Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je dovelo do disbalansa u broju učenika u školama u Srbiji – jedne prenatrpane, druge pred gašenjem

Razlike u broju učenika u osnovnim pškolama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika

Published

on

Autor: Dragana Savić, Slavica Tuvić

Razlike u broju učenika u osnovnim pškolama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže da je disparitet u broju učenika, posebno u osnovnim školama, sada ogroman, a da se tim probemom niko ozbiljno ne bavi. Imali smo neke osnovne škole u Beogradu koje su ugašene, jer su upisivale mali broj učenika.

“Imamo danas škole koje su krcate, imaju u odeljenju 30 i više đaka, a na drugoj strani samo 300 do 400 metara dalje škole koje moraju da traže odobrenje da upišu u odeljenju 15 učenika”, navela je Janković za Euronews Srbija.

Škole se bore za đake

Razlozi su brojni, ali jedan od faktora je i biranje “škola na glasu”. Nekada su rodite isključivo upisivali decu u najbližu školu i vadili se logikom da je “najbolja škola, najbliža škola”, ali to pravilo odavno više ne važi. Sve češće se dešava da decu svako jutro voze i po 10 do 15 kilometara od kuće. Ima primera da porodica živi na periferiji, a decu vode u školu u centru grada, jer, na primer, tu rade.

Sve to je dovelo do ogromnog dispariteta te su neke škole u gradovima prenatrpane, dok su druge poluprazne. Ranije su roditelji morali da upisuju decu u škole kojima teritorijalno pripadaju. Međutim, sve se promenilo kada je roditeljima zakonski dozvoljeno da upisuju decu u škole koje žele.

Do dizbalansa u broju učenika u školama u gradovima došlo je, kako navodi, zakonskim promenama posle 2000. godine gde je definisano da deca mogu da se upišu u bilo koju školu na teritoriju grada, a ne kao do tada isključivo u one kojima teritorijalno pripada.

 

“Ranije su škole mogle da naprave plan, planiraju broj odeljenja, a sada se bore za učenike. Međutim, naše škole se ne bore kvalitetom, već se bore povlađivanjem đacima, roditeljima. Pitanje je da li su škole u “krugu dvojke” na glasu zato što su bolje opremljene ili su na glasu zato što imaju kvalitetne učitelje, nastavnike… Sve te izvikane škole su iste kao i one druge, samo što roditelji vođeni modom žele da im deca idu u te škole. Posle promene zakona napravio se ne samo dizbalans, već nejasan sistem upisa. Sve se svodi samo na želju i volju”, navela je Janković.

Sve više “patuljastih škola”

Smatra da tim problemom mora neko ozbiljno da se pozabavi, da u gradovima može da se napravi preraspodela i tako ublaži dizbalans. I tu se javlja drugi važan faktor koji je doveo do dispariteta u broju učenika u školama je demografija. Negativan prirodni priraštaj, ali i migracije stanovništva iz sela u gradove doveli su do toga da danas  seoske osnovne škole imaju po desetak učenika, dok pojedine u gradskim sredinama imaju i do 2.000 đaka.

Zbog toga se opravdano postavlja pitanje šta je seoskim školama koje nestaju? Kako u njima održati nastavu kada je broj učenika svake godine sve manji?

“Imamo veliki broj takozvanih malih škola sa manje od 50 učenika. Tako da u Srbiji imate 60 odsto škola u koje ukupno ide 5 odsto učenika, a imate i škole sa ogromnim brojem učenika u urbanism sredinama, pre svega misilim na Beograd, Novi Sad i Niš, gde imate u 5 odsto škola 20 odsto učenika”, navela je Dragica Pavlović Babić sa Filološkog fakulteta.

Koliko je situacija dramatična u malim, ruralnim sredinama najbolje oslikavaju statistički podaci gde je u period od 2002. do 2020. godine za 18 odsto smanjen broj đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što znači da smo izgubili svakog  petog učenika.

 

Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u Srbiji je 1995. godine bilo 1,114 miliona učenika osnovnih i srednjih škola, 2008. godine taj broj je pao na 936.000, da bi 2021. godine imali 850.000 đaka.

“Patuljastih škola” sve je više, posebno u seoskim sredinama. Često se postavlja pitanje opravdanosti njihovog postojanja, ekonomske isplativosti. Međutim, svi su svesni da čim se ugasi škola gasi se i selo, te dok ima i jednog učenika škola mora da opstane.

Marina Jovanović, učiteljica OŠ “Đura Jakšić” u Svircu seća se da je ta škola ranije bila puna đaka, a da sada broji tek 11 učenika.

“Ranije je broj učenika u ovom odeljenju bio čak i trostruko veći, međutim iz godine u godinu se broj učenika sve više smanjuje, tako da smo mi danas došli do svega 11 učenika u sva četiri razreda”, kaže ona.

Demografski trendovi utiču na nastavnike

I za jedne i za druge – problem je organizacija nastave, a demografski trendovi ne utiču samo na đake, već i na nastavni kadar koji je u nekim sredinama nedovoljan, a u drugim – suvišan.

“Kada se broj dece smanjuje i kada dođe do organizacije nastave u kombinaciji ili u nepodeljenoj školi, naravno da je rad u takvim uslovima znatno teži. U kombinaciji se radi sa po dva razreda, u nepodeljenoj školi sa po 4 razreda u isto vreme, što je za nastavnika dodatno opterećenje. S druge strane, kako se broj učenika smanjuje, tako se i potreba za nastavnim kadrom smanjuje. Tako da svake godine imamo pojavu tehnoloških viškova”, kaže učiteljica Jovanović.

S obzirom na to da se negativni demografski trendovi teško mogu zaustaviti, bar u skorijoj budućnosti, stručnjaci se zalažu za reformu obrazovnog sistema.

“Pogotovu u tim sredinama, koje su siromašne, gde imamo mali broj učenika, gde su nastavnici demotivisani da idu da rade – tamo je posebno važno da nam kvalitet obrazovanja bude bolji, da dostupnost škola bude bolja, da se gradi mreža lokalnih puteva, da se učenici stipendiraju”, navela je Babić.

 

Na zahteve sindikata da se u prenatrpanim školama grupe smanje sa 30 na 20 učenika u odeljenju i da se napravi bolja preraspodela iz Ministarstva prosvete stigao im je odgovor da bi to moglo da se uradi samo u 20 do 30 odsto škola u smislu infrastrukture, ljudskih resursa.

“Mi smo predlagali da se smanji broj učenika u odeljenjima, a iz Ministarstva prosvete prošle godine stigao je Pravilnik, bez saglasnosti sindikata, da može i u višim razredima osnovne škole da se formiraju kombinovana odeljenja. Mi smo pokušali da kroz Kolektivni ugovor damo neke benefite za nastavnike koji rade u dve, tri i više škola da dobijaju 10 odsto na platu. Zatim, da 10 odsto na platu dobijaju i ljudi koji rade u seoskim školam iznad 800 metara nadmorske visine”, kaže za Euronews Srbija Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovnja Srbije.

Napominje i da razvoj pojedinih naselja, dolazak investitora i otvaranje proizvodnih pogona nije pratilo otvaranje škola.

Kvalitet obrazovanja je, kako pokazuju brojna nacionalna i međunarodna testiranja, ispod  zadovoljavajućeg nivoa. Svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz drugih evropskih zemalja  kaskaju više od jedne školske godine, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja iz 2018 godine.

Autor: Dragana Savić, Slavica Tuvić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/45514/sta-je-dovelo-do-disbalansa-u-broju-ucenika-u-skolama-u-srbiji-jedne-prenatrpane-druge-pred-gasenjem/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Odsekla kosu za govornicom Evropskog parlamenta u znak solidarnosti sa Irankama

Švedska poslanica u Evropskom parlamentu Abir el Sahani, koja je rođena u Iraku, odsekla je svoju kosu za govornicom Evropskog parlamenta, u znak solidarnosti sa demonstracijama protiv vlasti u Iranu, koje su pokrenute kada je Mahsa Amini (22) preminula u pritvoru policije za moral

Published

on

By

„Sve dok Iran ne bude slobodan, naš bes će biti jači od besa onih koji vrše represiju. Sve dok Iranke ne budu slobodne, bićemo uz vas“, rekla je Sahani za govornicom parlamenta u Strazburu.

Ona je potom uzela makaze, rekla na kurdskom jeziku „žena, život, sloboda“ i odsekla kosu vezanu u rep.

Poznate francuske glumice, među kojima su Žilijet Binoš i Izabel Iper, takođe su odsekle kosu kao znak protesta zbog smrti Amini, koja je uhapšena u Teheranu 13. septembra jer je nosila „neprikladnu odeću“.

Iranske verske vođe suočene su sa protestima širom zemlje nakon njene smrti, a demonstracije su održane i u Londonu, Parizu, Rimu i Madridu u solidarnosti sa iranskim demonstrantima.

Srna

izvor: https://rs.n1info.com/svet/odsekla-kosu-za-govornicom-evropskog-parlamenta-u-znak-solidarnosti-sa-irankama/?fbclid=IwAR3RmIQOVGYXa6zadfRZoR5QBoQc337kxrLAdxq0VZUN2gy-TG4tW_yr2dI

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš (LSV): Laži Miloša Jovanovića o Evropskoj uniji štetne po Srbiju

Novi Sad, 05. oktobar 2022 – Građani i građanke Srbije ne bi smeli da prihvate manipulaciju predsednika DSS Miloša Jovanovića da je mogućnost izolacije Srbije „ravna nuli“, ako nastavi da podržava Putinovu agresiju na Ukrajinu

Published

on

By

Gospodo iz DSS-a, nije lepo širiti neistine za koje i sami znate da nisu tačne.

Srbija danas živi isključivo zbog evropskih i u manjoj meri američkih investicija i pomoći. Srbija je u poslednjih 15 godina povećala svoj izvoz u zemlje EU čak 400% i prvi put smo na pragu da izjednačimo uvoz i izvoz sa ekonomijama Evropske unije.

Svako kockanje sa ovim pozitivnim trendovima bi se direktno odrazilo na kvalitet života svakog građanina. Sankcije demokratskih država prema Srbiji neće biti ni brze ni direktne. Najpre će početi povlačenje velikih investitora, to će biti signal ostalima da Srbija ne želi da nastavi svoje evrointegracije da bi i taj proces bio prekinut. Naposletku, Srbija bi ostala izolovano ostrvo bez mogućnosti razvoja i formalne sankcije ne bi bile potrebne.

U tragičnim vremenima, kakav je rat koji je Putin poveo za uništenje ukrajinske države i nacije, ne može biti neutralnih. Svako ko kaže da je neutralan, u stvari je na strani agresije i podržava zločine nad nevinim civilima Ukrajine. EU i čitav demokratski svet su se jasno odredili. Vučić i njegov režim, kao i čitava ultradesničarska tzv. opozicija nečasno ćute, šalje dvosmislene poruke, verujući da niko neće primetiti njihovu podršku zločinima i agresiji.

Izbor koji su Aleksandar Vučić i njegova lojalna, proruska opozicija napravili skupo će koštati sve građane Srbije. Laži i manipulacije Miloša Jovanovića to neće moći da promene. Građani Srbije na vreme moraju da prepoznaju opasnosti koja dolazi od onih koji su našu zemlju i sve nas spremni da žrtvuju zločinačkom režimu u Kremlju čiji im je interes uvek bliži od našeg, vlastitog. Istorijski, takvi ljudi su imali svoje ime i nazivali su se kvislinzima.

Generalni sekretar LSV

Bojan Kostreš

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hrvatski ustaša dobio doživotnu zabranu ulaska na fudbalski stadion: Salutiranje ga skupo koštalo

Brojni navijači Sidnej Junajteda 58, drugoligaša koji je senzacionalno izborio finale australijskog kupa, na utakmici za trofej na “Western Sydney Stadiumu” vikali su “Za dom spremni” sa visoko podignutim desnicama

Published

on

By

Nakon utakmice je pokrenuta istraga, a Gardijan piše da je jedan navijač Sidneja koji je dizao desnicu doživotno proteran sa svih australijskih stadiona. U toku je identifikovanje i ostalih pojedinaca kojima takođe preti slična kazna.

“Ono što je trebalo da bude slavlje fudbalske igre pokvareno je delovanjem grupa od nekoliko ljudi, koji ne predstavljaju vrednosti naše fudbalske zajednice. Njihovi postupci su omalovažili, povredili i uvredili članove naše fudbalske zajednice. Slike na društvenim mrežama pokazuju mnogo navijača koji učestvuju u ovim gnusnim činovima”, rekao je izvršni direktor australijskog fudbalskog saveza Džejms Džonson.

“Radujemo se daljim brzim i teškim kaznama koje će sprovoditi australijski fudbalski savez nakon što se ti navijači identifikuju. Ovo ponašanje nije samo uvreda za jevrejsku zajednicu i domorodačku zajednicu, već i za sve Australijance”, dodao je.

Index.hr

izvor: https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=10&dd=05&nav_id=2223099

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

RSE: EU zbog Srbije neće izuzeti Zapadni Balkan iz mera oko ruske nafte

Novi paket sankcija protiv Rusije, koji priprema Evropska unija ne uključuje derogaciju za Zapadni Balkan, zbog beogradskog stava prema zvaničnoj Moskvi, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Published

on

By

“Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, stoga ne bi trebalo da profitira od derogacije. Ostale države članice su se složile sa ovim stavom”, rekao je jedan diplomatski izvor koji je bio uključen u razgovore o novom paketu sankcija, prenosi RSE.

Naime, u prvom nacrtu predloga o novom paketu sankcija, Zapadni Balkan je bio izuzet od ograničenja koje se odnosi na uvoz ruske sirove nafte.

U ranijem predlogu je navedeno da je potrebno predvideti derogaciju za Zapadni Balkan, kako bi se zaštitila energetska sigurnost regiona.

Derogacija bi, prema preliminarnoj ideji, omogućila tranzit ruske sirove nafte naftovodom preko Hrvatske, pod uslovom da takav tranzit ostane u granicama prosečnih nivoa tranzita iz prethodnih godina kako bi se izbeglo zaobilaženje sankcija.

Međutim, kako se saznaje iz diplomatskih izvora, nakon rasprave na nivou ambasadora država članica EU, paragraf o derogaciji je uklonjen zbog neusaglašavanja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, koje su dogovor na rusku agresiju protiv Ukrajine.

Radio Slobodna Evropa ima u uvid, prenosi, najnoviji dokument, čiji tekst je usaglašen u utorak, 4. oktobra, gde se više ne spominje derogacija za region.

Diplomatski izvori su potvrdili da su nakon dubinske analize, evropski stručnjaci su došli do zaključka da je uvoz nafte dovoljno diversificiran, stoga nije potrebna derogacija jer više “nije nužno kupovati rusku naftu”. Imajući u obzir tu činjenicu kao I protivljenje nekih država članica, Evropska komisija je tu tačku skinula iz svog predloga.

Ranije je Srbija bila izuzeta od sankcija jer je Evropska komisija pronašla rešenje za očuvanje uvoza nafte u Srbiju, preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

Ambasadori EU su 4. oktobra postigli okvirni dogovor o osmom paketu sankcija protiv Rusije. Najnoviji paket uključuje i ograničenje cene ruske nafte.

Radio Slobodna Evropa

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/rse-eu-zbog-srbije-nece-izuzeti-zapadni-balkan-iz-mera-oko-ruske-nafte/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mali: Ako se desi i najgori scenario, imaćemo dovoljno gasa za dva meseca

U ovom trenutku u Mađarskoj skladištimo 380 miliona kubnih metara gasa i sa 280 miliona kubnih metara koliko imamo u Banatskom dvoru skladišta su puna do vrha, izjavio je za TV Prva ministar finansija Siniša Mali. On dodaje da će Srbija, sve i da se desi najgori scenario, imati dovoljno gasa za dva meseca za građane i privredu

Published

on

By

„Danas na računu imamo 270 milijardi dinara, udeo javnog duga u BDP je 54 odsto – sigurno smo stabilniji i bezbedniji nego neke druge zemlje, i trudimo se da se kriza ne oseti“, rekao je Mali odgovarajući na pitanje o oceni predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi za šest meseci mogli da izgubimo sve što smo stvorili u proteklih 10 godina.

„Mi smo mnogo uradili. Počeli smo teške reforme 2014. godine, ali smo u međuvremenu napravili neke rezerve – rastu nam BDP, investicije, zaposlenost, danas je prosečna plata 623 evra a nezaposlenost je 8,4 odsto, imamo jake javne finansije i budžet, a kroz niske cene struje i gasa mi podržavamo domaćinstva i kompanije“, rekao je Mali.

On je naglasio da ponovo država preuzima teret krize na sebe.

„Sada se suočavamo sa činjenicom da se u regionu, s obzirom na ogromnu krizu, zatvaraju male firme – a ako se to desi, suočavate se sa rastom nezaposlenosti“, upozorio je Mali i poručio da Vlada to neće dozvoliti.

Najavio je rast penzija veći od 20 odsto i plata u javnom sektoru za 12,5 odsto.

„Sa druge strane, poslodavce oslobađamo dela doprinosa, povećavamo neoprezivi deo dohotka. Dakle, radimo sve da izbacimo iz ruke svaki argument koji bi neko imao da otpusti radnika“, rekao je Mali.

Kada je reč o kretanjima vrednosti evra i dolara na svetskom tržištu, kao i podizanju referentnih kamatnih stopa centralnih banaka širom sveta, Mali je upozorio da je danas „tanka linija između mera fiskalne i monetarne politike“.

„Najvažnije sidro inflacije je devizni kurs, i mi želimo da održimo kurs stabilnim u što dužem periodu, što je psihološki važno za domaća preduzeća kada prave svoje planove i projekcije“, rekao je Mali.

„Da je jednostavno – nije, biće teško u narednim danima ali dajemo sve od sebe da se negativne posledice što manje osete. Dobro je da imate prijatelje u regionu na koje možete da se oslonite“.

Osvrćući se na sastanak lidera Mađarske, Austrije i Srbije u Budimpešti, koji je održan u ponedeljak, 3. oktobra, Mali je najavio da već sutra, u četvrtak, u Beograd dolaze ministri spoljnih poslova Mađarske i Austrije.

„Nastavlja se rad na dokumentu čiji je cilj odbrana od talasa migracija. Sutra ćemo početi da radimo na detaljima sporazuma, kako bi se Srbija, Mađarska i Austrija zajedno borile protiv tog talasa. Zajednička je strategija, napor i ciljevi“, rekao je Mali

FoNet

izvor: https://rs.n1info.com/biznis/sinisa-mali-o-situaciji-sa-gasom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Srbija u kojoj živimo posledica izostanka lustracije i zabrane SPS, SRS, JUL i SSJ

Novi Sad, 05. oktobar 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da su 22 godine od petooktobarskih promena prilika da se ukaže na pogubnost posledica izostanka lustracije i kažnjavanja svih odgovornih za propadanje i uništavanje države u toku vladavine Miloševićevog režima.

Published

on

By

Samo želimo sa podsetimo na Osmu sednicu, „Jogurt revoluciju“ oktobra 1988, ratove, zločine, ubistva političkih protivnika, ekonomski sunovrat, hiperinflaciju, uništavanje svih društvenih vrednosti…

LSV je još 6. oktobra 2000. godine zatražila zabranu Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, JUL-a i Stranke srpskog jedinstva.

Nažalost, većina lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) tada nije podržala taj zahtev.

Posledice te odluke proživljamo i danas, pod vlašću preobučenih radikala i Miloševićevog portparola Ivice Dačića.

Izostanak lustracije onemogućio je modernizaciju našeg društva i stvaranje uspešne evropske države.

Srbija 2022. godine je društvo u kom protagonisti Miloševićevog režima nesmetano rade i vladaju.

Osuđeni ratni zločinci i kriminalci paradiraju po medijima i obavljaju odgovorne poslove u vlasti.

Građanima se onemogućavaju osnovna ljudska prava, a konzervativni elementi u društvu zabranjuju školske udžbenike koji nisu po njihovom ideološkom kalupu.

Srbija luta u svakom smislu i nije sposobna da napravi otklon od autoritarnih i nedemokratskih režima, kakav je Putinov.

Bez potpunog raskida sa takvom politikom, Srbija neće napredovati, i ostaće zarobljenik političkog mračnjaštva.

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandar Marton

Continue Reading

Trending