Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Vreme jeftinog novca prolazi, ko ima kredit – nema mnogo izbora: Rate porasle, a tek se očekuje dalji skok

Rastuća inflacija u evrozoni nateraće i Evropsku centralnu banku da reaguje i očekuje se da će već u julu povećati kamatnu stopu na 0,25 odsto i za još toliko u poslednjem tromesečju ove godine.

Published

on

Pre nekoliko dana, prvi put nakon 2015. godine, euribor je prešao u pozitivnu zonu.

Svi koji imaju kredite vezane za evro dobro znaju šta je euribor, ali za one koji ne znaju to je međubankarska kamatna stopa koja se koristi kao referentna kamatna stopa u nizu bankarskih proizvoda.

Svaki kredit vezan za evro sa promenljivom kamatnom stopom sastoji se od euribora, najčešće tromesečnog ili šestomesečnog, i neke marže banke.

Recimo ukoliko je marža banke za stambeni kredit 3,5 odsto, u martu ove godine nominalna kamatna stopa je iznosila oko tri odsto, zato što je šestomesečni euribor bio u minusu 0,5 procentnih poena.

Aktuelni šestomesečni euribor iznosi 0,083 odsto, dok je tromesečni još u negativnoj teritoriji i iznosi minus 0,298 odsto.

Za samo tri meseca ova referentna kamatna stopa je povećana za više od 0,5 poena iako Evropska centralna banka još nije ni pipnula kamatnu stopu.

Očekivanja bankara su da će tromesečni euribor do kraja godine dostići 0,25 odsto.

Rastuća inflacija u evrozoni nateraće i Evropsku centralnu banku da reaguje i očekuje se da će već u julu povećati kamatnu stopu na 0,25 odsto i za još toliko u poslednjem tromesečju ove godine.

I narednih godina se očekuje rast kamate do 1,5 odsto 2024. godine. Ovo izvesno znači i dalji rast euribora.

Iako se radi o globalnoj makroekonomiji i visokim finansijama, to itekako ima uticaja na obične ljude i u Srbiji.

Svaki rast euribora povećava promenljivi deo kamatnih stopa na kredite koji su indeksirani u evrima, pa tako i na rate kredita.

Na primeru stamebnog kredita od 60.000 evra na 365 meseci, rata u junu ove godine biće za dvadesetak evra veća nego u istom mesecu prošle godine.

Sa maržom banke od 3,28 odsto u junu 2019. godine sa tromesečnim euriborom od -0,25 odsto, nominalna kamatna stopa iznosila je 3,03 odsto, a mesečna rata 250 evra. Prošle godine u junu euribor je bio -0,5 odsto, pa je mesečna rata iznosila 242 evra.

U junu ove godine, samo zahvaljujući rastu euribora, rata je povećana na 262 evra.

Ukoliko euribor doće do jedan odsto, rata ovog kredita otići će na 294 evra.

Mnogi koji su uzeli kredite početkom 2000-ih godina još se sećaju vremena kada je euribor iznosio po četiri-pet odsto.

U junu 2008. godine u jednom trenutku dostigao je 4,95 odsto. Ukoliko bi se u budućnosti euribor vratio na ovaj nivo, rata kredita iz našeg primera skočila bi na 450 evra.

U ovoj kalkulaciji obračunat je samo uticaj promene kamatne stope, a ne i deviznog kursa koji je kod nas i dalje stabilan. Inače svako slabljenje dinara bi automatski značilo dodatno uvećanje rate za kredit.

Uporedo sa rastom euribora raste i belibor – međubankarska kamatna stopa na dinare.

Belibor je od 1. juna skočio sa 2,07 odsto na 2,36 odsto. Pre godinu dana vredeo je 1,07 odsto

Za keš kredit od 360.000 dinara na pet godina, sa maržom banke od šest odsto i šestomesečnim beliborom, mesečna rata je u odnosu na jun prošle godine povećana za oko 200 dinara, sa 7.103 na 7.310 dinara.

Ukoliko bi inflacija nastavila da raste toliko da se kamatne stope još povećaju na nivo iz juna 2008. godine kada je belibor vredeo 16,5 odsto, rata ovog kredita bi skočila na 9.630 dinara.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, očekuje dalji rast euribora.

„Euribor je povećan i bez rasta referentne kamatne stope Evropske centralne banke koja će verovatno biti povećana u julu, a najavljuje se opet u septembru.

Ta tendencija rasta euribora neće skoro stati. Zavisi pre svega od inflacije u evrozoni. Ne verujem da će inflacija biti tolika da kamate porastu kao u vreme prethodne krize. Sada se pominje stagflacija, pojava slabog privrednog rasta i visoke inflacije, kao 1970-ih. Tada je FED povećao kamatnu stopu na 19 odsto. Sumnjam da ćemo imati tolike inflacione pritiske“, napominje Šoškić.

Činjenica da euribor raste i pre povećanja kamate ECB-a za profesora Slavišu Tasića je znak da centralne banke i nemaju toliku kontrolu koliko mislimo da imaju.

„Centralna banka će morati da se prilagođava euriboru, odnosno zahtevima tržišta. Ipak ne planira se preveliki rast kamatnih stopa ECB.

Što se tiče Srbije, NBS diže kamatu više nego što tržište traži i belibor će to da isprati. Pa iako diktira kamatu, i NBS će eventualno morati da se vrati na ono što traži tržište“, objašnjava Tasić.

S obzirom da nas čeka rast kamata i rata pitanje je šta raditi.

Oni koji su već podigli kredite nemaju mnogo izbora. Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja Efektiva, ističe da su ugovori potpisani i moraju se poštovati.

„Kako će se kretati euribor niko ne može da kaže sa sigurnošću. Možda dužnici mogu da potraže kredite sa fiksnom kamatnom stopom i sa eventualno kraćim rokom otplate koji bi im se uklopili u plan“, napominje on.

M.Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vreme-jeftinog-novca-prolazi-ko-ima-kredit-nema-mnogo-izbora-rate-porasle-a-tek-se-ocekuje-dalji-skok/

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending