Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Volker: Rešenje spora Kosova i Srbije u najvećoj meri zavisi od Beograda

Srbija i Kosovo bi trebalo da postignu razumevanje o tome kako će, rame uz rame, živeti u budućnosti, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike Kurt Volker, bivši američki diplomata, upitan šta nova američka administracija može da učini u vezi sa rešavanjem višedecenijskog spora Kosova i Srbije.

Published

on

Volker, koji je tokom diplomatske karijere bio zadužen za Evropu i Evroaziju i više od dve godine proveo na poziciji specijalnog izvestioca za pregovore u Ukrajini, smatra da bi Bajdenova administracija bila sklona da se uključi u dijalog dve strane – i to u partnerstvu sa Evropskom unijom.

„Najbolje rešenje je uzajamno priznanje dve nezavisne države – što bi stvorilo temelj za stabilnost, mir, razvoj ekonomije i trgovanja, kao i evropske integracije. To bi bilo najbolje za ljude koji žive u Srbiji i na Kosovu. Prvo bi se trebalo usredsrediti na tu vrstu pregovora. Rešenje za priznavanje nezavisnosti Kosova koje bi potvrdila Evropska unija se neće dogoditi bez toga. Brojne su države koje bi to prihvatile – samo ako bi to Srbija učinila. Dakle, to bi bila oblast pregovora“, rekao je Volker, trenutno saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).

Takođe, Volker je u vezi sa tim ukazao na posrednu ulogu koju ima Rusija.

„Ukoliko pretpostavimo da se u nekom trenutku postigne rešenje spora između Kosova i Srbije, trebalo bi imati u vidu da su na tlu Evrope, jedine teritorije u vezi sa kojima postoje sporovi, slučajevi u kojima je Rusija okupirala teritorije svojih suseda. Mislim da je to važno jer, izostanak rešenja spora Kosova i Srbije, Rusija koristi kako bi uprla prst prema Zapadu tražeći, u moralnom smislu, izjednačavanje sa onim što je učinila svojim susedima. Ukoliko bi bio rešen spor Kosova i Srbije, to bi pomoglo da se razjasne prava strateška pitanja u Evropi“, podvukao je Volker.

Koliko visoko bi rešavanje spora Kosova i Srbije moglo biti plasirano u spoljnopolitičkoj agendi američke administracije?

„Moram da kažem da će biti plasirano u okviru evropske politike. Ali, kada je reč o spoljnoj politici SAD, neće biti na vrhu liste. U tom smislu pitanje od značajnog strateškog značaja biće usklađivanje demokratija u svetu i aktuelni izazovi sa Kinom. To je najveći izazov za Sjedinjene Države i Evropu u smislu tehnologije, privatnost i zaštitu podataka i naših ekonomija. To je pitanje broj jedan. Druga na listi je Rusija, koja je i dalje agresivna prema svojim susedima. Ljudi još stradaju u Ukrajini, čija je teritorija pod kontrolom Rusije. Slični problemi aktuelni su u Gruziji i Moldaviji. To su stvari na koje treba paziti. Ima problema i na drugim žarišnim tačkama – nuklearno naoružanje Severne Koreje i Irana. Situacija u Veneceueli, koja je teritorijalno blizu SAD još nije rešena. Takođe, postoje i iznenađenja poput puča u Mjanmaru, na šta će biti potrebno da se reaguje. Biće iznenađenja i izazova koji će privući najviše pažnje. U Evropi će manje pažnje biti posvećeno Srbiji i Kosovu i uopšte Balkanu“.

Prethodna, Trampova administracija, imala je svoje prioritete na Balkanu. Bila je uključena u rešavanje spora Srbije i Kosova i u tom slučaju je bilo pomaka. Ali, sa druge strane, deluje i da je tokom njenog mandata ojačana pozicija, na primer predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih lidera. Kakva bi mogla biti realna dostignuća Bajdenove administracije?

„Nisam siguran da li su razmišljali o tome ili u vezi sa tim sami sebi postavljali ciljeve. Činjenica je da mnogim zvaničnicima mandati nisu još potvrđeni. Viktorija Nuland nominovana je na funkciju pomoćnice državnog sekretara za politička pitanja, ali pretres o potvrdi njenoj nominaciji još nije održan. Mislim da će sa Bajdenovom administracijom biti očiglednih razlika. Napori Trampove administracije u vezi sa Kosovom i Srbijom gotovo da su učinjeni kao protivteža naporima Nemačke i Evropske unije u angažovanju sa tim zemljama. Bajdenova administracija želeće da učini suprotno – koordiniranjem sa Nemačkom i Evropskom unijom kako bi izgradili jedinstveniji pristup. To bi značilo da će biti nekoliko suštinskih pitanja u vezi sa kojima će se Bajdenova administracija konsultovati sa Nemačkom o smerovima delovanja“, istakao je.

„Kao što ste primetili, mislim da su Srbija i Vučić imali nešto bliži odnos sa Trampovom administracijom što je možda stvorilo neravnotežu u diskusijama. To je jedna od stvari… Druga je da se Nemačka snažno protivi bilo kakvom razmatranju promene granica. I mislim da će Bajdenova administracija zauzeti sličan stav. Takođe, ono za šta bi se mogli zalagati nasuprot Trampove administracije, jeste da bi prvo trebalo razrešiti sva druga otvorena pitanja. Morate imati priznanje, trgovinu, otvorene granice i zaštitu manjina. Potrebno je rešiti ta pitanja – pre nego što bi bila aktuelizovana tema prilagođavanja granica. Ukoliko je to isključiva tema razgovora, dolazi do porasta očekivanja i otvaranja Pandorine kutije u vezi sa drugim graničnim pitanjima na Balkanu, što niko ne želi da vidi“, dodao je Volker.

Koliko brzo bi moglo biti postignuto rešenje spora? Brojne prethodne američke administracije su pokušavale…

„Jesu. Pokušavali su i Nemci, kao i drugi. Teško je. Isprepletani su identiteti, emocije i prošlosti obe zemlje. Ali zaista mislim da to, u najvećoj meri, zavisi od Beograda. Od toga šta Srbija želi da bude. Da li želi da bude demokratska, prosperitetna, bezbedna zemlja koja je sastavni deo Evrope. Ukoliko je tako, onda mislim da će to biti najbolji ishod za građane Srbije u smislu ekonomskog prosperiteta, povezivanja, obrazovanja, putovanja, zdravstva i još mnogo toga. To je, međutim, ključni izbor, jer dok postoje ovakvi sporovi u kojima je za Srbiju nemoguće da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i reši neke od sporova sa tom zemljom, stvaraće se blokade koje će je vući unazad i činiti je ranjivom za razne vrste ruskih pritisaka koje smo do sada viđali. Pominjali smo da Rusija upotrebljava energetiku, crkvu, politički uticaj, psihologiju – koristeći se tvrdnjama da Evropa nikada neće prihvatiti Srbiju kakva jeste pa bi zato trebalo da sarađuje sa Rusijom. Ja mislim da bi je Evropa vrlo rado prihvatila – da Srbija čini ono što je vremenom uradio ostatak Evrope. Prihvatiti šta su čije granice, mir, demokratiju. To bi doprinelo integraciji i stvaranju boljeg kontinenta za sve“.

Kada govorimo o Srbiji – ta zemlja ima problema u procesu pristupanja Evropskoj uniji tokom 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Da li vam se čini da će Srbija čvrsto nastaviti svoj put ka EU ili su trenutne okolnosti sazrele za veći ruski i kineski uticaj?

„Vidite, to zavisi od izbora koji Srbija želi da učini. Lako bi mogla da otvori nova poglavlja, uskladi zakone i delovanje sa ostatkom Evrope. Kao što su učinile druge države. Pogledajte samo koliko se država pridružilo Evropskoj uniji u poslednjih dvadeset godina. Tako da bi sigurno mogla to da učini. Međutim, to je pitanje i identiteta Srbije i načina na koji se on održava kroz politiku, po kome nije u potpunosti jasno šta Srbija tačno želi. Da li zaista želi da bude deo Evrope ili da mala vrata ostavi otvorena za Rusiju i Kinu i finansijske tokove koje dolaze sa time… Jer, ako to učine nikada neće ispuniti standarde na kojima EU insistira“.

Postoji li način za umanjivanje ruskog i kineskog uticaja ne samo na Balkanu, već i u Evropi, uključujući i neke od članica EU?

„Sve do sada rečeno o izborima koji su pred Srbijom – odnosi se i na ostale zemlje Balkana. SAD, NATO i Evropska unija bi trebalo da budu proaktivniji. Moramo pokazati da postoji alternativa. Nije dovoljno samo sedeti i govoriti na vama je da donesete odluku. Moramo biti proaktivini i ukazati da su vrata otvorena i da su kroz njih prošle i druge države. Da smo spremni da im poželimo dobrodošlicu i da radimo sa njima. Ta poruka trenutno ne dopire dovoljno daleko“, zaključio je Volker u razgovoru za Glas Amerike

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending