Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: EU dala 4,5 miliona evra za bolju bezbednost građana, najviše MUP-u i “Mihajlu Pupinu”

“Građani ne veruju institucijama, već u svoju sposobnost da se zaštite”

Published

on

Za projekte iz oblasti bezbednosti Srbija je iz budžeta Evropske unije dobila 4,5 miliona evra, a najveću podršku imali su Institut Mihajlo Pupin i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Ovaj novac se od 2010. godine naovamo iz Evropske unije u Srbiju slio u cilju unapređenja bezbednosti građana i očuvanja njihove privatnosti, te zaštite ekonomije podataka i internetske komunikacije.

Prema podacima sajta Open Security Data Europe, u Srbiji je za period 2010 – 2023. realizovano ili je još uvek u toku 21. projekat iz oblasti bezbednosti u ukupnoj vrednosti od 4.515.157,70 evra.  Projekti su finansirani iz programa Horajzon 2020 (HORIZON) u iznosu 3,48 miliona evra, te iz programa FP7 sekjuriti (FP7 Security) u iznosu od 1,04 milion evra. Najveći iznos odobrenih projekata zabeležen je u 2020. godini – vredeli su 1,99 miliona evra. 

Najviše projekata iz oblasti bezbednosti ima Institut „Mihajlo Pupin“. Za četiri mu je odobreno ukupno 1.023.464,20 evra. Nakon instituta sledi MUP kojem je takođe kroz četiri projekta namenjeno ukupno 347.225 evra. Potom su na listi najznačajnih partnera evropskim organizacijama Univerzitet u Beogradu (Fakultet bezbednosti), kojem su odobrena dva projekta vredna 280.158 evra, i Univerzitet u Novom Sadu, kojem su takođe odobrena dva projekta od 152.500 evra. Ostalim organizacijama dato je zeleno svetlo za po jedan projekat u okviru dva navedena programa.

Među institucijama i organizacijama koje su u prethodnoj deceniji učestvovale na pozivima u okviru programa Horajzon 2020 i FP7 i „povukle“ najviše evropskih para jedini državni organ je MUP. Na sajtu minstarstva nema podataka o realizaciji ovih projekata, njihovim ciljevima i budžetu. Kako se može videti u bazi Open Security Data Europe, najvredniji je “Spirit” projekat (SPIRIT), za koji je MUP iz programa Horajzon 2020 dobio 126.225 evra. Aktivnosti u okviru “Spirita” traju od avgusta 2018. godine, a završavaju se u julu ove godine. U fokusu “Spirita” su tehnologije za prevenciju, istragu i smanjenje kriminala i terorizma.

Kako se navodi u obrazloženju, ovaj projekat trebalo bi da omogući kontinuirano pokretanje složenih asocijativnih pretraga svih izvora relevantnih za trenutnu istragu, povezivanje informacija iz multimedijalnih podataka… Konačni cilj je pomoć istražitelju da stvori semantički bogatu sliku nad svim raspoloživim dokazima koji će biti izvedeni na sudu. MUP u ovom projektu ukupno vrednom bezmalo pet miliona evra učestvuje zajedno sa partnerima iz Velike Britanije, Italije, Grčke, Nemačke i Švedske. Među javnim institucijama u Spirit su uključeni i Vest midlands polis autoriti (West Midlands Police Authority), Policijska i kriminalistička policija (Police and Crime Commissioner for Thames Valley) iz Velike Britanije, kao i Grčka policija (Hellenic Police).

Projekat “Persona” (PERSONA), koji je MUP priveo kraju u februaru ove godine i za koji je dobio 80.000 evra, odnosi se na unapređenje granične kontrole kroz nova tehnološka rešenja. Projekat “Der” (DARE) ima psihoterapijski karatker i namenjen je mladima koji su suočeni sa, kako se navodi u obrazloženju, “otvorenim pritvorom”.

Od MUP-a nismo dobili odgovore, odnosno detaljnije informacije o projektima iz oblasti bezbednosti kako bi bilo jasnije kako su i u kojoj meri oni doprineli unapređenju bezbednosti građana.

„Podaci su nova nafta“

UInstitutu Mihajlo Pupin rečeno nam je da je ova vodeća organizacija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i najveći i najstariji ICT institut u jugoistočnoj Evropi u pomenutom periodu realizovala 21 H2020 projekat i 22 FP7 projekta. Takođe, i još desetine projekata iz drugih programa Evropske unije, kao što su CIP/EIP,  Interreg Danube, Interreg Cadses, SEE, IPA Adriatic, ERASMUS+, TEMPUS, COST, RSEDP2, itd.

„Samo iz H2020 i FP7 prihodovali smo preko 11 miliona evra, otprilike po pola iz ta dva programa. Kad bismo sabrali prihode od svih 99 projekata koje smo do sad osvojili iz raznih programa, bilo bi to mnogo, mnogo više“, kaže za VOICE generalna direktorka Instituta prof. dr Sanja Vraneš.

Ti projekti su, objašnjava, iz raznih naučnih oblasti, od veštačke inteligencije, semantičkog veba, analitike velikih podataka, sistema za podršku odlučivanju, pametnih energetskih servisa, bezbednosti energetskih mreža, zaštite kritičkih infrastruktura, kibernetske bezbednosti, zaštite podataka građana, itd.

„Projekti iz ovih nekoliko poslednjih kategorija mogu najdirektnije doprineti bezbednosti građana Srbije, ali se, iako to nije tako očigledno, tehnologije razvijene i u okviru projekata koji pripadaju kategorijama pobrojanim na početku mogu itekako iskoristiti u naprednim aplikacijama u bezbednosnom domenu, kao što su računarska forenzika, prepoznavanje likova, procena bezbednosnih rizika, prepoznavanje terorističkih planova i namera iz komunikacije na društvenim mrežama…“, objašnjava ona.

Sanja Vranešizdvaja nekoliko projekata iz različitih bezbednosnih domena.

„Naš najnoviji H2020 projekat TRAPEZE (TRAnsparency, Privacy and security for European citiZEn), predstavlja prekretnicu u takozvanoj ekonomiji podataka (jer ‘podaci su nova nafta’), jer uspostavlja bezbednosne i sigurnosne temelje te ekonomije. Razvijaju se tehnologije koje omogućuju građanima da sami upravljaju bezbednošću i privatnošću podataka koje generišu, doprinoseći tako i bezbednosti zajedničkog evropskog prostora podataka (ili u žargonu informatičara ‘jezera podataka’ eng. ‘data lake’), automatizuje se sprovođenje politike bezbednog rukovanja podacima (dobro poznati GDPR) u realnom vremenu, štiti se komunikacija od zlonamernih agenata, bilo sofverskih, bilo ljudskih, kaže direktorka Instituta.

Drugi projekat, H2020 BorderUAS kombinuje najnovije tehnologije bespilotnih letelica sa multisenzorskim uređajima visoke rezolucije, za kontrolu i nadzor granica, pretraživanje terena, spasavanje ljudi, itd.

„Senzori uključuju SAR radare, lasere, kratkotalasne i dugotalasne infracrvene kamere, akustičke kamere, optičke i hiperspektralne kamere, kao i zemaljsku infrastrukturu pogranične policije, inovativne modele za prepoznavanje obrazaca ilegalnih prelazaka granice, naprednu audio i video analitiku, itd. Potvrda koncepta će biti realizovana na imigrantskoj ruti preko Zapadnog Balkana, uključujući, naravno, Srbiju. Ova ruta nije samo značajna zbog ilegalnih migracija, nego se koristi i za krijumčarenje droge, oružja, ukradenih vozila, trgovinu ljudima, decom, itd. Kombinovanjem svih pobrojanih tehnologija pruža se visoka pokrivenost i tačnost otkrivanja ilegalnih prelazaka, pa će rešenja biti primenjena ne samo u zemljama koje čine konzorcijum BorderUAS projekta (a među njima je, naravno, Srbija), nego i šire“, objašnjava Sanja Vraneš.

Navodi i primer FP7 SPARTACUS projekta, u okviru kojeg je Institut Mihajlo Pupin razvio aplikaciju za mobilni telefon, koja u odsustvu satelitskog signala u zatvorenom prostoru, ili u ruševinama u slučaju zemljotresa ili terorističkog napada, pomaže u navigaciji i proceni situacije, pronalaženju žrtava od strane spasilaca, ili spasilaca međusobno.

EMILI za vanredne situacije na aerodromu Nikola Tesla, luci u Đenovi…

FP7 EMILI (Emergency Management in Large Infrastructures) projekat je, između ostalog, imao za cilj da razvije poseban programski jezik za upravljanje kompleksnim događajima u realnom vremenu, koji bi bio verifikovan na primerima upravljanja vanrednim situacijama u tri različita velika infrastrukturna objekta, a to su luka u Đenovi, izložbeno-sajamski centar u Bilbaou, te aerodrom Nikola Tesla u Beogradu.

„Većina kritičnih infrastrukturnih objekata već ima takozvane sisteme za upravljanje zgradama (eng. BMS – building management system), koji upravljaju tehničkim sistemima prisutnim u tim infrastrukturama. Institut Mihajlo Pupin je realizovao i mnogo takvih sistema, na primer na aerodromu Nikola Tesla, u Sava Centru, upravnoj zgradi EPS, itd. Ti sistemi automatizuju i kontrolišu, na primer na aerodromu Nikola Tesla, sve tehničke podsisteme, kao što su računarske mreže, sistemi neprekidnog napajanja električnom energijom, satovi realnog vremena, informacioni displeji, HVAC sistemi za grejanje i hlađenje, liftovi, pokretne stepenice, trake za prtljag, protivpožarni sistemi, video nadzor, pristupna kontrola, itd. Svi ti podsistemi se u BMS sistemima tretiraju kao relativno nezavisne celine, dok se u vanrednim situacijama oni moraju sagledati i tretirati holistički, pomoću aplikacije bazirane na jeziku za obradu kompleksnih događaja, jer je svaka vanredna situacija kompleksan događaj, koji obuhvata sve pobrojane podsisteme, kaže Sanja Vraneš.

„Pristupna kontrola nastoji da, na primer, u slučaju terorističkog napada zaključa napadače u prostoriji u kojoj su otkriveni, informacioni displeji umesto informacija o letovima prikazuju evakuacione puteve, te automatski obavesti policiju na aerdromu, kao i u najbližoj policijskoj stanici, itd. Slično,  ako se aktiviraju protivpožarni aparati, znači da je negde detektovan požar, koji može zahvatiti i električne instalacije, pa se liftovi promptno dovedu u bezbedan položaj na nivo gde su izlazi u slučaju opasnosti, umesto da putnici ostaju zaglavljeni u slučaju nestanka struje (što se desilo na diseldorfskom aerodromu 1996, gde se osam putnika ugušilo u zaglavljenim liftovima kad je požar zahvatio električne instalacije), te da se aktiviraju sprinkleri i vodene zavese i automatski obaveste i vatrogasno osoblje aerodroma, ali i najbliža vatrogasna i policijska stanica. Inače u požaru na diseldorfskom aerodromu bilo je 88 povređenih, jer nisu imali ni informaciju o evakuacionim putevima, a i pristupna kontrola nije bila povezana na neprekidno napajanje, pa su se mnogi biznismeni ugušili zaglavljeni u prostorijama za odmor poslovnih ljudi. Samo se jedan spasao tako što je stolicom razbio staklo i propao na niži nivo, usled čega je doživeo teške povrede glave, ali je bar preživeo. Upravo da bi se izbegao diseldorfski scenario, posle koga su ispisana detaljna uputstva za postupanje u vanrednim situacijama na aerodromima, na nivou Evropske unije, realizovan je ovaj projekat.

BCBP: Građani se osećaju bezbedno ali ne zbog poverenja u nadležne

Istraživanje javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo na jesen 2020. godine je pokazalo da su građani zbunjeni kada je reč o glavnim pretanjama nacionalnoj i ličnoj bezbednosti i adekvatnim odgovorima na njih, kaže za VOICE istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević.

„Sa jedne strane, oni prepoznaju da najveće pretnje dolaze iznutra i identifikuju korupciju i organizovani kriminal kao glavne izazove. S druge strane, pod uticajem zvaničnog diskursa i senzacionalističkog medijskog izveštavanja o ugroženosti države i potrebi za naoružavanjem, građani vide kupovinu oružja i ulaganje u sektor bezbednosti kao glavni odgovor na pretnje.

Slično je i sa ličnom bezbednošću – građani se osećaju relativno bezbedno, međutim, ne zbog toga što imaju poverenja u nadležne institucije kao što je na primer policija, za koju više od polovine građana smatra da služi političarima, kriminalcima i finansijskim moćnicima. Građani osećaj lične bezbednosti baziraju na svom dobrom ponašanju, dobrom okruženju u kom žive i sposobnosti da se sami zaštite“, ukazuje Marija Ignjatijević.

Miloš Katić, Slađana Gluščević (VOICE)

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending