Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Tajni ugovori na pruzi Beograd-Budimpešta

Trebaće 2.400 godina da se ulaganje isplati, upozorava mađarska političarka

Published

on

Vlada Mađarske u obavezi je da nakon sudske presude objavi ugovor o izgradnji deonice brze pruge Beograd- Budimpešta kroz Mađarsku, koji je, kako ocenjuju sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE), izuzetno nepovoljan po građane i budžet ali i izuzetno povoljan po ljude bliske premijeru Viktoru Orbanu. Sagovornici VOICE-a iz Mađarske upozoravaju da bi cena deonice od granice sa Srbijom do Budimpešte duga 166 kilometara mogla dostići oko 750 milijardi forinti (oko dve milijarde evra), od čega je čak 85 odsto iz kredita kineske banke.

Kako su prošle godine u maju preneli mediji, prema tada usvojenom zakonu u mađarskom parlamentu, detalji ugovora moraju da ostanu tajni tokom narednih 10 godina, a u obrazloženju  takve odluke istaknuto je da se na taj način zemlja štiti „od nepotrebnog spoljnog uticaja“ kao i „nacionalni interesi“.

Politikolog Silard Janoš Tot za VOICE ističe da se u mađarskoj javnosti spekuliše da je osnovni razlog za sakrivanje ugovora to što uslovi nisu povoljni za mađarsku stranu, jer se radi o ogromnim sredstvima od kojih deo direktno plaća Mađarska, dok drugi deo dolazi iz kineskog kredita.

Silard Janoš Tot (Foto: privatna arhiva)

– Prema kalkulacijama eksperata, trebaće 130 godina da se na pruzi zaradi novac koji je investiran.  Detalji nisu poznati, ali sudeći po drugim kineskim investicijama u svetu, spekuliše se da uslovi ugovora nisu povoljni jer su Kinezi tražili različite garancije, dok mađarska strana neće imati iste garancije protiv rizika. A dodatni problem je korupcija. Već se zna da će jedan od bitnih izvođača radova biti firma koja se može vezati za Lerinca Mesaroša, biznismena koji je poznat kao Orbanova desna ruka – ističe Tot.

Opoziciona poslanica u mađarskom parlamentu Bernadet Sel, za VOICE objašnjava da je pomenuta investicija problematična iz više razloga, a da je glavni problem to što je ekonomski potpuno neracionalna jer bi se, prema nekim proračunima, ona isplatila tek za 2.400 godina, odnosno nikada! Problem je, dodaje, i cena koja prelazi svaku meru.

– Renoviranje košta 4,1 milijardu forinti po kilometru, što je četiri puta više od prosečne cene od 1,14 milijardi forinti po kilometru u Mađarskoj. I ako sve to ne bi bilo dovoljno, 85 odsto je udeo kineskog kredita, čiji su detalji proglašeni tajnim na 10 godina – navodi Sel.

Ona takođe kao problem vidi to što će radove da izvodi jedan od najbogatijih ljudi u Mađarskoj i prijatelj Viktora Orbana od detinjstva – Lerinc Mesaroš kome bi, kako kaže, taj posao mogao doneti oko 300 milijardi forinti.

– Osim toga, građevinski radovi još nisu ni započeti, ali Mesaroš je već dosta kajmaka pokupio na projektu prošle godine: prema ugovoru sa MAV-om (Železnice Mađarske, prim. aut), Mesaroševa kompanija je dobila 10 odsto, oko 32,2 milijarde forinti kao avans. Čitav projekat služi samo interesima kineskih i provladinih krugova, ali ne i mađarskim poreskim obveznicima. Usput, epidemija je pokazala da ne treba povećavati, već naprotiv, treba smanjiti svoju zavisnost u svim oblastima, ali kapija, koja je za kinesku robu još šire otvorena, ne upućuje u tom pravcu – upozorava Bernadet Sel.

SUD NAREDIO OTVARANJE UGOVORA

Ona za VOICE objašnjava hronologiju dešavanja sa ugovorom koji je na kraju završio na sudu. Naime, kaže Sel, ministar finansija Mađarske Mihalj Varga potpisao je 24. aprila 2020. ugovor o zajmu, nakon čega je ona odmah poslala zahtev da joj se dostave podaci iz ugovora. Međutim, umesto da odgovori u roku od 15 dana, ministarstvo je taj rok prolongiralo na 90 dana, koristeći mogućnost produženja roka koje je uvedeno zbog epidemiološke situacije.

– Dok je teklo produženo vreme za odgovor, parlamentu je podnet predlog zakona koji omogućuje proglašenje ugovora o zajmu tajnim i taj zakon je usvojen 19. maja 2020. godine, pre odgovora na moj zahtev. Tako da sam na kraju dobila odgovoru u kom je pisalo da je ugovor proglašen tajnim na 10 godina – ukazuje Sel za naš portal.

Usledila je tužba sudu, da bi početkom oktobra Sudsko veće Prestoničkog suda donelo drugostepenu presudu, uz obrazloženje da je u tom slučaju „reč o budžetskoj odluci koja se tiče javnog duga i finansira se iz poreza mađarskih državljana i firmi, to jest javnih sredstava“ što je zapravo poslednja rečenica člana 39, stava 2 Osnovnog zakona, (Ustava Mađarske, prim.aut).

Bernadet Sel (Foto: szelbernadett.hu)

– Dakle, postoji jasan javni interes za poznavanje podataka. Mađarski građani imaju pravo da se izjasne o investiciji koju je preduzela država ako je poznato da uključuje javna sredstva i dugotrajnije opterećenje budžeta. Međutim, javnost može dati odgovorno i obrazloženo mišljenje samo ako ima tačne i detaljne informacije. Mora tačno da zna koje terete preuzima na sebe i koliko će od toga imati koristi, da li uključuje možda spoljnu zavisnost ili značajan finansijski teret koji je nesrazmeran dostupnim beneficijama. Međutim, za sve ovo treba znati sadržaj ugovora – rekla nam je Sel.

VIŠEGODIŠNJE KAŠNJENJE

Podsetimo, 23. decembra 2015. godine tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Novom Sadu da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd-Budimpešta od 2018. godine.

– To je velika stvar za našu zemlju. Sve ćemo završiti za dve i po godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno pođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju – naglasio je tada Vučić.

Pruga, međutim, još nije završena, a u više navrata pomeran je kraj radova, te je trenutno aktuelna Vučićeva najava da će taj posao biti okončan do 2024. godine. Nadležni pak negiraju da kašnjenja uopšte ima. Kasni se i u Mađarskoj, pa su tako tek 15. oktobra ove godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i mađarski ministar za inovacije i tehnologiju Laslo Palkovič položili kamen temeljac i time svečano otvorili radove na železničkoj trasi Beograd-Budimpešta, na deonici pruge Šorokšar – Kelebija.

– Ovaj projekat je od izuzetnog strateškog značaja za obe zemlje s obzirom na to da predstavlja deo jedinstvene evropske železničke mreže i predstavlja deo Koridora 10 i železničku vezu ne samo Srbije i Mađarske, već ovom izgradnjom spajamo Centralnu Evropu sa Južnom Evropom – rekao je Tomislav Momirović tom prilikom.

Bernadet Sel za VOICE podseća da je ugovor između dve zemlje zaključen 2016. godine, da je u novembru 2017. raspisan tender za planiranje i izgradnju južne deonice, između Šorokšara i Kelebije, a ove godine, u avgustu 2021. godine za severnu deonicu, između Ferencvaroša i Šorokšara.

– Procedura za dobijanje građevinske dozvole za južnu deonicu je takođe obavljena u avgustu ove godine, za samo 30 dana (!), jer su u martu uredbom Vlade proglašeni od nacionalnog značaja tih dvadeset šest upravnih predmeta koji su vezani za izgradnju železničke pruge br. 150 između Budimpešte i graničnog prelaza kod Kelebije. Razlog za kašnjenje može biti to što su postojali dugotrajni pregovori o uslovima kineskog zajma, ali ćemo tek nakon što ugovor o zajmu bude javno objavljen saznati više o tome koliko je to sve po nas štetno – istakla je Sel.

PROBLEMI ZA ORBANA?

Ukoliko se vlada ogluši o sudsku presudu, Sel kaže da su spremna druga pravna sredstva. Janoš Tot ocenjuje da opozicija na ovom ugovoru neće naročito profitirati u predstojećoj predizbornoj kampanji, bez obzira hoće li on biti obelodanjen ili ne.

