da će se pronaći uz dijalog”, kaže Zaev za N1. On dodaje i da ne misli da je dobra ideja o ujedinjenju Kosova i Albanije, već da je zajednička budućnost svih država regiona u EU. Najavljuje da će biti pronađeno rešenje za putovanja tokom leta građana Srbije na putu kroz i u Severnu Makedoniju. Naglašava i da istražni organi njegove zemlje sarađuju sa srpskim na istrazi u slučaju “Jovanjica”. Objašnjava i zbog čega je Severna Makedonija na putu da legalizuje medicinski kanabis.

Published

on

Zaev je u Pressingu N1 televizije na pitanje kako gleda na ideju koja se sve češće spominje o ujedinjenju Albanije i Kosova i mogućnost da se ona jednog dana pojavi i u slučaju Severne Makedonije rekao da može da dokumentuje da budućnost ujedinjenja Albanije i Kosova nije budućnost na koju pozivaju ni građani Kosova, ni građani Albanije, a ni građani u čitavom regionu jer je, kako ističe, naša budućnost u EU.

„Evropa koja nema granica, Evropa u kojoj ljudi rade, sarađuju i međusobno komuniciraju i ja sam uveren da su ove ideje ideje pojedinaca, da su u manjini i da neće imati svoju budućnost jer verujem da je unapređivanje saradnje u našem regionu, deo nas to zove Mini Šengenom, neko to zove unapređenjem regionalne saradnje… pod kapom Evrope razvijamo Berlinski proces, to zaista pruža mogućnost za odličnu regionalnu saradnju, jer ako sarađujemo regionalno i zapadna i severna Evropa će nas mnogo više poštovati od onog što imamo danas kao saradnju“, rekao je Zaev.

On je izrazio uverenje da će i ostala pitanja koja muče region biti prevaziđena dijalogom.

„Nije lako pronaći rešenje, ja sam prošao kroz nekoliko teških procesa – to je zakon o upotrebi jezika u Severnoj Makedoniji, prošao sam postizanje sporazuma sa Bugarskom, Prespanskog sporazuma sa Grčkom, promenilo se ustavno ime države i nije lako, ovo je zaista teško, tako da Srbija, Kosovo i druge zemlje imaju svoje izazove pred sobom, ili BIH, ali definitivno, kroz dijalog, kroz diplomatiju, kroz prijateljstvo mogu da se pronađu rešenja i za ova pitanja“, kaže Zaev.

„Sa Ramom, Vučićem i Brnabić gradimo odlične relacije saradnje“

Na pitanje da li smatra da je to moguće, pošto je on lično pre nekoliko godina rekao da su u Srbiji na vlasti nacionalisti, i uzevši u obzir i druge vlasti u regionu, Zaev navodi da kao političar, ali i da kao vlada i narod Makedonci poštuju i vole susedne narode i uvek su bili prijateljski nastrojeni prema njima.

„Izražavamo veliko poštovanje prema susednim narodima i njihovom rukovodstvu. Ta rukovodstva su rukovodstva naših suseda i ja lično verujem da postoji kapacitet zbog iskustva političara. Evo mogu reći ovde i sa premijerom Ramom i predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić gradimo odlične relacije saradnje za unapređivanje svakog mogućeg apsekta u duhu četiri evropske slobode, za saradnju Srba, Albanaca, Makedonaca ovde na Balkanu i ja se iskreno nadam i novoj, evo potencijalni premijer Kosova Aljbin Kurti da će ući u jedne takve razgovore jer korist od toga imaju svi“, rekao je Zaev.

Govoreći o Mini Šengenu, on ističe da on nosi korist za sve:

„Ako može Makedonac da se prijavi da radi u Nišu ili Novom Sadu, isto kao Srbin ili obrnuto, Srbin da se prijavi da radi u Strumici ili u Skoplju, ako naša međusobna razmena proizvoda zaista ubrza proces na graničnim prelazima, ako zaista omogućimo priznavanje diploma međusobno da bi mogli građani još lakše da se zapošljavaju, ako možemo da kažemo stranim investitorima da za njihovu investiciju u Vranju li Nišu ako im trebaju dodatni inženjeri da ih mogu naću u Skoplju i zaposliti ih, sve to nosi korist za sve“, navodi premijer Severne Makedonije.

Dodaje da je ubeđen da bi taj sporazum trebalo da izazove ozbiljnu pažnju kod nove kosovske vlade, ali i u i Crnoj Gori i BiH jer će tako region kao celina mnogo brže koračati ka EU.

Na pitanje da li se u toj ideji o Mini Šengenu nešto ozbiljno dešava ili se stalo na šetnji u Novom Sadu sa Ramom i Vučićem, on kaže da se dešavaju jako značajne stvari i da one ubrzavaju tempo ujedinjavanja kroz Berlinski proces.

Kao primere naveo je otvaranje One stop šopa za samo jedno zaustavljanje na granici Severne Makedonije i Srbije i dodao da je pred otvaranjem isti takav sa Albanijom.

Kaže i da je pred potpisivanjem sporazum o međusobnom pomaganju u vremenu krize, u postupku je i priznavanje diploma svih iz regiona da bi mogli da se zapošljavaju ljudi. „U delu slobodnog protoka putnika i roba upravo zbog inicijative koju vodimo naše granice nisu bile zatvorene“, rekao je Zaev i dodao da je cilj da mogu građani slobodno da putuju.

Kaže i da su neki zakoni u procesu promene da bi omogućili još veći protok robe, proizvoda i ljudi i naglasio da ako su prehrambeni proizvodi zdravi za srpski narod nema potebe da ih testiraju u Makedoniji.

„U prošlosti smo imali određenih drama“

Na pitanje kakvi su odnosi dve zemlje uzevši činjenicu da je Srbija donirala nekoliko hiljada vakcina kada se sreo s Vučićem, i da li je time završen period od pre tri četiri godine kada je pretio prekid diplomatskih odnosa dve zemlje, Zaev kaže:

„Uvek su srpski i makedonski narod bili veliki prijatelj i braća, veći deo su pravoslavni hriščani, imamo odličnu saradnju. U prošlosti smo imali određenih drama koje su se dešavale pri promeni vlasti sredinom 2017. godine, jer se u našoj zemlji odvijao proces velikog prisluškivanja ljudi“, rekao je Zaev i dodao da je odmah kada je preuzeo funkciju u novoj vladi sa Vučićem rešio problem i od tada imaju saradnjuu koja se stalno unapređuje.

Kaže i da su u Severnoj Makedoniji pre nekoliko meseci doneli odluke da ponovo vrate srpski jezik kao izborni od 3 do 6 razreda i da je u pripremi da se to učini i u višim razredima.

„Poslednji čin bratske ljubavi koju je pokazao srpski narod da se donira više od 8.000 vakcina kada postoji nedostatak vakcina svuda u svetu i kada ih Srbija nema dovoljno, to je zaista ogroman čin prijateljstva koji ja i naš narod nećemo zaboraviti“, rekao je Zaev.

Rešenje za pitanje autokefalnosti MPC dijalogom

Upitan da li pitanje autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve (MPC) može da utiče na odnose sa Srbijom, Zaev je potvrdio da je od vaseljenskog patrijarha tražio osamostaljenje MPC, ali da je to pitanje pokrenuo i uz čestitku koju je poslao novoizabranom patrijarhu srpskom Porfiriju.

„Verujem da možemo da nađemo rešenje…Vidimo nadu kroz dijalog SPC i MPC sa ciljem priznavanja autokefalnosti MPC. SPC opstojava u Severnoj Makedoniji, puno građana ide u sprske hramove. Spremni smo da versko opredeljenje građana poštujemo, poštujemo i sekularni karakter Srbije i Severne Makedonije…Političari su tu da stvore uslove da vladike dođu do rešenja“, kaže Zaev.

„Uveren sam da je sastavni deo makedonske ekonomije medicinski kanabis“

Povodom odluke da Severna Makedonija pokrene pitanja legalizacije i dekriminalizacije kanabisa, on kaže da kanabis još nije legalizovan, ali da se pravi kanabis za medicinsku upotrebu i da ima 60 kompanija koje proizvode kanabis za medicinske potrebe, od čega se manji deo izvozi. „Cilj je da imamo evropske sertifikate i da sva proizvodnja ide i u svet, svet ga sve više koristi imamo eklatantne dokazane medicinske primere kako se leči multuipla skleroza, kod epilepsije, side…kod mnogih bolesti pomaže.

Dodaje i da Kanada i Amerika imaju ukupne prihode veće od 55 milijardi dolara od kanabisa. „Uveren sam da je sastavni deo makedonske ekonomije medicinski kanabis. Ako se donese zakon koji je trenutno u Skupštini imaćemo proizvodnu veću od 250 miliona evra godišnje, to je 2,5 procenta BDP-a“, kaže Zaev i dodaje da je otvorena i debata o dekriminalizaciji i potom o legalizaciji kanabisa jer podaci iz sveta pokazuju da je u državama gde je to učinjeno 38 posto smanjen nasilni kriminal a više od 20 posto smanjena upotreba teških droga.

Saradnja na slučaju Jovanjica

Upitan za aferu Jovanjica i koliko je upoznat sa podatkom koji je iscurio iz istrage da je najveći deo proizvodnje transportovan u Makedoniju, on kaže da znam od makedonskih policijskih službi da naše dve zemlje ozbiljno sarađuju po ovom pitanju i da u istrazi stoje na raspolaganju srpskim organima.

„Sarađujemo sa srpskim vlastima u ovom polju i verujem da će se uspešna saradnja dokazati i uovom polju, za sve što je suprotno zakonu može da se računa na saradnju naših institucija“, kaže Zaev.

U Severnu Makedoniju i sada i tokom leta

Na pitanje da li vlada Severne Makedonije razmišlja kako će iz Srbije kroz nju prolaziti i dolaziti tokom leta, s obzirom na koronavirus, Zaev navodi da čak i kad su imali najveće brojke granice te zemlje bile otvorene za Srbiju i da su samo 20 dana bili zatvoreni kada se pojavio britanski soj.

„Juče smo tri autobusa imali u Siti molu ovde iz Niša, sa maskama su došli na šoping jer u Srbiji nisu mogli zbog mera“, rekao je premijer Severne Makedonije i dodao da će tokom leta u saradnji sa vladom dogovoriti sve aspekte i zdravlja oba naroda i normalnog funkcionisanja građana.

„Pronaćićemo najfleksibilnija rešenja da građani Srbije dolaze i prolaze kroz Severnu Makedoniju, a i da mi idemo u Srbiju“, kaže.

On je potvrdio i da je vozio motor bez kacige i da je zbog toga kažnjen od strane makedonske policije, dodajući da svako treba da bude jednak pred zakonom.

„Mene je sramota i stidim se kada me uhvate u nepoštovanju zakona i sigurno se to više neće ponoviti“, rekao je Zaev.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

U LSV stasala generacija iskusnih političara koji imaju ideje i energiju

NOVI SAD – Opšti izbori će biti 2024. godine i Liga socijaldemokrata Vojvodine na njih mora izaći spremna, jaka i reorganizovana. Lično, mislim da sam posle 32 godine postao teret stranci jer su me sve vlasti i opozicije združeno pljuvale i to je kod jednog broja građana ostavilo neki trajni utisak. Ovo u interjuu za „Blic nedelje“ kaže Nenad Čanak, predsednik LSV

Published

on

By

– Dakle, odlučio sam da se ne kandidujem za mesto predsednika i time na vreme poručio da ne želim ni kandidaturu, a kamoli da ponovo budem predsednik. Vreme je za mlađe ljude, a njih Liga ima. Ja ću naravno biti tu, kao član ili na nekoj drugoj stranačkoj funkciji ako mi se ponudi, ali neću biti predsednik. Ja sam to hteo i ranije ali nekako stalno nije bilo vreme za to i stalno su me ubeđivali ili kandidovali. Sada je vreme da se kormilo prepusti mlađima, tim pre što ima dovoljno vremena do izbora da to ne bude smetnja.

Kažete i da nećete napustiti politički život. Šta to tačno znači i kako će vaš budući politički angažman izgledati?

– Ja ne napuštam politiku i javni život time što odlazim sa čela stranke. Naprotiv. Ja sam u politiku ušao ne da bih ćutao, nego da ne bih ćutao. I do sada sam nekako, sigurno ste to primetili, morao da biram reči kada govorim o nekim ljudima, političkim procesima ili promenama u društvu u ovoj zemlji. Sada, jednostavno više nemam obavezu za eufemističkim izražavanjem i mogu da budem oštriji i direktniji.

Ko bi mogao da bude sledeći predsednik LSV? Hoćete li nekoga predložiti na Skupštini u novembru?

– Ne želim da utičem na to. To što sam ja 32 godine na čelu stranke ne znači da je Liga bila liderska stranka. Naprotiv. Mi smo imali i imamo i stranačke institucije i demokratske procese na koje nisam uticao. Ono na šta sam ponosan jeste činjenica da je u stranci prosto stasala generacija iskusnih, a opet dovoljno mladih ljudi koji imaju energiju da nastave da od LSV čine građansku i regionalnu stranku koja ne odstupa od svojih političkih ciljeva.

Ako se osvrnete 32 godine unazad, kako biste ocenili društvo tada, a kako danas?– Pre 32 godine ljudi su ozbiljno pristupali politici i imali ubeđenja. Bili su spremni da o njima polemišu i smatrali su svojom moralnom obavezom, barem oni sa kojima sam se družio, da daju svoj doprinos preuzimanjem odgovornosti u javnim poslovima. Danas je sračunato uništeno ne samo poverenje u politiku i političare, nego uopšte u bilo kakav oblik javnog angažmana. Pa, više niko ne pita šta može da učini za svoju zemlju nego koje će privilegije dobiti postavši deo vladajuće strukture. Čast, poštenje i odgovornost postale su ismejane kategorije, a kada pogledate ko je od toga najviše profitirao videćete da po istraživanju javnog mnenja, najviše poverenja građani imaju u crkvu i vojsku. Dakle, u hijerarhijske organizacije na koje javnost nema nikakav uticaj. Drugim rečima, sračunatim delovanjem interesnih grupa u Beogradu i inostranstvu u Srbiji je stvoreno najplodnije moguće tle za klerofašističku diktaturu. Pre trideset godina bilo je budućnosti, ima je i sada, ali je više niko ne vidi. Barem ne ovde.

Šta je vaša najveća greška u periodu dužem od tri decenije? A šta najveći uspeh?

– Najveći uspeh je što pojam Vojvodine kao simbola demokratije, interkulturalnosti i decentralizacije još uvek postoji. A najveća greška mi je što sam poverovao da se među političkom elitom u Srbiji, i pozicionom i opozicionom, nalazi iko ko iskreno veruje u mogućnost da se Srbija decentralizuje i da se vlast spusti što bliže građanima. U Beogradu, takva biljka još nije nikla.

Nenad Čanak ide na prajd, za uvođenje je sankcija Rusiji, za vas je Kosovo nezavisna država… Da li mislite da će za takvu politiku ikada biti većina građana i građanki Srbije?

– Naravno da neće dokle god budu tretirani kao stado kojim upravljaju čopori. Srbija ne samo da nema nezavisne medije, nego nema medije uopšte. Ima samo razvijenu propagandnu industriju, ponekad konkurentskih propagandnih firmi. I naravno onda, stepen laži i sračunatog zasipanja sumnjom u sve postojeće kojim su izloženi, građane Srbije, dovodi u situaciju da su prestali da razlikuju elementarno dobro od elementarnog zla. To vodi, posle moralnog sunovrata i u fizički nestanak.

I kada ste ušli u politiku i danas kada najavljujete povlačenje sa čela LSV Kosovo je tema. Kako komentarišete aktuelno uključivanje različitih međunarodnih izaslanika u rešavanje kosovskog pitanja? Jesmo li blizu rešenja?

– Nismo. Iz jednostavnog razloga što – pod jedan, niko nije definisao koje je tačno to kosovsko pitanje i pod dva – koliko socijalnih parazita živi od nerešavanja tog nedefinisanog kosovskog pitanja.

Izjavili ste da ste kao predsednik stranke morali da govorite uvijeno i da vam je to bilo opterećenje. Da zamislimo da je sad novembar, da je Liga dobila novog predsednika. Šta je prva „potpuno slobodna“ izjava Nenada Čanka?

– Čućete u novembru. Mesec i po dana je jako dug period u današnje vreme. Videćemo šta će se sve dogoditi do novembra, pa i to da li ću zbog poteza botoksiranog degenerika iz Kremlja imati mogućnost da se uopšte ikome obratim.

O političkim protivnicima u dve, tri reči:Boris Tadić: Prijatelj sa mnogo razlika.Vojislav Šešelj: Monstrum i nedovoljno osuđeni ratni zločinacDragan Đilas: Nikad račundžija političarSlobodan Milošević: Putinova budućnost.Čedomir Jovanović: Vreme će reći.Aleksandar Vučić: Šahista koji igra i crnim i belim.Ivica Dačić: Uvek nešto, s nepoznatim zaštoBoško Obradović: Diler voštanica i tamjana

(SzILSV, 25.09.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dve godine i ovaj sporazum nazvala “ozbiljnim skandalom”

Published

on

By

„Ovo je ozbiljan skandal. Usred besnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su juče u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

Plan je potpisan na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a srpsko ministarstvo je na Tviteru objavilo video snimak potpisivanja i razmene dokumenta koji je, sudeći po snimku, potpisan u prostorijama ruske misije pri UN.

Inače, Stranka slobode i pravde danas je u saopštenju osudila potpisivanje ovog plana, istakavši da „naš tehnički ministar gura prst u oko celom civilizovanom svetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše“, kao i da vlast ovim krši poziciju Srbije oko Kosova.

„Neverovatno je da u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir, dok mesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u poslednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namerava da svojoj teritoriji prisajedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje“, navodi se u saopštenju SSP.

Valentina Teodorović

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/fon-kramon-plan-saradnje-srbije-i-rusije-signal-da-zamrznemo-pregovore-sa-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rusija nakon Putinovog obraćanja više neće biti ista

Ako se netko pitao zašto je Putin tako uporno i dugo odbijao pomisao da provede mobilizaciju, sad je dobio odgovore – hiljade i hiljade Rusa krenule su put granica kako bi se osigurale da neće dobiti pozive za mobilizaciju, hiljade uglavnom mladih izašle su na demonstracije protiv mobilizacije, internetom kruže ljutite reakcije supruga nesretnika koji su već dobili povestky (povestku – poziv)

Published

on

By

Rusija nakon Putinovog obraćanja naciji 21. rujna više neće biti ista. Zapravo će se pretvoriti u pravu diktaturu bez ijednog slobodnog javnog medija. Državna propaganda ubacit će u brzinu više. Državni nadzor i stisak nad političkim strankama postat će još snažniji. 

Uveden novi zakon

U svoj ovoj kakofoniji vijesti potpuno je prošlo neopaženo da je ruski parlament Duma 20. rujna usvojila zakon kojim je uvela pojam “mobilizacija”, “ratno stanje” i “ratno vrijeme”. No otišli su i korak dalje.

U kazneni zakon uvedeno je izvršenje kaznenog djela “u razdoblju mobilizacije ili izvanrednog stanja, u ratu ili u uvjetima oružanog sukoba ili borbenih djelovanja”. Na taj je način Duma omogućila zakonsku osnovu ne samo za provođenje mobilizacije već i za proglašenje izvanrednog stanja. Po novom zakonu, za odbijanje odaziva na mobilizacijski poziv ruski vojni obveznici mogu dobiti do 10 godina zatvora. Isto toliko po izmijenjenom kaznenom zakonu dobit će nesretnici koji završe u Ukrajini pa preživljavanje pokušaju osigurati, kako je precizno navedeno u dopuni zakona, dobrovoljnom predajom.

S obzirom na to da je predaja u ratu uvijek dobrovoljan čin, Duma je tom izmjenom zakona zapravo sve Ruse koji dopadnu ukrajinskog zarobljeništva osudila na dugogodišnju robiju. Stoga ne čudi da je Kijev objavio ponudu ruskim vojnicima: “Prisilno mobilizirani Rusi koji ne želite sramotno umrijeti u stranoj zemlji, predajte se kad se ukaže prva prilika. Ukrajina vam jamči život i dostojanstven tretman. Prema Ženevskoj konvenciji, nećete biti izručeni Rusiji, osim ako to ne želite.”

Vlast je osigurala da će svi koji su namjeravali nastaviti s prosvjedima još jednom razmisliti

Potpuno u skladu s novim zakonima, dio od 1300 i nešto više uhićenih, koji su se usudili drznuti da prosvjeduju protiv mobilizacije, još u pritvoru dobio je poziv za mobilizaciju. Naravno da nije najpametnije dati oružje u ruke tako nezadovoljnoj osobi, pa će vjerojatno završiti na zadaćama postavljanja i čišćenja minskih polja, kopanja rovova i slično. Istovremeno, takvim je postupkom vlast osigurala da će svi koji su namjeravali nastaviti s prosvjedima još jednom razmisliti.

U međuvremenu su ruske neovisne novine Novaya Gazeta potvrdile predviđanja da je brojka od 300 tisuća poziva pričuvnicima tek početak. Novaya Gazeta se pozvala na neimenovanog dužnosnika u vladi predsjednika Putina koji je rekao da je pravi plan pozvati milijun ljudi. Na to upućuje i činjenica da u Putinovom dekretu o provođenju mobilizacije nedostaje sedma točka. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da upravo ta točka spominje krajnju namjeravanu brojku mobiliziranih te se smatra državnom tajnom. Zanimljivo je da se nitko nije sjetio tu točku staviti kao zadnju pa se ne bi ni znalo da postoji. No čudni su putovi uma ruske birokracije.

Odabir jadnika kojima će se uručiti mobilizacijski poziv trebao bi biti isključivo na djelatnicima vojnih ureda

Objavom o djelomičnoj mobilizaciji najzadovoljnija je upravo ruska birokracija. I ovako sklona korupciji sad je dobila priliku kakva se dogodi jednom u radnom vijeku. Kvote koliko koji rajon ili grad moraju osigurati mobiliziranih nesretnika određuju se s vrha, ali odabir jadnika kojima će se uručiti mobilizacijski poziv trebao bi biti isključivo na djelatnicima vojnih ureda.

Nekoliko desetaka tisuća rubalja odgovornom i poziv nikad neće stići. Nekoliko stotina tisuća rubalja osigurat će da kartončić s podacima zauvijek nestane. Da ne spomenemo sve moguće rodbinske veze i prijateljstva koja se sada potežu. I, naravno, utjecaj lokalnih “šerifa”.

Stoga ne čudi da su već drugog dana mobilizacije počele stizati vijesti kako se podižu stariji od 60 godina, ljudi s kroničnim bolestima, očevi petero djece, studenti itd. Svi oni koji bi, po tvrdnjama ruskog ministra obrane Šojgua, trebali biti oslobođeni.

Sad je sasvim jasno da Moskva koristi mobilizaciju i za svojevrsno etničko čišćenje. Dok se središnja Rusija (za sada) ne dira, mobilizacija se intenzivno provodi u ruskim regijama južnog i sjevernog Kavkaza. Zapravo, istočno od Urala. 

Činjenica je da logistika ruske vojske ne može zbrinuti milijun novih vojnika odjednom. Zbog toga je sigurno da su taj proces razdijelili u (po svemu sudeći) tri dijela. S krajnjim ciljem da u proljeće naredne godine imaju spremnih više od milijun vojnika za ponovni pokušaj okupacije Ukrajine. Do tada će ovih prvih 300 tisuća nesretnika morati držati ukrajinsko bojište tijekom zime. S obzirom na slabu obučenost i očajno niski borbeni moral prisilno mobiliziranih vojnika, ruski se generali nadaju da će njihova masa osigurati stabilnost ruskih obrambenih položaja u Ukrajini.

Moglo bi se dogoditi da duga oštra zima smrzne na silu mobilizirane Ruse

Prije manje od mjesec dana Gazprom je dvominutnom reklamom prijetio Europi dugom oštrom zimom koja će isprazniti spremnike plina i smrznuti nas. No sada bi se moglo dogoditi da duga oštra zima smrzne na silu mobilizirane Ruse koji će spas od smrzavanja i gladi potražiti u ukrajinskom zarobljeništvu. I od tamo se nadati da će Putinova strahovlada što prije past kako bi se mogli vratiti u domovinu.

Istovremeno se na okupiranim ukrajinskim područjima provode referendumi. Putin je uspio pronaći novi način uključivanja vojske u “demokratsko” odlučivanje. S oružjem obilaze domove glasača i prisiljavaju ih da pred njima zaokruže odgovor. Onomad je kubanski diktator general Batiska koristio vojnike da zaokružuju njegovo ime na izbornim listićima, no Putin je uspio otiči korak dalje.

Prigodno, vlast je u Moskvi i Sankt-Peterburgu organizirala masovne skupove podrške pripojenju okupiranih ukrajinskih regija. Ljudi su na masovnom skupu nosili ruske zastave, zastave s ruskim simbolom “Z” i natpisom tipa “Rusi, Ukrajinci, jedan narod, jedna zemlja”. Na objavljenim fotografijama vidi se da je na skupovima bilo puno žena, ali i mladih, za borbu sposobnih muškaraca. Zasigurno su svi ti mladi i za borbu sposobni muškarci nakon okončanja skupova, razdragano uz votku i pjesmu, otišli do vojnih ureda kako bi se prijavili za odlazak u Ukrajinu.

Mario Galić

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/rusija-nakon-21-rujna-nece-biti-ista-bit-ce-jos-gora/2397755.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ponoš o Putinovim pretnjama i putu Srbije ka EU: Rusija podigla ulog, više nema mesta za balansiranje

Ne bih rekao da Rusija igra na sve ili ništa. To još nije ni blizu toga. Pretnja nuklearnim oružjem nije igranja na sve ili ništa, to je igranje na ništa. To što je rat dobio novu dimenziju i dinamiku nije neočekivano. Rusija ne sme da dozvoli da izgubi rat. Može da prekomponuje ciljeve rata i to se dešava. Mobilizacija je bila očekivana, ali to ne znači da je to politički prihvatljivo, niti neko ko je u našoj poziciji treba da pozdravi. Nuklearno oružje je politička pretanja i pritisak i jeste podizanje uloga. Put Srbije ka EU treba da bude jasniji jer nema više balasiranja, kazao je Zdravko Ponoš, lider udruženja Srbija centar

Published

on

By

Prema njegovim rečima, važno je da se prepozna da je nova gvozdena zavesa tu i da je ona za razliku od 20. veka dalje od naše granice i teško da će da se primiče našim granicama.

On je gostujući na televiziji N1 odgovarajući na pitanje treba li Srbija jasniej da se odredi prema globalnoj situaciji budući da su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i ambasador Srbije u Americi, Marko Đurić postavili fotografiju na drštvenim mrežama na kojoj u Njujorku jedu rusku čorbu, naveo da više nije reč o tome šta je međunarodno pravo i pravda i šta se nama sviđa, čiju književnost volimo i ko nam je bliži, već se radi o tome šta je dorbo za ovaj narod.

– Mi smo okruženi zemljama koje su EU i dobar deo u NATO. To je realnost. Rusija je zabavljena svojim mukama i teško može da nam pomogne da se ovde živi bolje. Rat je doneo lošiji život ne samo nama nego i Evropi. Mi treba da vodimo računa da se posledice rata što manje osećaju. Naš evropki put treba da bude ultimativiji i jasniji i tu govorim i o sankcijama i o svemu ostalom. Balansiranaja nema ovde, jer nema šta puno da se balansira više – naveo je on.

Prema njegovim rečima, dobro bi bilo da se o sancijama razgovara sa Moskvom i da bi im se objasnila naša pozicija, iako je oni znaju.

Ponoš smatra da pitanje Kosova ne treba da se rešava da bi bilo rešeno za nekoliko meseci.

– To ne može da se reši, a da bude dobro po nas. Treba da se rešava u kontinuitetu pozitivnih pomeranja sa jasnim linijama šta je neprihvatljivo za nas, a to je da se ne prizna nezavisnost i da se pusti u UN. Sve ostalo treba da bude predmet razgovora da se pomere standardi života – objasnio je on.

Prema njegovom sudu, u pomeranju standarda života ova vlast je sve dala a ništa nije dobila za naše ljude koji žive na KiM i za crkve i manastire.

On dodaje da ova varijanta u kojoj je Srbija prisutna u prištinskim institucijama preko Srpske liste ne daje rezulate i nacionalni interesi nisu odbranjeni.

– Vanistitucionalna borba je jedna od mogućnosti. To je radio Adem Demaći kada su paralelne stvari napravili tamo. Da li je to nešto o čemu treba da se razmišlja da bi se izvršio pritisak. Ovo sad ne funkcioniše – ukazao je on.

Kako je zaključio mir se ne sme ugroziti, ali smo daleko od pomirenja.

– Rekao bih da je ova vlast bila kooperativnija u razogovorima, a vlast u Prištini je mnogo tvrđi pregovarač. Kurti nije čovek kojeg mogu da ucene – naveo je Ponoš.

On kaže da je indikativno da se u non pejperu EU koji se pojavio govori o štapu i šargarepi ako obe strane budu kooperativne i ako ne budu.

Kako je pojasnio u delu koji se odnosi na nekooperativnost Prištine se navodi samo rušenje Kurtijeve vlade, te da to „dosta čudna postavka i nije nešto što stimuliše Beograd“.

Kada je reč o tome što još nema vlade i objašnjenju mandatarke Ane Brnabić da se kasni zbog dešavanja u septembru i mnogih obaveza predsednika Srbije, Ponoš kaže da su objašnjenja na nivou da nisu mogli da formiraju vladu jer je padala kiša.

Komentarišući skupštinsku raspravu o Kosovu rekao da su se čuli opozicioni predlozi koji ne mogu puno da pomognu ali ni da štete, ali da je važno da se govorilo u Skupštini iako nije onapravljen nikakav pomak.

– Ako je bila svrha postizanje višeg nivoa nacionalnog jedisnstva, to nije urađeno – kazao je on.

Prema njegovi rečima, verovatno je tu raspravu Vučić shvatio kao dopuštenje da radi sve kao i do sada.

– Vučić je igrao simultanku, čak je zabranio njegovima i da ga brane – opisao je Ponoš.

Govoreći o prajdu i tome kako bi se on postavio, rekao je da se kao predsednik ne bi bavio temama koje nisu njegova nadženost. On ne bi ni prihvatio 2019. da Beograd bude domaćin „jer mi kao društvo nismo u stanju da prhvatimo to bez većih tenzija“.

On smatra da je to uraženo zbog pozitivnog brojanja u Brisleu što ej pogrešno, a da kada je trebalo da se desi istraživanja pokazala da da baš to i nije proihvatljovo pa je Vučić pokušao da pobegne od toga.

Ponoš je naveo da se znalo kada je šetnja zabranjena da se nikom ništa neće desiti jer su ljudi koji su pravili haos ostavljnei kod kuće, te da je jedino je crkva odradila ono što nije mogla odraditi ekstema desnica.

L.V.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ponos-o-putinovim-pretnjama-i-putu-srbije-ka-eu-rusija-podigla-ulog-vise-nema-mesta-za-balansiranje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve novine oko popisa stanovništva i zašto ne možete samo da zalupite vrata popisivačima

Popis stanovništva u Srbiji biće sproveden od 1. do 31. oktobra, a po prvi put koristiće se elektronski upitnici. Popisivači će sa laptopovima ići od vrata do vrata, unositi podatke o građanima, a za te namene urađena je i posebnu aplikacija. Za popis prosečne porodice, koja u Srbiji broji tri člana, biće potrebno pola sata do 40 minuta

Published

on

By

U skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, građani su dužni da učestvuju na popisu i da daju potpune i tačne odgovore na skoro sva postavljena pitanja. Postoje samo tri izuzetka. Za one koji su isključivi i ne žele da učestvuju u popisu zakonom je predviđena i novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.

“Izuzetak su tri pitanja na koje po Ustavu građani ne moraju da se izjasne. To su pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, kao i pitanje vezano za invaliditet koje glasi “da li imate problema u svakodnevnom funkcionisanju zbog lošijeg vida, sluha, hoda, pamćenja”. Popisivač je dužan da upiše tačno onaj odgovor koje je lice dalo. Ako kaže ne želim da se izjasnim popisivač upisuje tako”, kaže za Euronews Srbija Ljiljana Đorđević načelnica Odeljenja za popis stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku.

To pravilo važilo je u na prethodnom popisu stanovništva, koje je sprovedeno 2011. godine. Tada smo saznali da u Srbiji ima i vanzemaljaca, džedaja, ali da je za neke nacionalna pripadnost “zvezdaš” i “partizanovac”.

Popis se obavlja na adresi gde osoba stanuje, a ne gde je prijavljena. U Zavodu kažu da im je bitno da se napravi “slika Srbije u momentu”. Zbog toga ne treba da brinu oni koji su podstanari, a nisu prijavljeni na adresi stanovanja.

“Popisivači su u obavezi da objasne građanima zašto se obavlja popis, da su to samo statistički podaci i u koje svrhe se koriste. Ukoliko lice izričito odbija da bude popisano onda o tome obaveštava svog instruktora koji izlazi na teren zajedno sa popisivačem. Nikome nije u interesu da pokreće prekršajne postupke već da se objasni ljudima zbog čega je popis važan, ako ništa drugo da ostane beleška za budućnost, da ostavimo neki trag. Takav je naš slogan – “Popiši se, ostavi trag”. Važno je da se svi popišemo, da možemo da se uporedimo sa drugim zemljama”, objasnila je Đorđević.

Roditelji daju podatke za decu

Inače, sve zemlje članice Ujedinjenih nacija dužne su bar jednom da popišu stanovništvo od 2015. do 2024 godine. Đorđević dodaje da je bezbednost podataka građana na najvišem nivou, da se statistički podaci ne objavljuvuju pojedinačno, samo zbirno i da niko nema pravo pristupa podacima građana.

 

Zakonom o popisu stanovništva nisu samo predviđene kazne za građane koji odbiju da odgovore na pitanje u popisnim upitnicima ili daju netačne i nepotpune odgovore, kazne su predviđene popisivače ukoliko ne rade sve u skadu sa propisima, zakonom, ugovorom koji su potpisali- da čuvaju kao tajnu podatke. 

“Prvo im se raskida ugovor, ostaju bez zarade, a novčane kazne za popisivače su od 30.000 do 50.000 dinara. Kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kažnjavaju se članovi popisne komisije ukoliko neracionalno troše sredstva koja su dedeljena za popis”, pojašnjava Đorđević.

Prvi rezultati popisa biće objavljeni kraja novembra. Oni će sadržati samo ukupan broj popisanih lica, popisanih domaćinstava i stanova. Nakon toga kreće detaljna obrada podataka koji će biti objavljeni na proleće.

Slavica Tucić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/63198/sve-novine-oko-popisa-stanovnistva-i-zasto-ne-mozete-samo-da-zalupite-vrata-popisivacima/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

KIŠJUHAS: ZA OZBILJNU DRUŠTVENU PROMENU TREBA MANJE AKTIVIZMA I MNOGO VIŠE POLITIČKE ORGANIZACIJE

Aktivisti i neformalne inicijative građana koji rade posao koji bi trebalo da radi opozicija i koji su u prethodnom periodu ponekad bivali jedini korektivni faktor vlasti, jesu ideološki bliži levici, ali će za nametanje alternative jačanju desnice u Evropi ipak biti neophodno njihovo jasnije političko profilisanje, smatraju sagovornici VOICE-a

Published

on

By

Ne postoje „antifašistički aktivisti“, zar ne? Postoje samo – antifašisti.

Podsetimo, u Srbiji se u prethodnih nekoliko godina organizatori različitih protesta često ograđuju od političkih partija i negiraju i samu političku prirodu sopstvenih akcija, a vlast to obilato koristi sprečavajući na taj način da lokalne pobune prerastu u ozbiljan politički faktor na nivou cele zemlje.

Međutim, ukoliko žele da se ozbiljno suprotstave jačanju desničarskih i populističkih pokreta u Srbiji, što je trend koji postoji i u Evropi, one će po mišljenju naših sagovornika, neminovno morati da se jasnije ideološki definišu i mnogo ozbiljnije organizuju.

AKTIVIZAM I POLITIKA

Sociolog Aleksej Kišjuhas za VOICE napominje kako zbog svojevrsnog sloma politike i političkih partija u savremenom društvu, oznaka „aktivista“ istovremeno implicira Nepripadanje političkim partijama ili gadljivost prema stranačkoj politici i organizaciji.

To je, po njegovom mišljenju, legitimno i razumljivo, ali postoji bojazan da aktivizam tada ostaje pomalo isprazan ili ispražnjen od politike i ideologije.

– Ostaje na nivou pisanja duhovitih transparenata na kartonu. I, pre svega, nedovoljno organizovan, već nekako ličan i subjektivan – smatra Kišjuhas.

Naš sagovornik podseća i da reč „aktivista“ praktično nije ni postojala sve do 1960-ih godina, a da su tek tada neki društveno „aktivni“ intelektualci (poput Bertranda Rasela) posprdno prozvani „aktivistima“.

Aleksej Kišjuhas: Uostalom, ko nisu aktivisti? Pasivisti?
(Foto: medija centar Beograd)

– Marks, Engels, Lenjin, Trocki i ostali verovatno ne bi ni razumeli šta je „aktivista“. Vođe radničkog pokreta nisu bili „aktivisti“, već organizatori, agitatori, borci, uostalom. Ne postoje „antifašistički aktivisti“, zar ne? Postoje samo – antifašisti. Slično tome, da li su boljševici, ili Kastro i Če Gevara bili – „aktivisti“? I da jesu, da li bi svrgnuli režim i organizovali Oktobarsku, odnosno Kubansku revoluciju? Uostalom, ko nisu aktivisti? Pasivisti – pita se Kišjuhas.

Novosadađanin Petar Atanacković, koji već više od decenije živi u Potsdamu gde svakodnevno sarađuje sa mnogobrojnim inicijativama i organizacijama civilnog društva, za VOICE kaže da takve organizacije tradicionalno pripadaju levoj sceni i da se, bez obzira na sferu njihovog delovanja, zajednički bore za pronalazak novog modela koji bi olakšao svakodnevni život građana.

– Priča se o, na primer, klimatskim promenama, o direktnoj demokratiji, priča se o učešću ljudi, za tu scenu čiji sam ja deo to je svakodnevica. Mi to svakodnevno živimo i razgovaramo o tome, reflektujemo i smatramo da je to model koji može da se proširi na ostatak društva i da bi to bila jedna prava alternativa demokratske tranzicije u jednu bolju društvenu formu – navodi on.

Ipak, Atanacković ne voli termin levica jer ona u Nemačkoj obuhvata brojne aktere sa kojima se, kako kaže, lično uopšte ne slaže.

– To je grupa ljudi koja misli da to što mi radimo nije dovoljno radikalno i da dok tu ne prođe milion  radnika sa crvenim zastavama kroz našu ulicu, da se ništa neće promeniti, a da nama ostaje samo da sedimo i čekamo tih milion radnika da se pojavi. To je zapravo jedna vrlo konzervativna pozicija, pozicija po kojoj treba sedeti i čekati da dođu bolja vremena – navodi on.

Petar Atanacković: Organizacije civilnog društva tradicionalno pripadaju levoj sceni.
(Foto: VOICE)

Britanka Šarlota Lojd iz Open Cultural Center“ iz Barselone, koji se bavi pitanjima izbeglica i migranata, za VOICE kaže da su sve organizacije sa kojima sarađuju isključivo levičarske, iako postoji razlika među njima, pa su jedne otvoreno anti-establišment provinijencije dok se druge, poput njene, ne opterećuju politikom u toj meri, već više posredno.

– Mi idemo sa drugima zajedno na proteste, ali ne bavimo se političkim kontekstom na društvenim mrežama niti komentarišemo šta se dešava u drugim zemljama. Druge organzacije su mnogo više anti-establšment i veoma su glasne o tim stvarima, a mi se bavimo inkluzijom migranata i nije naš osnovni cilj promena politike. Ali, kroz svakodnevni posao zapravo doprinosimo tome. Tako, dakle, indirektno radimo na promeni – ističe Lojd.

Ona je prethodno sa migrantima i izbeglicama radila u luci Kale u Fancuskoj, koja je, kako kaže, veoma militarizovano područje, sa ogromnim prisustvom policije, pa su i organizacije koje tu rade izuzetno jako politički organizovane.

– Oblast u kojoj rade je neprekidno deo političkih debata i morate da se borite. Mi u Barseloni nemamo direktnog dodira sa politikom, ona na nas ne utiče u svakodnevnom poslu. Mogu li sve te zajedničke aktivnosti ipak dovesti do neke nove politike? Volim da verujem da je tako. Vidim potencijalnu moć u povezivanju grupa ljudi i organizacija sa uverenjima koja možda nisu nužno povezana – ističe ona.

Šarlota Lojd: Indirektno radimo na promeni.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)

Stefanos Galuntis iz organizacije „Ethos“ je Grk koji godinama živi na relaciji Danska-Grčka, za VOICE kaže da kao i u svakom društvu, tako i u tom civilnom sektoru i aktivizmu, iako nominalno u levom političkom spektru, ipak ima svega – od ekstremnih anarhista, preko idelaista, anti-establišmenta do modernije levice. On lično „izbegava etiketiranje u tom smislu“, čak i na nacionalnom nivou, te sebe ne naziva ni Grkom ni Evropljaninom, već se pre svega „fokusira na ljudskost“.

– Lično smatram da je bilo koja vrsta etiketiranja zapravo podela među ljudima. Čim se delimo  sa leva na desno ili na žute, bele i crne, po seksualnosti ili po bilo kojoj drugoj liniji, stvaramo „njih“ i „nas“. A to je recept za konflikt i kontradiktornosti. Ako dođemo do nivoa da smo svi ljudi, napredovaćemo ako shvatimo odakle dolazimo i čemu težimo i da je potrebno da zajedno učinimo naše zajednice, pa na kraju i ceo svet boljim mestom za život – ističe Galuntis.

On smatra da je potrebno krenuti od ličnog nivoa, pa preko nivoa male grupe ili organzacije, umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada, čime ćemo konačno promeniti stari, korumpirani, nefunkcionalni način razmišljanja i delanja. U tom procesu, nastavlja Galuntis, nije poenta je li je jedan način bolji od drugog, već je važno okupiti sve – i one koji su za demonstracije i one koji su pacifistii, sve koji se odupiru onome što se danas dešava.

Stefanos Galuntis: Umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)

– Na kraju moramo stvoriti alternativne načine koji su inkluzivni, a ne koji nas dodatno dele. Kada na protestima imate različite zastave koje reprezentuju različite organizacije i pojedince, već ste dali sistemu mogućnost da manipuliše tim malim razlikama među vama i okrene ih jedne ka drugima. Poenta je da slomimo taj model podela i da ne budu više u mogućnosti da nama manipulišu. Na taj način ćemo imati energiju koju možemo da okrenemo ka njima, a ne u međuosbne borbe – zaključuje Galuntis. 

On smatra da je potrebno krenuti od ličnog nivoa, pa preko nivoa male grupe ili organzacije, umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada, čime ćemo konačno promeniti stari, korumpirani, nefunkcionalni način razmišljanja i delanja. U tom procesu, nastavlja Galuntis, nije poenta je li je jedan način bolji od drugog, već je važno okupiti sve – i one koji su za demonstracije i one koji su pacifistii, sve koji se odupiru onome što se danas dešava.

Stefanos Galuntis: Umrežavanjem stvarati alternativu uvreženom načinu razmišljanja ili rada.
(Foto: Slobodan Stošić/ustupljeno VOICE-u)

– Na kraju moramo stvoriti alternativne načine koji su inkluzivni, a ne koji nas dodatno dele. Kada na protestima imate različite zastave koje reprezentuju različite organizacije i pojedince, već ste dali sistemu mogućnost da manipuliše tim malim razlikama među vama i okrene ih jedne ka drugima. Poenta je da slomimo taj model podela i da ne budu više u mogućnosti da nama manipulišu. Na taj način ćemo imati energiju koju možemo da okrenemo ka njima, a ne u međuosbne borbe – zaključuje Galuntis. 

SRBIJA U IDEOLOŠKOJ MAGLI

Brajan Brković, koji je prethodnih godina veoma aktivan u velikom broju novosadskih inicijativa, koje su se suprotstavljale mahom pogubnim urbanističkim rešenjima, za VOICE ističe da su u Srbiji ljudi primorani da kroz samoorganizovanje brane osnovne principe, pa čak i osnovne potrebe poput prava na vodu, prava na vazduh, prava na očuvanje prirode ili socijalne probleme i kršenje ustava i zakona, zbog čega onda ideologija pada u drugi plan.

– I neko ko je konzervativac i neko ko je liberal mogu da nađu neki konsenzus oko toga šta je neki minimium socijalnih uslova ili infrastrukturnih uslova koje neka sredina ili lokal treba da ima kako bi život prolazio normalno i dostojanstveno – ocenjuje Brković, dodajući da se u Srbiji do konsenzusa oko minimuma dolazi lako, jer „ovde nemamo ništa“.

Ovde je, kaže, veliki problem široka upotreba termina levice i desnice, koja je uz to poprilično pomešana i konfuzna, zbog čega je jedna od dobrih stvari aktivizma što tu konfuziju prevazilazi fokusom na konkretan problem kojim se određena inicijativa bavi.

Napadi koji na njega mahom dolaze od strane desničarskih organizacija i pojedinaca deo su, smatra Brković, agende inicijativa i aktivističkih grupa okupljenih od razičitih ogranaka službi i političkih organizacija u svrhu inženjeringa nad javnim mnjenjem.

– Braneći neke osnovne, po meni civilizacijske vrednosti, dospeo sam da budem glavna meta desničarskih kolektiva, koji me često smatraju komunistom, bez obzira što ja nemam veze sa komunizmom. Volim sebe da posmatram kao građanskog aktivistu, socijaldemokratu, ili levičara generalno. Ali onda, zbog sveopšteg zagušenja informacija, centrima moći odgovara da se sve svodi na levo ili desno, na jedan ili drugi pol. Glavni intenzitet komunikacije u nametanju tog narativa postavljaju ekstremno-desno orijentisane organizacije i pojedinci – ističe Brković.

Brajan Brković: U Srbiji ljudi primorani da kroz samoorganizovanje brane osnovne principe.
(Foto: VOICE)

MEKA ZA DESNICU U POPULISTE

Atanacković smatra da poslednji izborni rezultati u Evropi, koji pokazuju trend jačanja desnice, pa i one ekstremne, samo reflektuju tranziciju u kojoj se Evropa nalazi i kojom su građani nezadovoljni. Zbog toga je, kaže, sve prisutnije to nekakvo anti-establišment rasploženje, koje onda otvara prostor za delovanje različitih „lovaca u mutnom“ i desničara, a pre svega populista.

– Nemačka nije ništa drugačija od drugih zemalja, jedino što su tu populisti slabiji nego u drugim zemljama i oni u dogledno vreme neće pobediti na izborima, to je sigurno. Ali to ne znači da je pretnja koju predstavljaju manja, jer su zapravo i oni u međuvremenu, ne potpuno normalizovani, ali su postali deo političke slike i svi prihvataju da su oni sada priustni, što ranije nije bio slučaj – kaže Atanacković.

Brković napominje da je desnica uvek jaka kada se u fokus stavljaju škakljiva pitanja, uglavnom vezana za globalnu politiku, ali da desnica tamo gde postoji jaka država nikada ne može da sklizne u diktaturu i često gubi vlast odmah nakon jednog ili dva izborna ciklusa.

– Tamo gde država ne postoji kroz institucije, kao stabilan pojam, u tim državama desnica klizi u diktaturu. Kontra toga, alternativa doživljaja politike i bavljenja politikom baš jeste u lokalnim građanskim inicijativama, ekološkim inicijativama, koje se bave usko lokalizovanim problemima koji su nekada i problemi koji se prelivaju i mimo tog lokala – kaže Brković.

On smatra da je ono što će u budućnosti, ne samo spasiti Srbiju i region, nego i biti svojevrsna politička promena u Evropi –jačanje i dencetralizacija političke moći u vidu manjih organizacija koje će sve više uzimati učešće u politici na svojim lokalima i time, verujem, polako izlaziti u prvi plan, jer će biti prepoznati od ljudi koji žive u tim sredinama.

ZA PROMENU IPAK POTREBNO MNOGO VIŠE

Kišjuhas ističe da današnji aktivizam, koji se najčešće svodi na tribinu ili protest zakazan preko društvenih mreža, nakon kojeg se u miru i tišini ide kući, uprkos pozitivnom osećanju svakog učesnika zapravo ne donosi društvenu promenu.

– Treba izučavati istoriju radničkog pokreta – ili pak analizirati gotovo vojničku organizaciju partije na vlasti, i učiti (učiti, i samo učiti) od toga – ukazuje Kišjuhas.

A kada je u pitanju levica, Kišjuhas podseća na reči italijanskog marksiste Amadeja Bodrige, osnivača Komunističke partije Italije i lidera Komunističke Internacionale, iz njegovog eseja iz 1952. godine, za kojeg „aktivizam“ predstavlja – „bolest radničkog pokreta kojoj je neophodno stalno lečenje“.

– Jer, puki „aktivizam“ je nešto što reakcionarno „preuveličava snagu subjektivnih faktora klasne borbe“ dok istovremeno „zanemaruje teorijsku pripremu“, kao i faktor ozbiljne organizacije i agitacije. Naime, smatram da postoji krupna i nepremostiva razlika između aktivizma i organizacije, odnosno između lične buntovne ekspresije i izgradnje buntovnog pokreta – navodi Kišjuhas.

Za promenu politike i pružanje alternative čvrsto povezivanje i tvrdo organizovanje je ključno, a za to je potrebno mnogo više od pukog aktivizma.

– Ova organizacija ne mora da bude partija, ali mora da bude – organizacija. SNS-ovoj partijskoj mašineriji vi jednostavno ne možete suprotstaviti aktivizam. Upravo zato, plašim se da nam za ozbiljnu društvenu promenu treba manje aktivizma, a mnogo više političke organizacije – zaključujuj Kišjuhas.

Dalibor Stupar (VOICE)

izvor: https://voice.org.rs/kisjuhas-za-ozbiljnu-drustvenu-promenu-treba-manje-aktivizma-i-mnogo-vise-politicke-organizacije/

Continue Reading

Trending