Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

‘Uvezena mafija’ i moguće veze sa državom u slučaju Belivuk

„Teško da je moguće da se mafija uveze, a da to prođe ispod radara bezbednosnih službi, policije i državnog vrha (Srbije)“, ističe za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Bojana Jovanović.

Published

on

Izraz „uvezena mafija“ upotrebio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u danima nakon hapšenja Veljka Belivuka, poznatog pod nadimkom „Velja Nevolja“. Policijska akcija u kojoj je uhapšen Belivuk, zajedno sa još 21 osobom koje su označene kao njegovi saradnici, započeta je 4. februara.

Ubistva, iznude i otmice su krivična dela za koja se, prema izjavi ministra policije Aleksandra Vulina, Belivukova grupa sumnjiči. Veljko Belivuk je poznat kao vođa „Partizanove“ navijačke grupe „Principi“, a označen je i kao navodni pripadnik „kavačkog“ kriminalnog klana.

Predsednik Vučić je Belivuka i saradnike nazvao „podružnicom“ crnogorskog kriminalnog klana i istakao da su u Srbiji stvorene dve kriminalne grupe, obe poreklom iz Crne Gore, aludirajući na „škaljarski“ i „kavački“ klan.

Sukob dva klana iz predgrađa Kotora zbog droge traje od 2014. godine, a u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), čiju kopiju poseduje KRIK, piše da su se sve ozbiljnije kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore priklonile ili „škaljarskom“ ili „kavačkom“ klanu.

Izjave zvaničnika o „uvozu mafije“ ne stoje – stav je Bojane Jovanović.

„Jer su u pitanju kriminalci, ljudi koji žive u Srbiji, koji su srpski državljani, imaju ovde svoje poslove. Činjenica je da se to (izjave) često koristi kako bi se stvorila neka teorija zavere, kako je umešan neki strani faktor i kako neki strani faktor želi da naudi i da destabilizuje državu“, objašnjava ona.

Veze policije i Belivukove grupe

Predsednik Srbije je najavio da istraga protiv Belivuka i ostalih uhapšenih neće stati dok se ne istraže njihove veze sa državnim aparatom.

Do sada su u pritvoru završila dva policajca, koja se sumnjiče da su pomagala Belivukovoj grupi nakon hapšenja, odnosno da prilikom pretresa jednog od stanova nisu prijavili da je nađen pištolj i novac.

„Pojedini policajci su privedeni jer su poslati na pretres jednog objekta, a nisu znali da je BIA već ugradila prislušne uređaje da prati kriminalnu aktivnost kriminalaca. I onda su ušli da pretresu stan i onda konstatuju da vide pištolj i dogovore se da nisu videli pištolj, zato su uhapšeni. A onda se zapitate ko je te neke ljude doveo na te pozicije, ko ih je štitio i ko stoji iza njih“, rekao je Vučić.

Imena ljudi iz vrha vlasti i policije za koje se sumnja da su pomagali Belivukovoj grupi, MUP i Tužilaštvo nisu saopštili. KRIK prenosi da su Veljko Belivuk i saradnici pod istragom za tri ubistva i posedovanje droge i oružja.

„Za sada imamo samo hapšenje i jednu istragu i moramo da vidimo dokle će to da stigne. Da li će biti sudskog epiloga i da li će se ispitivati veze koje je ova kriminalna grupa imala u državi. Odgovor na to pitanje će nam zapravo reći da li je država spremna, rešena i da li postoji politička volja da se obračuna sa organizovanim kriminalom“, ističe Bojana Jovanović.

KRIK, koji istražuje kriminalne organizacije u Srbiji, objavljivao je proteklih godina saznanja o Belivukovoj grupi.

„Policija je sve vreme imala te informacije i pitanje je zbog čega se toliko dugo čekalo da dođe do hapšenja“, naglašava novinarka KRIK-a.

Kriminalne grupe naspram institucija Srbije i Crne Gore

Sukob „škaljarskog“ i „kavačkog“ klana je do sada odneo više od 40 života. Ubistva su se dešavala najviše u Srbiji i Crnoj Gori.

Da li razmenjuju informacije o ova dva klana i kako sarađuju u borbi protiv kriminala, RSE je pitao tužilaštva i policijske uprave Srbije i Crne, ali nam odgovor nije dostavljen.

Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek napominje da mehanizmi regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu načelno postoje – na primer, sporazumi o saradnji policije i tužilaštava.

Ipak, smatra da su „nedovoljni“, jer organizovane kriminalne grupe brzo menjaju svoje načine rada, kako bi bile „korak ispred“ organa gonjenja.

„A sa druge strane, organi gonjenja su tromi, često opterećeni birokratskim procedurama, posebno u tim slučajevima prekogranične saradnje. Posebno je veliki problem kada je politika upletena u organizovani kriminal i tada nema smisla razgovarati o efektima (regionalne) saradnje“, rekao je Elek.

Pažnju javnosti je privukao slučaj izručenja Kotoranina Jovana Vukotića, jednog od navodnih vođa „škaljarskog klana“. Vukotić je prvo u Srbiji služio kaznu zatvora zbog falsifikovanja dokumenata, a potom je izručen Podgorici u februaru 2020. godine, jer su ga pravosudni organi Crne Gore sumnjičili za pokušaj ubistva. Prema informacijama dostupnim iz medija, Vukotić je trenutno na slobodi.

Međunarodne reakcije na hapšenje Belivuka

„Ne možemo komentarisati učešće DEA u aktivnim istragama, za to se morate obratiti policiji u Srbiji“, kratko je poručila američka Agencija za borbu protiv narkotika (Drug Enforcement Administration – DEA) u odgovoru RSE na pitanja o uhapšenom Veljku Belivuku, i saradnji sa institucijama Srbije i Crne Gore u borbi protiv „škaljarskog“ i „kavačkog“ kriminalnog klana.

DEA, koja istražuje organizacije koje trguju drogom širom sveta, saopštila je za RSE da „neguje profesionalne odnose u radu sa međunarodnim partnerima, uključujući Srbiju, jer su oni vitalni za misiju DEA“.

Pored DEA, u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala sa državama sarađuju i druge američke institucije, koje imaju svoje predstavnike u ambasadama širom sveta.

Portparol ambasade SAD je za RSE saopštio da Sjedinjene Države nisu učestvovale u nedavnom hapšenju Belivuka i ostalih.

„Suzbijanje organizovanog kriminala zajednički je prioritet. Ponosni smo na snažno i rastuće partnerstvo između Sjedinjenih Država i Srbije u zaštiti naših građana od ove pretnje … Budući da kriminalci postaju sve sofisticiraniji i da je sajber kriminal u porastu, međunarodna saradnja je važnija nego ikad kako bi zaštitila građane“, navodi se u odgovoru.

Iz ambasade SAD u Beogradu podsetili su da se zajednička borba protiv organizovanog kriminala, pored ostalog, ogleda i u donacijama najsavremenije policijske opreme, vozila i čamaca koji treba da spreče prekogranični kriminal, kao i u programima obuke za sudije, tužioce i istražitelje.

Na pitanja RSE o saradnji sa srpskom policijom u borbi protiv kriminalnih klanova, međunarodna policijska organizacija Interpol je odgovorila da „ako ili kada policija iz bilo koje od 194 države članice, sa Generalnim sekretarijatom u Lionu podeli informacije u vezi sa istragama i pojedincima, te informacije ostaju u vlasništvu države članice“.

„Stoga, Interpol ne komentariše posebne slučajeve ili pojedince, osim u posebnim okolnostima i uz odobrenje dotične države članice“, navodi se u odgovoru ove organizacije za RSE.

Opozicija traži ispitivanje “veza kriminala sa državom”

Reakcije na hapšenje Belivuka, u kojima se traži ispitivanje njegovih veza sa vlašću, stigle su iz opozicionih partija – između ostalih, Narodne stranke, inicijative Ne davimo Beograd, Socijaldemokratske stranke koju predvodi nekadašnji predsednik države Boris Tadić i Stranke slobode i pravde (SSP) bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Potpredsednica SSP-a Marinika Tepić 10. februara je iznela tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru 2017. godine i Vučićeve inauguracije koja je održana iste godine.

Tepić je tom prilikom istakla i da Vučić treba da bude deo istražnog postupka i pozvala tužilaštvo da se pozabavi svima koji su bili saučesnici toj kriminalnoj grupi, „pomoćnicima, čuvarima, mecenama i ktitorima“.

Ubrzo je reagovala i vladajuća Srpska napredna stranka, na čijem je čelu Vučić, pa se u saopštenju članice glavnog odbora stranke Sandre Božić navodi da Tepić „pokušava lažima i prevarama da kriminalizuje predsednika Srbije i članove njegove porodice, svesno praveći od njih legitimne mete“.

Belivuk ‘od ranije’ poznat policiji

Da je Belivuk „od ranije poznat“ policiji, istakao je nakon njegovog hapšenja Ninoslav Cmolić, vršilac dužnosti načelnika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala.

Cmolić je tada izjavio, kako je preneo MUP, da se grupa „krila“ iza navijačke frakcije „Partizana“ koju je predvodio Belivuk, te da se ne radi o navijačima, već o običnim kriminalcima.

Belivukova navijačka grupa „Principi“, nastala je od nekadašnje grupe „Janjičari“. „Janjičare“ je pre Belivuka vodio trgovac drogom Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, sve dok 2016. godine nije ubijen pod još nerasvetljenim okolnostima. Belivuk je Stankovića opisivao kao svog prijatelja, a u jednom od intervjua naveo je da zna ko ubio Stankovića.

„Ja ne bih rekao da se Belivuk krio iza bilo kakve navijačke grupe, to je bilo sve veoma javno“, smatra istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek, nabrajajući objave istraživačkih novinara o Belivukovoj grupi.

U informacije o „Velji Nevolji“ spadaju krivična dela za koja je osuđen – tuče i demoliranje kafića.

„Protiv njega su vođeni krivični postupci i oni su se završavali na neuobičajen način. Često su ublažavana krivična dela za koja je bio osumnjičen, tako da je dobijao manje kazne ili je čak oslobođen na kraju sudskog postupka“, objašnjava Bojana Jovanović iz KRIK-a i podseća da je Apelacioni sud potvrdio da je Belivuk oslobođen optužbi za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića 2017. godine u Beogradu.

Na vezu Belivuka i pojedinih pripadnika policije ukazivale su zajedničke fotografije. Jedna od njih bila je na tribini sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, a na pitanje novinara da prokomentariše potencijalnu vezu žandarma sa vođom navijača, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je 2017. godine odgovorio da „nije nezakonito navijati“.

Vojni sindikat Srbije je tokom 2017. podneo krivičnu prijavu protiv nadležnih u vojsci jer su „osobe iz kriminogene strukture, poznate pod nadimcima Vučko, Sale Mutavi i Velja Nevolja“ koristile vojno strelište u Pančevu, kako bi vežbale gađanje. Vojska je demantovala te navode, a nakon godinu dana predistražnog postupka tužilaštvo u Pančevu je odbacilo krivičnu prijavu.

„Negde najbliža veza Belivuka jeste sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, koji je opet u to vreme bio blizak tadašnjoj državnoj sekretarki MUP-a i jednoj od najmoćnijih osoba u policiji Dijani Hrkalović“, objašnjava Bojana Jovanović iz KRIK-a.

Dijana Hrkalović je krajem maja 2019. godine podnela ostavku na funkcije u MUP-u Srbije, ali razloge nije precizirala. Njeno ime se ponovo u medijima pominjalo u januaru 2021. godine, kada je preneto da je Hrkalović jedna od saslušanih u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Te navode MUP i tužilaštvo nisu ni potvrdili, ni demantovali, a Dijana Hrkalović se o tome nije javno izjašnjavala.

Sredinom prošle godine, provladini tabloidi počeli su da pišu o navodnim vezama Hrkalović sa „kavačkim“ klanom, o čemu nema zvaničnih objava policije i tužilaštva.

Međutim, provladini tabloidi su izbegavali da objave fotografije na kojima se sa sinom predsednika Srbije Danilom Vučićem vide osobe koje su od dela istraživačkih novinara označene kao članovi Belivukove navijačke grupe. Jedan od uhapšenih članova Belivukove grupe Boris Karapandžić je u društvu Danila Vučića navijao na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji 2018. godine, navodi KRIK.

Aleksandar Vidojević zvani „Aca Rošavi“ je više puta fotografisan u društvu predsednikovog sina. KRIK piše da je Vidojević ranije bio deo iste navijačke grupe kao Belivuk i da se takođe se u policiji vodi kao član „kavačkog“ klana. Predsednik Aleksandar Vučić je u junu 2020. godine, kada je objavljena jedna od fotografija njegovog sina sa Vidojevićem, na Instagramu napisao da je Danilo Vučić „pošten i pristojan mladić“.

„Kriv je samo zato što je moj sin“, naveo je tada predsednik Srbije, uz ocenu da se njegovom sinu „crta meta na čelu“.

Belivukova firma u blokadi

„Radim normalno kao i drugi, ide mi staž, plaćam poreze državi“, izjavio je Veljko Belivuk u intervjuu za magazin Njuzvik (Newsweek) 2016. godine.

O poslovima Belivuka policija i tužilaštvo još ništa nisu saopštili, a beogradski tabloidi su nakon njegovog hapšenja iznosili navode o nelegalnom biznisu.

Zvanično, u Agenciji za privredne registre Srbije, bazi podataka svih firmi i udruženja u državi, Belivuk se vodi kao vlasnik samo jedne firme.

Belivukova firma „Alur group“ osnovana je u avgustu 2012. godine, a delatnost joj je trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila.

Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, firma je u 2019. godini imala poslovni prihod veći od 112 hiljada evra, ali zaposlenih nije imala.

Od oktobra 2020. godine, račun firme Alur group je u blokadi zbog duga od 24 hiljade dinara (nešto više od 200 evra).

FK Partizan bez odgovora

Deo beogradskih medija je objavio da je Belivuk bio zaposlen u fudbalskom klubu (FK) „Partizan“. RSE je tim povodom od fudbalskog kluba tražio odgovor – da li je Belivuk zaposlen u „Partizanu“, kakve su njegove veze sa klubom i kakav je stav kluba povodom policijske akcije koja je sprovedena na stadionu. Odgovor nismo dobili.

Pretres na stadionu „Partizana“ dogodio se u danu hapšenja Belivuka, a policija je pretresala još lokacija u Beogradu i Srbiji. Da su tom prilikom pronađeni droga, oružje i tragovi bitni za dalju istragu, izjavio je Ninoslav Cmolić iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

„Sam stadion Partizana ima jako puno tih, što skrivenih, što neskrivenih prostorija, to ćemo tek utvrđivati kome pripadaju – da li FK Partizan ili Jugoslovenskom sportskom društvu (Partizan). Nije to nikakav bunker, to je jedna ozbiljno opremljena prostorija koja je njima data na korišćenje. Ali to su sve pitanja koja treba postaviti rukovodstvu – na koji način se to daje, u koje svrhe se to koristi“, rekao je Cmolić na televiziji Pink.

Pet dana nakon Belivukovog hapšenja, 9. februara, ostavku na mesto potpredsednika „Partizana“ dao je Vladimir Vuletić, inače profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

U tekstu ostavke, objavljene na sajtu kluba, Vuletić je naveo da „nipodaštavanje i degradacija (Partizana) kulminiraju nastojanjem da se klub medijski kriminalizuje i oglasi za leglo organizovanog kriminala u Srbiji“.

Ocenio je i da „Humska (ulica u Beogradu u kojoj je stadion prim.aut.) nije Šilerova“ – aludirajući na ulicu u Zemunu gde je nekada bilo sedište „zemunskog klana“, kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.

Poređenja sa ‘zemunskim klanom’

Poređenje Belivukove grupe sa „zemunskim“ klanom, odnosno poruka da Srbija „neće dozvoliti da se u njoj stvori novi zemunski klan“ mogla se čuti od ministra policije Aleksandra Vulina.

Da se „iskreno brine“ bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i da to treba da bude apsolutni prioritet svim bezbednosnim službama, izjavila je 12. februara premijerka Ana Brnabić, a grupu Veljka Belivuka nazvala je „ozbiljnijom od zemunskog klana“ i „vrhom ledenog brega“.

Za novinarku KRIK-a Bojanu Jovanović, poređenja sa „zemunskim klanom“ su „preterana“:

„Što zbog broja uhapšenih, što zbog krivičnih dela koja je zemunski klan vršio, što zbog ogromnih veza i pipaka koje je zemunski klan imao svuda…I dalje je zemunski klan ozbiljnija kriminalna organizacija, u odnosu na ovo što sada imamo i o čemu slušamo evo nekoliko dana“, istakla je ona.

Nakon ubistva premijera Đinđića u Srbiji je uvedeno vanredno stanje i pokrenuta je policijska akcija „Sablja“, u kojoj je uhapšeno 11.665 osoba – među njima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Vođe „zemunskog“ klana Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su tokom „Sablje“, jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.

„Sablja“ se do sada smatra najvećom policijskom akcijom protiv organizovanog kriminala. Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je više puta najavljivao borbu protiv kriminala.

A od 2012. se na teritoriji Srbije dogodilo 111 ubistava koja imaju odlike mafijaških likvidacija, podaci su „Crne knjige“, zajedničkog projekta KRIK-a i Radija Slobodna Evropa.

Svega 10 tih ubistava je rešeno, za 16 ubistava je suđenje u toku, osumnjičeni postoje u 17 slučajeva, dok su u čak 68 slučajeva počinioci ubistva nepoznati.

Suzbijanje kriminala u Srbiji – prioritet i za EU

Da je država ostvarila „ograničen napredak“ u borbi protiv organizovanog kriminala, ocena je iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, objavljenog u oktobru 2020. godine.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja prati pregovore Srbije sa EU, napominje da su presude u slučajevima organizovanog kriminala „ključna stvar“ koju želi da vidi Unija.

„Insistira se na tome da se pokažu rezultati, uprkos masovnim hapšenjima u policijskim akcijama koja imaju zvučna imena kao što su ’Rezač’ ili ’Cunami’ gde se hapse po stotine ljudi bez neke povezanosti i bez (sudskog) epiloga“, smatra Elek.

Prema njegovim rečima, hapšenje Belivuka može da se „čita“ i kao pokušaj Srbije da Evropskoj uniji „stavi do znanja“ da je spremna da se obračuna sa organizovanim kriminalnim grupama.

Pored tehničkih problema na tom polju, kao što su nedostatak saradnje tužilaštva i policije i korišćenja naprednih metoda u istragama, Evropska unija je u svojim izveštajima ukazivala i na „veće“ probleme.

Tako je u Strategiji proširenja 2018. godine EU istakla da u svim zemljama Zapadnog Balkana postoje elementi „zarobljene države“, i da su veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom prisutne na svim nivoima vlasti i uprave.

Autor: Nevena Bogdanović (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

PIŠE ALEKSANDAR KARIŠIK: O ratnoj propagandi, Land Leas-u i još koječemu

Rat u Ukrajini bliži se stotom danu, da je negde drugde, recimo u krajevima gde su oružani sukobi redovna stvar, već bi bio skrajnut i pao u zapećak uredničkih prioriteta i naše svesti. To se naravno ne dešava i neće skoro iz više razloga.

Published

on

By

Rat u Ukrajini bliži se stotom danu, da je negde drugde, recimo u krajevima gde su oružani sukobi redovna stvar, već bi bio skrajnut i pao u zapećak uredničkih prioriteta i naše svesti. To se naravno ne dešava i neće skoro iz više razloga.

Svaki rat ima malo veće ili manje globalne posledice, koliko god lokalan bio. Međutim, ovo je nešto sasvim drugo. Pre nego što počnem da se bavim nedoumicama i manje poznatim stvarima, valja napomenuti ono što jeste ili bi trebalo da bude jasno – posledice rata u Ukrajini osetile su se globalno i munjevito.

Koliko su dalekosežne, možemo samo da se nadamo da se neće ostvariti najcrnja predviđanja.

Na priželjkivanom kolapsu zapadne ekonomije inače, Ruska strana gradi strategiju globalnog konflikta i o tome ću kasnije. Dalje, nema spora da ovo može da preraste u globalni konflikt. I izvesno je da Rusija ni u savezništvu sa Kinom nema puno šanse ali je pitanje da li bi ljudska rasa uopšte pretekla u bilo kom obliku iz najgoreg scenarija eskalacije sukoba.

E da bi se tenzija u javnosti održala, vidan je napor u propagandi, od stalnog plasiranja vesti, preko direktne, neskrivene propagande pa do raznih oblika „fejka“ i „deep fejka“. Sa obe strane, razume se. Međutim, vidne su i razlike u pristupu dve strane i Ruska strana, moram reći, zastrašujuće, pa i za svakog ko se bavi propagandom, na određeni način razočaravajuće, podseća na Miloševićevu propagandu devedesetih.

Kad se setim samo ko se i kako onomad bavio propagandom za srpske interese, dobijem transfer blama, bez obzira što ni luk jeo ni luk mirisao.

Evo na primer, moj učitelj i guru, pokojni Dušan Ninkov, bio je nekoliko meseci na Bosanskom ratištu radeći za ZDF. Imali su zvanične dozvole da snimaju šta požele od Mladića i Gvera. Novinar ZDF-a, inače prekaljni veteran ratnog izveštavanja još od rata u Koreji, došao je baš sa namerom da snimi srpsku stranu priče.

Verovali ili ne, na zapadu postoje novinari sa integritetom i intelektualnom radoznalošću. Međutim, gde god su izvadili kameru i počeli da snimaju, dolazio je neko naoružan da im preti uz „kakav Mladić, kakav Gvero, ovde sam ja glavni“.

Nakon nekog vremena, sedeli su u kafani sa ekipom BBC-a. Ustanovili su i jedni i drugi da za dve nedelje skoro da nisu poslali ništa u svoje redakcije i da će ih otpustiti. I da im nema druge nego da pređu na drugu stranu (kako su to uradili, posebna je priča) što su i učinili.

Aleksandar Karisik

izvor: https://luftika.rs/aleksandar-karisik-o-ratnoj-propagandi/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit: Spreman sam da upotrebim bonska ovlašćenja ako BiH bude ugrožena

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da očekuje da rešenja otvorenih pitanja dođu iz BiH, ali da je spreman da upotrebi bonska ovlašćenja ako država bude ugrožena

Published

on

By

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da očekuje da rešenja otvorenih pitanja dođu iz BiH, ali da je spreman da upotrebi bonska ovlašćenja ako država bude ugrožena.

Šmit je u intervjuu za Nezavisne novine rekao da je predložio da se razgovara o svim otvorenim pitanjima, uključujući pitanje Inckovog zakona i pitanje državne imovine.

“Ostajem optimista da ćemo o tim pitanjima naći zajednička rešenja koja će biti jako dobra. Moja ponuda je i dalje otvorena i u odnosu na predstavnike RS. Treba sarađivati na bazi poverenja i ja sam za to spreman”, naveo je Šmit.

Istakao je da nije baš da u svakom momentu ili svaki dan želi da koristi bonska ovlašćenja, ali da neće oklevati da ih upotrebi kad vidi da su ugrožene strukture BiH. Dodao je da, kada je reč o Izbornom zakonu, ipak misli da rešenja moraju da dođu od domaćih autoriteta.

Govoreći o Zakonu o zabrani negiranja genocida, koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko, Šmit je rekao da na taj zakon odgovor treba da pruži Parlamentarna skupština (PS) BiH.

“Moj predlog je da zakon poništim kada PS napravi vlastiti zakon, a to još nije učinjeno”, naveo je Šmit.

Dodao je da se o pitanjima kao što je raspodela imovine mora razgovarati.

Šmit je ocenio da se situacija u Ukrajini ne može porediti sa onim što se desilo na Kosovu i Metohiji 1999. godine, ali je dodao da misli da Zapad mora imati razumevanje za srpsku poziciju.

“Znam da Srbiji to nije jednostavno i utoliko više imam poštovanja jer su podržali rezoluciju u UN o Ukrajini”, rekao je Šmit. Naveo je da nije reč o tome da se prekinu emotivne veze s Rusijom i ocenio da je rat u Ukrajini Putinov rat, a ne rat Rusije. Dodao je da ne želi da dovodi u pitanje stare veze između Srba i Rusije.

Na pitanje da li Nemačka ima razumevanja za srpsku poziciju, Šmit je odgovorio da u Evropi ponekad nedostaje razumevanje ne samo da je Srbija deo Evrope, nego da Srbija ima jako tužnu i tešku istoriju. Prema njegovom mišljenju, u određenim političkim oblastima u Srbiji se i dalje definišu kroz tu tešku prošlost, ali političari to treba da prevaziđu.

Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/49783/smit-spreman-sam-da-upotrebim-bonska-ovlascenja-ako-bih-bude-ugrozena/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Otvoreni Balkan je Putinova zamka

Maligni uticaji Rusije i Kine naročito se osećaju u neintegrisanom ostatku Jugoistočne Evrope, bivša Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske, sa Albanijom

Published

on

By

Pre dve decenije počeo se koristiti termin BRIC za nove brzo rastuće ekonomije Brazila, Rusije, Indije i Kine, za koje se smatralo da će ujedno postati politički pandani demokratskom delu sveta. Ponašanje Kine u pandemiji, nasrtaji na institucije i slobode u Hong Kongu, pritisci na Tajvan i agresije Rusije na Ukrajinu, iskustva u domenu politike, bezbednosti i javnog zdravlja ukazala su da Kina i Rusija nisu pouzdani partneri, da ne poštuju demokratske norme i običaje, i postaju opasnost za opstanak čovečanstva. Globalni poredak je u procesu nestajanja.

Maligni uticaji Rusije i Kine naročito se osećaju u neintegrisanom ostatku Jugoistočne Evrope, bivša Jugoslavija bez Slovenije i Hrvatske, sa Albanijom. Rusija održava stanja zamrznutih sukoba, podstiče nove nacionalne i verske sukobe, izaziva strepnju i neizvesnost i nije posustala nakon agresije na Ukrajinu. Kina podstiče korupciju i politički ekstremizam. Svetska kriza iz ovdašnje vizure ima dodatno zabrinjavajuća svojstva. Budućnost je nejasna bez obzira na trenutno jedinstvo zapadnog sveta, koje ne mora ostati trajno opredeljenje, pred svim izazovima i iskušenjima. Zapadne diplomatije u regionu su trome, i dalje lišene vizija i alata njihovog sprovođenja, diplomatske strukture delimično korumpirane i pod dejstvom inercije populističke epohe Donalda Trampa i Angele Merkel. Nijedno važno pitanje nije otvoreno na novim osnovama, status Kosova, jedinstvo i funkcionalnost BiH, karakter režima u Srbiji i bezbednosni izazovi, podrivanje nezavisnosti Crne Gore. Na region se štaviše prenosi logika strateških pritisaka Rusije i Kine, koji su eskalirali agresijom na Ukrajinu i pretnjama Tajvanu. Neverovatno je, i u globalnom i u regionalnom kontekstu, da su Vučić, Rama i Abazović i dalje legitimni sagovornici Zapada. 

Neverovatno je da i američka administracija, posredstvom lokalne diplomatije, podržava kremaljsko-mafijaški projekat Otvorenog Balkana. Otvoreni Balkan je upravo odustajanje od evropske integracije. Evropski zamor od proširenja potvrda je, upravo za Putina i sve njegove partnere, da EU ostaje bez snaga privlačnosti, da je besudna i neefikasna, u biti nejedinstvena, i da postoje alternative evropskom projektu. Svaka slabost Zapada multiplicira se u snazi ruskog malignog uticaja, na svakom preseku slabosti evropskih institucija i političkog autoriteta.

Nije dovoljno da se evropsko jedinstvo uspostavi samo u odnosu na agresiju Rusije na Ukrajinu. Baltik i jugoistočna Evropa su dve strateške tačke na kojima će Putin nastaviti da sprovodi svoje namere. Kako je Baltik integrisan, Švedska i Finska ulaze u NATO, Putin će razarati isto to evropsko jedinstvo zaustavljanjem evropske integracije Zapadnog Balkana. Crna Gora, koja je NATO članica, nije u stanju da revidira sve bezbednosne incidente Krivokapićeve vlade, a incidenti su vodili upravo odustajanju od NATO članstva i zaposedanju novih uporišta uticaja srpskih službi, podrazumevajući SPC.

Verovatno je da će evropsko jedinstvo vremenom jačati kako agresija Rusije u Ukrajini dobija i sve očiglednije genocidne crte. Rusko zaposedanje ukrajinske azovske i crnomorske obale postaje nov izazov za istočni Mediteran i Bliski istok. Ali su opravdanje strepnje od bilo kakvog oblika nove republikanske dominacije u američkoj federalnoj vladi. Bajdenovo obraćanje javnosti u Poljskoj, kad je bio dirljivo iskren, ili iskazana spremnost da brani Tajvan, takođe su poruke koje pozivaju na evropsko jedinstvo, iako su možda suviše lične, a evropski sistem se pre zasniva na složenim institucijama i zaštiti sloboda nego na personalizovanom liderstvu. Bajden je uputio upravo poruku evropskom lidestvu da zaostaje i za emocijama i za događajima. Ukoliko se SAD ponovo povuku u bilo koji oblik izolacionizma, evropsko jedinstvo biće ponovo na iskušenju koje ne obećava, u smislu trajanja i efikasnosti. Zasad, podrška odnosu prema Rusiji i Kini uživa podršku i jedne i druge partije u Kongresu. Napad Rusije na Ukrajinu najverovatnije je odložio napad Kine na Tajvan, koji bi sigurno dodatno opteretio američke i britanske snage pred potrebom da se Tajvan zaštiti, ako je već Hong Kong prepušten svojoj žalosnoj sudbini.

Svet je očigledno podeljen na demokratski i autoritarni tabor. Optimistična su očekivanja na Zapadu da će se Kina distancirati od Rusije pre svega zbog separatizama koje Rusija podstiče i ostvaruje u svome susedstvu. Kina će verovatnije ostati ideološki čvrsta, kakva je dok maltretira Šangaj i Peking sprovodeći doktrinu nultog kovida, zapravo uvežbava svoje vizije logorske zajednice, a takvom klimaksu teže svi totalitarni režimi. Utoliko pre će evropsko jedinstvo biti sve dragocenije, a svako ispadanje iz redova mobilisanih snaga koje brane i Evropu, ne samo Ukrajinu, postajaće manje prihvatljivo. Da li su u pitanju Nemačka, Mađarska ili Srbija, percepcije bezbednosti, koje se smenjuju kako protiču sati, a ne meseci i dani, pokazivaće sve manje strpljenja i razumevanja za bilo kakve ili bilo čije posebne razloge.

Svi vrednosni i kulturni kompromisi koji su ugrađeni u aktuelnu crnogorsku vladu postaju apsurdni i nepotrebni, kako je uloga Crne Gore osetljiva i u odnosu na prošlost i u odnosu na budućnost. Crna Gora je preuzela diskretnu, ali uspešnu ulogu podrške rušenju Miloševićevog režima krajem devedesetih, dok je branila svoje slobode, suverenitet, dostojanstvo i zdrav razum. Slična uloga, u odnosu na Vučićevu ulogu, i na sebe samu, nametnuta je kako se globalne podele reflektuju na istoj liniji razlika koje su delile Jugoslaviju. Srednji put za koji se Jugoslavija opredelila bio je štetan jer je Jugoslavija ostala neintegrisana u evropsko tržište i opšti politički i kulturni kontekst zajedničke ekonomije. I zato se raspala u nasilju umesto uzajamnim razumevanjem i dogovorom. Sve pogrešne odluke Jugoslavije pothranjivale su svako zlo koje se taložilo u beogradskim političkim, naučnim i kulturnim krugovima.

Svojim otezanjem da pridruživanjem sankcijama EU prema Rusiji zauzme politički stav koji je izričit, hrabar i moralan, Vučić podriva jedinstvo EU i pothranjuje Putinove namere. Zvanična i većinska Srbija ne žele ulazak u EU i NATO, mrze i preziru zapadnu civilizaciju, slobode, individualizam, kreativnost i jednaka prava za sve. Vučić je kreirao tu većinu, ona nije trajno stanje, mada je bliska mentalitetu gubitnika koji nameću sopstvene elite. Zato svaka Vučićeva politika mora biti poražena kako bi i Putin bio poražen, bez ostatka. Da će i takva odluka nastupiti i Vučiću je jasno, ali on nikad nije bio u stanju da se emancipuje od svoje porodice, koju je takođe uveo u javni prostor, od svoje prirodne socijalne sredine, od samoga sebe. Crna Gora neće pomoći Srbiji ako je njen novi premijer bude dalje uvlačio u košmar Vučićeve putinofilije, korupcije i odustajanja od civilizacije. Ulazak Crne Gore u EU jedini je preostali putokaz za Srbiju koja se opredeljuje za Vučića i kad se bori protiv Vučića. Opozicija je samo njegov komični odraz u ogledalu. Sve ličnosti koje dominiraju javnim prostorom, od SANU do glumišta i estrade, Putinova su kopnena invazija u ovome delu sveta.

Nikola Samardžić

izvor: https://gradski.me/otvoreni-balkan-je-putinova-zamka/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Najbogatiji Ukrajinac i vlasnik Azovstala: Tužiću Rusiju

Rinat Ahmetov, najbogatiji čovjek u Ukrajini te vlasnik čeličane Azovstal, u Mariupolju kaže da planira tužiti Rusiju zbog gubitka u vrednosti od 17 do 20 milijardi dolara, izvestili su lokalni mediji

Published

on

By

RINAT AHMETOV, najbogatiji čovjek u Ukrajini te vlasnik čeličane Azovstal, u Mariupolju kaže da planira tužiti Rusiju zbog gubitka u vrijednosti od 17 do 20 milijardi dolara, izvijestili su lokalni mediji. Ahmetova čeličana je jako oštećena. Putinu je poručio da je ratni zločinac, a rusko djelovanje u Ukrajini nazvao je genocidom.

Ahmetov, za razliku od drugih ukrajinskih biznismena, nije otišao iz Ukrajine 23. veljače. Za ukrajinski portal mrlp.city kaže da nije otišao jer bi to bilo sramotno i nedopustivo. Također, najavio je da će tužiti Rusiju

“Tužit ćemo Rusiju i tražiti odštetu za sve gubitke i izgubljene poslove”, rekao je Ahmetov za mrlp.city. Osim čeličane Azovstal, štetu je pretrpjela i željezara Iljič koja je dio njegovog SCM Holdinga, otkrio je Ahmetov.

Bloomberg Billionaires Index procjenjuje bogatstvo Rinata Ahmetova na 6.93 milijarde dolara. Zbog ruske invazije na Ukrajinu iznos njegovog bogatstva manji je za 40 posto.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=2367530&index_ref=rubrika_vijesti_ostalo_m

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko ima šećerana u Srbiji i u čijem su vlasništvu

Nestašica šećera u trgovinama u Srbiji trebalo bi da bude prekinuta nakon što je Vlada usvojila jedinstvenu cenu za ovu namirnicu od 89,99 dinara po kilogramu, bez obzira da li je reč o pakovanju od jednog ili više kilograma

Published

on

By

Nestašica šećera u trgovinama u Srbiji trebalo bi da bude prekinuta nakon što je Vlada usvojila jedinstvenu cenu za ovu namirnicu od 89,99 dinara po kilogramu, bez obzira da li je reč o pakovanju od jednog ili više kilograma

Proteklih dana krivicu za nedostatak šećera u trgovinama jedni na druge svaljivali su proizvođači, trgovci, država.

Po uredbi koju je usvojila Vlada, trgovci na veliko sada imaju rok od 15 dana da kupljen šećer „naslažu“ u rafove u prodavnicama. Ovaj rok meriće se od momenta sklapanja kupoprodajnog ugovora trgovaca na veliko i – proizvođača. A njih, prema podacima APR, zvanično registrovanih za proizvodnju šećera u Srbiji ima – ukupno šest.

Šifru delatnosti broj 1081 – „proizvodnja šećera“ u opisu svoje firme nosi svega šest preduzeća u Srbiji. Od toga su dve šećerane u vlasništvu iste kompanije, dok pod okriljem jedne kompanije posluju – fabrike u tri različita grada.

„Sunoko“ je kompanija u vlasništvu MK grupe Miodraga Kostića. Slovi za najvećeg domaćeg proizvođača i izvoznika šećera s obzirom da ima tri fabrike – u Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Po poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima za 2020. godinu, „Sunoko“ zapošljava 442 radnika, a u prvoj pandemijskoj godini poslovao je sa dobitkom od milijardu dinara, što je oko 8,6 miliona evra.

Grčka kompanija Hellenic sugar industry u vlasništvu ima fabriku šećera „Šajkaška“ Žabalj i fabriku šećera „Crvenka“ u istoimenom mestu.

„Šajkaška“ je 2020. upošljavala 49 radnika i poslovala je sa gubitkom od 182 miliona dinara, dok je „Crvenka“ zapošljavala 116 ljudi i poslovala je pozitivno, sa ostvarenom dobiti od 101,8 miliona dinara.

Šećerana doo Šabac, u vlasništvu je Vladimira Simića. Za 2020. godinu upisano je – nula zaposlenih i gubitak od 26.000 dinara.

Preduzeće „Mega plus“ iz Novog Sela takođe je registrovano za proizvodnju šećera. U vlasništvu je Bobana Lazovića. Ovo preduzeće 2020. godine imalo je 33 zaposlena i ostvarenu dobit od 1,58 miliona dinara.

Istu šifru delatnosti ima i preduzeće „Bero“ iz Novog Pazara, u vlasništvu Berata Sejdije. Ovaj proizvođač upošljavao je (2020. godine) četvoro radnika, a poslovao je s profitom od 400.000 dinara.

Na dan izmene uredbe i određivanja cene šećera koja važi za sva pakovanja (u četvrtak 26. maja) predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je na tržište isporučeno 260 tona šećera, a da je spremno još 250 tona.

„Nemamo problema sa količinama šećera, imali smo problema sa jednom firmom iz Kolubarskog okruga, sa jednim tajkunom i sa još nekim ljudima… nekim kamatarima koji misle da je veliko vreme da zarade ogroman novac, ali baviće se svim tim i BIA i naši državni organi i građani će imati više nego dovoljno šećera, brašna, soli, ulja, svega…“, rekao je Vučić.

„Ali sve uspevamo da završimo i ljudi ne treba da brinu“, poručio je Vučić, dodavši da svih namirnica ima dovoljno

N1

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/koliko-ima-secerana-u-srbiji-i-u-cijem-su-vlasnistvu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Usijanje između Beograda i Zagreba: Politizacija optužnice za raketiranje civila u akciji “Oluja”

Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije “Oluja”, a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja

Published

on

By

Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije “Oluja”, a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja.

Kako se navodi, optužnica je podignuta protiv četiri oficira jer su naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini, a reč je, inače, i o prvoj optižnici koja se tiče ove vojne akcije iz 1995. godine.

A objašnjavajući optužnicu, Savo Štrbac iz Veritasa kaže da je Srbija (odnosno tada Srbija i Crna Gora) 2003. godine donela zakon o nadležnosti o organizaciji državnih organa u postupcima za ratne zločine i tu je propisana regionalna nadležnost. Kako je on objasnio, naše tužilaštvo i sud za ratne zločine po tom zakonu nadležni su da sude i za Hrvatsku i za Bosnu i za svo područje bivše države. Očekivano, ovakav zakon je napadan od strane suseda.

“Naravno taj zakon je napadan od svih naših suseda, najviše od Hrvata, pa su to prebacili na EU i nama se pravi uslov da se taj zakon poništi. Hrvatska je 2011. donela zakon o ništavnosti svih pravosudnih odluka koji sežu od SFRJ pa do danas. U nekoliko prethodnih postupaka, srpski pravosudni organi tražili su od Hrvatske da ispita neke svedoke ili osumnjičene, ali oni ne udovoljavaju takvim zahtevima. Onda je po mišljenju naših tužilatva bilo izlišno gubiti vreme da se i ovaj predmet dostavlja u Hrvatskoj, i to je sve potkrpeljeno u ovoj optužnici”, rekao je Štrbac i dodaje da veruje da će posle “ove halabuke koja se podigla”, sud u Beogradu vrlo brzo potvrditi ovu optužnicu. 

“Srbija ima jak argument”

Kako je za Euronews Srbija objasnio advokat Anto Nobilo, u ovom slučaju ima dosta politike. Međutim, on kaže da ovde postoji jedan stari problem koji “pukne” svakih nekoliko godina, a tiče se generalne ili opšte nadležnosti Srbije za sve ratne zločine koji su se dogodili i na teritoriji Srbije, ali i na teritoriji drugih država. 

Nobilo navodi da u političkom smislu, ali i u dobrosusedskom smislu, nije najbolji način da Srbija koristi tu opštu nadležnost. Međutim, on naglašava da Srbija ima jak argument, a to je Hrvatska i BiH ni posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila.

“Nisu pokrenule nikakve istrage i onda na neki način Srbija ima moralno opravdanje reći: da mi nismo pokrenuli, niko ne bi. To je problem Hrvatske, što svih ovih godina nije pokušala da istraži taj zločin koji nije nepoznat. Prva nadležnost je bila nadležnost BiH jer se dogodilo na teritoriji BiH, kad su oni propustili na red dolazi prema državljanstvu pretpostavljenih počinilaca tog krivičnog dela, tu je Hrvatska nadležna, i što se tiče oštećenih to su opet hrvatski Srbi, opet je Hrvatska bila nadležna. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da Hrvatska to nije napravila svih ovih godina i da smo sada problemu ovom u kom jesmo, koji opterećuje političke odnose između Srbije i Hrvatske”, istakao je on

Nobilo, međutim, kaže da ima jedan predlog koji se tiče ovog problema, ali da nije siguran imaju li i Srbija i Hrvatska “petlju” za tako nešto.

“Moj predlog je da Hrvatska odigra jednu jaku kartu i kaže: vi ste pokrenuli krivični postupak, predlažemo da ustupite taj predmet Hrvatskoj, imamo ovde okrivljene i imamo eventualno svedoke, dokaze i najbolje mogućnosti za procesuiranje. I ako Hrvatska preuzemo to, može da napravi pravo suđenje, gde će okrivljenici doći na sud”, rekao je on.

Razmena oštrih reči premijerke i predsednika

Iako optužnica i dalje nije pravosnažna, iznova je zahladila komšijske odnose i podigla tenzije u javnosti obe države, a na relaciji predsednika Hrvatske i premijerke Srbije razmenjene su teške reči. Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je da je podizanje optužnice “neinteligentno ponašanje države (prim. aut. Srbije) koja se nalazi u nemogućoj situaciji, države koja je u zadnjih trideset godina osiromašena i degradirana”.  

“Hrvatska je stagnirala, Srbija je degradirana. To je činjenica, to je siromašna država bez izlaza na more, koja nema rešen status nigde. Ni u NATO ne žele, u redu. Ni u Evropskoj uniji. Neće nikada ući u EU na ovakav način”, rekao je Milanović. 

Milanović je praktičnio zapretio blokadom puta Srbije u EU i rekao da bi Hrvatska mogla da podigne i optužnicu protiv Vučiča zbog govora u Glini. 

“Ali to nismo uradili. Ne znam zašto je Brnabićeva nervozna. Rekao sam da Srbija pazi šta radi. Pogledajte kako Šveđani ulaze u NATO ‘vis a vis’ Turske. Govorite i kako naš narod kaže ‘što ide okolo, to dođe’”, rekao je on. 

 

Brnabić je, sa druge strane, poručila da je prošlo 27 godina, a da niko nije našao za shodno da reaguje, sudi organizatorima i počiniocima, zločincima koji su ubijali decu u izbegličkoj koloni, na teritoriji druge države.  

“Ti nesrećni ljudi su već napustili ne samo svoje domove u Hrvatskoj, već i teritoriju Hrvatske, ali to nije sprečilo hrvatske avione da nastave da ih proganjaju i ubijaju. Kada je Srbija to konačno uradila, 27 godina kasnije, čujemo pretnje. Biće nam blokiran evropski put, da se opametimo ili nikada nećemo ući u Evropsku uniju, da naš predsednik treba da odgovara. Evropska vrednost nije štićenje ubica dece i staraca, a nije ni pretnja onima koji traže pravdu”, navela je premijerka Srbije Ana Brnabić. 

“Kratki susret” predsednika i premijera

I dok su premijerka Srbije i predsednik Srbije razmenjivali izjave, na margini biznis foruma u Davosu sastali su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Hrvatske Andrej Plenković. 

Plenković je nakon susreta iskazao nezadovoljstvo u vezi optužnice protiv hrvatskih pilota. 

“Taj zakon kojim Srbija širi svoju jurisdikciju na teritoriju drugih država je nama neprihvatljiv i takav je potez za Hrvatsku signal koraka nazad u našim odnosima”, poručio je on. 

I Vučić je taj susret ocenio kao “vrlo kratak” i ocenio je da je hrvatsko ponašanje primer kako mnogi u EU misle da zbog EU puta mogu da Srbiji određuju šta sme ili ne da kaže. 

“Hrvati misle da imaju pravo da određuju šta ćete da kažete i da radite. Nekadašnje rukovstvo Srbije je puzilo pred njima, a čim neko nije takav i kaže da poštuje njihove žrtve, ali i traži pravdu za pobijenu srpsku decu u Hrvatskoj, odmah postaje najcrnji neprijatelj”, rekao je on. 

Naglasio je da neće da podilazi hrvatskoj politici i naveo da će Hrvatska da zabrani put Srbije u EU “isto kako će da zabrane Švedskoj i Finskoj ulazak u NATO” (prim.aut. misleći na izjave Milanovića koji je rekao da Zagreb ne treba da dozvoli ulazak te dve zemlje u Alijansu). Vučić je dodao i da “ako je cena ulaska da se pomirimo sa ubicama dece, onda to Srbija neće prihvatiti”.

Da li je realna potencijalna blokada iz Zagreba

Ipak, najmlađa članica Unije potencijalno bi mogla stati na evropski put Srbije. Neki od tih uslova, sadržani su u dokumentu Hrvatske akademije nauka i umetnosti o zaštiti hrvatskih nacionalnih interesa pri pregovorima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom. Od Beograda se traži, između ostalog, da prestane da sa podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj i progonom hrvatskih državljana, kao i da se, kako navode, odrekne velikosrpske propagande i poštuje sporazume i dogovore. Srpska akademija nauka i umetnosti ovaj akt nazvala je huškačkim političkim pamfletom. 

Ključna otvorena pitanja, koja ostaju u senci pogoršanja odnosa su utvrđivanje granice na Dunavu, podela imovine bivše države, problemi manjina i nestalih, kao i ono najaktuelnije – pitanje nadležnosti sudova.

Politički analitičar iz Zagreba Krešimir Macan kaže za Euronews Srbija da su poslednji događaji odjeknuli više u Srbiji nego u Hrvatskoj i da se radi o jednoj nezgodnoj situaciji u kojoj se našla Srbija sa svim očekivanjima sa ruske strane i možda zahtevima sa evropske strane.  

“Uvek u ovakvim situacijama se pribegava izvlačenjem tih nekih aduta za zabavljanje naroda. Univerzelna jurisdikcija jeste problem i to je nešto što će morati da se reši kad se bude išlo prema Evropskoj uniji”, kaže Macan. 

On navodi da je u Hrvatskoj uvek bila teza da se u Domovinskom ratu ne mogu počiniti ratni zločini i smatra da je Hrvatska napravila mnogo toga što Srbija nije.  

“I Hrvatska se drži tog standarda da se ratni zločinci ne veličaju u javnosti, što opet nije slučaj u Srbiji. Dakle, Srbija ide uprkos svih tih presuda se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Nijedan ratni zločin ne zastareva i ne sme se ignorisati i zaboraviti, ali onda to treba prepustiti pravosuđu da rade na neki svoj način, ne politički manipulisanim”, navodi on.

Da li baš stoji Macanova teza da se u Hrvatskoj ne veličaju ratni zločinci pitali smo i advokata Nobila, koji kaže da nije saglasan sa ovom tezom.

“Mi jesmo sudili neke ratne zločince, međutim nismo sve, a s druge strane odnos prema presuđenim ratnim zločincima nije uvek primeren”, rekao je on.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Euronews Srbija da je u poslednje vreme, od ruske agresije na Ukrajinu, situacija u regionu “zgušnjava”. 

“Kad govorim o zgušnjavanju, tu pre svega mislim da je izabran jedan momenat za podizanje ove optužnice protiv četiri pilota, iako je to trebalo ranije da se desi. Imamo memorandum HAZU koji neodoljivo podseća na memorandum SANU iz vremena pre početka ratova devedesetih. Dodik je pojačao svoju retoriku o potrebi razlaza unutar BiH, a Milanović je iznenada pokazao veliku brigu za Hrvate u Hercegovini. Sve to neodoljivo podseća na neka loša vremena i nije dobro što je to gorivo za neku moguću lošu situaciju”, kaže Popov. 

On smatra da nije iskorišćen onaj dobar period u našim odnosima da se reše preostala otvorena pitanja, te da u ovako lošoj atmosferi teško da može da se govori o rešavanju tih pitanja.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/49674/usijanje-izmedu-beograda-i-zagreba-politizacija-optuznice-za-raketiranje-civila-u-akciji-oluja/vest

Continue Reading

Trending