Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Vakcine i Švedski sto

U uzbudljivoj disciplini bihevioralne ekonomije postoji i koncept takozvanog Nudge na anglosaksonskom, a koji se na srpskohrvatski može prevesti kao – nagovaranje, podsticanje, ili pak gurkanje.

Published

on

Autor tog koncepta i prateće teorije je američki akademik Ričard Taler, profesor na Univerzitetu u Čikagu, i dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije 2017. O čemu se radi?

Pa, na osnovu decenija istraživanja ljudskog uma i ponašanja, Taler tvrdi da nenametljivim nagovaranjem, blagim podsticanjem ili gurkajućim usmeravanjem ponašanja, možemo da učinimo da ljudi donose mnogo bolje odluke u svom životu. Jer nas, ljude, u ovom ili onom pravcu, fakat gurkaju oduvek.

Zato je i zgodno da uvide o ljudskim mentalnim procesima najzad iskoristimo u onom ličnom, javnom i zdravstvenom interesu.

Najbolji primer za te nenametljive podsticaje je – švedski sto, odnosno slobodno odabirana hrana po hotelskim restoranima, te školskim, internatskim i studentskim menzama.

Mnoga istraživanja pokazala su sledeće: ukoliko u prvi red švedskog stola stavimo zdraviju hranu (voće i povrće), a podalje od ruke, tanjira i pogleda smestimo nezdraviju hranu (pomfrit i krofne), ljudi će u mnogo većem udelu – odabirati onu bližu i zdraviju hranu.

Ovom prostom promenom arhitekture (izbora) hrane na švedskom stolu, gotovo magično možemo da usmerimo ljudsko ponašanje prema zdravijim izborima.

Ceo taj fenomen Taler je nazvao sintagmom libertetski paternalizam. I dobio Nobelovu nagradu.

Primetimo da je ključna reč još uvek – sloboda izbora. Ljudi slobodno mogu da odaberu i pomfrit i krofnu, odnosno da posegnu i za prženim, masnim i gaziranim. Niko ih zaista ne primorava na to da odaberu zelenu salatu i mrski brokoli iz prvog prehrambenog reda našeg švedskog stola.

Pa opet, zbog urođenih ograničenja ljudske percepcije, više ljudi će u tanjire tada trpati povrće i voće. S tim u vezi, i ekipa iz menze koja organizuje hranu po stolu ima izbor – šta će staviti u prvi, a šta u treći red?

Da li će hranu ređati nasumično? Po azbučnom redu? Ili je odgovornije prema učenicima ili studentima da nezdravu hranu metnu podalje od njihovih gladnih očiju i želudaca? Uzgred, ista arhitektura izbora važi i za – trafike.

Koje dnevne novine i časopise ćemo staviti u prvi, a koje u poslednji red? Ali čak i za urednike istih tih novina – koje vesti i slike će staviti na naslovnu stranu? Poenta je da blagim podsticajima i nenametljivim promenama, zaista možemo da menjamo ljudsko ponašanje.

Ne radi se ni samo o tome šta nam jeste ili nije bliže očima, stomaku, srcu i preponama. Vratimo se u našu menzu, i slično je i sa prostom veličinom tanjira.

Ljudi su neobično skloni tome da napune (a zatim u svoj želudac isprazne), pa, ceo tanjir. Pa, ukoliko želimo da pojedu manje, naprosto ponudimo – manji tanjir.

Bez obzira na to što ljudi slobodno mogu da ustanu od svog stola, i da iznova došetaju do onog švedskog po još hrane. Zatim, ljudi su skloni i tome da unapred zadatu porciju smatraju prikladnom količinom jela.

Pa, podelimo onda hranu (a posebno nezdrave grickalice) u manje porcije ili u manje kesice, i ljudi će ređe otići po novu porciju ili pak kesicu čipsa. Uzgred, upravo je to i uradio famozni Gugl, a čiji zaposleni imaju tu pogodnost da po Silicijumskoj dolini švedskostolski džabe jedu po ceo dan dok programiraju algoritme našeg života.

Jer nas i Guglovi algoritmi takođe uveliko gurkaju i usmeravaju ka određenim sadržajima i izborima.

Naravno, ovakvo gurkanje fercera i u suprotnom ili nezdravom smeru, a čega su izdašno svesni magovi industrije brze hrane.

Ukoliko želimo da kupimo hamburger u Mekdonaldsu, prodavac nas uredno priupita da li bismo, i za relativno sitne pare, našem hamburgeru pridodali i pomfrit i gazirani sok, zar ne?

A na kojima je zarada za restoran mnogo veća. Ili da za male novce uzmemo veliku umesto srednje porcije. Ili da kafi za poneti pridodamo i slatko pecivo po upola nižoj ceni.

I, šta tada uradi naš nakaradni um? Ma, može, davaj! I veći obrok, i pomfrit i piće, i slatko, i sve i svašta, iako nam se ništa od toga prvobitno nije konzumiralo.

Princip je isti, i niko nas nije diktatorski primorao ni na šta. Naša sloboda izbora ostala je netaknuta, samo smo bili blago gurnuti ili podstaknuti – na one lošije izbore.

Takvih primera je beskonačno. Još od zmije koja je u Edenskom vrtu nagovarala Evu, i Eve koja je nagovarala Adama, a zapravo Velikog arhitekte ili boga-pokvarenjaka koji je stvari unapred postavio tako da zabludimo (Postanak 3: 1-6).

Ceo marketing kao praktična disciplina zasniva se na više ili manje blagom podsticanju na kupovinu. Pa na reklamu za Koka-kolu, pivo ili automobilske gume onda prosto zalepimo – seksi devojku u bikiniju.

Sezonski popusti, specijalne i ograničene ponude, kartice za članove, (ne)nametljivi prodavci usisivača, lonaca i šerpi, kao i set noževa koji dobijamo ako nazovemo u narednih pola sata – sve su to praktični primeri Talerove ekonomske teorije o podsticanju, i koja je osvojila Nobelovu nagradu.

Ali, poenta je da li ovakav marketing onda možemo da primenimo i na nešto dobro, korisno i zdravo?

Takvi su npr. oni pametni ili aktivni saobraćajni znakovi koji uživo mere i odmah prijavljuju brzinu kojom vozimo. I koji nas još nagrade osmehom ukoliko je naša brzina niža od dozvoljene, a zapravo nas podstiču da poštujemo ograničenja (mnogo ubedljivije od pasivnih limenih znakova).

Najzad, važan aspekt teorije o nenametljivom nagovaranju i arhitekturi izbora je i famozno – fabričko podešavanje ili difolt opcija.

Jer ljudi jesu i krajnje lenjive životinje, pa često ne menjaju unapred zadata podešavanja po svojim telefonima, kompjuterima i sličnim uređajima, ali i ugovorima sa mobilnim i kablovskim operaterima, pa i bankama, te životnim i zdravstvenim osiguranjima.

Možemo li onda da ponudimo zdraviju opciju kao naše – fabričko podešavanje?

Tada konačno pristižemo do pandemije kovida 19. Kao i do svojevrsnog (koro)nagovaranja na zdravije izbore, a u kontekstu švedskog stola vakcina koje svojim građanima zaista nudi ova Republika. Zahvaljujući raspojasanom antivakcinaštvu, ključna tema su razni podsticaji ili gurkanje u pravcu vakcinacije.

I, Vlada Srbije usvojila je Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju, uključujući tu i onu možda najbanalniju gurku, podmazivanje, podsticanje i nagovaranje – 3.000 dinara za vakcinisanog gospodina i gospođu.

Uz vaučer za kupovinu od tržnog centra i stranog investitora. I odjednom se građani – guraju u redu za vakcinu po tržnim centrima!

Koronagovaranje, podsticanje, ili gurkanje na vakcinu očigledno jeste postalo neophodno u postistinitom dobu u kojem živimo. Jer tu smo naučno nepismeno i društveno zapušteno gde jesmo.

Bez uticaja na ličnu slobodu izbora, ljude danas moramo i nagovarati i usmeravati ka zdravijem ponašanju. Pa i koristeći vešte tehnike Talerovog nadžinga, a koje marketinški stručnjaci (ne)svesno koriste već stolećima.

Finansijska injekcija od 3.000 dinara, sa ili bez vaučera za kupovinu u tržnom centru, možda i jeste nekako jeftina.

Otprilike kao i spomenuta slika devojke u bikiniju na reklami, ali koja opet učini da obratimo pažnju na bilbord na autoputu. Baš kao i onaj zdraviji izbor brokolija i zelene salate iz prvog reda na švedskom stolu vakcina po našim sajmovima i domovima zdravlja.

Ovakvo nenametljivo podsticanje i blago usmeravanje ponašanja nije ništa novo, niti nešto naročito podlo. Poput srpske e-Uprave danas, britanska Nacionalna zdravstvena služba je još poodavno uvela praksu pozivanja građana na zakazane i redovne zdravstvene preglede posredstvom SMS-a, razborito kapirajući da se građani tada mnogo češće odazivaju na iste.

Slično je i sa podsticajima i olakšicama za građane koji odlaze na mamografije i slične skrininge. Danas se spekuliše o pozorišnim, koncertnim i sportskim povlasticama za vakcinisane individue, i to sa dobrim nobelovskim razlogom. Stotinu mu tih švedskih nagrada ili švedskih stolova, specijalnu jedinicu za Talerov Nadžing osnovala je i vlada Dejvida Kamerona još 2010, a zatim i niz vlada širom sveta.

A mi? Hoćemo li odabrati prženi pomfrit i američku krofnu sa čokoladom – ili pak sveže voće, povrće i mediteransku ishranu?

Hoćemo li se špricati vakcinom ili ne, na švedskom stolu naših šatro slobodnih izbora? Na nama je da slobodno odlučimo o tome. Ali je i na našoj državi i njenim masovnim medijima, kako će te ponude tačno poslagati na naš srpski sto.

Na koliki tanjir, i u kolike porcije. Kakva su naša fabrička podešavanja? Šta je u prvom redu ili na tacni naše medijske ponude?

Da li su to vakcine ili teorije zavere? I samo zato: nagovarajte, usmeravajte, podstičite, podmazujte, gurkajte – pa i davajte tri crvene, i Vučiću i Vlado Srbije!

Iz budžeta ili od našeg novca, ako je to cena kolektivnog imuniteta i javnog zdravlja. Jer očigledno je da jeste.

Prvo moramo da razumemo kognitivna ograničenja ljudskog uma, i da u skladu sa tim kreiramo javne politike.

Da skapiramo fundamentalnu nezdravost onog uobičajenog društvenog i mentalnog ponašanja naše ljudske i političke životinje. A možda ćemo zatim i početi da se hranimo politički zdravije, ko zna?

Izvor: danas.rs

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending