Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Već 25 godina u Bundestagu: Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma

Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma obeležava se od 1996. Već 25 godina svakog 27. januara u nemačkom Bundestagu govore ljudi koji su preživeli Holokaust, ali i mnogi državnici.

Published

on

„Genocid“ – da li je taj pojam bar upola odgovarajuća reč za sistematsko uništenje šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu od 1939. do 1945? Očigledno da nije. U Izraelu se taj najveći zločin protiv čovečnosti naziva hebrejskom rečju „šoa“ i znači „katastrofa“ ili „velika nevolja“. Van jevrejske države, osnovane 1948. godine, najčešće se upotrebljava pojam „Holokaust“. Ta reč potiče od starogrčke reči „olokauston“ i znači „potpuno spaljen“.

U svakom slučaju, pokušaj da se rečima iskaže civilizacijski lom koji su napravili Nemci zauvek će ostati izazov. To se ogleda i u zvaničnom nazivu „Dana sećanja na žrtve nacionalsocijalizma“ koji je 1996. uveo tadašnji nemački predsednik Roman Hercog.

Svakog 27. januara obeležava se dan kada su sovjetski vojnici oslobodili Aušvic. „Koristiti izraz ’žrtve Holokausta’ ne bi bilo dovoljno, s obzirom na to da je nacistička rasna politika pogodila mnogo više ljudi i ne samo Jevreje“, rekao je nemački predsednik pre 25 godina.

Te prve godine u nemačkom Bundestagu govorio je i Jehuda Bauer, izraelski istoričar rođen 1926. u Pragu. On je tada pomenuo i genocid u Ruandi (1994), Kambodži (1975-79) i Jermeniji (1915/16). Svi ti genocidi dogodili su se na određenim, nekad veoma širokim teritorijama, rekao je istraživač Holokausta, „ali, ubijanje Jevreja je bilo univerzalno i podrazumevalo se u celom svetu.“

I ono bi, rekao je, moglo da se ponovi – sigurno ne u istom obliku, ali možda na sličan način. „Ali, ne mogu da vam kažem ko bi u tom slučaju mogli da budu Nemci, a ko Jevreji“, rekao je Bauer.

Eli Vizel: Kako razumeti kult mržnje i smrti?

Godine 2000. je prvi put na komemoraciji u Bundestagu govorio neko ko je preživeo Holokaust – Eli Vizel. „Nadam se da ćete mi verovati da govorim bez mržnje i gorčine“, rekao je taj pisac s američkim državljanstvom, a poreklom iz Rumunije. „Da li će vas moje reči povrediti? Nije mi to namera.“

„Kako razumeti kult mržnje i smrti koji je vladao u vašoj zemlji?“ Vizel ne veruje u kolektivnu krivicu – to je on rekao većinom nemačkoj publici u zemlji počinilaca Holokausta. Ali, istovremeno je upozorio i da se ne podvlači crta: „Svako ko dozvoli da ugasne sećanje na žrtve, ubija ih po drugi put.“

Bronislav Geremek: Sledeći na redu su ljudi

Govor je 2001. održao naslednik Romana Hercoga, Johanes Rau. Bilo je to vreme jačanja desničarskog ekstremizma, ali i društvene debate o nemačkoj krivici i odgovornosti. Više od pola veka nakon završetka Drugog svetskog rata, Nemačka je u to vreme donela odluku da sa oko pet milijardi evra obešteti prinudne radnike iz vremena nacionalsocijalizma. Takođe, vodila se i teška debata o izgradnji spomenika Holokaustu u Berlinu.

Nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke 1990, društvena klima bitno se promenila. U čestim napadima na ljude migrantskog porekla ili na izbegličke kampove bilo je i mrtvih. Nasilni desničarski ekstremizam mora se suzbiti, kako politički, tako i pravno, upozoravao je 2001. Rau. „Ljudska čast nije u opasnosti samo onda kada gore kuće i kada se ljudi progone ulicama.“

U vreme kada je 2002. govorio Bronislav Geremek, tadašnji poljski ministar spoljnih poslova, a takođe i žrtva Holokausta, svet je bio u šoku nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Savremena istorija nije zaključila to „poglavlje mržnje“, rekao je tada Geremek. On je zahtevao da se deluje „zajednički na međunarodnom nivou“, a povukao je i paralelu između nacističkih zločina i genocida 1945. sa današnjicom. Svet nije smeo da stoji bespomoćno kada su u Nemačkoj spaljivane knjige, niti sme kada se u Avganistanu ruše spomenici kulture. „Jer, nakon toga su uvek na redu ljudi“, rekao je Geremek.

Upozorenje Šimona Peresa

Do 2007. su na Dan sećanja govorile isključivo žrtve, oni koji su preživeli koncentracione logore. Španski pisac Horhe Semprun (2003) i prva predsednica Evropskog parlamenta Simone Vej (2004) polagali su u svojim govorima nadu u proširenje Evropske unije na istok. Po prvi put u dugoj istoriji ratova i osvajanja, ujedinjenje Evrope nije postignuto silom, naglasila je Simone Vej. „Da li možete da procenite kakvu moralnu pobedu predstavlja to što se pristupanje zemalja-članica iz nekadašnjeg Istočnog bloka odvija u slobodi, mirno i demokratski?“

Šimon Peres je, kao prvi predsednik Izraela, 2010. održao govor u Bundestagu. On je izričito upozorio na pretnju njegovoj državi od oružja za masovno uništenje „koje se nalazi u neracionalnim rukama“ i ljudi koji su „neuračunljivi“. Pritom je mislio na zakletog neprijatelja Izraela – Iran.

„Da bismo sprečili drugu Šou, na nama je da naučimo našu decu da održavaju mir sa drugim zemljama“, rekao je još Peres, čovek koji je 1994. godine, zajedno sa premijerom Izraela Jicakom Rabinom i vođom Palestinskog pokreta otpora Jaserom Arafatom, dobio Nobelovu nagradu za mir.

Anticiganizam u Evropi

Godinu dana nakon Šimona Peresa, 2011, kao gostujući govornik pozvan je Zoni Vejs. Rođen 1937. u Hagu, u porodici Sinta, skoro čitavu porodicu je izgubio u koncentracionom logoru. Genocid nad Sintima i Romima je „zaboravljeni Holokaust”, rekao je Vejs. Istrebljeno je pola miliona muškaraca, žena i dece, a da društvo skoro ništa iz toga nije naučilo, „jer bi se danas prema nama odgovornije ponašali“.

Pored Italije i Francuske, Vejs je optužio i istočnoevropske zemlje, poput Rumunije i Bugarske, za „nečovečno“ postupanje sa njegovim narodom. „Desničarski ekstremisti idu po Mađarskoj i napadaju Jevreje, Sinte i Rome. Mi smo Evropljani i morali bismo da imamo ista prava i šanse kao svi Evropljani.“

Vejs je svoje optužbe ponovio i 2012, u govoru na otvaranju spomenika ubijenim Sintima i Romima u Evropi, odmah pored zgrade Rajhstaga u Berlinu.

Pohvale za nemačko otvaranje granica 2015.

Otkako su stotine hiljada izbeglica iz zemalja Afrike i Azije pogođenih građanskim ratovima došle u Evropu, i ta tema igrala je ulogu u govorima u Bundestagu. Rut Kliger, austrijska filološkinja, žena koja je takođe preživela Holokaust, pohvalila je to što je Nemačka 2015. otvorila granice za oko milion izbeglica: „Zemlja koja je odgovorna za najgore zločine veka, dobila je pohvale iz čitavog sveta“.

Nemačko-britanska čelistkinja Anita Lasker-Valfališ 2018. na to se nadovezala. Granice su za Jevreje u nacističkoj Nemačkoj bile hermetički zatvorene, a ne kao 2015. kada su otvorene „zahvaljujući neverovatno velikodušnom, hrabrom i ljudskom gestu“.

Nekadašnja muzičarka tzv. „Orkestra devojčica“ u Aušvicu nekada nije mogla ni da zamisli da će izgovoriti te reči u zemlji masovnih ubica. Jer, zaklela se, „moje noge više nikada neće kročiti na nemačko tlo“. Ona ne žali što je pogazila zakletvu. Kaže da je mržnja otrov, „a na kraju čovek otruje samo sebe“.

I ove godine: Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma

Komemoracija za žrtve nacionalsocijalizma održava se i ove srede, 27. januara 2021. godine. Ovoga puta u Bundestag su pozvane dve žene: Šarlote Knobloh i Marina Vajsband. Jedna ima 88, a druga 33 godine.

Knobloh je do 2010. bila predsedavajuća Centralnom savetu Jevreja u Nemačkoj, a spasena je od deportacije u koncentracioni logor Terezijenštat. Vajsband je političarka Zelenih i publicistkinja. Pored vere, njih dve povezuje još nešto: angažman protiv antisemitizma.

Izvor: dw.com

SLOBODNA VOJVODINA

Struju uvozimo zbog velike potrošnje i niskih rezervi u hidrocentralama?

Da li će nakon revitalizacije bloka B1 Termoelektrana “Nikola Tesla” proizvoditi dovoljne količine električne energije

Published

on

By

Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Da li će Elektroprivreda Srbije, nakon završetka remonta bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, početi da proizvodi dovoljne količine struje, kako ona ne bi morala da se uvozi kao što je trenutno slučaj, zavisi od toga koliko će zima biti hladna ali i od rezervi električne proizvedenih u hidroelektranama.

Kada je reč o drugom uslovu treba naglasiti da su rezerve u hidroelektranama najniže u proteklih pet godina i znatno ispod nivoa iz istog perioda prošle godine.

Sudeći po tome, teško je poverovati da će uvoz struje biti izbegnut, odnosno da EPS neće trošiti novac na nabavku u inostranstvu tokom zimske sezone kada je ona znatno skuplja.

– Blok B1 je rekonstruisan i nakon toga je pušten u probni rad. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati. Sve zavisi od toga kakva će biti zima, odnosno koliko će se struje trošiti u tom periodu. Da li će biti dovoljno bez uvoza zavisi i od toga kakve su rezerve napravljene u hidropotencijalima. Trenutne rezerve su veoma niske. Primera radi, prošle godine je proizvedeno 200 hiljada megavat-sati struje više nego što je to slučaj ove. Razlog je upravo remont koji se odvijao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ – kaže za Danas energetski konsultant Nenad Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da se tokom zimskog perioda može očekivati da, shodno tome što je blok B1 revitalizovan, TENT proizvodi dovoljno struje, čak da je bude i za izvoz. Međutim, ističe Jovanović, u ovom trenutku se ne može predvideti koliki će biti uvoz a koliki izvoz jer to prvenstveno zavisi od potrošnje struje u naredna tri meseca.

Izvor Danasa iz Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je B1 pušten u probni rad u trajanju od sat vremena nakon čega je opet isključen.

– Blok B1 je samo isproban i pri tome nije bio ni priključen na mrežu, odnosno nije proizvodio električnu energiju. Dopremljenog uglja za proizvodnju struje u elektrani ima dovoljno. Međutim, problem je u tome što je njegova kaloričnost 40 odsto od potrebne. Kaloričnost utiče na kvalitet uglja u procesu proizvodnje struje. Ako je on slabijeg kvaliteta biće proizvedeno manje struje. Takođe, da bi se nadoknadila kaloričnost uglja koristi se mazut za čiju kupovinu EPS mora da izdvaja značajna sredstva. Tako se stvaraju nepotrebni troškovi. Krivac za takvu situaciju je nesposobno poslovodstvo EPS-a koje postavlja nestručne kadrove da rukovode Rudarskim basenom „Kolubara“. Posledica toga su nedovoljne količine kvalitetnog uglja, troškovi za nabavku mazuta i manje proizvedene struje – objašnjava naš sagovornik.

Nakon revitalizacije, blok B1 ima snagu od 670 megavata, što je za 20 megavata više nego pre modernizacije, a dodatno mu je produžen radni vek i povećana efikasnost. Vrednost investicije je bila 90 miliona evra. Najveći udeo od 70 miliona evra ima remont kotlovskog postrojenja, a 70 odsto tog posla uradile su srpske metalske i kotlarske firme. Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike izjavila je u oktobru da je zbog kašnjenja sa početkom radova na revitalizaciji bloka B1 u TENT-u, Elektroprivreda Srbije prinuđena da uvozi 10 odsto struje iz inostranstva koju plaća po visokim cenama.

EPS: Obezbeđujemo stabilno snabdevanje

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da su posle završene revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, svi termoblokovi TENT na mreži. „Uvoz ili izvoz električne energije zavisi od proizvodnje u termoelektranama, hidroelektranama i vetroparkovima koji su pušteni u rad. Isto tako uvoz ili izvoz struje zavisi i od potrošnje koja uvek raste u zimskim mesecima jer se veliki broj kupaca greje na struju. U zavisnosti od balansa potrošnje i proizvodnje, određuje se da li je potreban uvoz ili izvoz ili ni jedno ni drugo. EPS uvek obezbeđuje stabilno snabdevanje svih kupaca i domaćinstava i privrede“, navode u EPS-u.

autor: Gojko Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/struju-uvozimo-zbog-velike-potrosnje-i-niskih-rezervi-u-hidrocentralama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SE pozvao BiH da ukine dikriminaciju u izbornom sistemu

Primeniti konačno presudu u slučaju Sejdić-Finci

Published

on

By

Komitet ministara Saveta Evope (SE) pozvao je danas vlasti i političke lidere u Bosni i Hercegovini da postignu konsenzus o neophodnim amandmanima na Ustav i izmenu Izbornog zakona kako bi opšti izbori zakazani za oktobar sledeće godine bili održani u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je SE.

Nadgledajući izvršenje presuda Suda u grupi od pet predmeta „Sejdić i Finci“, Komitet je ove sedmice usvojio Privremenu rezoluciju kojom se ponovo ističe da je od presudnog značaja da se Bosna i Hercegovina u potpunosti pridržava presuda Suda.

Komitet je sa najvećom zabrinutošću konstatovao da će, ukoliko država ne preduzme nikakve mere, 12 godina nakon presude „Sejdić i Finci“ i uprkos njenim ponovljenim pozivima na napredak, četvrti put izbori biti održani prema sadašnjem diskriminatorskom sistemu, čime se očigledno krši Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Konstatujući da se radna grupa zadužena za izmene Izbornog zakona nije sastala od 23. jula 2021. godine, Komitet je još jednom pozvao sve zainteresovane strane uključene u proces izborne reforme da osiguraju da grupa nastavi sa radom.

Istovremeno, Komitet ministara je konstatovao aktuelne napore u oblasti izborne reforme i posvećenost koju su izrazili vlasti i politički lideri da u potpunosti i efikasno sprovedu presude Suda, uključujući i tokom posete članova sekretarijata SE Bosni i Hercegovini 9. i 10. novembra ove godine.

Komitet je naveo da je Savet Evrope spreman da pomogne vlastima u BiH, pozivajući ih da iskoriste svu ekspertizu Saveta Evrope – posebno Venecijanske komisije – kako bi brzo postigli konsenzus o izbornoj reformi.

Komitet ministara će ove slučajeve ponovo razmotriti u martu 2022. godine.

Ukoliko do tada ne bude postignut konkretan napredak, Komitet je potvrdio spremnost da preduzme nove radnje kako bi oobezbedio da se Bosna i Hercegovina u potpunosti i efikasno pridržava svojih obaveza koje proizilaze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je u saopštenju Komiteta ministara SE.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/se-pozvao-bih-da-ukine-dikriminaciju-u-izbornom-sistemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija danas staje na dva sata

Published

on

By

Srbija danas (subota) u 14 sati staje na dva sata. Građani na poziv organizacija Ekološki ustanak i Kreni-promeni i uz podršku i pomoć mnogih građanskih udruženja, opozicionih partija i pojedinaca u oko 50 gradova Srbije blokiraće puteve i mostove na dva sata od 14 do 16 sati.

Zahtev protestanata je da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji. Organizatori protesta pozivaju građane na jedinstvo, mirna okupljanja i nenasedanje na provokacije koje se očekuju od pristalica vlasti.

Ministar policije Aleksandar Vulin najavio je nasilje policije ukoliko za tim bude bilo potrebe, dok je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, savetovao policiju da se skloni, dopusti blokade i ne reaguje dok ne budu ugroženi životi, imovina i institucije. Vučić je najavio i da će se tokom blokade šetati Srbijom i biti na bar pet punktova.

Ekološki ustanak upozorio je da fantomske novonastale nevladine organizacije pozivaju na pogrešne lokacije za blokadu i da režim pod maskama lažnih NVO poziva na blokade institucija s namerom da okrivi građane za izazivanje haosa. Zato pozivaju građane da se pridruže isključivo pozivima organizacija koje su vodile protest prošle subote.

Blokade su najavljene za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragjevac, Zrenjanin, Suboticu…

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Komitet za prevenciju torture SE o Hrvatskoj: Policajci zlostavljali migrante, vezane ih bacali u reku

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Komitet za prevenciju torture Saveta Evrope (CPT) pozvao je Hrvatsku da preduzme odlučne mere i zaustavi i istraži zlostavljanja migranata od strane hrvatske policije.

U izveštaju se navodi da su predstavnici Komiteta bili u ad-hok poseti Hrvatskoj od 10. do 14. avgusta 2020. godine, posebno duž graničnog područja sa BiH, kako bi ispitali ponašanje hrvatske policije, pravne garancije dostupne migrantima, kao i efikasnost mehanizama nadzora i odgovornosti u slučajevima navodne zloupotrebe policijskih ovlašćenja.

U dokumentovanim svedočenjima, objavljenim u izveštaju CPT, navodi se da su hrvatski policajci maltretirali migrante, od udaranja pendrecima do šutiranja i šamaranja.

Nekoliko izjava migranata govori o prisili da hodaju bosi kroz šumu do granice sa BiH i da su bacali “još vezane migranate u reku Koranu”, koja deli Hrvatsku od BiH.

Neki migranti su izjavili i da su ih u BiH vraćali “samo u donjem vešu ili gole”, kao i da su u njihovom pravcu ispaljivani hici iz oružja.

“Uprkos postojećim izazovima, Republika Hrvatska mora ispuniti svoje obaveze u pogledu ljudskih prava i tretirati migrante koji ulaze u zemlju preko granice na human i dostojanstven način”, navodi se u izveštaju.

Nalazi CPT jasno pokazuju da nisu uspostavljeni ni efikasni mehanizmi odgovornosti za identifikaciju počinilaca navodnih zlostavljanja, niti da postoje smernice Uprave hrvatske policije o dokumentovanju ovakvih operacija.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SZO upozorava sve zemlje: Pripremite se na mogući porast broja zaraza zbog omikrona

Zvaničnici svetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izveštavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “verovatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Published

on

By

DUŽNOSNICI Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izvještavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “vjerojatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Upozoravaju da se sve zemlje trebaju pripremiti za potencijalne nove skokove u broju zaraženih koji su povezani s omikronom, piše BBC.

“Zabrane putovanja mogu samo odgoditi problem”

Liječnik Babatunde Olowokure, regionalni direktor WHO-a, kazao je da zabrane putovanja mogu samo odgoditi dolazak ove varijante u druge zemlje.

Dodao je da WHO radi s “velikim brojem” istraživačkih institucija na proučavanju omikrona, ali da do danas nisu dobili nikakve informacije koje bi upućivale na potrebu za promjenom pristupa pandemiji.

WHO navodi da su nošenje maski, fizičko distanciranje, higijena ruku, izbjegavanje gužve, praćenje kontakata, izolacija zaraženih i cijepljenje i dalje od velike važnosti.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=2323012&index_ref=rubrika_vijesti_ostalo_m

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hapšenja skoro 30 godina nakon masakra bošnjačkih civila kod Bijeljine

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mestu Balatun na severoistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Published

on

By

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mjestu Balatun na sjeveroistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Policajci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uhapsili su ove osobe na području Bijeljine i Sokoca, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), saopšteno je iz te agencije.

Osumnjičeni se terete da su kao pripadnici policijskih struktura RS učestvovali u ubistvu 22 osobe bošnjačke nacionalnosti, među kojima je bilo sedmero djece i osam žena, u mjestu Balatun kod Bijeljine, objavilo je Tužilaštvo BiH.

Među uhapšenima su i osobe koje se terete da su direktno učestvovale u egzekucijama žrtava.

Nalog za hapšenje izdao je tužilac Posebnog odjela za ratne zločine Tužilaštva BiH. Osumnjičeni će nakon hapšenja biti predati tužiocu na ispitivanje.

O masakru u Balatunu

U noći između 23. i 24. septembra jedan specijalna jedinica policije „Pahuljice“ je, došla u Bijeljinu, prisjeća se bijeljinski novinar koji je preživio mučenje i premlaćivanje 1992. godine u Bijeljini Jusuf Trbić.

Te su te noći izveli 22 člana porodica Sarajlić, Sejmenović i Malagić iz njihovih kuća i odveli na obalu rijeke Drine i pobili. Među njima je bilo osam žena od kojih su četiri bile starije od 60 godina i sedmero djece. Najmlađe je dijete imalo šest godina.

Petnaest tijela je pronađeno u susjednoj Srbiji, na grobljima u Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Beogradu.

Trbić za RSE kaže kako mu nije jasno zašto su trebale tri decenije da se počinioci privedu pravdi.

„Ubijeni i slike iz Bijeljine, uključujući fotografije Rona Haviva obišli su svijet i nikome to do sad nije poslužilo kao povod da nešto učini“, kaže Trbić, te podsjeća da su uz pomoć advokata Duška Tomića objavili podatke o zločinu i imena ljudi koji su u tome učestvovali.

Trbić je još 2007. godine ova imena objavio u svojoj knjizi „Majstori mraka“, te kaže da je od tada ko god je htio mogao da sazna o učesnicima ovog zločina.

„Mi smo mnogo puta tražili, insistirali na razne načine, urgencije slali, zahtjeve itd., taj predmet se selio iz jedne ladice u drugu u Tužilaštvu i niko to nije htio da uradi. Vjerovatno je razlog zato što je nalog za taj zločin stigao iz samog vrha. Naime, ‘Pahuljicama’ je komandovao Mićo Stanišić, tadašnji ministar policije i njegov zamjenik Tomo Kovač i, naravno, Radovan Karadžić na vrhu te piramide“, kaže Trbić za RSE.

Pokušaji zataškavanja

Advokat Duško Tomić koji godinama traži da se procesuiraju odgovorni za RSE kaže kako je ubistvo djece iz ove tri Bijeljinske porodice tragedija čovječanstva koju su željeli na sve načine zataškati.

„E neće moći više ništa biti isto u Bijeljini. Cijela Bijeljina treba da prati to suđenje i trudiću se da to suđenje bude javno da planeta bude svjedokom“, smatra Tomić.

Tražio je, kako kaže, da se u spomen na ubijenu djecu u Bijeljini, među kojima i sedmero djece iz ove tri bijeljinske porodice dobiju svoju ulicu u tom gradu, ali vlasti „nisu to uvažile nego su napravili ulicu i spomenik ratnom zločincu i fašisti Draži Mihailoviću“.

Tomić je najavio i kako će u Međašima, gdje živi sam napraviti spomenik ovoj djeci.

Zločini paravojnih formacija iz Srbije

U aprilu 2022. navršiće se 30 godina otkako su u Bijeljini počinjeni zločini kada su srpske paravojne postrojbe, predvođene Željkom Ražnatovićem Arkanom, upale u grad i nasipreuzele vlast.

Televizijske ekipe su zabilježile privođenja Bošnjaka i njihova tijela nakon masovnih ubistava. Oko grada su bili vojska, tenkovi, topovi i minobacači, a u Bijeljini pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, Beli orlovi, Nova srpska garda i druge paravojne formacije.

U prva četiri dana u aprilu 1992. Arkanove paravojne jedinice ubile su najmanje 100 civila, a prema podacima Udruženja „Povratak“, do 1995. u ovom gradu ubijeno je najmanje 500 civila.

Arkan, koji je tokom rata u BiH i Srbiji predvodio paravojnu jedinicu “Srpska dobrovoljačka garda”, optužen je u Haškom tribunalu u martu 1999. za ratne zločine. Nije mu suđeno, ubijen je u beogradskom hotelu Intercontinental 2000. godine.

Na samom početku rata u BiH u aprilu 1992. godine u Bijeljinu su osim Arkanovih ušle i druge različite paravojne formacije koje su prvih dana rata činile brojne zločine nad bošnjačkim civilnim stanovništvom.

Fotograf Ron Haviv svjedočio je 2017. godine pred sudom u Srbiji o ubistvima u Bijeljini gdje se tada nalazio i napravio i fotografije koje su šokirale svijet.

Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu je 2015. godine, naime, bila podnesena krivična prijava protiv NN lica na osnovu čuvene fotografije Rona Haviva na kojoj jedan od Arkanovih “tigrova” šutira ubijene bošnjačke civile.

Iz Tužilaštva za ratne zločine su naveli za medije da se još uvijek vodi istražni postupak “koji shodno odredbama Krivičnog zakonika nije javan”.

Prijavu je podnijela Alma Pečković, čija je majka među ubijenim civilima na fotografiji.

Akcija hapšenja za zločine kod Bijeljine provedena 3. decembra 2021. je druga takva akcija zapšenja zbog ratnih zločina u BiH u posljednjih desetak dana.

Na području Novog Grada su pripadnici SIPA-e 30. novembra uhapsili devet osoba s područja tog mjesta na krajnjem sjeverozapadu BiH.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-ratni-zlocini-bijeljina-sokolac/31591991.html

Continue Reading

Trending