Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanske šume nestaju pod sekirom profita

Vojvodina na mapi Evrope označeni kao crvena tačka koja će najviše osetiti negativne efekte klimatskih promena

Published

on

Iako deo Vojvodine koji se nalazi pod šumom iznosi tek oko 7,1% površine, godišnje se poseče čak oko 650.000 kubnih metara, dok se za pošumljavanje ne izdvaja gotovo ništa ili su u pitanju izuzetno mali iznosi. Iz udruženja Odbranimo šume Fruške gore upozoravaju da to znači da smo u 2020. godini u Vojvodini sa šumama u minusu za oko 700.000 kubnih metara, a prelazak u plus se ne nazire ni u narednoj sadnoj sezoni.

Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Vojvodini iznosi više od 175 hiljada hektara, ali je pošumljeno oko 141 hiljada hektara. Iz preduzeća „Vojvodina šume“ objašnjavaju kako šumsko zemljište predstavljaju i površine koje nije moguće pošumiti, kao što su bare (koje su stanište ptica), šumski putevi, protivpožarne pruge, pašnjaci koji su zaštićene površine i na kojima je zabranjeno pošumljavanje. Stoga se stvarna šumovitost nalazi na nivou od svega 7,1%. U toj površini su osim Nacionalnog Parka Fruška gora koji ima 26.000 hektara i šume gornjeg Podunavlja, šume Vršačkih planina, Bosutske šume kao i šume uz rečne tokove.

„Seča kao mera nege ili obnove“

Seča uvek predstavlja ili meru nege, ukoliko se radi o prorednim sečama, ili meru obnove, ukoliko je reč o obnovi šuma, odnosno podizanju novih šuma, tvrdi Marko Marinković, inženjer šumarstva iz Javnog preduzeća “Vojvodina šume”.

“Seča uvek ima svoj cilj i svrhu koja znači stabilne i zdrave šumske ekosisteme, što javnosti bude čudno. One predstavljaju deo procesa gazdovanja šumama koji je održiv i koji je značajan sa dva aspekta. Prvo, obnovili smo šumu, odnosno staru i fiziološki zrelu sastojinu smo zamenili mladom te smo na taj način dobili ekološki efikasniju sastojinu, jer mlada šuma raste, stvara biomasu vezujući na taj način ugljenik i oslobađajući kiseonik, doprinoseći smanjenju negativnog efekta staklene bašte, odnosno klimatskih promena. Zrela i prezrela šuma nije ekološki efikasna kao mlada šuma jer kada drvo završi svoj životni vek počinje da se razgrađuje i vraća ugljenik u atmosferu“, navodi Marinković za Autonomiju i dodaje da je važno prostorno i vremenski na šumskom području ravnomerno i blagovremeno obnavljati šumu kako bismo imali “ravnomeran raspored šuma svih starosti”.

On napominje i da je stoga bitno da se šuma seče pre nego prestari.

“Uvek pred početak odumiranja, dok je još uvek zdrava, da bi se sprečilo odumiranje, sušenje pa onda pojava štetnih fitopatološki i entomoloških posledica i tako dalje. Ali jako je važno da se razume da smo blagovremenom sečom iskoristili drvo – i sačuvali vezan ugljenik, jer svaki drveni proizvod je skladište ugljenika – koje je jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju industrijsku preradu. Dakle, plasirali smo drvo prema društvu na dalje postupanje, stvarajući ekološku i ekonomsku korist. To je najbolji primer zelene ekonomije, a znamo koliko su te teme danas aktuelne u društvu”.

Marinković dodaje i da je seledstveno tome, potrebno što više površina pod šumama koje se održivo koriste, a ne konzervacija istih.

“Na taj način smo ekološki odgovorni. Nije konzervacija rešenje ni u smislu ekologije, ni socijalne pravednosti, ni ekonomije”, zaključuje Marinković.

„Nametnut komercijalni model gazdovanja šumama“

U Vojvodini se ukupno godišnje poseče oko 650.000 kubnih metara, od čega iz NP Vojvodina šume godišnje seku oko 550.000, Nacionalni park Fruška gora oko 60.000, a ostatak ostali upravljači, odnosno Javno preduzeće Vode Vojvodine i lokalna opštinska preduzeća, upozorava Dragana Arsić iz udruženja Odbranimo šume Fruške gore.

Sa druge strane Marinković tvrdi da preduzeće “Vojvodina šume” godišnje seče oko 2,8% od postojećeg šumskog fonda, ili 78% do 80% od godišnjeg prirasta zapremine.

“U našem preduzeću sečemo samo deo zapremine koja je u istoj godini prirasla. Dakle, svake godine se seče manje nego što je iste godine priraslo. Iskazano u apsolutnim vrednostima to jeste oko 550.000 kubika godišnje”, navodi on.

Za ostala preduzeća i organizacije oni, kaže, nemaju podatke jer za to nemaju ni nadležnosti.

Međutim, ni iz preduzeća Nacionalni park Fruška Gora, ni iz Pokrajinskog sekretarijatu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji imaju te nadležnosti – nisu nam odgovorili na pitanje da li su nega i obnova šuma zaista jedini motiv seče šuma, posebno u situacijama kada je ona vid finansiranja određenog preduzeća. A upravo na to upozorava Dragana Arsić iz organizacije Odbranimo šume Fruške gore.

“Primarni razlog seče šuma je ekonomska vrednost, odnosno zadovoljenje potreba drvoprerađivačke industrije za sirovinom, kao i potrebe za ogrevom. Drvni sortimenti su izuzetno traženi, potražnja je konstatno veća od ponude, pa je to razlog što se komercijalni model gazdovanja šumama nametnuo kao dominantan. U takvoj situaciji šuma se tretira kao resurs za eksploataciju što dovodi do velikih rizika od nesavesnog gazdovanja šumama, nesavesnih radnji, besparvnih seča, šumskih krađa, korupcije i kriminalnih radnji. Ovo se odnosi i na državne i na privatne šume”, ističe ona u izjavi za Autonomiju.

Arsić dalje upozorava da je Nacionalni park Fruška Gora skoro potpuno samofinansirajuće preduzeće.

“Oko 70% sredstava imaju od seče šuma, 24 procenta od naknade za korišćenje područja Nacionalnog parka, i 6% iz budžeta Republike. Ovom strukturom budžeta oni opravdavaju to što imaju obimne planove seča, što naravno nikako nije opravdanje. Ovaj model je svakako potpuno neodgovarajući za zaštićeno područje prirode. U svakom slučaju potrebna je reforma javnog preduzeća, reforma koja bi donela promenu modela upravljanja – da se šumarsko komercijalni zameni sa zaštitarskim, prezervatorskim modelom, zatim promenu modela finansiranja i svakako racionalizaciju broja zaposlenih”, ocenjuje Arsić i dodaje da bi u reformisanju trebalo primeniti neke osnovne standarde Evropske unije.

Ugroženost šuma je ugroženost života

Iz udruženja Odbranimo šume Fruške Gore upozoravaju da su planovi seča napravljeni tako da su preobimni čime se ugrožavaju šumski ekostistemi, biodiverzitet, socijalna funkcija, klimatska, a narušavaju se predeone lepote Fruške gore. Osim biodiverziteta narušava se i geodiverzitet Fruške gore koja je nastala pre stotina miliona godina i opstala do danas bez upravljača.

“Sve ovo nabrojano ugroženo je neadekvatnim modelom upravljanja, nesavesnim radom upravljača, kao i realnom pretnjom investitorske urbanizacije. Postaje zaista dramatično i uznemirujuće kad se ima u vidu strašna činjenica da je Vojvodina opustinjena regija”, kaže Arsić.

Ona dodaje i da je Vojvodina najmanje pošumljena regija u Evropi, jer je evropski prosek pošumljenosti oko 40 do 45%. Vojvodina je kao reagija specifična jer je poljoprivredno područje, ali dešava se i intenzivna eksploatacija postojećih šuma na celoj terioriji. Sa druge strane, nastavlja Arsić, nepošumljavanje je dovelo do toga da problem ekstremno niske pošumljenosti Vojvodine nije samo problem pokrajine, već je to problem cele zemlje.

Poražavajuća činjenica je da Vojvodina ima dva tako izražena ekološko-socijalna problema, a to su problem pijaće vode u Zrenjaninu i problem nedostatka šuma. Zbog čega smo na mapi Evrope označeni kao crvena tačka koja će najviše osetiti negativne efekte klimatskih promena. Kada se tome doda da Novi Sad ima samo 5% zelenila, da zelene površine nestaju pod ekspanzijom investitorske urbanizacije, da na delu imamo i ekocid i urbicid, situacija postaje još dramatičnija. Donosioci odluka i gradski i pokrajinski i repubički bi morali što pre da naprave zaokret u vođenju politike na način da sve razvojne planove podrede očuvanju životne sredine i ulaganju u podizanje kvaliteta života građana preko ulaganja u pošumljavanje i ozelenjavanje urbanih sredina”, poručuje Arsić.

Darija Šajin, predstavnica Arhus centra u Novom Sadu i planinarka kaže za Autonomiju da se šetajući po Fruškoj gori nagledala posečenih stabala, te da su retke staze na kojim se ne mogu videti takvi prizori.

“Šume su pluća planete Zemlje, proizvode kiseonik, od suštinskog su značaja za opstanak ljudi i životinja. Šume su staništa, skloništa i izvor hrane za životinje. Znamo da štite od poplava, klizišta i erozije, smanjuju efekat staklene bašte. Šume su potrebne ljudima zato što predstavljaju izvor čistog vazduha, vode i hrane. Ukoliko ne budemo mi u Vojvodini sačuvali ovo malo površina pod šumom i povećali broj stabala, dugoročno gledano u velikom smo problemu mi, buduće generacije, biljni i životinjski svet. Zdravlje ljudi je ugroženo”, upozorava ona.

Marko Marinković, iz JP “Vojvodina šume” tvrdi pak da planirana seča šuma i njihovo krčenje nisu iste stvari.

“Posledice krčenja šuma bi dovele do ekoloških katastrofa koje bi se reflektovale kroz povećanje temperaturnih ekstrema, pojavu olujnih nevremena, došlo bi do zagađenja vazduha i globalnog zagrevanja. Sve to bi dugoročno imalo neposredne posledice na zdravlje ljudi. Svedoci smo novih, nepoznatih bolesti, poplava, sa druge strane suša i slično. Dakle svedoci smo ekstremnih pojava. Na globalnom nivovu se šume krče i to je ekocid”, navodi on.

Za šumske puteve izdvojeno 117 miliona, a za pošumljavanje nula dinara

Dok je Marinković mišljenja da “u našoj zemlji postoji trend porasta šumovitosti i da je to obećavajući podatak”, Dragana Arsić iz Odbranimo šume Fruške Gore nije zadovoljna koliko se na tome radi.

“Sredstva iz Fonda za šume koji se puni sa 3% od naknade ekonomske vrednosti dobijene sečom kao i od naknada za korišćenje i naknada za prenamenu šumskog zemljišta, trebalo bi da se vrate u obnavljanje šuma, logično jer fond je i osnvan zbog toga. Međutim, imamo apsurdnu situaciju da se ta sredstva troše za izgradnju šumskih puteva koji su u funkciji efikasnije seče šuma”, ukazuje ona.

Za poslednjih pet godina za pošumljavanje je bilo planirano 83 miliona, a utrošeno je samo 36 miliona dinara.

“Rebalansom budžeta u maju ove godine za šumske puteve je planirano 117 miliona, a nula dinara za pošumljavanje. U Nacionalnom parku Fruška Gora već nekoliko godina unazad ne planira se niti jedan dinar za pošumljavanje”, ističe Arsić.

Dodaje i da su u poslednjih pet godina iz fonda Nacionalnog parka potrošili 46 miliona dinara za šumske puteve, a poslednji put su za pošumljavanje iz fonda za šume tražili 2,8 dok su potrošili samo 1,3 miliona dinara.

“Dakle u Nacionalnom parku Fruška Gora se pošumljavanje ne radi, ali će u ovoj godini biti posečeno oko 60.000 kubika, što je tužna slika našeg najstarijeg Nacionalnog parka”.

Javno preduzeće “Vojvodina šume” svoje poslovanje samostalno finansira na tržištu, objašnjava Marko Marinić.

“Sve svoje radove i ulaganja u biološku reprodukciju samostalno finansiramo. Moram napomenuti da, kao i svi ostali korisnici i vlasnici šuma, preduzeće konkuriše na konkurse koje raspisuje Sekretarijat za poljoprivedu, šumarstvo i vodoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, te je to jedina veza sa budžetom”, navodi on.

„Uvesti moratorijum na komercijalnu seču“

Marko Marinković iz preduzeća Vojvodinašume objašnjava da je neophodno pustiti struku da radi svoj posao.

“Integracija i interakcija svih drugih interesnih grupa se podrazumeva, kroz dijalog. Sa druge strane, neophodno je da Zakon o šumama bude Lex specialis u odnosu na druge zakone, jer praksa pokazuje da problemi postoje kada šuma i šumsko zemljište nisu neprikosnoveni. Na ovaj način bi se zaštitile površine pod šumama od krčenja i promene namene, a tu se krije velika opasnost od smanjenja površina pod šumama. Takođe, potrebno je opredeliti nove površine na kojima bi se podizala šuma. To je složen i zahtevan biološko-tehnički, ali i zakonodavni poduhvat, odnosno višegodišnji posao”, dodaje on.

Šume Vojvodine se jedino mogu zaštiti tako što će se za postojeće šume uvesti moratorijum na komercijalnu seču na nekoliko godina, a za to vreme podizati nove šume projektima pošumljavanja, smatra Dragana Arsić.

“Ne može i ne sme da bude izgovor da nema slobodnog zemljišta za pošumljavanje kao što je nedavno izjavio prvi čovek preduzeća Vojvodina šume, povodom pitanja da li će biti u ovoj sezoni tih aktivnosti. Postavlja se pitanje zašto naša država poklanja poljoprivredno zemljište u opštini Zrenjanin kineskoj firmi LingLong za izgradnju fabrike sa najprljavijom i najštetnijom tehnologijom po životnu sredinu, umesto da je to područje od 170 hektara dala za pošumljavanje. Pitamo se da li je državi uopšte bitna životna sredina u kojoj njeni građani žive ili su bitni neki drugi interesi povezani sa sistemskom korupcijom, nezakonitim radnjama za koje se iz aviona vidi da nisu javni interes već nečiji privatni interes”, poručuje Dragana Arsić.

Planski dokumenti po meri drvoprerađivačke industrije

Seče se vrše u skladu sa godišnjim planovima koji se rade na osnovu Šumskih osnova, a Šumske osnove su desetogodišnji planski dokument koji definiše način gazdovanja šumama. Po Zakonu o šumama za sve šume moraju biti urađene Šumske osnove i njih radi šumarska struka. U njima se navode osnovni podaci o šumskim jedinicama, koja vrsta drveća je u njima, kolike starosti, kad se rade koje aktivnosti, kao što su nega šuma i razne vrste seča po periodima u tom desetogodišnjem razdoblju.

Važeće Šumske osnove za NP Fruška gora su za period 2017. do 2026.god i njih je radila privatna firma Šuma plan iz Banjaluke. U udruženju Odbranimo šume Fruške gore kažu da imaju informacije da su te Šumske osnove urađene u interesu drvoprerađivačke industrije.

„Dakle, kao da je Nacionalni park privredna šuma, i otuda postoji tako obiman godišnji plan seče“, kaže Dragana Arsić.

“Naša sledeća aktivnost će biti inicijativa prema Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, da se izmene Šumske osnove. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ima veliku odgovornost za odobravanje ovakvih Šumskih osnova, kao i desetogodišnjeg Programa poslovanja Nacionalnog parka Fruška gora. Oni su takođe i kreatori dokumenta koji se zove Studija o uslovima zaštite prirode koja je bazični dokument na osnovu kojeg je donet Zakon o nacionalnim parkovima 2015. godine. A sam Zakon i po njihovoj oceni ima manjkavosti, jer ne definiše eksplicitno zabranjene aktivnosti u Nacionalnom parku”, napominje Dragana Arsić.

Aleksandra Živković Bučko (Autonomija)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending