Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

“Šteta kakvu nauka do sad nije videla”: Toplotni talas hara Evropom, zabrinjavajuća upozorenja klimatologa

Toplotni talas koji je prošle nedelje zahvatio skoro celu Evropu doneo je rekordne temperature u nekoliko zemalja, ali i požare koji su se širili od Portugala pa sve do Grčke

Published

on

Toplotni talas koji je prošle nedelje zahvatio skoro celu Evropu doneo je rekordne temperature u nekoliko zemalja, ali i požare koji su se širili od Portugala pa sve do Grčke. U Velikoj Britaniji živa je prvi put prešla 40 stepeni Celzijusovih, a i u Nemačkoj je zabeležen najtopliji dan u godini. Međutim, beleženi su i smrtni slučajevi usled posledica ekstremnih vrućina, a s obzirom na to da klimatolozi upozoravaju da će ovakvi talasi da budu češći, jedno pitanje koje se nameće je i da li je Evropa spremna?

“Ovakvi toplotni talasi biće sve češći u narednim decenijama. Negativan trend klime će se nastaviti, barem do 2060-ih, nezavisno od našeg uspeha u naporima za ublažavanje klimatskih promena. Udaljavamo se od blaže, normalne klime. I ako budemo uspešni u zaštiti, ovaj trend bi mogao da se prekine tek 2060-ih”, rekao je Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija.

I klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava za Euronews Srbija da ukoliko u naredne tri do četiri godine ne uradimo nešto po ovom pitanju posledice oko poremećaja ravnoteže klime, globalno, biće vrlo uočljive. On objašnjava da su nam predstojeće godine važne kako bi, ukoliko radimo kako treba, videli neke konkrente pomake na bolje. 

Ipak, da je Evropa zapravo zasad nespremna na ovakve promene i na ovakve toplotne talase pokazalo se kada su se prošle nedelje požari masovno proširili u Francuskoj, Španiji, Grčkoj i Portugalu. Umesto da rasporedi dodatne avione za gašenje požara, u Evropskoj uniji vodili su se razgovori o njihovoj kupovini.

Mark Parington, viši naučnik odeljenja Kopernikus pri Evropskom centru za meteorološka istraživanja, rekao je za Euronews da države koje su trenutno pod toplotnim talasom trpe štetu višednevnih šumskih požara, koji su, kako kaže, nadmašili sve što je nauka do sada videla.

I ne samo to, da Evropa ima još mnogo posla kako bi se prilagodila novoj klimi moglo se videti i na uticaju ovog toplotnog talasa na privredu jer su se i energetska, transportna i tehnološka infrastruktura borile da funkcionišu na temperaturama višim od 40 stepeni.

Kako piše Politiko, na najvišem nivou, evropske vlade jednostavno ne uspevaju da adekvatno planiraju šta raditi sa toplijom planetom. Sve zemlje EU su razvile nacionalne planove o tome kako će se nositi sa klimatskim promenama, ali oni su često slabo razrađeni i nedovoljno finansirani. Prema zakonu EU, od svake zemlje članice se traži da prijavi koliko troši na takozvano “prilagođavanje klimi” – ukupno i po sektorima, a analiza Politika o njihovom izveštavanju  pokazuje da 20 od 27 članice daje ograničene ili čak nikakve detalje o svojim planovima potrošnje.

Oni to jednostavno nemaju”, rekao je Voter Venevil, stručnjak za prilagođavanje klimatskim promenama u Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).

“Ovo nije poslednji toplotni talas”

Vikend za nama obeležile su tropske temperature a živa u termometru u subotu, na nekim mestima i u Srbiji, bila je iznad 40 stepeni Celzijusa. Meteorolozi i za naredne dane najavljuju visoke temperature i to počev već od danas. 

Đurđević kaže u razgovoru za Euronews Srbija da ovo nije poslednji toplotni talas, da će svakako biti povremenih zahlađenja, ali da ćemo do kraja leta ostati u ovom toplotnom režimu.

“Ovaj talas traje prilično dugo, imaćemo blagi pad temeprature sada u sredu, a onda i u nedelju kada nam stiže još jedno ozbiljnije zahlađenje. Tada ćemo možda imati i nekoliko dana prijatnijeg vremena. Međutim, nakon toga nas ponovo očekuju visoke temperature koje će biti preko 40 stepeni. To znači da do kraja leta ostajemo u ovom toplom režimu sa temperaturama koje su iznad proseka”, kaže on.

Dodaje da uprkos tome što su se ovih dana beležile izuzetno visoke temperature, to ne znači da se ova godina po vrelini razlikuje od prethodnih, tačnije da je nešto toplija.

“Mi smo u režimu bliskom rekordu po pitanju visokih temperatura, ali nismo ga još uvek oborili. Najveća ikada izmerena maksimalna temperatura u Srbiji bila 44,9 stepeni i to u julu 2007. godine u Smederevskoj Palanci. Inače je jul tipičan za te visoke temperature, tako da ove godine nismo probili ni jedan rekord. Međutim, svakako smo zabeležili temperature koje su značajno iznad proseka. Na primer tako je bilo u subotu. Inače je vreme ovih dana za 12 stepeni bilo toplije nego što se očekivalo”, kaže Đurđević.

On kaže i da ukoliko u naredne tri do četiri godine ne uradimo nešto po ovom pitanju posledice oko poremećaja ravnoteže klime biće vrlo uočljive.

“Naš zadatak je da proizvodnju energije prebacimo sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Umesto da pravimo energiju iz uglja, nafte i gasa treba da je pravimo iz vetra, sunca i hidropotencijala iz vode. To treba da se uradi globalno, a to je vrlo komplikovano. Trenutni trendovi pokazuju da se vide neki pomaci, ali je daleko to od onog što nam je potrebno. Imamo rok od tri do četiri godine, da vidimo da li ima zaokretanja. Naravno, ne može sve da se promeni za tako kratko vreme, ali bar u tom vremenskom rasponu možemo da vidimo da je nešto počelo da se menja”, objašnjava on.

Kaže da ukoliko uspemo da do 2050. godine zamenimo globalni energetski sistem i da pravimo svoju energiju iz obnovljivih izvora, onda postoji šansa da će proces globalnog zagrevanja da se zaustavi na granici od dva stepena.

“Trenutno je topije za jedan stepen, ali u narednim godinama može da probije i za još jedan. Ukoliko do toga dođe, na neki način ti ekstremi u vidu suša, poplava i visokih temperatura mogli bi da budu duplo češći i intezivniji. Malo je vremena nam je ostalo”, dodaje.

Odgovor na katastrofu

Toplotni talasi su, inače, najsmrtonosnije prirodne katastrofe u Evropi, a u poslednje četiri decenije, između 76.000 i 128.000 ljudi je umrlo tokom ekstremnih temperatura, pokazuju podaci EEA. Najveći broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom tokom poslednjih decenija zabeležen je ne u tipično toploj Španiji ili Italiji, već u Nemačkoj, naglašavajući tako ulogu koju imaju lokalne politike u nivou pripreme.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, manje od polovine od 27 članica EU ima akcione planove za upravljanje zdravstvenim uticajima ekstremnih vrućina, a od onih koje to rade, više od polovine je nedovoljno finansirano.

“Nesklad između nivoa opasnosti i tempa akcije je skandal. Ne znamo kada dolazi sledeća velika stvar i nismo spremni”, rekao je Martin Herman, lekar iz Minhena i predsednik Nemačke alijanse za zaštitu klime i zdravlje.

Neke zemlje su počele da preduzimaju mere nakon smrtonosnog toplotnog talasa 2003. Francuska je tako usvojila takozvani plan za bolje upozoravanje i zaštitu stanovika, mnoge njene opštinske vlasti su takođe registrovale svoje najugroženije građane kako bi mogli da stupe u kontakt sa zdravstvenim ustanovama kada se približi talas vrućine.

Marten van Alst, direktor centra za klimu pri Crvenom krstu i član savetodavnog odbora za klimatske promene pri EU, kaže da su takve politike značajno redukovale stopu smrtnosti, ali nivoi pripremljenosti se veoma razlikuju.

 

Pet godina nakon što je nemačko ministarstvo životne sredine pozvalo na lokalne akcione planove, anketa sprovedena na 300 nemačkih okružnih vlasti koju je sproveo list Die Zeiz otkrila je da 80 odsto njih nije imalo nikakav protokol. Zemlja takođe nije spremna da se uhvati u koštac sa šumskim požarima i razmerom kojom sada zahvataju ogromne površine zemlje. Samo u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalija za četiri dana izbilo je 11 požara.

Kako navodi Politiko, čak i dok jure ka zapaljenim poljima i šumama, vatrogasci se bore sa zamršenom birokratskom mrežom, rekao je Ulrih Kimolino iz Nemačke vatrogasne asocijacije. Lideri brigada moraju da zatraže helikoptere za gašenje požara od lokalnog komandnog centra, koji mora da pita regionalnu vladu, koja onda mora da pita savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, koje zatim proverava da li su regionalni ili savezni policijski ili vojni piloti dostupni za letenje.

U najboljem slučaju ovaj proces traje jedan do dva sata, rekao je Kimolino nemačkim medijima. Ali neke države takođe zahtevaju da se obrasci popune – sve dok se požar širi – što znači da odobrenje može potrajati nekoliko sati. Uporedite ovo sa Grčkom, gde su vlasti na primer prošle nedelje dopremile 15 letelica za borbu protiv požara u regionu Atine u roku od 26 minuta, pisao je Katimerini.

A podsticanje zemalja na prilagođavanje višim temperaturama ima i ekonomski aspekt. U mnogim delovima Evrope zbog toplotnog talasa infrastruktura je otkazala zbog visokih temperatura. U Londonu je aerodrom Luton morao obustavi letove jer je zbog vrućine oštećena pista. Veliki deo železničkog sistema u Velikoj Britaniji je zatvoren, u Amsterdamu se pribeglo prskanju vodom mostova kako bi bili održani u funkciji, dok su u Italiji auto-put i železničke linije koje povezuju Trst sa ostatkom zemlje morale da budu zatorene jer su šumski požari zatvorili područje. U Francuskoj i Belgiji nuklearne elektrane su obustavile ili usporile rad jer je rashladna voda postala previše topla. 

 

Ipak, prilagođavanje infrastrukture kako bi ona postala otpornija na toplotu koštaće mnogo. Većina, na primer, severnih evropskih zemalja, izgrađena je da zadrži, a ne da izbaci toplotu, pa oni ni nemaju jedinice za klimatizaciju, što znači da će njihovo povećanje otpornosti na toploti zahtevati masovno renoviranje. 

A kako navodi Politiko, konačna granica pripreme za topliju planetu je u glavama Evropljana jer čak i dok su meteorološke agencije izdavale sve glasnija upozorenja po život koji predstavlja rekordna vrućina, mnogi su spakovali svoje roštilje i losione za telo i krenuli na izlete.

Euronews Srbija , Politico

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/56843/steta-kakvu-nauka-do-sad-nije-videla-toplotni-talas-hara-evropom-zabrinjavajuca-upozorenja-klimatologa/vest

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending