Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sve čvršća ekonomska uvezanost između dve države, praćena je kritikama zbog ugrožavanja demokratskih vrednosti na obe strane

Slovačka plaća veliku diplomatsku cenu zbog nepriznavanja Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa Jan Cingel, izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi.

Published

on

Slovačka plaća veliku diplomatsku cenu zbog nepriznavanja Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa Jan Cingel, izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi.

“Ona je izložena pritisku EU i SAD. Mada ima podršku Grčke, Španije i Rumunije, to ipak ima visoku cenu za Slovačku kad god je pitanje Kosova na dnevnom redu u međunarodnim forumima”, ističe Cingel.

S druge strane, postavlja se pitanje šta Slovačka zauzvrat dobija.

“Tačno je da stižu pohvale i zahvalnost Srbije, ali to se nije materijalizovalo dubljim ekonomskim odnosima između njih”, kaže ekspert iz Bratislave dodajući da Mađarska ima mnogo bliskije odnose sa Srbijom nego Slovačka, iako su vlasti u Budimpešti priznale Kosovo, a u Bratislavi nisu.

“Slovačka time, takođe, čini sebi medveđu uslugu jer se njena pozicija, kada je reč o Kosovu, poklapa sa ruskom i kineskom. Istovremeno, na taj način daje blanko ček aktuelnim vlastima u Srbiji čija moć počiva na sporu oko Kosova i odlaganju rešenja tog pitanja”, smatra Cingel.

On je jedan od autora izveštaja Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i Vilson centar u kome se sugeriše da bi pristanak Grčke, Španije, Rumunije i Slovačke – koje ne priznaju Kosovo – da ono postane članica NATO partnerstva za mir dovelo do transformacije dijaloga između Beograda i Prištine i smanjilo uticaj Rusije i Kine na Balkanu.

Kosovo neravnopravno u pregovorima sa Srbijom

RSE: U pomenutom izveštaju se navodi da bi promena stava Španije, Slovačke, Rumunije i Grčke doprinela transformaciji dijaloga između Beograda i Prištine, za koji je ocenjeno da je na izdisaju. Naravno, postavlja se pitanje da li ima nagoveštaja da će pomenute zemlje posle 14 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova promeniti svoj stav i šta bi moglo na to da ih podstakne.

Takođe, ako se to desi – tačnije ako Kosovo bude na putu članstva u Severnoatlantsku alijansu ali zbog veta Rusije i Kine i dalje izvan Ujedinjenih nacija – na koji način bi to promenilo političku dinamiku na Balkanu?

Cingel: Dijalog Beograda i Prištine je trenutno u blokadi, to je prva dobro poznata činjenica. Drugo, uspostavljen je status kvo sa nejednakim i neizbalansiranim odnosima, što ide u prilog Beogradu. To znači da je onemogućen ulazak Kosova u Ujedinjene nacije i većinu međunarodnih organizacija, jer ga veliki broj zemalja još ne priznaje. Istovremeno, Srbija vodi kampanju u nastojanju da ubedi države koje su to učinile da povuku akt o priznanju.

Dakle, takva situacija srednjoročno i dugoročno ide u prilog Beogradu. Mi smatramo da bi pružanje bezbednosnih garancija Kosovu – u najmanju ruku ponudom ulaska u NATO-ov program Partnerstvo za mir u kome učestvuje čak i Srbija – uravnotežilo njegovu poziciju u pregovorima sa Beogradom.

Naravno, za Kosovo bi bilo podesnije punopravno članstvo u Severnoatlantskoj alijansi jer bi to ojačalo bezbednosne garancije, koje sada nema. Svakako, na njegovoj teritoriji su razmeštene trupe KFOR-a, a i mala je verovatnoća da će izbiti sveopšti sukob. Međutim, članstvo u Severnoatlatnskoj alijansi bi osnažilo poziciju Kosova i učinilo njegove odnose sa Srbijom ravnopravnijim.

Istovremeno, Kosovo bi moralo da se obaveže da neće težiti bilo kakvoj uniji sa Albanijom, što bi vodilo stvaranju Velike Albanije i otvorilo mnogo Pandorinih kutija na Zapadnom Balkanu. U prošlosti su postojale ideje o podeli Kosova, promeni granica, koje su katastrofalne po celu regije i od njih treba definitivno odustati.

RSE: Međutim, mediji u Srbiji tvrde da Albanija i Kosovo počinju da se ujedinjuju spajajući svoje prigranične zone. Tačnije, čim se u parlamentima u Tirani i Prištini ratifikauju odgovarajući sporazumi – stvoriće se “teritorijalno-administrativne celine” koje će obuhvatiti po 30 kilometara unutar teritorija Albanije i Kosova.

Cingel: Treba jasno naglasiti da će biti moguća samo prekogranična saradnja, pre svega ekonomska, a ne stvaranje političke unije dve države.

Zašto nema otpoljavanja odnosa Slovačka-Kosovo?

RSE: U ovom trenutku je ideja da se Kosovu ponudi ulazak u program NATO-a Partnerstvo za mir. No, za to je potrebna i saglasnost Grčke, Španije, Rumunije i Slovačke, koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Da li ima naznaka da će ove četiri zemlje promeniti stav?

Cingel: To se može videte na primeru Grčke u poslednjih 7-8 meseci – tačnije njeno izvesno otopljavanje odnosa sa Kosovom sa posetama na visokom nivou, što ranije bio slučaj, zatim traženje načina da se poveća njihova ekonomska razmena. Kada je reč o Slovačkoj i Rumuniji, a pre svega Španiji – tu se nije daleko odmaklo.

Pošto postoje razlozi i strahovi zašto ove zemlje ne priznaju Kosovo, mi smo u pomenutom izveštaju predložili na koji način bi to moglo da se prevaziđe uz pomoć saveznika unutar EU i NATO-a.

Kada je reč o Slovačkoj, a pre svega Rumuniji, postoji strah od mađarskog iredentizma, koji povremeno izbije na površinu. U Slovačkoj i Rumuniji su odnosi većinskih naroda sa mađarskom manjinom relativno dobri, mada se tu i tamo čuju upozoravajući signali, koji su i u funkciji probnog balona šta je moguće a šta ne ostvariti, koje odašilje Vlada Viktora Orbana.

Slovačka je članica Višehradske četvorke (Češka Republika, Mađarska i Poljska). Ova grupacija ima dobru politiku da njene članice sarađuju u pitanjima o kojima je moguć dogovor, dok izbegavaju teme o kojima nema sporazuma.

U poslednje dve-tri godine je uvećan broj pitanja o kojima nema saglasnosti Višehradske četvorke zbog politike mađarske i poljske vlade kada je reč o pristupu EU.

Kosovo je jedno od pitanja o kome nema saglasnosti, jer ga Slovačka ne priznaje dok su preostale tri članice ove grupacije to učinile. Mađarska naročito gradi bliske odnose sa Kosovom a i Srbijom, što je veoma interesantno. Naime, Slovačka već duže vreme – od početka 2000-ih – promoviše Zapadni Balkan kao svoj spoljnopolitički prioritet.

Međutim, Mađarska ima mnogo bliskije odnose sa Srbijom nego Slovačka, iako su vlasti u Budimpešti priznale Kosovo, a u Bratislavi nisu. Na primer, Mađarska ima mnogo razvijeniju ekonomsku saradnju sa Srbijom. Tačno je da je ona geografski bliža i veća od Slovačke, ali je ta disproporcija u ekonomskoj razmeni i dalje prevelika.

Posledice slovačkog stava

RSE: Možda je u pitanju ideološka bliskost predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Viktora Orbana.

Cingel: Da, to je u pitanju. Međutim, nepriznavanje Kosova politički i diplomatski mnogo košta Slovačku. Ona je izložena pritisku EU i SAD. Mada ima podršku Grčke, Španije i Rumunije, to ipak ima visoku cenu za Slovačku kad god je pitanje Kosova a dnevnom redu u međunarodnim forumima.

S druge strane, postavlja se pitanje šta Slovačka zauzvrat dobija. Tačno je da stižu pohvale i zahvalnost Srbije, ali to se nije materijalizovalo dubljim ekonomskim odnosima između njih.

Slovačka time, takođe, čini sebi medveđu uslugu jer se njena pozicija, kada je reč o Kosovu, poklapa sa ruskom i kineskom. Istovremeno, na taj način daje blanko ček aktuelnim vlastima u Srbiji čija moć počiva na sporu oko Kosova i odlaganju rešenja tog pitanja.

A to dalje vodi podelama u srpskom društvu, jer aktuelne vlasti nastoje da osnaže svoju poziciju igranjem na kartu nacionalizma, podsticanja strahova i narativu “mi” naspram “njih”.

Mađarska tajno organizovala kupovinu poseda u Slovačkoj

RSE: Rekli ste da bi na nivou EU i NATO-a moglo da se pronađe rešenje za zabrinutost Slovačke zbog mađarskog iredentizma. Na koji način?

Cingel: Na primer, poznato je da sadašnja američka administracija ima stroži stav prema Orbanovoj politici. Dakle, podrška Slovačkoj i Rumuniji i pritisak na Mađarsku da se uzdrži od poteza kao što je prošlog leta tajno organizovanje kupovine zgrada i obradive zemlje u Slovačkoj. Na to je reagovao slovački ministar inostranih poslova jer je ta kupovina finansirana iz mađarskog državnog fonda.

Postojala je zabrinutost zašto je to Mađarska radila i to tajno. Znamo za slične poteze njene vlade vlasti u drugim zemljama, kao što je Hrvatska gde je kupovala obradivu zemlju.

Dakle, podrška i garancije Vašingtona i Brisela Slovačkoj i Rumuniji i pritisak na Orbanovu administraciju bi bila od pomoći. Namerno pominjem Orbanovu administraciju a ne mađarsku, jer slovački i mađarski narod imaju veoma dobre odnose.

Jan Cingel: Podrška i garancije Vašingtona i Brisela Slovačkoj i Rumuniji i pritisak na Orbanovu administraciju bi bila od pomoći.
Jan Cingel: Podrška i garancije Vašingtona i Brisela Slovačkoj i Rumuniji i pritisak na Orbanovu administraciju bi bila od pomoći.

RSE: Mislite samo na političku podršku Vašingtona i Brisela ili pravne garancije tako da u nekoj daljoj budućnosti ukoliko zvanična Bratislava prizna Kosovo mađarska manjina u Slovačkoj ne može da zatraži u najmanu ruku teritorijalnu autonomiju na područjima u kojima je u većini?

Cingel: Kao što sam rekao, takvi stavovi se tiču visoke politike i nacionalista u obe zemlje. I u Slovačkoj i u Mađarskoj postoje političke grupe koje protežiraju nacionalističke ideje u cilju jačanja svoje političke moći, sejući smutnju među stanovništvom. Ako se tom pitanju ne pristupi na pravi način, može izazvati poremećaje u odnosima.

Međutim, to nije stav šire zajednice. Mađari u Slovačkoj uživaju sva prava i nakon ulaska obe zemlje u EU između njih suštinski ne postoji granica. Voleo bih da se to desi i na Zapadnom Balkanu da postane deo ujedinjene Evropske Unije tako da granice ne budu više važne.

Pitanje slovačke vojnika u KFOR-u

RSE: Rekli ste na početku da je pozicija Slovačke, Rumunije i Španije i dalje manje više ista kao i u poslednjih 14 godina otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.

Ima li bilo kakvih reakcija, makar nezvaničnih, na vaš predlog. Da li će zvanična Bratislava u nekom trenutku promeniti stav?

Cingel: Za sada nema promene u slovačkoj politici. Ali, neki potezi se mogu povući i to smo objasnili u izveštaju. S jedne strane, to ne bi podrazumevalo priznanje Kosova, ali bi, s druge, poslalo signal Beogradu da se stvara politička situacija u kojoj su obe strane ravnopravne.

Na primer, Slovačka bi mogla da se vrati u misiju KFOR na Kosovu. Naime, i Rumunija i Grčka, iako ne priznaju Kosovo, imaju svoje pripadnike u ovoj misiji. KFOR sve vreme traži veći doprinos zemalja u slanju vojnika. Slovačka je povukla svoje pripadnike pre proglašenja nezavisnosti Kosova 2008.

Dakle, time bi se poslao signal, a treba imati u vidu i da srpska zajednica na Kosovu veoma pozitivno gleda na ulogu KFOR-a, jer čuva određena područja južno od Ibra i održava mir. Takođe, i vlasti u Srbiji imaju pozitivan stav prema ovoj misiji kao stabilizirajućem faktoru u regionu.

Grčka bi mogla pokrenuti pitanja u Slovačkoj

RSE: Rekli ste da je jedino Grčka povukla vidljive poteze koji sugerišu promenu njenog stava prema Kosovu. Da li to može uticati i na druge zemlje, uključujući i Slovačku, da preispitaju svoju poziciju?

Cingel: Mislim da hoće, pre svega kada je reč o privrednim vezama, jer je razmena između Slovačke i Kosova u toj oblasti beznačajna. Dakle, ukoliko Grčka poveća investicije na Kosovu, onda će to otvoriti prostor i ohrabriti i Slovačku da krene tim putem.

Takođe, u Atini je otvorena kancelarija Kosova za vezu, koja ima status trgovinskog predstavništva, ali je njena pozicija sada nešto osnaženija.

U Slovačkoj ne postoji takva kancelarija, ali trebalo bi je uspostaviti. Slovačka, ima kancelariju za vezu u Prištini sa punim diplomatskim ovlašćenjima. Kosovu bi se moglo dozvoliti otvaranje kancelarije u Bratislavi koja bi mogla da služi kao ekonomsko predstavništvo. To ne znači priznanje nezavisnosti.

RSE: Osim poboljšanja ekonomske saradnje, kakvi su koraci mogući na političkom planu. Ukoliko Grčka prihvati da Kosovo postane član Partnerstva za mir, da li bi to uticalo i na promenu stava Slovačke?

Cingel: To bi definitivno podstaklo raspravu u Slovačkoj. Doduše, ne znam kakav bi bio njen ishod. Naime, slovački parlament je 2007. usvojio rezoluciju o nepriznavanju Kosova. Dakle, parlament bi morao da verifikuje eventualnu promenu tog stava.

RSE: Da li u sadašnjem slovačkom parlamentu postoji većina za eventualnu promenu te rezolucije?

Cingel: Od tri partije koje su inicirale usvajanje pomenutog akta 2007. godine, jedna više ne postoji a druga nije u sadašnjem sazivu parlamenta, a treća je u opoziciji.

RSE: Kakva je pozicija aktuelne parlamentarne većine?

Cingel: To je dobro pitanje. Iskreno rečeno, ne znamo. Zato sam i rekao da ukoliko Grčka bude menjala svoju politiku prema Kosovu, onda bi to pokrenulo i raspravu u Slovačkoj.

Naime, izbori su održani početkom 2020. godine (29. februara), nekoliko dana uoči izbijanja pandemije. Izabrana je nova vlada koju čini veoma šarolika koalicija.

Šef diplomatije Ivan Korčok je veoma naklonjen EU i NATO-u i u skladu sa tim je usmerena slovačka spoljna politika. Poslednjih dana se vodi intenzivna rasprava o tenzijama oko Ukrajine, imajući u vidu da u Slovačkoj postoji izraženi proruski sentiment.

Međutim, vlada podržava poziciju NATO-a o ovoj krizi i odgovor Zapada na rusku politiku. U svakom slučaju, rasprava u slovačkom društvu o tenzijama oko Ukrajine je veoma užarena. Očekujem da će biti takva i debata o Kosovu.

Pozicija Španije

RSE: Rumunija deli sličnu zabrinutost sa Slovačkom zbog mogućeg mađarskog iredentizma. Španija je u najdelikatnijoj poziciji zbog Katalonije, mada je državni sekretar za pitanja EU Huan Gonzalez Barba u novembru najavio da će njegova zemlja menjati svoj stav u smislu da Kosovo više ne bude izolovano.

Da li će Madrid ostati pri dosadašnjem stavu ili će pokušati da pronađe inovativno rešenje?

Cingel: Pozicija Španije je najsloženija, jer u Slovačkoj pretnja od mađarskog iredentizma nije tako velika. U Rumuniji je taj rizik nešto realističniji zbog izraženijih tenzija između tamošnje većinske zajednice i manjinske mađarske grupacije.

RSE: Da li Španija oseća, ne diplomatsku izolaciju, ali ipak plaća izvesnu cenu na međunarodnoj sceni, što ste objasnili na primeru Slovačke, a što bi je navelo da preispita svoju poziciju?

Cingel: Siguran sam da i Španija oseća diplomatski pritisak i plaća izvesnu cenu. Postavlja se pitanje da ako Grčka, a potom Slovačka, počnju da menjaju svoju poziciju prema Kosovu, da li će to podstaći zvanični Madrid da sledi isti kurs.

Na primer, španski zvaničnici su izbegavali susrete sa kosovskim, ali u poslednje vreme ima nagoveštaja promene takvog stava. Drugo, moguće je da Španija razmotri priključivanje Euleksu. Čak i Slovačka ima svoje predstavnike u ovoj misiji. Dakle, postoje ti mali koraci koji su daleko od punog priznanja Kosova.

Zašto Grčka menja stav?

RSE: Kako objašnjavate delimičnu promenu stava Grčke. Koji su njeni motivi?

Cingel: Mislim da se radi o kombinaciji potreba da se ojača ekonomska saradnja sa Kosovom i osnaže odnosi sa aktuelnom američkom administracijom, kako bi Grčka dobila podršku u suočavanju sa Turskom, imajući pre svega tenzije u odnosima između ove dve zemlje u istočnom Mediteranu.

Rizik od scenarija ‘crnog labuda’

RSE: Dakle, u vašem izveštaju se sugeriše da bi promena stava Grčke, Španije, Rumunije i Slovačke u smislu omogućavanja ulaska Kosova u NATO Partnerstvo za mir, dovelo do promene geostrateške dinamike na Balkanu. Međutim, postavlja se pitanje da li će ove četiri zemlje napraviti taj zaokret u narednih godinu ili dve?

Cingel: Verovatno ne u naredne dve-tri godine, ali možda u nekom srednjoročnom razdoblju. Međutim, nikada se ne zna da li i kada može nešto iznenada da se desi, takozvani scenario „crnog labuda“ (black swan).

To znači iznenadni događaji koji bi mogli da u velikoj meri promene sadašnju političku jednačinu, kao što Grčka nagoveštava promenu stava prema Kosovu zbog sve većih tenzija u odnosima sa Turskom u istočnom Mediteranu, za šta joj je potrebna podrška SAD.

Ako se nešto slično desi na Zapadnom Balkanu, a bili smo veoma blizu tome prošle jeseni zbog sve većih tenzija u Bosni i Hercegovini, ili u Crnoj Gori ili bilo koja pretnja bezbednosti u toj regiji – onda će to iziskivati određenu reakciju međunarodne zajednice.

Omogućavanje Kosovu ulazak u Partnerstvo za mir može biti jedna od tih reakcija. Ako bi, na primer, Republika Srpska pokušala da se odvoji od BiH, Kosovo bi se osećalo ugroženo i onda bi međunarodna zajednica morala da mu pruži dodatne garancije sigurnosti u regionu.

Članstvo u UN nije preduslov za Partnerstvo za mir

RSE: Ako sam dobro shvatio, nije neophodno da Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka u potpunosti priznaju Kosovo da bi ušlo u Partnerstvo za mir, već samo da ne blokiraju njegovo članstvo u toj asocijaciji. Zašto ove četiri zemlje za sada nisu spremne ni za tu opciju?

Cingel: To je veoma važan momenat. Za ulazak u Partnerstvo za mir nije bitno da li je neka zemlja članica Ujedinjenih nacija. Na taj način se izbegava veto Rusije i Kine u Savetu bezbednosti.

To bi se moglo uraditi na sličan način kao sa odobravanjem Kosovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. U tekstu tog dokumenta je izbegnuto pominjanje pitanja statusa Kosova, njegove državnosti i druga pitanja.

RSE: Da se vratimo na početak intervjua, ako bi Kosovo ušlo u Partnerstvo za mir kako bi to uticalo na političku dinamiku na Zapadnom Balkanu?

Cingel: To bi bio signal Beogradu o promeni stava članica NATO-a. Istovremeno, to bi omogućilo jačanje bezbednosti Kosova, kapacitete za obuku i unapređenje sopstvenih snaga, koje se sada zovu Kosovske bezbednosne snage.

RSE: Međutim, kako bi se to odrazilo politički na dijalog Beograda i Prištine i postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa?

Cingel: Kao što sam rekao, to bi bio jasan signal da svih 30 članica NATO-a imaju isti stav o bezbednosti Kosova i Beograd bi trebalo da to uzme u obzir, te da ne može više da se oslanja na nekoliko članica Severnoatlantske alijanse, koje blokiraju bilo kakvu saradnju sa Kosovom.

Rusija vešto koristi poliitčki ćorsokak na Balkanu

RSE: To bi suzilo manevarski prostor Srbije da, na neki način, “sedi na dve stolice” između EU i Rusije i Kine. Kako bi se to odrazilo na poziciju Moskve i Pekinga koji su sve aktivniji na Zapadnom Balkanu?

Cingel: To je takođe veoma važno pitanje. Pronalaženje rešenja za odnose Beograda i Prištine znatno bi smanjilo uticaj i mešanje Rusije. Naime, zvanična Moskva veoma vešto koristi ovaj sukob jer je Srbija zavisna od nje politički i diplomatski zbog blokade ulaska Kosova u Ujedinjene nacije i ostale međunarodne organizacije koristeći pravo veta.

Ukoliko Srbija i Kosovo postignu neku vrstu sporazuma o normalizaciji, Evropska Unija bi trebalo da brzo reaguje i ponudi im članstvo čime bi se znatno smanjio uticaj Rusije u regionu.

Veza između ukrajinske krize i Balkana

RSE: Kako sadašnja kriza oko Ukrajine može da utiče na stav Grčke, Španije, Rumunije i Slovačke prema kosovskom pitanju. Da li će uvideti da je nužno da promene stav, ili će biti još opreznije smatrajući da ne treba provocirati Rusiju?

Cingel: To je veoma dobro pitanje kako hodati po toj tankoj liniji da se, s jedne strane, ne ode predaleko, a s druge, da se ništa ne učini. Ne znam da li Zapad ima u ovom trenutku kapacitete da se angažuje u rešavanju problema na Balkanu, u situaciji kada se kriza oko Ukrajine sve više zaoštrava.

Međutim, ako Zapad zakaže u Ukrajini, tačnije ako izostane jedinstvena podrška u slučaju eskalacije sukoba, sa disidentskim glasovima, to povećava mogućnost rasta tenzija i na Zapadnom Balkanu. Naime, neki akteri u regiji to mogu protumačiti kao slabost Zapada i pokušaju da ostvare svoje ciljeve, na primer, Republika Srpska.

Dragan Štavljanin

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-cingel-srbija-madjarska-slovacka-kosovo/31691104.html

SLOBODNA VOJVODINA

“SANKCIJE RUSIJI SU NUŽNE” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV: Naš ulazak u Vladu Srbije SMIRIO BI TENZIJE između Beograda i Zagreba

Hoće li Demokratski savez Hrvata u Vojvodini biti deo nove Vlade Srbije, na volji je pobednika izbora. Mi smo svakako spremni da razgovaramo – kaže u intervjuu za “Blic” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV

Published

on

By

Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV. ističe da je DSHV ozbiljno razumela mogućnost da u vlasti učestvuju predstavnici hrvatske zajednice, što je nekoliko puta naveo predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.

– Iskazali smo spremnost da o tome i razgovaramo, no konkretnijih razgovora još uvijek nije bilo – upravo su započeli razgovori o novoj vladi. U međuvremenu smo u javnosti iznosili stavove o našem očekivanju kada je riječ o programskoj profilaciji buduće srbijanske vlade – hoćemo biti dionici u politikama koje će voditi Srbiju u europske integracije, osnaživati vladavinu prava, pridonositi radu nezavisnih institucija, izgrađivati uključujuće politike prema nacionalnim manjinama, omogućiti integriranje pripadnika hrvatske zajednice u srbijansko društvo na ravnopravan način, imati pozitivni pristup normaliziranju i razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Posebno smo zainteresirani za nastavak rješavanja otvorenih pitanja Hrvata u Srbiji – od naše integracije u srbijansko društvo i uključivanja u procese donošenja odluka na svim razinama vlasti, preko uspostave takvih politika suočavanja s prošlošću koje će za posljedicu imati komemoriranje nevinih žrtava Hrvata u Vojvodini 1990-ih, do izgradnje pozitivnih politika priznanja, što uključuje izlazak državnih struktura iz podrške izgradnji tzv. bunjevačke nacije, završno s početkom rada Hrvatskog školskog centra i Drame na hrvatskom pri subotičkom Narodnom kazalištu.

Koja ministarstva bi za vas bila prihvatljiva, gde možete najviše da pružite?

– Kao što sam rekao, još uvijek nije bilo konkretnih razgovora o tome, no načelno smo zainteresirani za ona ministarstva koja pripadaju identitetskim područjima – od kulture i obrazovanja do ljudskih i manjinskih prava te onih koji su vezani uz osiguravanje uvjeta za kvalitetu života – od poljoprivrede i ruralnog razvoja do ekologije i europskih integracija.

Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini
Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini

Kako komentarišete porast tenzija na relaciji Srbija – Hrvatska? I da li bi upravo ulazak DSHV u Vladu smirio tenzije koje su porasle poslednjih nedelja ili meseci?

– Sigurno je da bismo mogli značajno pridonijeti smanjivanju napetosti u odnosima između dviju država. Vidjeli ste koliko i kako tomu na pozitivni način doprinose predstavnici Srba u Hrvatskoj, koji su tamo dio vladajućih struktura na svim razinama vlasti. Njihov se glas na taj način ne samo jače čuje, nego oni mogu utjecati i na kreiranje određenih politika u odnosima između Srbije i Hrvatske i to tako da iste pridonose smanjivanju tenzija. Isključenost predstavnika hrvatske zajednica iz institucija u kojima se raspravlja i donose odluke zacijelo teško može na pozitivni način utjecati na procese o kojima je riječ. Tim prije, jer je pitanje zastupljenosti Hrvata u Srbiji u predstavničkim tijelima obveza Srbije koju je preuzela potpisivanjem međudržavnog sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina s Hrvatskom još 2004. godine i, za razliku od Hrvatske, u Srbiji se ne provodi.

Šta su po vašoj oceni najveći problemi u odnosima dve države?

– Jedan je dio tih problema situiran u povijest – od prilika u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji i supremacije Srba u istima do ustaškog režima u NDH i zločina nad Srbima u to vrijeme. Drugi je vezan uz posljedice rata iz 90-ih – od najosjetljivijeg pitanja potrage za nestalima i odnosa prema učinjenim zločinima, preko granica i sukcesije pa do društvenog položaja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Osim ratne odštete, sve je to navedeno i u Subotičkoj deklaraciji, koju su u lipnju 2016. godine potpisali tadašnja predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i tadašnji predsjednik srbijanske Vlade Aleksandar Vučić. Posebni je problem postojanje različitog razumijevanja i selektivnog interpretiranja spomenutih događaja, s tim je povezano i odsustvo preuzimanja odgovornosti za vlastite pogreške i krivice te manipulacija žrtvama i njihovo instrumentalno vezivanje u dnevno-političke svrhe. Voljeli bismo kada bi politike suočavanja s prošlošću i u Srbiji i u Hrvatskoj imale za posljedice prekid takvih praksi.

Da li bi češćemeđusobne posete

dovele do relaksacije odnosa? I da li je realno da hrvatski premijer ili predsednik dođu uskoro u Beograd? ili da Vučić ode u Zagreb?

– Ne nužno, jer učestalost susreta na vrhu nije garancija za napredovanje u odnosima! Sjetite se posljednjega susreta na najvišoj razini, koji je uslijedio ubrzo nakon dva susreta na vrhu – Grabar Kitarović i Vučić 2016. i 2018, posjeta predsjednika Hrvatskoga sabora Gordana Jandrokovića predsjednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković u travnju 2018. Zar on nije, zbog nasilnog skidanja i gaženja zastave Republike Hrvatske u prostoru Narodne skupštine od strane narodnog zastupnika Vojislava Šešelja, bio povodom daljeg narušavanja odnosa? Čini se kako je daleko važnije da se u vremenu između susreta na vrhu rješavaju, u duhu međusobnog povjerenja i metodom korak po korak, otvorena pitanja i da se šalju intenzivno pozitivne poruke. Kako sada stvari stoje, posjet za koji pitate nije realno da se uskoro dogodi. Pa ipak, Hrvatima u Srbiji bi tako što bilo od velike važnosti, jer bi veliki teret nelagoda i nametnuta krivnja koje podnose zbog, često i ekstremnih, negativnih sadržaja u javnosti bio znatno smanjen.

Vaša stranka je za uvođenje sankcija Rusiji?

– Mislim da je javnosti već poznato da naša stranka – DSHV pripada onom spektru političkih partija koje smatraju da je tako što nužno, ukoliko želimo biti dio politika koje su usklađene s politikama Europske unije i političkog Zapada! Naravno, razlozi su za takav čin daleko dublji i drugačije naravi, a glavni je situiran u područje moralnosti i temeljnih načelna funkcioniranja međunarodnog prava, što je Srbiju nekoliko puta već i opredijelilo u opredjeljivanju u odnosu spram agresije Ruske federacije na Ukrajinu, recimo u Vijeću za ljudska prava Ujedinjenih naroda.

Dali mislite da je inicijativa “Otvoreni Balkan” dobar model udruživanja zemalja u regionu dok sve ne postanu članice Evropske unije?

– Današnja Europa počiva na integracijama. One su dominantni oblik u političkim procesima među državama – disolucijskih procesa u Europi gotovo da ne postoji, tako da se može tvrditi da integracije predstavljaju vrijednost po sebi. Stoga i integracija Srbije u Europsku uniju ne bi trebala imati alternativu! Ostali integracijski procesi, koji su vezani uz mikro regije i malene države, kao što je slučaj za prostor jugoistočne Europe i projekt “Otvoreni Balkan”, dobrodošli su jer rješavaju određene probleme u suradnji i odnosima među državama, a napose su važni ukoliko su u funkciji olakšanja ili ubrzanja europskih integracija tih država.

Nikola Kalabić
Nikola Kalabić

O rehabilitaciji Kalabića

Viši sud u Valjevu doneo je odluku o rehabilitaciji četničkog vođe Nikole Kalabića. Vi ste posle toga zatražili da Skupština ukine Zakon o rehabilitaciji. Da li je to način da sprečimo ubuduće ovakve odluke?

– Trenutačno ne vidim drugi! Nije dobro rješenje da se zbog određenih deficita u sudskim procesima od prije više od pola stoljeća, a njih je zacijelo bilo od strane sudova komunističkih vlasti, netko abolira od zločina koji su, u ne malom obimu, tijekom rata de facto učinjeni, napose od strane onih koji su surađivali s okupacijskim režimima i čiji su ideološki konstrukti utemeljeni na antihumanističkim vrijednostima. Eventualne manjkavosti u procesu dokazivanja krivice za počinjene zločine, ne bi smjele dovoditi i do nijekanja nečije odgovornosti za isto. Jer, netko je morao ubiti Stjepana Filipovića, zar ne? S druge strane, kada se govori o zločinima počinjenim u ratu, nije uvijek riječ samo o neposrednom činjenju zločina i kaznenoj odgovornosti, već imate i posredovanu odgovornost, kao što je politička ili moralna. Zar abolicija Draže Mihailovića i prvostupanjska Nikole Kalabića ne govori onda u prilog činjenici da odgovornih za zločine u Srbiji u Drugom svjetskom ratu nije ni bilo? Ili da, ne daj Bože, zločina nije bilo?

Ivana Mastilović Jurić

izvor: https://www.blic.rs/vesti/politika/sankcije-rusiji-su-nuzne-tomislav-zigmanov-predsednik-dshv-nas-ulazak-u-vladu-srbije/7f2361g

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Delimičan dogovor poljoprivrednika i premijerke, blokade ostaju dok se ne razmotri dogovoreno

Poljoprivrednici su na sastanku sa premijerkom Srbije dogovorili danas da premija za mleko bude 15 dinara, dok cena suncokreta i goriva nije rešena

Published

on

By

Blokade će se nastaviti i traktori će ostati pored puteva, dok pregovarači ne budu preneli svojim saborcima šta se danas dogodilo i dok se ne dogovore međusobno.

Pregovori su trajali skoro devet sati, rekli su oni i naveli da su premijerka i Vlada bili konstruktivni i da će se pregovori nastaviti kad ih opet pozovu u Vladu na sastanak.

Predstavnik poljoprivrednika Mileta Slankamenac rekao je da je premija za mleko rešena za sve kvartale, dok je njegov kolega Jovan Jovanov rekao da se s predstavnicima Vlade nisu našli oko cene suncokreta.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mislimo, jako blizu, ali se nadamo da će sve biti rešeno“, rekao je Jovanov.

Upitan o blokadama, rekao je da će pokušati da nađu dobru volju da se blokade relaksiraju.

Od blokada, kako su poručili, neće odustati, ali su spremni da omoguće prohodnost saobraćaja kao znak „dobre volje“.

Pregovori sa predstavnicima Vlade biće nastavljeni narednih dana.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mi mislimo, jako blizu i nadamo se da će u narednom periodu da to sve bude rešeno“, rekao je novinarima ispred Vlade predstavnik poljoprivrednika iz Pančeva.

Vlada, premijerka, resorni ministar i pomoćnici ministra su tokom celog dana, prema njegovim rečima, bili konstruktivni.

„Gledali su kako god mogu da nam izađu u susret. Mi se samo nadamo da će to u narednom, hajde da kažemo, kratkom periodu da se završi, da se nađemo možda ponovo, i da to bude gotovo“, dodao je on.

Blokade će, prema njegovim rečima, biti nastavljena, ali su poljoprivrednici spremni da pokažu „dobru volju“ i omoguće prohodnost saobraćaja na određeno vreme.

Poljoprivrednici su rekli i da problemi sa kojima se suočavaju nisu od juče, i stoga su apelovali na državu da im ovog puta izađe u susret kako bi se što pre vratili na posao na njivama.

Podsetimo, ratari traže 700 evra po toni suncokreta, dok je poslednja ponuda Vlade bila 533 evra po toni. Od države traže i da se ukinu akcize na gorivo za zemljoradnike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče marže na suncokretovo ulje.

Vlada je prethodno ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza jestivog ulja, kao i da ih policija ne tereti zbog prethodnih protesta i blokada saobraćaja.

„Traktori će ostati pored puta, možda i na putu, dogovorićemo se da li će to biti zatvoreno“, rekao je Jovanov.

Predstavnik poljoprivrednika Miroslav Matković rekao je da nije postignut dogovor o subvencijama i plavom dizelu i izričito rekao da „blokade nastavljaju“.

Nedimović: Razgovori su bili teški, nadam se kompromisu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je sastanak sa poljoprivrednicima trajao devet sati i da je na kratko prekinut jer su poljoprivrednici hteli da obaveste svoje kolege o rezultatima, ali da će biti nastavljen čim predstavnici poljoprivrednika budu spremni.

On je za RTS rekao da će ministri i predstavnici Privredne komore Srbije biti u zgradi vlade cele noći i sutra, sa ciljem da se postigne dogovor.

„Razgovori su bili teški, i mora da se zna da budžet Srbije nije ćup bez dna da može ko koliko hoće da zahvati i da vlada ne može da garantuje cenu poljoprivrednih proizvoda, ali postigli smo saglasnost oko premije za mleko i oko podrške vezano za gorivo“, rekao je Nedimović.

On je istakao da su poljoprivrednicima ponuđene cene bolje nego što dobijaju proizvođači u Hrvatskoj ili Bugarskoj i izrazio nadu da će dogovor bit postignut kao što je postignut sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i da će svi imati sluha za kompromis.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/delimican-dogovor-poljoprivrednika-i-premijerke-blokade-ostaju-dok-se-ne-razmotri-dogovoreno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Blokirani Varadinski most, Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska, čeka se ishod pregovora

Sedmi je dan protesta poljoprivrednika u Novom Sadu

Published

on

By

Trenutno je traktorima blokiran Varadinski most, ceo Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska ulica do Futoške pijace. Ratari čekaju ishod sastanka u Vladi Srbije, koji će početi u 10 časova.

Dodajmo i da su autobusi GSP-a na pojedinim linijama zbog blokada promenili trase. Po izmenjenom režimu saobraćaju linije 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 12, 14, 60, 61, 62, 63, 64 i 69.

Ratare danas očekuju pregovori u Vladi Srbije. Odlučeno je da na sastanak ide pet ratara, a predstavnik onih koji su na protestu u Novom Sadu biće Mile Slankamenac.

Vlada Srbije je saopštila da će se premijerka Ana Brnabić sastati sa predstavnicima poljoprivrednika.

Sastanak je u zgradi Vlade Srbije, danas, 15. avgusta, u 10 časova. 

 Pored poljoprivrednika i premijerke, prisustvovaće mu i proizvođači ulja, predstavnici trgovinskih lanaca, Privredne komore Srbije, kao i ministarstava poljoprivrede i finansija.

Od početka protesta pre sedam dana, ali i pregovora koji traju nedeljama, pa i mesecima unazad, poljoprivrednici su dosta umanjili zahteve i sada se došlo do nekog minimuma koji očekuju od Vlade, a već je usvojen njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza suncokretovog ulja.  

Oni su tako tražili od Vlade Srbije da garantuje minimalnu cenu suncokreta od 700 evra po toni, ali su već spremni da prihvate ponudu od 535 evra po toni plus PDV i da to bude minimala cena. Takođe, trebalo bi da se reguliše i pitanje trgovačke marže na cenu jestivog ulja.  

Očekuju i da se postigne dogovor o sniženju cene goriva za poljoprivrednike i u ranijim razgovorima predstavnici retara su pokazali spremnost da to bude 20 dinara po litri goriva.

Očekuju i da će Vlada prihvatiti da se omogući poljoprivrednicima da na NIS-ovim pumpama u mašine toče gorivo dva puta u toku dana, plus u kanister od 60 litara i da se agro kartice izdaju po ubrzanoj proceduri.  

Već je dogovoreno povećanje premija za mleko sa 10 na 15 dinara u narednom kvartalu, ali zvanično još nije popisano, a dogovoreno je i da MUP neće procesuirati učesnike protesta.  

Tema pregovora su i moratorijumi na poljoprivredne kredite u periodu od 12 meseci i uključivanje predstavnika ratarskih udruženja u radne grupe koje se bave izmenama propisa iz oblasti poljoprivrede.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/314138/FOTO-VIDEO-Blokirani-Varadinski-most-Bulevar-Mihajla-Pupina-i-Jevrejska-ceka-se-ishod-pregovora.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

U koptskoj crkvi u Kairu poginula 41 osoba u požaru

U požaru koji je u nedjelju 14. augusta izbio u koptskoj hrišćanskoj crkvi u glavnom gradu Egipta Kairu poginula je 41 osoba, rekli su crkveni zvaničnici

Published

on

By

Požar je iz nepoznatih razloga izbio u crkvi Abu Sifine u sjeverozapadnoj, radničkoj četvrti glavnog grada Imbaba, rekli su zvaničnici, piše AFP.

Predsjednik Abdel Fattah al-Sisi je na svojoj Facebook stranici izjavio da je “mobilizirao sve državne službe da osiguraju da se sve mjere poduzmu”.

Vatrogasne službe su kasnije saopštile da je požar stavljen pod kontrolu.

Kopti su najveća hrišćanska zajednica na Bliskom istoku, čineći najmanje 10 miliona od 103 miliona stanovnika Egipta.

Manjina je pretrpjela napade i žalila se na diskriminaciju u većinski muslimanskoj sjevernoafričkoj zemlji, najmnogoljudnijoj u arapskom svijetu.

Kopti su pretrpjeli represalije od islamista, posebno nakon što je Sisi svrgnuo bivšeg islamističkog predsjednika Mohameda Morsija 2013. godine, sa spaljenim crkvama, školama i domovima.

Sisi, prvi egipatski predsjednik koji svake godine prisustvuje koptskoj božićnoj misi, nedavno je prvi put u istoriji imenovao koptskog sudiju na čelo Ustavnog suda.

Egipat je pretrpio nekoliko smrtonosnih požara posljednjih godina.

U martu 2021. najmanje 20 ljudi je poginulo u požaru u tekstilnoj fabrici u istočnom predgrađu Kaira.

U 2020. godini dva požara u bolnici odnijela su živote 14 pacijenata oboljelih od COVID-19.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kairo-koptska-crkva-pozar/31987328.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Osiguravajuće kuće podigle polise osiguranja u proseku za oko 22 odsto: NBS smatra tu odluku štetnom i nepotrebnom

Odluka osiguravajućih kuća da od ovog meseca podignu polise osiguranja u proseku za oko 22 odsto neprijatno je iznenadila vozače, izazvala negativne komentare stručne javnosti ali i osudu Narodne banke Srbije

Published

on

By

Obrazlažući odluku o poskupljenju te usluge nadležni u Udruženju osiguravača Srbije su naveli da je cena poslednji put promenjena 1. jula 2014. godine i da će ako je pre poskupljenja bila 10 hiljada dinara, sada koštati oko 12 hiljada dinara, dok cena tehničkog pregleda i visina taksi koje se plaćaju prilikom registracije vozila ostaju nepromenjeni.

U izjavi za N1 generalni sekreta Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović naveo je da je osnovni razlog za poskupljenje polise osiguranja od autoodgovornosti skok cena rezervnih delova, za koji kaže da je uslovljen inflacijom na svetskom nivou.

– Tu je i rast cena usluga transporta i procene štete, a značajna stavka koja je uticala na poskupljenje su i više cene radnog časa u servisima jer su cene kod nas dostigle one koje su aktuelne u najrazvijenijim evropskim državama – kazao je Jovanović.

Obrazlažući nove cene polise osiguranja od autoodgovornosti, on je podsetio i na odluku saveta Biroa zelene karte da sve zemlje članice, uključujući i Srbiju, od 1. januara 2021. preuzmu plaćanje za sve štete pričinjene vozilima registrovanim u zemlji i do tri meseca po isteku registracije.

– Do izmene propisa garancija je važila do momenta dok je vozilo registrovano. To će dovesti do radikalnog skoka broja i iznosa šteta sa međunarodnim elementom. Te štete pašće direktno na teret Udruženja osiguravača Srbije koje obavlja funkciju biroa zelene karte, odnosno posredno na domaće osiguravače koji učestvuju u finansiranju – istakao je Jovanović.

Na odluku osiguravajućih kuća je pak reagovala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je izjavila da je podizanje cene obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, urađeno bez konsultacije sa regulatorom, odnosno NBS, što je ocenila kao nedopustivo i naglasila da centralna banka takvu odluku ne bi odobrila.

– To što je urađeno je nedopustivo, jer utiče na inflaciju. Reč je o obaveznom osiguranju i nije se moglo bez regulatora ići u takvu odluku, a mi je svakako ne bi odobrili, jer po našim podacima, postoji dovoljnost te premije i dovoljno mogućnosti da se isplaćuju štete i nije bilo potrebe da se za tim posegne – kazala je guvernerka Tabaković.

Na pitanje novinara da li će NBS nešto uraditi po tom puitanju i da li će se cena premije vratiti na stari nivo, ona je kazala da „po običaju u NBS prvo uradimo, pa onda saopštavamo“ i nije iznosila detalje.

„Vara se ko misli da će NBS to ćutke da posmatra“, kazala je Tabaković.

Guvernerka je istakla da učešće cene tog osiguranja u inflaciji nije beznačajno.

– Obavezno osiguranje korisnika motornih vozila od štete pričinjene trećim licima imalo je cenu od 10.742 dinara da bi se povećalo 22 odsto. Učešće ove usluge u indeksu potrošačkih cena je 0,67 i ako je povećanje te cene od 22 odsto, to ukupnu inflaciju podiže za 0,13 procentnih poena, a baznu inflaciju, koja je u Srbiji najniža, podiže za 0,30 procentnih poena – rekla je Jorgovanka Tabaković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić ističe da osiguravajuće kuće nisu smele da donesu odluku o povećanju cena polisa osiguranja s obzirom da je predviđeno da se ona ne može doneti bez saglasnosti Narodne banke Srbije.

– U ovom slučaju osiguravači nisu konsultovali NBS u vezi sa poskupljenjem, čime su prekršena važeća pravila te kritika koju je guvernerka iznela na njihov račun u konkretnom slučaju u potpunosti opravdana. Očekujem da će nadležni, odnosno Narodna banka Srbije povući adekvatan potez povodom ove situacije, to jest, da će biti urađeno isti ono što je usledilo nakon odluke banaka o poskupljenju niza usluga, a to je da odluka o podizanju polisa osiguranja budu ukinuta – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trenutak u kome se nalaze građani usled dejstava ekonomske krize uopšte nije pogodan za podizanje polisa osiguranja niti da za takav potez uopšte ime razloga.

– Osiguravajuće kuće dobro zarađuju a to je slučaj i sada kada se nalazimo u krizi. Takođe, potrebno je konstatovati i da nivo usluge osiguravača u Srbiji ni približno nisu na onom nivou kakav je prisutan u razvijenim zemljama. U slučaju štete tamo će ona biti procenjena na realnim osnovama i biće isplaćena stoprocentno. U Srbiji je pak taj procenat uvek simboličan i na štetu korisnika. Stoga smatram da NBS ne treba samo da se pozabavi nepotrebnim podizanjem polisa osiguranja bez konsultovanja sa njom nego da sagleda i druge segmente poslovanja osiguravajućih kuća i da vidi da li one svoje usluge obavljaju na adekvatan način u korist svojih korisnika – kaže profesor Savić.

I ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je odluka osiguravača da podignu polise osiguranja nepravilan potez koji nikako nije smeo da se sprovede bez saglasnosti Narodne banke Srbije.

– S obzirom da je reč o obaveznom osiguranju sasvim je logično a i predviđeno je da tako bude te odluke odobrava Narodna banka Srbije. Veoma je ružno što umesto da se procedura ispoštovala sada imamo situaciju u kojoj su osiguravači samoinicijativno povećali cene polisa a nakon toga je usledila reakcija guvrnerke koja to osuđuje. Sve to je ispalo veoma ružno a predstavlja i pokazatelj da instrumenti regulative u Srbiji u stvari u praksi i ne postoje – kaže naš sagovornik.

Kontaktirali smo i Zorana Ćirića, stručnog saradnika za marketing i odnose sa javnošću u Udruženju osiguravača Srbije, kako bismo saznali kako osiguravači reaguju na ono što je izrekla guvernerka Jorgovanka Tabaković međutim on nam je kazao da se trenutno nalazi u inostranstvu i da ne može da bilo šta komentariše tim povodom dok se ne vrati u zemlju.

G.Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/osiguravajuce-kuce-podigle-polise-osiguranja-u-proseku-za-oko-22-odsto-nbs-smatra-tu-odluku-stetnom-i-nepotrebnom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suša ugrožava proizvodnju struje: Hidroelektrane rade na minimumu, vodostaj kod Đerdapa samo jednom za ceo vek bio niži

Sve protočne hidroelektrane koje se nalaze na Dunavu, Drini i Limu rade na takozvanom režimu biološkog minimuma i ispuštaju samo minimalan nivo koji je u skladu sa vodoprivrednim propisima, a time proizvode i minimalnu količinu električne energije

Published

on

By

Sve protočne hidroelektrane koje se nalaze na Dunavu, Drini i Limu rade na takozvanom režimu biološkog minimuma i ispuštaju samo minimalan nivo koji je u skladu sa vodoprivrednim propisima, a time proizvode i minimalnu količinu električne energije, izjavio je za Euronews Srbija Miodrag Vulić, direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u “Elektroprivredi Srbije”. On je rekao da je od početka godine proizvodnja struje iz hidroelektrana u Srbiji manja za oko 28 odsto u odnosu na prošlu godinu.

“Hidorelektrane utiču sa 30 odsto ukupne proizvodnje struje u portfoliju EPS-a. Sav taj nedostatak koji je izazvan ovom sušom, a to je na dnevnom nivou između 9 i 10 gigavat časova “Elektroprivreda Srbije” mora da nadomesti, što se radi pretežno uvozom električne energije”, rekao je Vulić. 

On je rekao da je situacija na HE Đerdap i na Drimsko-limskoj HE  teška i istakao da HE “Đerdap” proživljava istorijske minimume u količini vode koja protiče na profilu elektrane.

“Mi imamo hidrološke nizove koje koristimo i poslednjih nekoliko nedelja verovatnoća dotoka na Dunavu je oko 99 odsto. To u prevodu znači da je u poslednjih 100 godina samo jedan put bio niži vodostaj nego što je u prethodnih nekoliko nedelja. Eto, takva je suša”, rekao je  direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u EPS.

 

Udar na elektroenergetski sistem je i nizak vodostaj Dunava, jer je otežan prolaz za barže koje prevoze ugalj. Vulić kaže da barže koje su trebale da krenu iz Bugarske i Rumunije idu sa značajno smanjenim kapacitetom zbog smanjenog vodostaja i to zbog dva razloga.

“Na Dunavu je smanjena frekvencija saobraćaja, jer je manja količian vode u koritu, a drugi je što se barže ne mogu maksimalno opteretiti sa količinom uglja koju mogu da ponesu, nego sa nekom smanjenom količinom, da ne bi imale problema u toku plovidbe, odnosno da ne mogu da se nasuču”, objasnio je Vulić.

On je napomenuo da bi, pored hidroelektrana suša mogla uticati i na termoelektrane, jer sve koriste rashladnu vodu u svojim sistemima za održavanje tehnoloških procesa.

“One koje su blizu reka imaju tu blagodet da mogu da koriste konkretno vodu iz Save i Dunava, to su TE u Obrenovcu i Kostolcu, u sistemu rashlađivanja. Za sada još nemamo problema, voda još nije došla do tako niskog nivoa koji bi mogao da predstavlja problem”, rekao je Vulić.

 

Dodao je da postoje dva izazova kada su u pitanju teromelektrane,  nizak nivo vode i to što ta voda ima relativno visoku temperaturu, pa osim na ekologiju i živi svet u vodi negativno utiče i na rashlađivanje termoelektrana.

“Posebno mogu da imaju probleme u komšiluku, susedne elektroprivrede, koje imaju nuklearne elektrane, jer je u tehnološkom procesu rashlađivanja i njima potrebna voda. Tu pre svega mislim na Pakš u Mađarskoj, Černu vodu u Rumuniji i Kozloduj u Bugarskoj, koji koriste vodu iz Dunava za rashlađivanje i ako bude nekih problema sa hidrologijom, to će se za početak odraziti na smanjenu proizvodnju tih nuklearnih elektrana”, naveo je Vulić.

 

On je rekao da je teško je predvideti šta će se u budućnosti dešavati po pitanju hidroloških i meteoroloških uslova, ali da smatra da se do kraja avgusta ništa bitnije neće promeniti sa hidrologijom.

Dodatni problem bi mogao da bude što je septembar po višegodišnjem proseku spada u anjsunije mesece u godini, sa najmanjom hidrologijom. Mi bismo sada bili srećni kada bismo došli na nivo višegodišnjeg proseka. Danas je na Dunavu dotok ispod 2.000 kubika, a višegodišnji prosek je 4.100 kubika za avgust što znači da je proizvodnja na Dunavu upola manja u odnosu na veki višegodišnji prosek”, obajsnio je Vulić.

Kovačević: Pet problematičnih tačaka na Dunavu

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Veljko Kovačević rekao je za Euronews Srbija da je poslednjih nedelja bilo pet problematičnih tačaka na Dunavu, da su za Mohovo, Futog i Bešku probleme rešili tako što su onaj idealno projektovani plovni put širine 180 metara suzili na od 100 do 110 metara širine plovnog puta i naglasio da to ne predstavlja značajnije ograničenje, jer omogućava nesmetanu dvosmernu plovidbu.

“Dva najproblematičnija mesta koja smo imali na Dunavu su Arankina ada i Čortanovci. Tu je došlo do smanjenja gaza u jednom trenutku na 1,8 metara. Brodovi nisu mogli pod punim opterećenjem da prolaze te sektore. Tamo je odmah upućena mehanizacija i radovi su u toku, a već u ovom trenutku smo povećali gaz na 2,2 metra u oba sektora. Očekujemo da ćemo kod Čortanovaca već za dve nedelje, čak i pri ovako izrazito niskom vodostaju, koji ide i na 50 do 60 santimetara ispod takozvanog niskog plovidbenog nivoa,moći da garantujemo 2,5 metra dubine plovnog puta”, rekao je Kovačević.

On je rekao da je teško proceniti eventualnu štetu, jer je u plovidbi izuzetno izražen faktor insotranosti, ali da u Srbiji brodarstvo i industrija ne generišu gubitke zbog srpskog dela Dunava i Save koji su prohodni, već generišu gubitke zbog problema i uzvodno i nizvodno.

“Na Savi nema problema do Šapca, a to nam je zbog snabdevanja TENT-a najvažnije. Na Baričkoj adi smo imali samo preventivne radove, ali brodovi sa ugljem mogu nesmetano da plove. Tisa je morfološki izuzetna reka i na njoj nema problema”, kazao je Kovačević.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/58662/susa-ugrozava-proizvodnju-struje-hidroelektrane-rade-na-minimumu-vodostaj-kod-derdapa-samo-jednom-za-ceo-vek-bio-nizi/vest

Continue Reading

Trending