Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Novi propisi u Srbiji na strani zagađivača, opštine ukidaju ekološke fondove

Prihodi opština od naknada za životnu sredinu manji su i za stotinu miliona dinara, pokazalo je istraživanje VOICE-a. To je posledica novog načina obračuna, koji nije podsticajan za smanjenje zagađenja, čime se šalje poruka zagađivačima: ne morate smanjiti zagađenje, već platite – pa posle radite šta hoćete. Istovremeno, više od 30 opština u Srbiji ukinulo je fondove za zaštitu životne sredine

Published

on

Prihodi opština od naknada za životnu sredinu manji su i za stotinu miliona dinara, pokazalo je istraživanje VOICE-a. To je posledica novog načina obračuna, koji nije podsticajan za smanjenje zagađenja, čime se šalje poruka zagađivačima: ne morate smanjiti zagađenje, već platite – pa posle radite šta hoćete. Istovremeno, više od 30 opština u Srbiji ukinulo je fondove za zaštitu životne sredine.

Krenimo redom.

Opština Lajkovac je jedna od tri administrativne jedinice koja, zajedno sa Lazarevcem i Ubom, čini tehnološku i proizvodnu celinu na kojoj funkcionišu četiri aktivna kopa – „Polje B“, „Polje D“, „Tamnava – Zapadno polje“ i „Veliki Crljeni“.

Oni se nalaze u nadležnosti javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS). Zbog procenjenog negativnog uticaja koje njihove celokupne aktivnosti imaju po neposredno okruženje, lokalna samouprava u Lajkovcu je ovo preduzeće uvrstila među obveznike naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za 2018. godinu.

Ujedno, ovom preduzeću je utvrđen i najviši iznos u odnosu na druga pravna lica i preduzetnike koji su tada poslovali na teritoriji opštine – čak 101 milion dinara. Poređenja radi, nijednom drugom obvezniku na području Lajkovca nije određena naknada veća od milion dinara za taj isti period.

Međutim, Elektroprivreda Srbije se tri godine kasnije više nije nalazila među deset najvećih platiša u opštini. Istovremeno, ukupan prihod Lajkovca po osnovu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine pao je za oko 100 miliona dinara u odnosu na 2018. godinu.

I budžeti drugih lokalnih samouprava su doživeli sličnu sudbinu tokom istog perioda.

Opština Bor je najveći pojedinačni gubitaš, zabeleživši pad u prihodima od ove naknade za oko 220 miliona dinara. Kao i Lajkovac, opština Ub je pretrpela gubitak od oko 100 miliona dinara, dok su prihodi Smedereva i Zaječara za 60 miliona manji nego tri godine ranije.

Udarci koje su primili opštine i gradovi u Vojvodini su manji, ali ne i beznačajni. U slučaju Vrbasa, Apatina i Vršca je pad bio „težak“ 45 miliona dinara.

Budžetski prilivi nisu jedina stavka koja se promenila tokom prethodne tri godine – u međuvremenu, usvojen je zakonski okvir kojim je predviđen novi sistem obračuna naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Smešna visina naknade u odnosu na stepen zagađenja

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ upravo u tome vidi objašnjenje za pad prihoda koje su opštine ostvarivale na ovaj način.

„Prethodno je lokalnim samoupravama ostavljeno u nadležnost da propisuju tu naknadu, odnosno kome će da je propišu i koliki će ti iznosi biti. I bilo je ograničeno na 0,4 posto od prihoda od aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. A sada je najveći iznos dva miliona dinara“, ispričao je Maksimović.

Takva promena je usledila 2019. godine, nakon usvajanja Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiče na životnu sredinu. Dva su odlučujuća kriterijuma na osnovu kojih se određuje u koji će od platnih razreda biti smešten zagađivač – veličina pravnog lica, odnosno preduzetnika i procenjeni stepen negativnog otiska koje ostavi na neposredno okruženje.

Dejan Maksimović: Poruka zagađivačima je: malo platite pa posle radite šta hoćete (foto: lična arhiva)

Međutim, Dejan Maksimović smatra da je sadašnja visina naknade „smešna u odnosu na tehnološki zahvat“ koji bi pravno lice moralo da sprovede da bi prekinulo sa zagađenjem.

„Glavni problem tog novog načina obračuna je taj što on nije podsticajan za smanjenje zagađenja, znači time se ne šalje zagađivačima poruka smanjite, već platite – pa posle radite šta hoćete“, smatra on.

Pored toga, naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine jeste i jedina iz paketa od ukupno osam iz ove oblasti od koje prihodi u potpunosti pripadaju opštinama i gradovima.

Država pomaže zagađivačima

Ipak, poređenjem iznosa koje su plaćali najveći obveznici pre i nakon usvajanja novog zakonskog okvira, može se zaključiti da su promene prevashodno pogodovale upravo velikim zagađivačima, a nauštrb lokalnih samouprava.

Kompaniji HBIS Group Serbian Iron & Steel, vlasniku smederevske železare, utvrđena je naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine u iznosu od 71,5 miliona dinara u 2018. godini. Za isti period, Elixir Prahovo, članica Elixir Group, bila je u obavezi da izdvoji blizu 30 miliona dinara i uplati budžetu Negotina. Rudnik bakra Majdanpek bio je najveći obveznik u istoimenoj opštini na istoku Srbije – „vrednost“ njegovog uticaja na okoliš je bila procenjena na malo više od 23 miliona dinara.

S druge strane, u Apatinu je među najvećim zagađivačima u odnosu na visinu naknade bila Apatinska pivara, kojoj je lokalna samouprava naplatila oko 32,5 miliona dinara.

Računica izgleda mnogo drugačije tri godine kasnije.

Smederevo je prihodovalo svega milion dinara od HBIS Group Serbian Iron & Steel. U Majdanpeku je najveći obveznik Srbija Ziđin Bor Koper, takođe s milion dinara. Elixir Prahovo plaća svega dva miliona dinara opštini Negotin. To je maksimalna suma koja može da se naplati zagađivaču prema trenutnom sistemu platnih razreda.

Za razliku od njih, Apatinska pivara je bila u obavezi da plati 125 hiljada dinara u 2021. godini.

Opštine ukidaju fondove za zaštitu životne sredine

Osim što su prihodi lokalnih samouprava po osnovu ove naknade značajno umanjeni, opštine i gradovi od 2015. godine nisu više u obavezi da namenski troše novac koji, između ostalog, prikupe na ovaj način. Tada je Zakon o budžetskom sistemu omogućio vlastima na svim nivoima da sredstva usmerena ka zaštiti životne sredine mogu potrošiti u druge svrhe, bez kršenja propisa.

Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ objašnjava da je do 2020. godine „više od 30 opština“ ukinulo lokalni budžetski Fond za zaštitu životne sredine.

„Tu je sad pitanje da li oni imaju ekološke probleme. Jer, bez obzira što ta sredstva više nisu namenska, i što ne moraju da ih ulože u životnu sredinu, ipak postoji neka moralna i ljudska obaveza da to urade. Ali oni to ne osećaju tako, i važnije im je da taj novac potroše na nešto drugo“, rekao je Maksimović.

Neke od samouprava koje su zabeležile najveći finansijski pad – Bor, Smederevo i Zaječar, jesu opštine i gradovi koje je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) izdvojila kao oblasti u kojima je zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha tokom 2020. godine.

Igor Išpanović (VOICE, naslovna fotografija: Svetlana Paramentić)

izvor: https://autonomija.info/voice-novi-propisi-u-srbiji-na-strani-zagadjivaca-opstine-ukidaju-ekoloske-fondove/

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending