Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je NATO danas, šta će biti sutra?

Dok zapadni saveznici smatraju da je proces proširenja NATO-a ‘prirodni proces koji pridonosi miru i sigurnosti u Evropi’, ruska strana je uvjerena u suprotno.

Published

on

Početkom ovog mjeseca navršilo se 72 godine od potpisivanja vašingtonskog Ugovora o osnivanju Sjevernoatlantske sporazumne organizacije (North Atlantic Treaty Organisation).

Zbog mjesta potpisivanja i uloge koju ima, zasluge za stvaranje NATO-a se u javnosti najčešće pripisuju Sjedinjenim Američkim Državama. Ali formalni korijeni danas najmoćnijeg vojnopolitičkog saveza nisu američki.

Niz dramatičnih političkih događaja između 1947. i 1949. godine koje je izazvala sovjetska militarna politika ozarena pobjedničkim uspjesima protiv fašizma – od otvorenih prijetnji suverenitetu Norveške, Grčke i Turske, preko državnog udara u Čeholsovačkoj, pa do sovjetske blokade saobraćajne infrastrukture prema zapadnom dijelu Berlina – podstakli su neke evropske zemlje na stvaranje mehanizma kolektivne odbrane bojeći se upravo svog “ratobornog saveznika iz Drugog svjetskog rata”. U martu 1948. godine Belgija, Nizozemska i Luksemburg (zemlje Beneluksa) te Francuska i Velika Britanija potpisale su Briselski sporazum “o stvaranju zajedničkog odbrambenog sistema i jačanju saradnje u borbi protiv ideoloških, političkih i vojnih prijetnji”.

Politika ‘otvorenih vrata’

Briselski sporazum je tako postao prvi korak u poslijeratnoj rekonstrukciji zapadnoevropske sigurnosne politike kroz osnivanje Zapadnoevropske odbrambene unije kojoj su se ubrzo pridružile Norveška, Danska, Island, Italija i Portugal. Na inicijativu potpisnica Briselskog sporazuma, ponuda je upućena i Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Po okončanju pregovora, u aprilu 1949. godine potpisan je Vašingtonski sporazum o stvaranju jedinstvenog sjevernoatlantskog sigurnosnog kišobrana temeljenog na partnerstvu i solidarnosti dvanaest tadašnjih osnivača NATO-a.

Kroz sedam proširenja između 1952. i 2020. godine, NATO-u je pristupilo 18 evropskih država, posljednja Sjeverna Makedonija kao 30. članica Saveza.

Politika “otvorenih vrata” jedna je od temeljnih politika Saveza. Svaka evropska država koja može doprinijeti kolektivnoj sigurnosti i zajednički prihvaćenim načelima, može zatražiti prijem u stalno članstvo ove vojnopolitičke organizacije.

Među zemljama koje su trenutno u NATO-voj čekaonici za stalno članstvo su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Ukrajina. Svaka od ovih zemalja je geopolitički delikatna i svaka ima geostratešku težinu za sve glavne suparnike. Svaka na svoj način doprinosi i trenutnom usijanju zapadno-ruskih odnosa koji nisu bili klimaviji od već spomenute “berlinske blokade” čiji je krajnji smisao i bio upravo sovjetsko preuzimanje kontrole nad Zapadnim Berlinom, koji je po okončanju Drugog svjetskog rata bio pod patronatom zapadnih saveznika.

Dok za NATO i potencijalne članice ovog vojnopolitičkog saveza politika “otvorenih vrata” predstavlja strateško opredjeljenje, za Rusiju je to bio i ostao kamen spoticanja i alibi za agresvno djelovanje prema susjedima i ostalim državama čije su vizije sigurnosti i ekonomskog razvoja okrenute Zapadu.

Bosna, Gruzija, Ukrajina…

Saveznička politika “otvorenih vrata” kroz koja su zapadne vojne trupe stigle i do granica s Rusijom, oduvijek je izazivala tenzije između Istoka i Zapada. Što je za zapadne saveznike “prirodno pravo svake države da bira svoj put”, za Moskvu je bio “udar na rusku sigurnost i njene saveznike”.

Ogorčenje Moskve traje duže od dvadeset godina, još od 1999. kada su u paketu u NATO primljene Poljska, Češka i Mađarska. Samo pet godina kasnije NATO kišobran je razapet i nad još četiri zemlje istočne i centralne Evrope (Bugarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) i tri bivše članice Sovjetskog Saveza (Estonija, Latvija i Litvanija). Pet godina kasnije uslijedio je prijem i prvih balkanskih zemalja: Albanije i Hrvatske (2009.), Crne Gore (2017.) i Sjeverne Makedonije prošle godine. Sa aspekta geopolitike, dakle, ne postoje male i velike države, postoje samo geostrateški interesi.

Ništa manju ogorčenost Rusije ne izaziva ni sadašnji kakav-takav napredak Bosne i Hercegovine, Gruzije i Ukrajine u procesu pristupanja sjevernoatlantskom Savezu. Prva s ove liste izaziva sve vidljiviju nervozu Kremlja, koja je nedavno prerasla i u otvorene diplomatske prijetnje ruskog ambasadora u Sarajevu. Bivše sovjetske bratske republike, Gruzija i Ukrajina, trn su u oku ruske vanjske i sigurnosne politike zbog kojih se Moskva sprema za najgore scenarije. Sada pogotovo kada je, nakon narušavanja ukrajinskog suvereniteta od strane Rusije na Krimu i Donjeckom industrijskom bazenu (Donbas) na istoku zemlje, Ukrajina otvoreno zatražila američku vojnu zaštitu, finansijsku pomoć Evropske unije i ubrzavanje prijema u NATO.

Dok zapadni saveznici smatraju da je proces proširenja NATO-a “prirodni proces koji pridonosi miru i sigurnosti u Evropi”, ruska strana je uvjerena u suprotno i preduzima sve kako bi se taj proces zaustavio.

Iako je pred svakom od zemalja koje žele u NATO dug i težak put implementacije širokog raspona političkih, ekonomskih i sigurnosnih reformi, perspektiva članstva sve tri navedene zemlje je trenutno podjednako i izvjesna i upitna.

Ko gradi, a ko ruši globalni poredak?

Ne ulazeći u detalje paradoksalnih okolnosti koje su nekadašnje saveznike u svjetskim ratovima dovele ponovo u predvorje hladnog rata, jasno je da zapadne zemlje problem vide u “ekspanzionističkoj politici Rusije” i njenoj “prosovjetskoj metodologiji rješavanja sporova”. S ruske strane se, međutim, problem vidi u američkom strahu od multipolarizma i nespremnosti Zapada da Kinu, Rusiju i druge ekonomski ili vojno rastuće zemlje kao što su Japan, Indija, Tuska, Iran i Sjeverna Koreja – prihvate kao neminovnost novog svjetskog poretka i da se, shodno tome, prema njima odnose s poštovanjem i uvažavanjem obostranih interesa. Bez toga nema konstruktivnog dijaloga, smatra Moskva.

Kada je stvaran prije 72 godine, uloga NATO-a je bila garantiranje mira i sigurnosti u Evropi i transatlantska solidarnost kakva je prvi put demonstrirana nakon terorističkih napada u Americi 2001. godine.

Formalno, strategija Saveza se i dalje zasniva na prevenciji rata i uzajamnoj odbrani od agresije u skladu s članom 5. Vašingtonskog sporazuma po kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na cijeli Savez. Natov početni pristup sigurnosti dopunjen je Strateškim konceptom (Strategic Concept) iz 1999. godine u kojem se, uz nezaobilaznu odbrambenu dimenziju Saveza, veliki značaj daje i ekonomskim, političkim i društvenim aspektima, te zaštiti okoliša.

I Strategijom razvoja NATO-a iz 2010. godine “temeljnim zadacima Saveza” označeni su kolektivna odbrana, upravljanje krizama (od Bosne i Hercegovine i Kosova, do Afganistana, Libije do Roga Afrike), te “kooperativna sigurnost, imajući u vidu da terorizam, krijumčarenje oružja za masovno uništenje, piratstvo i kibernetičko ratovanje ne poznaju granice”.

Ko gradi, a ko ruši globalni poredak, pitanje je svih pitanja, imajući u vidu da sve stručne procjene govore da u eventualnom ratnom okršaju između zapadnih saveznika i njihovih suparnika konvencionalno oružje, ma koliko bilo savremeno i brojno, neće biti dovoljno za slamanje protivnika. Hoće li, i ko bi prvi mogao potegniti obarač nuklearnog oružja? Hoće li, i ko, to spriječiti.

Nije daleko 14. juni za kada je zakazan prvi samit NATO saveznika od početka pandemije korona virusa na kojem će uživo sudjelovati i američki predsjednik. Tih je dana planiran i EU-američki samit. Pred zapadnim liderima je da utvrde strategiju za narednih deset godina “kako bi se što uspješnije nosili s izazovima današnjice i sutrašnjice”. Za generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga glavni izazovi su “agresivni postupci Rusije, ekonomski i vojni uspon Kine, opasnosti od terorizma, kibernetički rat, ekspanzija remetilačkih tehnologija i utjecaj klimatskih promjena na sigurnost zapadnih saveznika”.

Hoće li se za nepuna dva mjeseca išta promijeniti nabolje?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Autor: Zekerijah Smajić –  AL JAZEERA

SLOBODNA VOJVODINA

Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan bez struje

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Published

on

By

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Mreže tri bivše sovjetske republike su međusobno povezane, kao i sa Rusijom, radi pokrivanja neočekivanih nestašica, ali je dalekovod u Kazahstanu isključen zbog “iznenadne nestabilnosti”.

Vlasti u Uzbekistanu i Kirgistanu saopštile su da ponovo pokreću elektrane posle vanrednog prekida rada, ali da privremeno neće biti povezane sa dalekovodom u Kazahstanu, javlja Rojters.

FoNet

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kazahstan-uzbekistan-i-kirgistan-bez-stuje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radoslav Milojičić Kena izabran za predsednika Srpske levice, izlaze na izbore u aprilu

Published

on

By

Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Radoslav Milojičić – Kena izabran je za predsednika stranke Srpska levica, a plan je i da izadju na aprilske izbore.

Kako piše Blic, Komunistička partija, čiji je predsednik bio Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, promenila je na kongresu održanom prethodnog vikenda naziv u Srpska levica, a potom je za predsednika predložen i izabran Milojičić.

„Postojimo tek nekoliko dana, mlada smo stranka. Ideja je da se uključi što veći broj mladih ljudi, nova generacija političara, na čemu već dugo isisistiram i da izadjemo na izbore za dva meseca“, izjavio je Milojičić.

Kako je naveo, cilj im je „podizanje ozbiljne organizacije koja trenutno ne postoji unutar cele opozicije“.

„Mi to znamo da radimo operativno i pokušaćemo da damo doprinos rušenju režima“, rekao je Milojičić.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šućurović:Poljoprivrednicima treba jeftinije mineralno đubrivo a ne krediti

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je najava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će poljoprivrednicima biti obezbeđeni beskamatni krediti za nabavku mineralnog đubriva samo zamazivanje očiju, jer je jasno da će, pre ili kasnije, krediti morati biti otplaćeni.

Poljoprivrednici već duže vreme upozoravaju na nestašicu mineralnog đubriva i  veoma visoku cenu robe koja je dostupna na tržištu. Na taj način se u pitanje dovodi normalna realizacija procesa prolećnog prihranjivanja useva.
LSV primećuje da je čudno što ministar Nedimović tvrdi da nam poljoprivreda proživljava „zlatno doba“, a da sa druge strane nudi kredite. Ako poljoprivreda cveta, valjda su onda i poljoprivrednici platežno sposobni za primarnu proizvodnju.
Sa druge strane, veoma je cinično relativizovanje visokih cena mineralnih đubriva, time što se navodi da je cena žitarica na berzi, takođe, povećana. Te dve stvari uopšte nisu povezane. Berzanske cene žitarica ne uzimaju u obzir pljačkanje domaćih poljoprivrednika cenama goriva, minornim subvencijama i sadašnjim cenama mineralnog đubriva.
LSV poziva na uvođenje subvencije za mineralno đubrivo i ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednu proizvodnju. Te mere mogu da sprovedu odmah jer im sistem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava to omogućava.


Saša Šućurović

 Liga socijaldemokrata Vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Poljoprivrednici: Tražili smo mineralno đubrivo, a ne kredit

Published

on

By

Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Stig“ Nedeljko Savić izjavio je danas da su od ministra poljoprivrede Srbije Branislava Nedimovića tražili da obezbedi mineralno ubrivo ureu po ceni ne višoj od 650 evra po toni i da su odbili njegovu današnju ponudu da se beskamatnim kreditom zaduže da bi kupili đubrivo po 850 do 1.000 evra po toni.

„Nedimović nam nudi kredit da kupimo đubrivo umesto da nudi đubrivo po razumnim cenama, ne višim od 100 odsto u odnosu na proleće prošle godine kada je bilo 330 evra po toni, a sada je od 850 do više od 1.000 evra“, rekao je Nedeljković.

Dodao je da ta Nedimovićeva ponuda „nije ništa jer su poljoprivrednici i bez te ponude mogli da se zaduže po kamati od tri odsto, ali da taj dug mora da se vrati, pa država ništa skoro nije pomogla“.

„Razgovaraćemo o organizovanju protesta koji je započet u decembru i samo je odložen nakon obećanja Nedimovića da će država pomoći da se obezbedi đubrivo po normalnim cenama“, rekao je Nedeljković.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Branislav Nedimović rekao je danas da naredne nedelje na tržište stiže 70.000 tona mineralnog đubriva urea i da na tržištu Srbije ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prihranu pšenice.

On je rekao da će poljoprivrednicima biti obezbeđena „pomoć“ tako što će platiti đubrivo 850 evra po toni iako ono, na primer, košta 920 evra jer će država platiti kamatu na kredit od 70 evra po toni.

Zahtev poljoprivrednika u decembru prošle godine je bio da država pomogne tako što će obezbediti uvoz đubriva po cenama ne višim od 650 evra po toni.

Nedeljković je rekao da nije jasno ko to zarađuje toliko na ceni mineralnog đubriva, ako je, kao što je Nedimović rekao, cena uree bila 620-630 dolara po toni pre tri-četiri dana u Konstanci i u Baltičkim lukama, a zna se da prevoz po toni nije skuplji od 30 evra.

Dodao je da je đubrivo potrebno 1. februara za prihranu pšenice i da pregovori sa državom traju još od decembra i da ministar Nedimović zna kada je rok za prihranu pšenice.

„Meni je potrebno 17 tona mineralnog đubriva jer sam zasejao 70 hektara pšenice i za to mi treba skoro 15.000 evra“, rekao je Nedeljković.

Stručnjaci tvrde da pšenica, ukoliko se u ovom delu zime ne prihrani, može da podbaci 50 odsto roda.

(Beta)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izvestilac: Prisluškivanje ruskih opozicionara biće i u izveštaju EP

Published

on

By

Izvestilac Evropskog parlamenta za dijalog sa Moskvom i nekadašnji premijer Litvanije Andrius Kubilius rekao je za Novu da će prisluškivanje ruske opozicije u Beogradu sasvim sigurno ući u izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, ukoliko srpska vlast ne dostavi dokaze koji pokazuju suprotno.

„Apsolutno sam siguran u to. Ako ne bude dovoljno dokaza od strane vlasti u Srbiji da to nisu tačne informacije, onda će se ova tema svakako naći u izveštaju Evropskog parlamenta. Zemlje kandidati moraju naročito da se posvete pitanjima kao što su vladavina prava i demokratija“, rekao je Kubilius.

Osvrnuvši se na saradnju srpskih i ruskih vlasti u borbi protiv takozvanih obojenih revolucija i na informaciju da je ona rezultirala prisluškivanjem skupa ruske opozicije u Beogradu i hapšenjem koorganizatora skupa Andreja Pivovarova, Kubilius je rekao da je u pitanju skandal koji može značajno da utiče na evropske integracije Srbije.

Istakao je da nije do detalja upoznat s tim šta se dešava u Srbiji, ali da je to opasno za zemlju kandidata za članstvo, jer pogoršava njen imidž, naročito na polju evropskih integracija.

On je ocenio da je „opasno dozvoliti zvaničnom Kremlju da se meša u unutrašnju politiku Srbije, jer očigledno da nema interes da se Srbija integriše u EU“ i dodao da je to što Kremlj radi sa opozicijom predstavlja zločin, a da je saradnja sa onima koji to rade takođe zločin.

„Ako je je vaš ministar unutrašnjih poslova dostavio podatke snimljenih razgovora ruske opozicije Patruševu, onda je to iz mog ugla saradnja u zločinu i to veoma šteti imidžu Srbije“, rekao je Kubilius i dodao da ne zna o čemu je Vulin razgovarao sa Petruševim tokom boravka u Moskvi, ali da zna „ko je Petrušev i šta on radi“.

Naglasio je da ako Srbija želi da postane članica EU mora da se dokaže kao demokratska država i da pokaže da u njoj postoji sloboda mišljenja, vladavina zakona, sloboda medija i da nema problem sa slobodnim ljudima koji protestuju.

„Ako vi, s druge strane, razgovarate sa zvaničnim Kremljom o tome kako da ugušite ta prava, onda je to veoma loša poruka ostatku Evrope, koja želi Srbiju kao članicu EU, ali kao dokazano stabilnu demokratsku državu u kojoj opozicija ima pravo da iznese svoj stav, bez straha da će na njoj biti primenjene metode koje primenjuju prema njihovim kolegama u Rusiji“, poručio je Kubilius.

On je dodao da će Evropska narodna partija (EPP) od svoje članice, Srpske napredne stranke, tražiti objašenje slučaja.

„Kad vidimo da partije iz naše grupacije prave određene greške, mi zahtevamo od njih da ih uklone i da objasne. Neretko smo kritičniji prema onima iz naših redova nego prema onima koji su, na primer, iz leve grupacije ili iz redova socijaldemokrata“, kazao je Kubilius.

Upitan šta može Evropski parlament da uradi kako bi pomogao u slučaju Andreja Pivovarova, rekao je da direktno ne može mnogo toga i da je sve u rukama predsednika Rusije Vladimira Putina „koji postaje sve agresivniji“.

(FoNet/Danas, Foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sirene i vanredno stanje na ulicama: Prvi snimci iz Hajdelberga VIDEO

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Published

on

By

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Nepoznati napadač otvorio je danas vatru na Univerzitetu u nemačkom gradu Hajdelbergu, pri čemu je nekoliko ljudi ranjeno. Policija je saopštila da je napadač mrtav, a snimci koji stižu iz tog grada prikazuju da je vanredno stanje još uvek u toku.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci iz Hajdelberga, gde se danas dogodila pucnjava. Iako je napadač mrtav, a svi ranjeni primljeni u lokalnu bolnicu, veliki broj snaga bezbednosti i dalje se nalazi na ulicama.

Dok odjekuju sirene, vozila policije i Hitne pomoći užurbano prolaze gradom.

Prema informacijama nemačkog Velta, nepoznati muškarac je oko 12.35 časova ušao u salu univerziteta. Pucao je na prisutne, pri čemu je nekoliko ljudi teže ranjeno.

olicija je saopštila da je odmah po prijavi izašla na lice mesta, kao i da je napadač mrtav. Iako se pretpostavlja da je neutralisan tokom akcije pripadnika policije, bezbednosni izvori kažu da je počinilac u početku pobegao i da je policija tragala za njim.

On je ubrzo pronađen mrtav, zbog čega postoji osnovana sumnja da je izvršio samoubistvo. Prema informacijama agencije DPA, i sam napadač je bio student. On nije imao političke ili verske motive, navode bezbednosni krugovi.

Iz policije kažu da je utvrđeno da je napadač delovao sam, ali će se istraga nastaviti u narendim danima.

Anđela Krstović

izvor: https://nova.rs/svet/sirene-i-vanredno-stanje-na-ulicama-prvi-snimci-iz-hajdelberga-video/

Continue Reading

Trending