Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija: Šta posle vakcine?

Nema opuštanja u životnim i radnim navikama ni nakon vakcine – maska, distanca i higijena treba da ostanu svakodnevica do kraja pandemije, glavna je poruka imunologa i epidemiologa sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Imunološkinja i docentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević i epidemiolog Predrag Đurić, doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja Univerziteta u Novom Sadu, u razgovoru za RSE objasnili su razloge zbog kojih smatraju da treba još sačekati na povratak u normalnost, kao i zbog čega na neka pitanja i dalje čekamo odgovore i rezultate istraživanja.

Takođe, Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) koji u Srbiji, zajedno sa Medicinskim fakultetom, radi na ispitivanju kolektivnog imuniteta, objasnila je za RSE gde i kako se može uraditi analiza antitela nakon vakcinacije.

Prva doza nije dovoljna zaštita

RSE: Kakva je preporukama vakcinisanima?
Tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina vakcinisanih biti zaštićena. Ipak, još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da i vakcinisani ne mogu da prenose virus -kaže Predrag Đurić

Đurić: Svim vakcinisanima se preporučuje da nastave sa bezbednim ponašanjem i nakon vakcinacije. Prva doza vakcine kod mnogih vakcinisanih neće obezbediti dovoljnu zaštitu. Tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina vakcinisanih biti zaštićena. Ipak, još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da i vakcinisani ne mogu da prenose virus, s obzirom na to da su dosadašnje studije efikasnosti vakcine bile fokusirane na sprečavanje nastanka klinički manifestnog oboljenja.

Milošević: Treba poštovati mere sve dok se, faktički, epidemija ne suzbije i ne proglasi kraj epidemije. Suštinski da bi se to postiglo potreban je dobar obuhvat vakcinacijom i zato je važno da se što više ljudi vakciniše. Drugi način postizanja imuniteta je prirodna infekcija ali znamo da ona nosi rizike. Smrtni ishod se javlja u bar jedan odsto slučajeva a u zavisnosti od okolnosti to može da bude i više.

RSE: Ako se desi da se ipak inficiramo i nakon vakcine, da li će oblik COVID-19 definitivno biti mnogo blaži?

Milošević: Tako je i to je razlog zbog kojeg se daju vakcine. Ono što još uvek ne znamo je da li proizvode takozvanu sterilišuću imunost, da li neko ko je vakcinisan neće biti ni prenosilac virusa, znači asimptomatski prenosilac. Tu sad dolazimo do toga da treba štititi i druge koji još nisu vakcinisani ili eventualno osobe koje će biti vakcinisane ali nisu kadre da naprave dobar imunski odgovor. Moramo da mislimo i na njih. I, opet, zbog toga i dalje moramo da poštujemo epidemiološke mere.

Đurić: Do sada su ispitivanja vakcina bila prvenstveno zasnovana na ispitivanju efikasnosti vakcina protiv klinički manifestnog oboljenja. Kako broj ljudi vakcinisan sa dve doze vakcine, kod kojih je prošlo dovoljno vremena da se stvori imunitet, bude rastao i kako podaci o njima budu publikovani, više ćemo znati o različitim aspektima efekata vakcinacije, osim sprečavanja manifestnog oboljenja.

RSE: Za koliko vremena organizam počinje da stvara antitela nakon vakcinacije?

Đurić: Organizmu je obično potrebno par nedelja da počne da stvara antitela.

Kakve su reakcije na vakcinu?

RSE: Da li burnija reakcija na vakcinu ili njeno odsustvo mogu da govore da su prvi proizveli više antitela od drugih?

Đurić: Ozbiljne neželjene reakcije na vakcinu do sada su bile retke, pa samim tim i nema dovoljno podataka o faktorima rizika za njihov nastanak. Najozbiljnije reakcije najčešće nastaju unutar 15 do 30 minuta nakon davanja vakcine, a odložene unutar nedelju dana. Blage, očekivane reakcije, odnosno nuspojave, kao što su lokalne reakcije na mestu aplikacije ili blage sistemske reakcije – malaksalost, glavobolja i slično, jesu indikatori imunog odgovora. Ali, imuni odgovor može biti podjednako dobar i kod vakcinisanih osoba koje nemaju nikakve vidljive nuspojave.

RSE: Da li to zavisi i od samog tipa vakcine – vektorska, RNK ili vakcini sa deaktiviranim mrtvim virusom?

Đurić: Različiti tipovi vakcina protiv zaraznih bolesti mogu dovesti i do različitih nuspojava i neželjenih reakcija. Kada su u pitanju COVID vakcine, tek treba da dobijemo odgovor na eventualne razlike. Preduslov za to je transparentno i kvalitetno beleženje nuspojava i neželjenih reakcija, njihovo prijavljivanje i publikovanje. Većina zemalja ima ovakve sisteme i, ukoliko se transparentnost uspostavi, mogli bismo uskoro imati ovakve podatke. Ali, teže neželjene reakcije su do sada bile retke na sve vakcine, barem prema dostupnim podacima, za sada.

RSE: U cilju rešavanja eventualnih problema u isporukama, Velika Britanija započela je ispitivanje i proveru mogućnosti davanje različitih vakcina protiv COVID – 19 za prvu i drugu dozu. Da li je vakcinisanje vakcinama različitih proizvođača preporučljivo?

Milošević: Ja ne očekujem da bi to imalo nekakve posledice po bezbednost, samo je sporna efikasnost i pošto nemamo podatke o tome, to se ne preporučuje. Kod nas je praksa da neko dobije i dozu revakcine od istog proizvođača od koje je i vakcinisan. Ja, negde, pozdravljam tu praksu dok ne dobijemo uvid u neke studije koje bi pokazale da je neka kombinacija bolja od toga. Generalno kad u medicini radite nešto, to treba da bude potkrepljeno dokazima ukoliko ih ima. Kad bude eventualno nekih dokaza. Jer, incidentno će se dešavati da u nekom trenutku, iz bilo kog razloga – nema druge doze, pa da se preporuči da primi makar neku.

Trudnoća i vakcinisanje

RSE: Zna li se koliko vremena nakon vakcinacije, žene mogu da planiraju planiraju trudnoću?

Đurić: Trudnice nisu bile uključene u studije u kojima su ispitivani bezbednost i efikasnost vakcine. No, poznato je da su neke žene, koje su bile vakcinisane, ostale trudne brzo nakon vakcinacije i među njima, odnosno novorođenčadima, nisu uočene razlike u odnosu na nevakcinisane. Američki koledž akušera i ginekologa navodi da osobe koje planiraju trudnoću, a koje spadaju u jednu od prioritetnih grupa mogu da se vakcinišu. Ova institucija savetuje da se trudnoća ne odlaže zbog vakcinacije. U svakom ovakvom slučaju treba razmotriti benefite vakcinacije i eventualne rizike, znajući da oboljenje može imati težu kliničku sliku kod trudnica – odnosno trudnice i parovi koji planiraju trudnoću trebaju da se posavetuju sa svojim ginekologom.

RSE: Vreme je zimskih odmora, brzo će doći i leto. Vakcinacija nigde još nije sprovedena u velikom obimu. Kakva je vaša preporuka onima koji su vakcinisani. Treba li da idu na zimovanje, kasnije na letovanje i pod kakvim okolnostima?
Ja ne bih ljudima branila odlazak na godišnje odmore ali bih svakako savetovala da se dobro upute u okolnosti koje vladaju u dotičnom turističkom mestu gde planiraju da odu. Ukoliko mogu da budu negde da sami sebi kuvaju i da ne idu u restoran i šetaju nekom prirodom, zašto da ne — kaže Emina Milošević.

Milošević: Negde sam među onima sa liberalnijim stavovima. Ne mislim liberalnih u smislu epidemioloških mera ali to da li ćete da šetate po nekoj livadi 100 ili 200 kilomteara od vaše kuće ili na livadi blizu vaše kuće, mislim da je potpuno svejedno. Hoću da vam kažem da, gde god da se nalazite, važno je da se epidemiološke mere poštuju. Prosto odlazak u neke gužve nije preporuka, sedenje u kafićima, ručanje u restoranu. To se i dalje ne preporučuje. Ja ne bih ljudima branila odlazak na godišnje odmore ali bih svakako savetovala da se dobro upute u okolnosti koje vladaju u dotičnom turističkom mestu gde planiraju da odu. Ukoliko mogu da budu negde da sami sebi kuvaju i da ne idu u restoran i šetaju nekom prirodom, zašto da ne.

INEP: Moguće je analizirati antitela nakon nakon vakcine


Za potvrdu imuniteta, moguće je uraditi i analizu antitela na SARS-CoV-2 nakon vakcinacije. Taj test može da ukaže na to da li je vakcina proizvela antitela odnosno zaštitu na korona virus, kaže za RSE Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

Ipak, ona skreće pažnju da su testovi ove vrste različiti. Objašnjava da test mora da sadrži analizu antitela fokusiranu na S-protein. Naime, korona virus ulazi u čovekov organizam napadajući ćelije preko takozvanog “šiljastog” (spike) odnosno S-proteina. Iz tog razloga, i sam test mora da analizira prisustvo tog specifičnog antitela.

Prema rečima Marije Gnjatović Institut INEP radi tu vrstu analiza.

„Dakle samo treba voditi računa da se proveri, kada se ode u neku drugu laboratoriju, na kom proteinu test meri antitela. Vrlo je važno da se to definiše. Fajzerova (Pfizer) i ruska vakcina sadrže isključivo taj S-protein, kineska vakcina sadrži sve proteine virusa jer je to praktično inaktiviran virus ali će odgovor biti prevashodno stvoren prema S-proteinu“, kaže Gnjatović i dodaje da Institut INEP može da meri efekte svih do sada odobrenih vakcina u Srbiji – Fajzer, Sinofarm i Sputnik V.

Gnjatović dodaje i da je naučnicima zanimljiv podatak o efektu vakcine nakon njene prve doze ali da građani, koji generalno žele da znaju da li je vakcina proizvela antitela, to mogu da provere testom najmanje dve nedelje nakon druge doze.

Istraživačica INEP-a slaže se sa da je za sada nepoznanica koja je količina antitela potrebna da bi pružila zaštitu ali veruje da svaka količina antitela „koja je merljiva daje neku vrstu zaštite“. Gnjatović dodaje i da je u analizi, pored kvantiteta, bitan i sam kvalitet antitela.

„Prosto važno je i koliko će ta antitela da traju i kakav će finalni efekat da bude, kakva će koncentracija biti nakon druge doze vakcine“, objašnjava sagovornica RSE.

Gnjatović za RSE kaže da su u toku pregovori njenog Instituta sa Ministarstvom zdravlja kako bi se pokrenula studija istraživanja o efektu vakcina. INEP je, dodaje, do sada sporadično i u svedenom broju proveravao antitela vakcinisanih Fajzrovom i Sputnjik V vakcinom i prvi rezultati, za sada, pokazuju da su vakcinisani proizveli antitela i nakon prve doze. Gnatović kaže da će u narednim danima Institut dobiti i uzorke vakcinisanih prvom dozom kineskog Sinofarm cepiva.

Autor: Svetlana Božić Krainčanić (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending