Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: EU dala 4,5 miliona evra za bolju bezbednost građana, najviše MUP-u i “Mihajlu Pupinu”

“Građani ne veruju institucijama, već u svoju sposobnost da se zaštite”

Published

on

Za projekte iz oblasti bezbednosti Srbija je iz budžeta Evropske unije dobila 4,5 miliona evra, a najveću podršku imali su Institut Mihajlo Pupin i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Ovaj novac se od 2010. godine naovamo iz Evropske unije u Srbiju slio u cilju unapređenja bezbednosti građana i očuvanja njihove privatnosti, te zaštite ekonomije podataka i internetske komunikacije.

Prema podacima sajta Open Security Data Europe, u Srbiji je za period 2010 – 2023. realizovano ili je još uvek u toku 21. projekat iz oblasti bezbednosti u ukupnoj vrednosti od 4.515.157,70 evra.  Projekti su finansirani iz programa Horajzon 2020 (HORIZON) u iznosu 3,48 miliona evra, te iz programa FP7 sekjuriti (FP7 Security) u iznosu od 1,04 milion evra. Najveći iznos odobrenih projekata zabeležen je u 2020. godini – vredeli su 1,99 miliona evra. 

Najviše projekata iz oblasti bezbednosti ima Institut „Mihajlo Pupin“. Za četiri mu je odobreno ukupno 1.023.464,20 evra. Nakon instituta sledi MUP kojem je takođe kroz četiri projekta namenjeno ukupno 347.225 evra. Potom su na listi najznačajnih partnera evropskim organizacijama Univerzitet u Beogradu (Fakultet bezbednosti), kojem su odobrena dva projekta vredna 280.158 evra, i Univerzitet u Novom Sadu, kojem su takođe odobrena dva projekta od 152.500 evra. Ostalim organizacijama dato je zeleno svetlo za po jedan projekat u okviru dva navedena programa.

Među institucijama i organizacijama koje su u prethodnoj deceniji učestvovale na pozivima u okviru programa Horajzon 2020 i FP7 i „povukle“ najviše evropskih para jedini državni organ je MUP. Na sajtu minstarstva nema podataka o realizaciji ovih projekata, njihovim ciljevima i budžetu. Kako se može videti u bazi Open Security Data Europe, najvredniji je “Spirit” projekat (SPIRIT), za koji je MUP iz programa Horajzon 2020 dobio 126.225 evra. Aktivnosti u okviru “Spirita” traju od avgusta 2018. godine, a završavaju se u julu ove godine. U fokusu “Spirita” su tehnologije za prevenciju, istragu i smanjenje kriminala i terorizma.

Kako se navodi u obrazloženju, ovaj projekat trebalo bi da omogući kontinuirano pokretanje složenih asocijativnih pretraga svih izvora relevantnih za trenutnu istragu, povezivanje informacija iz multimedijalnih podataka… Konačni cilj je pomoć istražitelju da stvori semantički bogatu sliku nad svim raspoloživim dokazima koji će biti izvedeni na sudu. MUP u ovom projektu ukupno vrednom bezmalo pet miliona evra učestvuje zajedno sa partnerima iz Velike Britanije, Italije, Grčke, Nemačke i Švedske. Među javnim institucijama u Spirit su uključeni i Vest midlands polis autoriti (West Midlands Police Authority), Policijska i kriminalistička policija (Police and Crime Commissioner for Thames Valley) iz Velike Britanije, kao i Grčka policija (Hellenic Police).

Projekat “Persona” (PERSONA), koji je MUP priveo kraju u februaru ove godine i za koji je dobio 80.000 evra, odnosi se na unapređenje granične kontrole kroz nova tehnološka rešenja. Projekat “Der” (DARE) ima psihoterapijski karatker i namenjen je mladima koji su suočeni sa, kako se navodi u obrazloženju, “otvorenim pritvorom”.

Od MUP-a nismo dobili odgovore, odnosno detaljnije informacije o projektima iz oblasti bezbednosti kako bi bilo jasnije kako su i u kojoj meri oni doprineli unapređenju bezbednosti građana.

„Podaci su nova nafta“

UInstitutu Mihajlo Pupin rečeno nam je da je ova vodeća organizacija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i najveći i najstariji ICT institut u jugoistočnoj Evropi u pomenutom periodu realizovala 21 H2020 projekat i 22 FP7 projekta. Takođe, i još desetine projekata iz drugih programa Evropske unije, kao što su CIP/EIP,  Interreg Danube, Interreg Cadses, SEE, IPA Adriatic, ERASMUS+, TEMPUS, COST, RSEDP2, itd.

„Samo iz H2020 i FP7 prihodovali smo preko 11 miliona evra, otprilike po pola iz ta dva programa. Kad bismo sabrali prihode od svih 99 projekata koje smo do sad osvojili iz raznih programa, bilo bi to mnogo, mnogo više“, kaže za VOICE generalna direktorka Instituta prof. dr Sanja Vraneš.

Ti projekti su, objašnjava, iz raznih naučnih oblasti, od veštačke inteligencije, semantičkog veba, analitike velikih podataka, sistema za podršku odlučivanju, pametnih energetskih servisa, bezbednosti energetskih mreža, zaštite kritičkih infrastruktura, kibernetske bezbednosti, zaštite podataka građana, itd.

„Projekti iz ovih nekoliko poslednjih kategorija mogu najdirektnije doprineti bezbednosti građana Srbije, ali se, iako to nije tako očigledno, tehnologije razvijene i u okviru projekata koji pripadaju kategorijama pobrojanim na početku mogu itekako iskoristiti u naprednim aplikacijama u bezbednosnom domenu, kao što su računarska forenzika, prepoznavanje likova, procena bezbednosnih rizika, prepoznavanje terorističkih planova i namera iz komunikacije na društvenim mrežama…“, objašnjava ona.

Sanja Vranešizdvaja nekoliko projekata iz različitih bezbednosnih domena.

„Naš najnoviji H2020 projekat TRAPEZE (TRAnsparency, Privacy and security for European citiZEn), predstavlja prekretnicu u takozvanoj ekonomiji podataka (jer ‘podaci su nova nafta’), jer uspostavlja bezbednosne i sigurnosne temelje te ekonomije. Razvijaju se tehnologije koje omogućuju građanima da sami upravljaju bezbednošću i privatnošću podataka koje generišu, doprinoseći tako i bezbednosti zajedničkog evropskog prostora podataka (ili u žargonu informatičara ‘jezera podataka’ eng. ‘data lake’), automatizuje se sprovođenje politike bezbednog rukovanja podacima (dobro poznati GDPR) u realnom vremenu, štiti se komunikacija od zlonamernih agenata, bilo sofverskih, bilo ljudskih, kaže direktorka Instituta.

Drugi projekat, H2020 BorderUAS kombinuje najnovije tehnologije bespilotnih letelica sa multisenzorskim uređajima visoke rezolucije, za kontrolu i nadzor granica, pretraživanje terena, spasavanje ljudi, itd.

„Senzori uključuju SAR radare, lasere, kratkotalasne i dugotalasne infracrvene kamere, akustičke kamere, optičke i hiperspektralne kamere, kao i zemaljsku infrastrukturu pogranične policije, inovativne modele za prepoznavanje obrazaca ilegalnih prelazaka granice, naprednu audio i video analitiku, itd. Potvrda koncepta će biti realizovana na imigrantskoj ruti preko Zapadnog Balkana, uključujući, naravno, Srbiju. Ova ruta nije samo značajna zbog ilegalnih migracija, nego se koristi i za krijumčarenje droge, oružja, ukradenih vozila, trgovinu ljudima, decom, itd. Kombinovanjem svih pobrojanih tehnologija pruža se visoka pokrivenost i tačnost otkrivanja ilegalnih prelazaka, pa će rešenja biti primenjena ne samo u zemljama koje čine konzorcijum BorderUAS projekta (a među njima je, naravno, Srbija), nego i šire“, objašnjava Sanja Vraneš.

Navodi i primer FP7 SPARTACUS projekta, u okviru kojeg je Institut Mihajlo Pupin razvio aplikaciju za mobilni telefon, koja u odsustvu satelitskog signala u zatvorenom prostoru, ili u ruševinama u slučaju zemljotresa ili terorističkog napada, pomaže u navigaciji i proceni situacije, pronalaženju žrtava od strane spasilaca, ili spasilaca međusobno.

EMILI za vanredne situacije na aerodromu Nikola Tesla, luci u Đenovi…

FP7 EMILI (Emergency Management in Large Infrastructures) projekat je, između ostalog, imao za cilj da razvije poseban programski jezik za upravljanje kompleksnim događajima u realnom vremenu, koji bi bio verifikovan na primerima upravljanja vanrednim situacijama u tri različita velika infrastrukturna objekta, a to su luka u Đenovi, izložbeno-sajamski centar u Bilbaou, te aerodrom Nikola Tesla u Beogradu.

„Većina kritičnih infrastrukturnih objekata već ima takozvane sisteme za upravljanje zgradama (eng. BMS – building management system), koji upravljaju tehničkim sistemima prisutnim u tim infrastrukturama. Institut Mihajlo Pupin je realizovao i mnogo takvih sistema, na primer na aerodromu Nikola Tesla, u Sava Centru, upravnoj zgradi EPS, itd. Ti sistemi automatizuju i kontrolišu, na primer na aerodromu Nikola Tesla, sve tehničke podsisteme, kao što su računarske mreže, sistemi neprekidnog napajanja električnom energijom, satovi realnog vremena, informacioni displeji, HVAC sistemi za grejanje i hlađenje, liftovi, pokretne stepenice, trake za prtljag, protivpožarni sistemi, video nadzor, pristupna kontrola, itd. Svi ti podsistemi se u BMS sistemima tretiraju kao relativno nezavisne celine, dok se u vanrednim situacijama oni moraju sagledati i tretirati holistički, pomoću aplikacije bazirane na jeziku za obradu kompleksnih događaja, jer je svaka vanredna situacija kompleksan događaj, koji obuhvata sve pobrojane podsisteme, kaže Sanja Vraneš.

„Pristupna kontrola nastoji da, na primer, u slučaju terorističkog napada zaključa napadače u prostoriji u kojoj su otkriveni, informacioni displeji umesto informacija o letovima prikazuju evakuacione puteve, te automatski obavesti policiju na aerdromu, kao i u najbližoj policijskoj stanici, itd. Slično,  ako se aktiviraju protivpožarni aparati, znači da je negde detektovan požar, koji može zahvatiti i električne instalacije, pa se liftovi promptno dovedu u bezbedan položaj na nivo gde su izlazi u slučaju opasnosti, umesto da putnici ostaju zaglavljeni u slučaju nestanka struje (što se desilo na diseldorfskom aerodromu 1996, gde se osam putnika ugušilo u zaglavljenim liftovima kad je požar zahvatio električne instalacije), te da se aktiviraju sprinkleri i vodene zavese i automatski obaveste i vatrogasno osoblje aerodroma, ali i najbliža vatrogasna i policijska stanica. Inače u požaru na diseldorfskom aerodromu bilo je 88 povređenih, jer nisu imali ni informaciju o evakuacionim putevima, a i pristupna kontrola nije bila povezana na neprekidno napajanje, pa su se mnogi biznismeni ugušili zaglavljeni u prostorijama za odmor poslovnih ljudi. Samo se jedan spasao tako što je stolicom razbio staklo i propao na niži nivo, usled čega je doživeo teške povrede glave, ali je bar preživeo. Upravo da bi se izbegao diseldorfski scenario, posle koga su ispisana detaljna uputstva za postupanje u vanrednim situacijama na aerodromima, na nivou Evropske unije, realizovan je ovaj projekat.

BCBP: Građani se osećaju bezbedno ali ne zbog poverenja u nadležne

Istraživanje javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo na jesen 2020. godine je pokazalo da su građani zbunjeni kada je reč o glavnim pretanjama nacionalnoj i ličnoj bezbednosti i adekvatnim odgovorima na njih, kaže za VOICE istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević.

„Sa jedne strane, oni prepoznaju da najveće pretnje dolaze iznutra i identifikuju korupciju i organizovani kriminal kao glavne izazove. S druge strane, pod uticajem zvaničnog diskursa i senzacionalističkog medijskog izveštavanja o ugroženosti države i potrebi za naoružavanjem, građani vide kupovinu oružja i ulaganje u sektor bezbednosti kao glavni odgovor na pretnje.

Slično je i sa ličnom bezbednošću – građani se osećaju relativno bezbedno, međutim, ne zbog toga što imaju poverenja u nadležne institucije kao što je na primer policija, za koju više od polovine građana smatra da služi političarima, kriminalcima i finansijskim moćnicima. Građani osećaj lične bezbednosti baziraju na svom dobrom ponašanju, dobrom okruženju u kom žive i sposobnosti da se sami zaštite“, ukazuje Marija Ignjatijević.

Miloš Katić, Slađana Gluščević (VOICE)

SLOBODNA VOJVODINA

Veliki požar u Subotici – gori market VIDEO

Subotica — U prostorijama marketa “Svetofor” oko 14.30 izbio je veliki požar, koji je zahvatio veći deo objekta.

Published

on

By

Subotica — U prostorijama marketa “Svetofor” oko 14.30 izbio je veliki požar, koji je zahvatio veći deo objekta.

Na terenu su trenutno četiri vatrogasne ekipe. Kako saznajemo, svi radnici su evakuisani.

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=01&dd=25&nav_category=16&nav_id=2094816

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Transparensi internešenel: Srbija na 96. mestu od 180 zemalja po indeksu percepcije korupcije

Srbija se među 180 zemalja nalazi na 96. mestu po indeksu percepcije korupcije. Od idealnih 100 poena Srbija ima 38, objavila je organizacija “Transparensi internešenel”

Published

on

By

Copyright Pixabay

Srbija se među 180 zemalja nalazi na 96. mestu po indeksu percepcije korupcije. Od idealnih 100 poena Srbija ima 38, objavila je organizacija “Transparensi internešenel” koja se predstavljanjem indeksa percepcije korupcije bavi 27 godina. Ovakav rezultat najgori je za Srbiju u poslednjih 10 godina.

U regionu samo Albanija i Bosna i Hercegovina imaju slabiji rezultat od Srbije, a sa trenutnim nivoom, Srbija se nalazi na istom nivou kao Argentina, Brazil, Indonezija, Lesoto i Turska, koje se percipiraju kao zemlje u kojima je korupcija široko rasprostranjena.

U izveštaju “Indeks percepcije korupcije” (CPI) međunarodne organizacije “Transparensi internešenal” za 2021. godinu u odeljku za Centralnu Aziju i Istočnu Evropu, u delu koji se fokusira na korupciju, ljudska prava i demokratiju, ocenjeno je da vlasti u Srbiji zadržavaju kontrolu uticajem na medije, “uznemiravajući nezavisne kritičare i organizujući nefer izbore”.

Crna Gora sa 43 poena jedna je od samo tri zemlje regiona sa natprosečno ocenom CPI, navodi se u izveštaju, dok su posebni podaci rađeni za teritoriju Kosova, a ocena je 39, što je pad od dva poena u odnosu na ocene od prethodne dve godine, a Albanija drži 35 poena.

Napredak zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji u borbi protiv korupcije generalno stagnira i sve zemlje u tom delu sveta imaju ocenu ispod 50, dok je za čak 75 odsto zemalja došlo do nazadovanja, nikakvog ili vrlo malog napretka u poslednjih 10 godina, pokazuje CPI.

Najveći pad u tom delu Evrope i sveta beleži Beorusija (41), koja je izgubila šest poena uz rast nasilja, pogoršanje demoratije i izrazito malo poštovanje ljudskih prava. Prosek istočne Evrope i centralne Azije drži se na 36 poena – Gruzija sa 55, Jermenija sa 49 i Crna Gora sa 46 poena vodeće su i jedine tri zemlje iz regiona koje imaju rezultate iznad globalnog proseka od 43.

Turkmenistan (19), Tadžikistan (25) i Kirgistan (27) imaju najniže ocene.

U poslednjoj deceniji, 14 zemalja u regionu je ili opadalo ili nije ostvarilo značajan napredak, pa su od 2012. godine Turska (38) i Bosna i Hercegovina (35) značajno opale na CPI listi. Pet zemalja u regionu značajno je poboljšalo svoje rezultate u tom periodu: Jermenija (49), Belorusija (41), Moldavija (36), Ukrajina (32) i Uzbekistan (28). Čak 131 zemlja u svetu nije zabeležila nikakav napredak protiv korupcije tokom protekle decenije, a tokom 2021. godine, 27 zemalja zabeležilo je pad., navodi u iveštaju TI.

“Transparensi internešenel” poziva vlade da deluju u borbi protiv korupcije i posvećenosti ljudskim pravima i da se ljudi širom sveta udruže zahtevajući promene.

“Korupcija omogućava kršenje ljudskih prava i pokreće eskalirajucu spiralu poroka. Prava i slobode erodiraju, demokratija opada dok njeno mesto zauzima autoritarnost, što dalje omogućava viši nivo korupcije”, piše u izveštaju.

Transparentnost Srbija: Odsustvo primene zakona

Ogranizacija Transparentnost Srbija povodom liste indeksa percepcije korupcije održala je onlajn panel na kojem su izneti komentari rezultata.

Profesorka Radmila Vasić rekla je da ovi rezultati daju mogućnost da se napravi uporedni pregled i u odnosu na prošle godine, ali i sa rezultatima iz zemalja regiona i EU.

Kako je rekla, rezultat je najgori u poslenjoj deceniji i govori da je u Srbiji korupcija široko rasprostranjena.

“Istraživanja služe da se nakon toga istraži koji su to uzroci koji su doveli do nezadovoljavajućeg ranga, kao i da bi se utvrdile ili preporučile mere”, navela je profesorka Vasić.

Ona je istakla da je Srbija ” u velikom problemu jer institucije ne funkcionišu onako kako je normativno određen njihov status”.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija istakao da je indeks percepcije korupcije nešto što poslovni ljudi gledaju kada razmišljaju o širenju biznisa, te da to svakako loše utiče na reputaciju Srbije.

Takođe, Nenadić je za Euronews Srbije povodom rezultata ovog naveo da se ističe odsustvo političke volje kada je reč o primeni zakona.

“Jasno se pokazuje odsustvo političke volje da se zakoni ne primene. Sa time smo se suočili na najočigledniji način kada je u pitanju upravljanje preduzećima, odnosno situaciju u EPS-u”, kazao je Nenadić.

Euronews Srbija, FoNet

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34582/transparensi-internesenel-srbija-na-96-mestu-od-180-zemalja-po-indeksu-percepcije-korupcije/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vuletić podnosi krivičnu prijavu protiv Vučića

Pokret „Crno na belo“ optužuje predsednika Srbije da mladima nudi mito da glasaju za njega

Published

on

By

foto: Srđan Stevanović /Starsport

Osnivač i predsednik pokreta „Crno na belo“, profesor Vladimir Vuletić najavljuje za Danas da će ovaj pokret podneti krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog nuđenja mita mladima, odnosno izjave predsednika da će se, ako pobedi na izborima u aprilu, založiti da oni dobiju po još 100 evra.

” Ja ću moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima trećeg aprila, moliću ljude da još jednom pomognu mladim ljudima“, rekao je Vučić u intervjuu za Pink.

On je dodao da nije razlog to što će neko od njih da kupi patike ili da izvede momka ili devojku na ručak, te da će neki od njih taj novac po prvi put da osete kao nešto što je njihovo, što su zaradili, kao i da to rađa odgovornost prema novcu i prema državi, da će po prvi put znati da poštuju to što su zaradili, a ne dobili od roditelja.

Vučić je u intervjuu naveo da će mladi ljudi od 18 do 29 godina prvog februara dobiti prvih 100 evra, da će penzioneri 10. februara dobiti po 20.000 dinara, jer su, kako je rekao, i jedni i drugi to zaslužili u koroni.

Vladimir Vuletić ističe da je najava o novih 100 evra mladima „ukoliko dobije na izborima“ klasičan mito „čist kao suza“. On je podsetio na član 156 Krivičnog zakonika koji se odnosi na davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem.

„Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“. Ukoliko je reč o vršiocu funkcije, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

– U brojnim primerima učinjenih krivičnih dela, gaženja Ustava i zakona Republike Srbije, izigravanja i unižavanja pravosuđa, Aleksandar Vučić sada čini svoje Neronsko paljenje Rima. U svom bestijalnom pohodu na poslednje institute slobode izbora i slobode glasa, on teško krši član 156 Krivičnog zakonika, obećavajući delu građanstva mito iz dva dela. Prvi deo im daje pre izbora, javno, obećavajući da će drugi deo mita dobiti ukoliko on pobedi na predstojećim izborima – ukazuje Vuletić.

Profesor dodaje da težina ovog krivičnog dela ukazuje na činjenicu da je Vučić „čovek koji apsolutno ne preza ni od čega, da bi došao do cilja“.

– „Crno na belo“ će u narednih 48 časova podneti krivičnu prijavu protiv Vučića zbog davanja mita u vezi sa glasanjem. Ako sada tužilaštvo ostane nemo, to će biti potpuni dokaz da je Zagorka Dolovac ništa drugo do saučesnik u ovom bestijalnom napadu na poslednju liniju odbrane, a to je sloboda građana da glasaju – poručuje Vuletić.

Katarina Živanović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vuletic-podnosi-krivicnu-prijavu-protiv-vucica/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Inicijativa: Odustalo se od prodaje kompleksa „Boško Buha“, naći trajno rešenje

Inicijativa za obnovu Memorijalnog kompleksa Boško Buha pozdravlja današnju odluku da se odustane od prodaje Memorijala na Jabuci i traži od nadležnih institucija da pronađu trajno rešenje za ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, saopšteno je iz te Inicijative.

Published

on

By

Inicijativa za obnovu Memorijalnog kompleksa Boško Buha pozdravlja današnju odluku da se odustane od prodaje Memorijala na Jabuci i traži od nadležnih institucija da pronađu trajno rešenje za ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, saopšteno je iz te Inicijative.

Oni podsećaju javnost da je ovo već drugi put da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju imovine stečajnog dužnika Putnik Prijepolje uključujući i delove Memorijalnog kompleksa Boško Buha, da bi zatim od te prodaje odustala usled reakcije javnosti i institucija.

Iako je dobro da nije došlo do prodaje Memorijalnog kompleksa, nije rešenje ni da kompleks ostane u stečajnoj masi. Usled ovakve situacije, Spomen dom i drugi objekti u sklopu kompleksa aktivno propadaju i njihova obnova postaje sve skuplja i komplikovanija. Zbog toga tražimo od države da odmah preduzme odgovarajuće korake i vrati Memorijalni kompleks u javno vlasništvo, obnovi ga i ponovo uspostavi obrazovne, rekreativne i druge sadržaje za decu“, navodi se.

Oni dodaju da Memorijalni kompleks Boško Buha ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

“Naš odnos prema Memorijalu koji nas podseća na veliku žrtvu utkanu u slobode koje smo jednom kao društvo osvojili će svedočiti o tome kakvo smo društvo danas”, zaključuje Inicijativa u saopštenju.

Evropa Nostra Srbija pozdravlja otkazivanje prodaje Memorijalnog kompleksa Boško Buha

Organizacija posvećena očuvanju kulturne baštine “Evropa nostra Srbija” pozdravila je odluku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika da se otkaže javno nadmetanje za prodaju preduzeća “Putnik Prijepolje”, uključujući i Memorijalni kompleks “Boško Buha” na Jabuci.

“Ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, opet je, uprkos snažnim otporima struke, predstavnika lokalne zajednice i građana, bilo u velikoj opasnosti da nestane kao posledica zanemarivanja kulturne baštine u Srbiji”, navodi se u saopštenju te organizacije.

U saopštenju se dodaje da Memorijalni kompleks “Boško Buha” ima posebno mesto i da je veoma opasno da se zanemaruje taj kulturno-istorijski spomenik, koji simbolizuje borbu za slobodu, naročito u vreme “koje obeležava revizionizam, negiranje antifašizma i drugih tekovina Drugog svetskog rata na kojima je izgrađena posleratna Jugoslavija, Srbija i čitava Evropa”.

“Pozivamo Vladu Srbije da iskoristi pravo preče kupovine, sačuva Memorijalni kompleks ‘Boško Buha’ i uloži sredstva da se on obnovi”, dodaje se u saopštenju.

N1 Beograd, Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/inicijativa-odustalo-se-od-prodaje-kompleksa-bosko-buha-naci-trajno-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan bez struje

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Published

on

By

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Mreže tri bivše sovjetske republike su međusobno povezane, kao i sa Rusijom, radi pokrivanja neočekivanih nestašica, ali je dalekovod u Kazahstanu isključen zbog “iznenadne nestabilnosti”.

Vlasti u Uzbekistanu i Kirgistanu saopštile su da ponovo pokreću elektrane posle vanrednog prekida rada, ali da privremeno neće biti povezane sa dalekovodom u Kazahstanu, javlja Rojters.

FoNet

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kazahstan-uzbekistan-i-kirgistan-bez-stuje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radoslav Milojičić Kena izabran za predsednika Srpske levice, izlaze na izbore u aprilu

Published

on

By

Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Radoslav Milojičić – Kena izabran je za predsednika stranke Srpska levica, a plan je i da izadju na aprilske izbore.

Kako piše Blic, Komunistička partija, čiji je predsednik bio Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, promenila je na kongresu održanom prethodnog vikenda naziv u Srpska levica, a potom je za predsednika predložen i izabran Milojičić.

„Postojimo tek nekoliko dana, mlada smo stranka. Ideja je da se uključi što veći broj mladih ljudi, nova generacija političara, na čemu već dugo isisistiram i da izadjemo na izbore za dva meseca“, izjavio je Milojičić.

Kako je naveo, cilj im je „podizanje ozbiljne organizacije koja trenutno ne postoji unutar cele opozicije“.

„Mi to znamo da radimo operativno i pokušaćemo da damo doprinos rušenju režima“, rekao je Milojičić.

danas

Continue Reading

Trending