– Mislim da opozicija neće moći da iskoristi sve ovo u predstojećoj predizbornoj kampanji – postoji gomila sličnih slučajeva, a mađarsko društvo to toleriše – navodi naš sagovornik.

Ipak, Orban bi zbog toga, po njegovim rečima, možda mogao trpeti dodatni pritisak iz Evropske unije.

– Već je bilo sukoba sa EU oko ovog projekta. EU je oštro kritikovao mađarsku vladu zbog toga što će, prema originalnom ugovoru, većinu radova izvoditi kineske firme i tražili su da se to promeni i da i evropske firme dobijaju prilike da se uključe – podsetio je Silard Janoš Tot.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/voice-tajni-ugovori-na-pruzi-beograd-budimpesta.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u Novom Sadu, obustavljen saobraćaj (VIDEO)

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Published

on

By

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Prema prvim nezvaničnim informacijama, do požara je došlo usled detonacije plinske boce.

Za sada nema informacija o povređenima ili žrtvama.

izvor: https://direktno.rs/vesti/hronika/394357/novi-sad-pozar-hilandarska-.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve zemlje u kojima moramo da plaćamo boravišnu taksu – negde je ona simbolična, a negde do 10 evra po danu

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu

Published

on

By

Kako se pandemija virusa korona SARS-CoV-2 nastavlja, sektor putovanja se bori sa oživi suočen sa ograničenjima i zatvaranjima, a to posebno važi za zemlje koje su se do 2020. najviše oslanjale na turizam.

Iako mnoga mesta odavno imaju ovakve takse, druge su se pak, na ovaj korak odlučile zbog velikih gubitaka u prethodne dve godine.

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu.

Crna Gora

U Crnoj Gori boravišna taksa iznosi jedan evro, a pod istim uslovima je plaćaju domaći i strani državljani. Deca do 12 godina starosti ne moraju da plaćaju taksu.

Ukoliko lica koja borave kod rođaka, prijatelja komšija ili drugih srodnika, koji te nekretnine (stanove, kuće, sobe, apartmane) ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno ne obavljaju ugostiteljsku delatnost, nisu u obavezi da plate iznos boravišne takse, jer se u takvom smeštajnom objektu ne obavlja turistička i ugostiteljska delatnost.

EU uvodi turističku taksu

Do kraja 2022. godine građani koji nisu iz EU, uključujući putnike izvan Šengen zone, moraće da popune aplikaciju ETIAS i plate sedam evra da bi ušli u Uniju.

Iako će do prve polovine godine sistem funkcionisati probno, nakon grejs perioda, tačnije krajem godine plaćanje će postati obavezno.

Oni mlađi od 18 ili stariji od 70 godina neće morati da plaćaju taksu.

Austrija

U Austriji se plaća boravišna taksa koja se razlikuje u zavisnosti od pokrajine u kojoj se nalazite. U Beču ili Salcburgu plaća se dodatnih 3,02 odsto na hotelski račun po osobi.

Turistička taksa je poznata i kao “tourismusgesetz” i “barherbergungsbeiträge”.

Belgija

Turistička taksa u Belgiji se takođe primenjuje na smeštaj i obračunava se po broju noćenja. Naknada je ponekad uključena u cenu sobe u hotelu, ali neki odvajaju troškove i dodatno naplaćuju, tako da morate pažljivo proveriti račun.

Antverpen i Briž naplaćuju cenu po sobi. Cena u Briselu varira u zavisnosti od veličine i ocene hotela.

Taksa u proseku iznosi oko 7,5 evra.

Bugarska

Bugarska obračunava taksu po broju noćenja. Cena je niska i varira u zavisnosti od oblasti i klasifikacije hotela – do oko 1,5 evra.

Hrvatska

Hrvatska je povećala iznos boravišne takse 2019. godine. Međutim, povećana stopa se primenjuje samo tokom letnjeg špica sezona.

Posetioci plaćaju oko 10 kuna (1,33 evra) po osobi i po noćenju.

Češka

Taksa se plaća samo ako se posećuje glavni grad Prag. Ona iznosi nešto manje od jednog evra po osobi, obračunava se po broju noćenja, maksimalno do 60 noćenja. Porez se ne odnosi na decu mlađu od 18 godina.

Francuska

U Francuskoj se plaća tzv “taxe de séjour”. Dodaje se na vaš hotelski račun i varira u zavisnosti od toga u kom se gradu nalazite.

Cene se kreću od 0,20 do oko četiri evra po noćenju.

Nemačka

Nemačka ima ono što oni nazivaju “porezom na kulturu” (a kulturförderabgabe), kao i “porez na krevet” (a bettensteuer) u gradovima kao što su Frankfurt, Hamburg i Berlin.

Naknada iznosi oko 5 odsto od hotelskog računa.

Grčka

Turistička taksa u Grčkoj se zasniva na broju hotelskih zvezdica ili broju soba koje ste iznajmili. U proseku iznosi četiri evra po sobi.

Taksu je uvelo grčko Ministarstvo turizma kako bi pomoglo u smanjenju prezaduženosti zemlje.

Mađarska

Turističke takse u Mađarskoj važe samo u Budimpešti.

Putnici moraju da plate dodatnih četiri odsto po noćenju na osnovu cene svoje sobe.

Italija

Turističke takse u Italiji zavise od toga gde se nalazite. U Rimu variraju od tri do sedam evra po noćenju, u zavisnosti od vrste sobe. Neki manji gradovi naplaćuju i više.

 

Venecija bi uskoro mogla da počne da naplaćuje turistima boravak, tačnije od leta 2022. godine.
Italijanski list “La Stampa” izvestio je u avgustu da je predloženo nekoliko mera za kontrolu broja turista, kao što je sistem onlajn rezervacija. Kako se mora uložiti više napora da bi se se smanjio broj ljudi u ovom gradu, to uključuje najavljenu taksu za ulazak u grad. Predložena taksa bi varirala između tri i 10 evra u zavisnosti od sezone.

Holandija

Holandija ima kopnenu i vodnu turističku taksu.

U Amsterdamu to iznosi sedam odsto cene hotelske sobe i zove se toeristenbelasting.

Portugal

Niska boravišna taksa u Portugalu se plaća po noćenju i po osobi i primenjuje se samo na goste koji imaju 13 ili više godina. Iznosi oko dva evra i morate je platiti samo u prvih sedam dana boravka.

Slovenija

Boravišna taksa u Sloveniji varira u zavisnosti od lokacije i ocene hotela.

Nešto je veća u gradovima i odmarilištima, uključujući Ljubljanu i Bled – oko tri evra.

Španija

 Ako idete na Ibicu ili Majorku, moraćete da platite turističku taksu.

Održiva turistička taksa, koja se primenjuje na smeštaj na španskim Balearima takođe se primenjuje na svakog turistu koji ima 16 ili više godina.

Tokom sezone, taksa može dostići i do četiri evra po noćenju.

Švajcarska

Boravišna taksa u Švajcarskoj varira u zavisnosti od lokacije. Cena je po noći i osobi i iznosi oko 2,2 evra.

Ponude za smeštaj obično ne uključuju boravišnu taksu – ona je navedena kao poseban iznos, tako da je lakše pratiti.

I to se odnosi samo na boravak kraći od 40 dana.

SAD

Hotelski porez ili porez na smeštaj za putnike koji iznajmljuju smeštaj se naplaćuju u većini Sjedinjenih Američkih Država.

Naknade se primenjuju u hotelima, motelima i gostionicama. Najviša stopa se navodno plaća u Hjustonu gde porez iznosi 17 odsto vašeg hotelskog računa.

Tajland

Tajland navodno od aprila uvodi turističku taksu od 300 bahta (osam evra).

Načelnik Turističke uprave Taljanda rekao je Rojtersu da će deo naknade biti iskorišćen za “brigu o turistima” posebno za ona oboljenja koja ne pokriva zdravstveno osiguranje.

Takođe, drugi deo novca biće namenjen za dalji razvoj turističkih atrakcija, poput Velike palate u Bangkoku.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSG podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

Published

on

By

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

PSG u saopštenju navodi da je predlog Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije sugerisan na sednici Političkog saveta te stranke, održanoj 23. decembra 2021. godine, kada je doneta i odluka da se o tome obaveste koalicioni partneri.

“Odgovoran pristup prilikom obavljanja javnih poslova, umerenost u javnom nastupu i dosledno odbijanje da svojim delovanjem doprinosi daljoj polarizaciji već preduboko podeljenog društva dovoljan su zalog za nadu i poverenje da bi upravo Zdravko Ponoš mogao da bude dostojan predsednik Republike Srbije”, naveo je PSG.

U saopštenju se dodaje da se od Ponoša očekuje da, ukoliko pobedi na izborima, “dužnost predsednika obavlja pošteno i u skladu sa Ustavom propisanom obavezom da bude simbol državnog jedinstva”.

(Beta, 01.23.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zapalilo se sanitetsko vozilo tokom transporta pacijenta, nema povređenih

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Published

on

By

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Ni pacijent ni medicinsko osoblje nisu povređeni, preneo je RTS.

Da nešto nije u redu sa vozilom najpre je primetio vozač saniteta, nekoliko kilometara na izlazu iz Prokuplja ka Nišu, kod sela Jugbogdanovac.

On je zaustavio vozilo, a zdravstveni radnici su evakuisali pacijenta.

Na lice mesta stiglo je odmah drugo sanitetsko vozilo kojim je pacijent bezbedno transportovan do Niša.

Vatra se brzo proširila i vozilo je potpuno izgorelo.

U prokupačkoj bolnici ističu da je najvažnije da se na vreme reagovalo i da nema povređenih, a istraga će pokazati uzrok nesreće.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/295826/Zapalilo-se-sanitetsko-vozilo-tokom-transporta-pacijenta-nema-povredjenih.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms o Linglongu u Zrenjaninu: Pakao na zemlji

“Uslovi rada u Srbiji opasni i jadni”

Published

on

By

Očajni uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku vrednu 900 miliona dolara pokazuju ponor između obećenih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“, piše Njujork Tajms o fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Novinar Njujork Tajmsa uverio se u ono što mediji (oni koji smeju) pišu već mesecima o neljudskim uslovima u kojima rade radnici Linglonga u Zrenjaninu. Bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, oni se bore da zarade nešto novca kako bi se vratili u svoju domovinu.

Jedan od radnika, koji je zbog odmazde poslodavaca želeo da ostane anoniman, rekao je za Njujork Tajms da je on samo želeo da ode na Zapad da bi promenio svoj život. Promenu je i doživeo, ali nažalost samo na gore.

„Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, gde radi u fabrici guma u Zrenjaninu postao simbol ponora između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu. Iako je proglašena kao najveća kineska investicija u Evropi, fabrika Linglong vredna 900 miliona dolara, sada je magnet za kritiku vlade Srbije koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini. Radnici kažu da su standardni problemi poput trgovine ljudima, da su uslovi nalik zatvoru i da se zloupotrebljava životna sredina“, piše u ovom listu.

Bivši radnik iz Vijetnama opisao je uslove rada u Srbiji kao „opasne i jadne“ i podvukao da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici.

Njujork Tajms piše da je pitanje životne sredine zadalo „ozbiljnu glavobolju“ Vučiću, koji je pretrpeo kritike Evropskog parlamenta zbog svojih odluka ali i koji se svake nedelje suočava za protestima širom zemlje.

„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo’“, piše poznati list.

Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.

„Ovo je kao pakao na zemlji“, podvukao je radnik koji je dodao da su se uslovi nešto poboljšali poslednjih nedelja.

Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom, a nadgleda ih obezbeđenje iz Srbije. Jedan vijetnamski radnik, koji je isto želeo da ostane anoniman, kazao je da deli malu sobu sa još sedmoro drugih kolega, te da je njihova kuhinja puna pacova. Iako je plata od 900 dolara veća od one koju mogu da zarade u Vijetnamu, često je isplaćivana sa zakašnjenjem i u nešto manjem iznosu ukoliko je radnik bio bolestan, slobodan ili jednostavno bilo loše vreme“, piše Njujork Tajms.

(Nova.rs, foto: VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/njujork-tajms-o-linglongu-zrenjaninu-ovo-je-pakao-na-zemlji.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kada je dete zavisnik od interneta? U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i – cele porodice

Zavisnost dece od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji.

Published

on

By

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje. 

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost.  

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

“Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2,3,4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti”, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijjih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

“Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta”, pojašnjava mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

“Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem”, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

“Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog”, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

“Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote”, rekao je on za Euronews Srbija.

 Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

“Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane”, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

“Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede”, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

“Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti”, zaključio je Radunović.

EuroNews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34067/kada-je-dete-zavisnik-od-interneta-u-srbiji-na-lecenju-i-deca-od-12-godina-a-ponekad-i-cele-porodice/vest

Continue Reading

Trending