Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija razmatra obaveznu vakcinaciju

Dan nakon što je ministar zdravlja Srbije nagovestio da bi vakcinacija u Srbiji mogla biti obavezna, iz Vlade Srbije stižu disonantni tonovi.

Published

on

U istom danu, Evropski sud za ljudska prava, kojem su se obratili roditelji dece iz Češke koja nisu primljena u vrtić zbog nevakcinisanja, ocenio je da je obavezna vakcinacija „neophodna u demokratskom društvu“.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, u četvrtak 8. aprila izjavila je da vakcinacija „ide odlično u Srbiji“ i da je interesovanje za vakcinaciju veliko. Premijerka je na konferenciji za novinare navela da svakodnevno ima između 10.000 i 12.000 građana koji se prijave preko E-uprave za vakcinu ili koji dođu na određene punktove za vakcinaciju gde nije potrebno prethodno prijavljivanje.

Zato, navela je Brnabić, ne postoji nijedan razlog da se uvodi obavezna vakcinacija u Srbiji.

Međutim, Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar rekao je 7. aprila da se razmišlja o obaveznoj vakcinaciji protiv COVID 19 u Srbiji. On je posle sastanka sa studentima povodom Svetskog dana zdravlja rekao novinarima da je to predlog struke.

“Oko toga smo saglasni. To je predlog struke i radićemo na tome da to bude i kod nas”, rekao je Lončar.

Dan kasnije, Lončar je gostujući na televiziji Pink izjavio da je saglasan sa predlogom lekara o obaveznoj imunizaciji zdravstvenih radnika. On je rekao da očekuje da će komisija koja o tome treba da odluči – doneti tu odluku.

U Srbiji, gde prema poslednjem popisu živi nešto manje od sedam miliona ljudi, do 7. aprila je dato više od 2.650.000 doza, a drugu je primilo više od 1.129.000 ljudi, izjavio je za RTS direktor vladine Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović.

Prema njegovim rečima, nadležni u Srbiji imaju ambiciju da do kraja meseca izvrše još 500.000 vakcinacija. Slab odziv na vakcinaciju do sada su više puta kritikovali i predsednik Srbije i ministri.

Obavezna vakcinacija da ili ne?

„Mislim da ljudi moraju da se odreknu određenih sloboda da bi društvo moglo da živi normalno. Tako da, mislim da ljudi koji se ne vakcinišu ugrožavaju druge ljude“, kaže tridesetpetogodišnji Aca Dimitrijević iz Jagodine obrazlažući svoj stav za obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa u Srbiji.

Dvadesetšestogodišnja Anđela Ruvidić iz Beograda navodi da nije striktno za obaveznu vakcinaciju stanovništva.

„Ne bi morala da bude toliko obavezna, mogla bi da bude, bilo bi dovoljno, verovatno da je bolje ispromovisana i eventualno ako bi se davao neki podsticaj, recimo novčani za to“, kaže ona.

Ipak, kada je reč o medicinskim radnicima, ona se nada da tu nije potrebna obavezna vakcinacija jer veruje da su dovoljno razboriti i svesni da procene da li treba da se vakcinišu.

Marina Stevanović, šezdesetogodišnja Nišlijka je pobornica obavezne vakcinacije:

„Ja mislim da to za nas treba da se uvede jer mi smo vrlo neodgovoran narod. Mislim da bi to bilo jedino rešenje da ova kriza sa kovidom stane“.

Kada je reč o zdravstvenim radnicima, ona se nada da je to već rešeno.

„Ako to nije završeno, onda ništa nismo postigli. Razboljevaće nam se i doktori i medicinski radnici i nemedicinski i vrtimo se u krug onda. Ništa nismo postigli ako medicinsko osoblje nije vakcinisano“, navodi ona.

Aca Dimitrijević se slaže da medicinski radnici moraju biti vakcinisani.

„Mislim da bi isto kao i svi ljudi trebali da budu vakcinisani, naravno – mada kako čujem, ne stoje baš najbolje sa vakcinisanjem medicinskih radnika. Mislim da je baš tužno ko nas leči“.

Medicinski radnici između izbora i obavezne vakcinacije

Epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje bolesti COVID-19, Predrag Kon, izjavio je 4. aprila da bi trebalo ozbiljno shvatiti predlog da vakcinacija bude obavezna za zdravstvene radnike.

Njegova izjava usledila je par dana nakon što je policija u Beogradu privela četvoro osumnjičenih zbog sumnje da su iznosili lažne tvrdnje putem sredstava javnog informisanja o štetnosti vakcina protiv korona virusa.

Među privedenim je doktorka Jovana Stojković koja je i predsednica desno orijentisanog pokreta „Živim za Srbiju“. Ona je nakon puštanja na slobodu na skupu njenih pristalica ispred Predsedništva Srbije izjavila da „nije normalno da ljudi zbog Tvitera i Fejsbuka budu u zatvoru“, kao i da je „član zakona o dizanju panike besmislen i nedokaziv“.

Oni su saslušani i pušteni, a u odgovoru Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu za RSE navodi se da se krivični postupak nastavlja, da su u toku dokazne radnje, a da će nakon toga tužilac doneti odluku o daljem postupanju.

Povodom privođenja protivnika vakcina oglasila se premijerka Srbije Ana Brnabić. Ona je izjavila da ljudi ne smeju da se igraju sa vakcinacijom i da šire laži kojima bi mogli da ugroze stepen imunizacije u Srbiji.

Ona je u izjavi za TV Pink 2. aprila ocenila da je pitanje vakcinacije „pitanje nacionalne državne bezbednosti“.

Epidemiolog Zoran Radovanović za RSE kaže da je udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovidajoš letos predlagalo da kada vakcine budu dostupne vakcinacija medicinskih radnika bude obavezna. Međutim, on nije siguran da je moguće da se obavezna vakcinacija odnosi na opštu populaciju. Ipak, Radovanović ističe da je zakonski regulisano, čak i mimo epidemije korona virusa, da se neke profesije obavezno vakcinišu.

Radovanović za RSE kaže da u Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, zaposleni u zdravstvenim ustanovama moraju da se obavezno vakcinišu protiv bolesti kao što su hepatitis B, grip, nekoliko vrsti boginja, zauški, difterije, velikog kašlja. Osim njih, ostavljena je mogućnost da se usled epidemije ukoliko postoji opasnost, zdravstveni radnici vakcinišu i protiv te bolesti.

„U svakom slučaju, epidemiološki je opravdano i celishodno je da se zdravstveni radnici podvrgnu obaveznoj vakcinaciji. Kada kažem zdravstveni radnici mislim lekari, medicinske sestre i tehničari, nemedicinsko osoblje u zdravstvenom sektoru kao i, proširio bih, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite – to znači i starački domovi i slične ustanove“, navodi Radovanović.

Epidemiolog navodi da bi osim zdravstvenih radnika, trebalo da se razmotri i mogućnost obavezne vakcinacije još nekih kategorija zaposlenih, koji po prirodi posla dolaze u kontakt sa ljudima. Među onima koji bi trebalo da imaju obaveznu imunizaciju protiv korona virusa, Radovanović navodi komunalne milicajce, policajce, šalterske službenike, carinike i prodavce u maloprodaji.

Skupština Srbije usvojila je u u novembru 2020. godine izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva kojim se u članu 33. u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, “može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti”.

Kako se navodi u istom članu 33 Zakona obaveznu i preporučenu vanrednu imunizaciju naređuje ministar zdravlja, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost nadležne komisije.

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava u četvrtak, 8. aprila donelo je presudu da je obavezna vakcinacija neophodna u demokratskim društvima. U slučaju Vavrička i ostali protiv Češke republike, grupa roditelja tužila je ovu zemlju sudu u Strazburu jer su vrtići odbili da upišu njihovu decu zbog toga što nisu vakcinisana. Sud je utvrdio da je po zakonima Češke obavezna vakcinacija dece protiv devet zaraznih bolesti i donela presudu u korist države.

Da li se krše ljudska prava obaveznom vakcinacijom?

U svetlu presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju obavezne vakcinacije Vladica Ilić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava, za RSE navodi da se obavezna vakcinacija protiv korona virusa ne mora odnositi na čitavu populaciju, ali da je bitno da se medicinski radnici vakcinišu.

Kao argumente za to daje važnost njihove borbe protiv korona virusa, kao i neprestani kontakt sa pacijentima, naročito sa onima koji su u rizičnim grupama, kao što su stari ili onkološki pacijenti. Isto bi, tvrdi Ilić, trebalo da se odnosi i na zaposlene u zatvorima i ustanovama za stare.

„U našoj zemlji je, recimo propisana obavezna vakcinacija najvećeg broja lekara protiv gripa. Ne piše da moraju svi, već postoje kategorije koje se, kada pročitate, odnose skoro na sve, osim pedijatara“, rekao je Ilić.

On je ocenio i da, ako je obavezna vakcinacija protiv sezonskog gripa kod koga je ista ili manja stopa smrtnosti nego kod korone, nema razloga da vakcina protiv sezonskog gripa bude obavezna, a da protiv korone ne bude.

„Iz ugla pravne logike uopšte mi ne bi bilo jasno“, dodao je on.

Ilić podseća i da pacijenti imaju pravo da od države očekuju da budu preduzete sve razumne mere da se rizik njihovog zaražavanja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se leče svedu na najmanju meru, pa je to još jedan argument koji je na strani obavezne vakcinacije medicinskih radnika.

Vraćajući se na obaveznu vakcinaciju protiv sezonskog gripa, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava navodi da se u slučaju obavezne vakcinacije medicinara protiv korone ne može govoriti o kršenju njihovih ljudskih prava u pandemijskoj situaciji koja traje duže od jedne godine i za koju je neizvesno koliko će još trajati.

Sa druge strane, iako je članom 33. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano da ministar zdravlja može narediti obaveznu vakcinaciju ukoliko dođe do epidemije kao što je epidemija korona virusa, Vladica Ilić podseća da je za primenu te odredbe kumulativno potrebno da postoji predlog Zavoda za javno zdravlje, saglasnost Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Kampanja za vakcinaciju

Kako bi promovisala vakcinaciju protiv korona virusa, država je pokrenula i kampanju za vakcinaciju. Od 10. marta na televizijama u Srbiji emituju se promotivni spotovi sa porukom „Vakciniši se i ti“ u kojima učestvuju uglavnom glumci i druge javne ličnosti.

„Svedoci smo odlaska mnogih dragih ljudi, kolega, velikih umetnika, zdravstvenih radnika… Vreme je da se najzad obračunamo sa ovom bolešću. Ja mislim da je jedini način da se vakcinišemo. Ja sam to uradila“, govori u jednoj od video poruka glumica Gorica Popović.

U akciju o važnosti vakcinacije uključile su se i institucije u koje građani tradicionalno imaju veliko poverenje – Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i funkcioner vladajuće Srpske napredne Stranke (SNS) rekao je da su za jun u pripremi dva velika koncerta za koje će besplatne karte moći da dobiju oni koji su vakcinisani.

Svoju vakcinu javno je primio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. aprila u u Rudnoj glavi, kod Majdanpeka, na istoku Srbije.

U pokušaju da povećaju broj vakcinisanih nadležni su odlučili i da je od 8. aprila ponovo moguća vakcinacija bez prethodne prijave za građane Srbije.

Tako su sve lokalne samouprave počele da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da dođu bez prijave. U ruralnim sredinama su takođe organizovani i mobilni timovi lekara koji vakcinišu građane po kućama.

Prema poslednjim podacima od 8. aprila u Srbiji je od početka pandemije zaraženo 3.625 ljudi, dok je 41 umrla.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

SLOBODNA VOJVODINA

“SANKCIJE RUSIJI SU NUŽNE” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV: Naš ulazak u Vladu Srbije SMIRIO BI TENZIJE između Beograda i Zagreba

Hoće li Demokratski savez Hrvata u Vojvodini biti deo nove Vlade Srbije, na volji je pobednika izbora. Mi smo svakako spremni da razgovaramo – kaže u intervjuu za “Blic” Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV

Published

on

By

Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV. ističe da je DSHV ozbiljno razumela mogućnost da u vlasti učestvuju predstavnici hrvatske zajednice, što je nekoliko puta naveo predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.

– Iskazali smo spremnost da o tome i razgovaramo, no konkretnijih razgovora još uvijek nije bilo – upravo su započeli razgovori o novoj vladi. U međuvremenu smo u javnosti iznosili stavove o našem očekivanju kada je riječ o programskoj profilaciji buduće srbijanske vlade – hoćemo biti dionici u politikama koje će voditi Srbiju u europske integracije, osnaživati vladavinu prava, pridonositi radu nezavisnih institucija, izgrađivati uključujuće politike prema nacionalnim manjinama, omogućiti integriranje pripadnika hrvatske zajednice u srbijansko društvo na ravnopravan način, imati pozitivni pristup normaliziranju i razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Posebno smo zainteresirani za nastavak rješavanja otvorenih pitanja Hrvata u Srbiji – od naše integracije u srbijansko društvo i uključivanja u procese donošenja odluka na svim razinama vlasti, preko uspostave takvih politika suočavanja s prošlošću koje će za posljedicu imati komemoriranje nevinih žrtava Hrvata u Vojvodini 1990-ih, do izgradnje pozitivnih politika priznanja, što uključuje izlazak državnih struktura iz podrške izgradnji tzv. bunjevačke nacije, završno s početkom rada Hrvatskog školskog centra i Drame na hrvatskom pri subotičkom Narodnom kazalištu.

Koja ministarstva bi za vas bila prihvatljiva, gde možete najviše da pružite?

– Kao što sam rekao, još uvijek nije bilo konkretnih razgovora o tome, no načelno smo zainteresirani za ona ministarstva koja pripadaju identitetskim područjima – od kulture i obrazovanja do ljudskih i manjinskih prava te onih koji su vezani uz osiguravanje uvjeta za kvalitetu života – od poljoprivrede i ruralnog razvoja do ekologije i europskih integracija.

Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini
Tomislav Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini

Kako komentarišete porast tenzija na relaciji Srbija – Hrvatska? I da li bi upravo ulazak DSHV u Vladu smirio tenzije koje su porasle poslednjih nedelja ili meseci?

– Sigurno je da bismo mogli značajno pridonijeti smanjivanju napetosti u odnosima između dviju država. Vidjeli ste koliko i kako tomu na pozitivni način doprinose predstavnici Srba u Hrvatskoj, koji su tamo dio vladajućih struktura na svim razinama vlasti. Njihov se glas na taj način ne samo jače čuje, nego oni mogu utjecati i na kreiranje određenih politika u odnosima između Srbije i Hrvatske i to tako da iste pridonose smanjivanju tenzija. Isključenost predstavnika hrvatske zajednica iz institucija u kojima se raspravlja i donose odluke zacijelo teško može na pozitivni način utjecati na procese o kojima je riječ. Tim prije, jer je pitanje zastupljenosti Hrvata u Srbiji u predstavničkim tijelima obveza Srbije koju je preuzela potpisivanjem međudržavnog sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina s Hrvatskom još 2004. godine i, za razliku od Hrvatske, u Srbiji se ne provodi.

Šta su po vašoj oceni najveći problemi u odnosima dve države?

– Jedan je dio tih problema situiran u povijest – od prilika u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji i supremacije Srba u istima do ustaškog režima u NDH i zločina nad Srbima u to vrijeme. Drugi je vezan uz posljedice rata iz 90-ih – od najosjetljivijeg pitanja potrage za nestalima i odnosa prema učinjenim zločinima, preko granica i sukcesije pa do društvenog položaja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Osim ratne odštete, sve je to navedeno i u Subotičkoj deklaraciji, koju su u lipnju 2016. godine potpisali tadašnja predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i tadašnji predsjednik srbijanske Vlade Aleksandar Vučić. Posebni je problem postojanje različitog razumijevanja i selektivnog interpretiranja spomenutih događaja, s tim je povezano i odsustvo preuzimanja odgovornosti za vlastite pogreške i krivice te manipulacija žrtvama i njihovo instrumentalno vezivanje u dnevno-političke svrhe. Voljeli bismo kada bi politike suočavanja s prošlošću i u Srbiji i u Hrvatskoj imale za posljedice prekid takvih praksi.

Da li bi češćemeđusobne posete

dovele do relaksacije odnosa? I da li je realno da hrvatski premijer ili predsednik dođu uskoro u Beograd? ili da Vučić ode u Zagreb?

– Ne nužno, jer učestalost susreta na vrhu nije garancija za napredovanje u odnosima! Sjetite se posljednjega susreta na najvišoj razini, koji je uslijedio ubrzo nakon dva susreta na vrhu – Grabar Kitarović i Vučić 2016. i 2018, posjeta predsjednika Hrvatskoga sabora Gordana Jandrokovića predsjednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković u travnju 2018. Zar on nije, zbog nasilnog skidanja i gaženja zastave Republike Hrvatske u prostoru Narodne skupštine od strane narodnog zastupnika Vojislava Šešelja, bio povodom daljeg narušavanja odnosa? Čini se kako je daleko važnije da se u vremenu između susreta na vrhu rješavaju, u duhu međusobnog povjerenja i metodom korak po korak, otvorena pitanja i da se šalju intenzivno pozitivne poruke. Kako sada stvari stoje, posjet za koji pitate nije realno da se uskoro dogodi. Pa ipak, Hrvatima u Srbiji bi tako što bilo od velike važnosti, jer bi veliki teret nelagoda i nametnuta krivnja koje podnose zbog, često i ekstremnih, negativnih sadržaja u javnosti bio znatno smanjen.

Vaša stranka je za uvođenje sankcija Rusiji?

– Mislim da je javnosti već poznato da naša stranka – DSHV pripada onom spektru političkih partija koje smatraju da je tako što nužno, ukoliko želimo biti dio politika koje su usklađene s politikama Europske unije i političkog Zapada! Naravno, razlozi su za takav čin daleko dublji i drugačije naravi, a glavni je situiran u područje moralnosti i temeljnih načelna funkcioniranja međunarodnog prava, što je Srbiju nekoliko puta već i opredijelilo u opredjeljivanju u odnosu spram agresije Ruske federacije na Ukrajinu, recimo u Vijeću za ljudska prava Ujedinjenih naroda.

Dali mislite da je inicijativa “Otvoreni Balkan” dobar model udruživanja zemalja u regionu dok sve ne postanu članice Evropske unije?

– Današnja Europa počiva na integracijama. One su dominantni oblik u političkim procesima među državama – disolucijskih procesa u Europi gotovo da ne postoji, tako da se može tvrditi da integracije predstavljaju vrijednost po sebi. Stoga i integracija Srbije u Europsku uniju ne bi trebala imati alternativu! Ostali integracijski procesi, koji su vezani uz mikro regije i malene države, kao što je slučaj za prostor jugoistočne Europe i projekt “Otvoreni Balkan”, dobrodošli su jer rješavaju određene probleme u suradnji i odnosima među državama, a napose su važni ukoliko su u funkciji olakšanja ili ubrzanja europskih integracija tih država.

Nikola Kalabić
Nikola Kalabić

O rehabilitaciji Kalabića

Viši sud u Valjevu doneo je odluku o rehabilitaciji četničkog vođe Nikole Kalabića. Vi ste posle toga zatražili da Skupština ukine Zakon o rehabilitaciji. Da li je to način da sprečimo ubuduće ovakve odluke?

– Trenutačno ne vidim drugi! Nije dobro rješenje da se zbog određenih deficita u sudskim procesima od prije više od pola stoljeća, a njih je zacijelo bilo od strane sudova komunističkih vlasti, netko abolira od zločina koji su, u ne malom obimu, tijekom rata de facto učinjeni, napose od strane onih koji su surađivali s okupacijskim režimima i čiji su ideološki konstrukti utemeljeni na antihumanističkim vrijednostima. Eventualne manjkavosti u procesu dokazivanja krivice za počinjene zločine, ne bi smjele dovoditi i do nijekanja nečije odgovornosti za isto. Jer, netko je morao ubiti Stjepana Filipovića, zar ne? S druge strane, kada se govori o zločinima počinjenim u ratu, nije uvijek riječ samo o neposrednom činjenju zločina i kaznenoj odgovornosti, već imate i posredovanu odgovornost, kao što je politička ili moralna. Zar abolicija Draže Mihailovića i prvostupanjska Nikole Kalabića ne govori onda u prilog činjenici da odgovornih za zločine u Srbiji u Drugom svjetskom ratu nije ni bilo? Ili da, ne daj Bože, zločina nije bilo?

Ivana Mastilović Jurić

izvor: https://www.blic.rs/vesti/politika/sankcije-rusiji-su-nuzne-tomislav-zigmanov-predsednik-dshv-nas-ulazak-u-vladu-srbije/7f2361g

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Delimičan dogovor poljoprivrednika i premijerke, blokade ostaju dok se ne razmotri dogovoreno

Poljoprivrednici su na sastanku sa premijerkom Srbije dogovorili danas da premija za mleko bude 15 dinara, dok cena suncokreta i goriva nije rešena

Published

on

By

Blokade će se nastaviti i traktori će ostati pored puteva, dok pregovarači ne budu preneli svojim saborcima šta se danas dogodilo i dok se ne dogovore međusobno.

Pregovori su trajali skoro devet sati, rekli su oni i naveli da su premijerka i Vlada bili konstruktivni i da će se pregovori nastaviti kad ih opet pozovu u Vladu na sastanak.

Predstavnik poljoprivrednika Mileta Slankamenac rekao je da je premija za mleko rešena za sve kvartale, dok je njegov kolega Jovan Jovanov rekao da se s predstavnicima Vlade nisu našli oko cene suncokreta.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mislimo, jako blizu, ali se nadamo da će sve biti rešeno“, rekao je Jovanov.

Upitan o blokadama, rekao je da će pokušati da nađu dobru volju da se blokade relaksiraju.

Od blokada, kako su poručili, neće odustati, ali su spremni da omoguće prohodnost saobraćaja kao znak „dobre volje“.

Pregovori sa predstavnicima Vlade biće nastavljeni narednih dana.

„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mi mislimo, jako blizu i nadamo se da će u narednom periodu da to sve bude rešeno“, rekao je novinarima ispred Vlade predstavnik poljoprivrednika iz Pančeva.

Vlada, premijerka, resorni ministar i pomoćnici ministra su tokom celog dana, prema njegovim rečima, bili konstruktivni.

„Gledali su kako god mogu da nam izađu u susret. Mi se samo nadamo da će to u narednom, hajde da kažemo, kratkom periodu da se završi, da se nađemo možda ponovo, i da to bude gotovo“, dodao je on.

Blokade će, prema njegovim rečima, biti nastavljena, ali su poljoprivrednici spremni da pokažu „dobru volju“ i omoguće prohodnost saobraćaja na određeno vreme.

Poljoprivrednici su rekli i da problemi sa kojima se suočavaju nisu od juče, i stoga su apelovali na državu da im ovog puta izađe u susret kako bi se što pre vratili na posao na njivama.

Podsetimo, ratari traže 700 evra po toni suncokreta, dok je poslednja ponuda Vlade bila 533 evra po toni. Od države traže i da se ukinu akcize na gorivo za zemljoradnike na količinu do 100 litara po hektaru i da se ograniče marže na suncokretovo ulje.

Vlada je prethodno ispunila njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza jestivog ulja, kao i da ih policija ne tereti zbog prethodnih protesta i blokada saobraćaja.

„Traktori će ostati pored puta, možda i na putu, dogovorićemo se da li će to biti zatvoreno“, rekao je Jovanov.

Predstavnik poljoprivrednika Miroslav Matković rekao je da nije postignut dogovor o subvencijama i plavom dizelu i izričito rekao da „blokade nastavljaju“.

Nedimović: Razgovori su bili teški, nadam se kompromisu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je sastanak sa poljoprivrednicima trajao devet sati i da je na kratko prekinut jer su poljoprivrednici hteli da obaveste svoje kolege o rezultatima, ali da će biti nastavljen čim predstavnici poljoprivrednika budu spremni.

On je za RTS rekao da će ministri i predstavnici Privredne komore Srbije biti u zgradi vlade cele noći i sutra, sa ciljem da se postigne dogovor.

„Razgovori su bili teški, i mora da se zna da budžet Srbije nije ćup bez dna da može ko koliko hoće da zahvati i da vlada ne može da garantuje cenu poljoprivrednih proizvoda, ali postigli smo saglasnost oko premije za mleko i oko podrške vezano za gorivo“, rekao je Nedimović.

On je istakao da su poljoprivrednicima ponuđene cene bolje nego što dobijaju proizvođači u Hrvatskoj ili Bugarskoj i izrazio nadu da će dogovor bit postignut kao što je postignut sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i da će svi imati sluha za kompromis.

FoNet

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/delimican-dogovor-poljoprivrednika-i-premijerke-blokade-ostaju-dok-se-ne-razmotri-dogovoreno/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Blokirani Varadinski most, Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska, čeka se ishod pregovora

Sedmi je dan protesta poljoprivrednika u Novom Sadu

Published

on

By

Trenutno je traktorima blokiran Varadinski most, ceo Bulevar Mihajla Pupina i Jevrejska ulica do Futoške pijace. Ratari čekaju ishod sastanka u Vladi Srbije, koji će početi u 10 časova.

Dodajmo i da su autobusi GSP-a na pojedinim linijama zbog blokada promenili trase. Po izmenjenom režimu saobraćaju linije 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 12, 14, 60, 61, 62, 63, 64 i 69.

Ratare danas očekuju pregovori u Vladi Srbije. Odlučeno je da na sastanak ide pet ratara, a predstavnik onih koji su na protestu u Novom Sadu biće Mile Slankamenac.

Vlada Srbije je saopštila da će se premijerka Ana Brnabić sastati sa predstavnicima poljoprivrednika.

Sastanak je u zgradi Vlade Srbije, danas, 15. avgusta, u 10 časova. 

 Pored poljoprivrednika i premijerke, prisustvovaće mu i proizvođači ulja, predstavnici trgovinskih lanaca, Privredne komore Srbije, kao i ministarstava poljoprivrede i finansija.

Od početka protesta pre sedam dana, ali i pregovora koji traju nedeljama, pa i mesecima unazad, poljoprivrednici su dosta umanjili zahteve i sada se došlo do nekog minimuma koji očekuju od Vlade, a već je usvojen njihov zahtev da se ukine zabrana izvoza suncokretovog ulja.  

Oni su tako tražili od Vlade Srbije da garantuje minimalnu cenu suncokreta od 700 evra po toni, ali su već spremni da prihvate ponudu od 535 evra po toni plus PDV i da to bude minimala cena. Takođe, trebalo bi da se reguliše i pitanje trgovačke marže na cenu jestivog ulja.  

Očekuju i da se postigne dogovor o sniženju cene goriva za poljoprivrednike i u ranijim razgovorima predstavnici retara su pokazali spremnost da to bude 20 dinara po litri goriva.

Očekuju i da će Vlada prihvatiti da se omogući poljoprivrednicima da na NIS-ovim pumpama u mašine toče gorivo dva puta u toku dana, plus u kanister od 60 litara i da se agro kartice izdaju po ubrzanoj proceduri.  

Već je dogovoreno povećanje premija za mleko sa 10 na 15 dinara u narednom kvartalu, ali zvanično još nije popisano, a dogovoreno je i da MUP neće procesuirati učesnike protesta.  

Tema pregovora su i moratorijumi na poljoprivredne kredite u periodu od 12 meseci i uključivanje predstavnika ratarskih udruženja u radne grupe koje se bave izmenama propisa iz oblasti poljoprivrede.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/314138/FOTO-VIDEO-Blokirani-Varadinski-most-Bulevar-Mihajla-Pupina-i-Jevrejska-ceka-se-ishod-pregovora.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

U koptskoj crkvi u Kairu poginula 41 osoba u požaru

U požaru koji je u nedjelju 14. augusta izbio u koptskoj hrišćanskoj crkvi u glavnom gradu Egipta Kairu poginula je 41 osoba, rekli su crkveni zvaničnici

Published

on

By

Požar je iz nepoznatih razloga izbio u crkvi Abu Sifine u sjeverozapadnoj, radničkoj četvrti glavnog grada Imbaba, rekli su zvaničnici, piše AFP.

Predsjednik Abdel Fattah al-Sisi je na svojoj Facebook stranici izjavio da je “mobilizirao sve državne službe da osiguraju da se sve mjere poduzmu”.

Vatrogasne službe su kasnije saopštile da je požar stavljen pod kontrolu.

Kopti su najveća hrišćanska zajednica na Bliskom istoku, čineći najmanje 10 miliona od 103 miliona stanovnika Egipta.

Manjina je pretrpjela napade i žalila se na diskriminaciju u većinski muslimanskoj sjevernoafričkoj zemlji, najmnogoljudnijoj u arapskom svijetu.

Kopti su pretrpjeli represalije od islamista, posebno nakon što je Sisi svrgnuo bivšeg islamističkog predsjednika Mohameda Morsija 2013. godine, sa spaljenim crkvama, školama i domovima.

Sisi, prvi egipatski predsjednik koji svake godine prisustvuje koptskoj božićnoj misi, nedavno je prvi put u istoriji imenovao koptskog sudiju na čelo Ustavnog suda.

Egipat je pretrpio nekoliko smrtonosnih požara posljednjih godina.

U martu 2021. najmanje 20 ljudi je poginulo u požaru u tekstilnoj fabrici u istočnom predgrađu Kaira.

U 2020. godini dva požara u bolnici odnijela su živote 14 pacijenata oboljelih od COVID-19.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/kairo-koptska-crkva-pozar/31987328.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Osiguravajuće kuće podigle polise osiguranja u proseku za oko 22 odsto: NBS smatra tu odluku štetnom i nepotrebnom

Odluka osiguravajućih kuća da od ovog meseca podignu polise osiguranja u proseku za oko 22 odsto neprijatno je iznenadila vozače, izazvala negativne komentare stručne javnosti ali i osudu Narodne banke Srbije

Published

on

By

Obrazlažući odluku o poskupljenju te usluge nadležni u Udruženju osiguravača Srbije su naveli da je cena poslednji put promenjena 1. jula 2014. godine i da će ako je pre poskupljenja bila 10 hiljada dinara, sada koštati oko 12 hiljada dinara, dok cena tehničkog pregleda i visina taksi koje se plaćaju prilikom registracije vozila ostaju nepromenjeni.

U izjavi za N1 generalni sekreta Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović naveo je da je osnovni razlog za poskupljenje polise osiguranja od autoodgovornosti skok cena rezervnih delova, za koji kaže da je uslovljen inflacijom na svetskom nivou.

– Tu je i rast cena usluga transporta i procene štete, a značajna stavka koja je uticala na poskupljenje su i više cene radnog časa u servisima jer su cene kod nas dostigle one koje su aktuelne u najrazvijenijim evropskim državama – kazao je Jovanović.

Obrazlažući nove cene polise osiguranja od autoodgovornosti, on je podsetio i na odluku saveta Biroa zelene karte da sve zemlje članice, uključujući i Srbiju, od 1. januara 2021. preuzmu plaćanje za sve štete pričinjene vozilima registrovanim u zemlji i do tri meseca po isteku registracije.

– Do izmene propisa garancija je važila do momenta dok je vozilo registrovano. To će dovesti do radikalnog skoka broja i iznosa šteta sa međunarodnim elementom. Te štete pašće direktno na teret Udruženja osiguravača Srbije koje obavlja funkciju biroa zelene karte, odnosno posredno na domaće osiguravače koji učestvuju u finansiranju – istakao je Jovanović.

Na odluku osiguravajućih kuća je pak reagovala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je izjavila da je podizanje cene obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, urađeno bez konsultacije sa regulatorom, odnosno NBS, što je ocenila kao nedopustivo i naglasila da centralna banka takvu odluku ne bi odobrila.

– To što je urađeno je nedopustivo, jer utiče na inflaciju. Reč je o obaveznom osiguranju i nije se moglo bez regulatora ići u takvu odluku, a mi je svakako ne bi odobrili, jer po našim podacima, postoji dovoljnost te premije i dovoljno mogućnosti da se isplaćuju štete i nije bilo potrebe da se za tim posegne – kazala je guvernerka Tabaković.

Na pitanje novinara da li će NBS nešto uraditi po tom puitanju i da li će se cena premije vratiti na stari nivo, ona je kazala da „po običaju u NBS prvo uradimo, pa onda saopštavamo“ i nije iznosila detalje.

„Vara se ko misli da će NBS to ćutke da posmatra“, kazala je Tabaković.

Guvernerka je istakla da učešće cene tog osiguranja u inflaciji nije beznačajno.

– Obavezno osiguranje korisnika motornih vozila od štete pričinjene trećim licima imalo je cenu od 10.742 dinara da bi se povećalo 22 odsto. Učešće ove usluge u indeksu potrošačkih cena je 0,67 i ako je povećanje te cene od 22 odsto, to ukupnu inflaciju podiže za 0,13 procentnih poena, a baznu inflaciju, koja je u Srbiji najniža, podiže za 0,30 procentnih poena – rekla je Jorgovanka Tabaković.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić ističe da osiguravajuće kuće nisu smele da donesu odluku o povećanju cena polisa osiguranja s obzirom da je predviđeno da se ona ne može doneti bez saglasnosti Narodne banke Srbije.

– U ovom slučaju osiguravači nisu konsultovali NBS u vezi sa poskupljenjem, čime su prekršena važeća pravila te kritika koju je guvernerka iznela na njihov račun u konkretnom slučaju u potpunosti opravdana. Očekujem da će nadležni, odnosno Narodna banka Srbije povući adekvatan potez povodom ove situacije, to jest, da će biti urađeno isti ono što je usledilo nakon odluke banaka o poskupljenju niza usluga, a to je da odluka o podizanju polisa osiguranja budu ukinuta – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, trenutak u kome se nalaze građani usled dejstava ekonomske krize uopšte nije pogodan za podizanje polisa osiguranja niti da za takav potez uopšte ime razloga.

– Osiguravajuće kuće dobro zarađuju a to je slučaj i sada kada se nalazimo u krizi. Takođe, potrebno je konstatovati i da nivo usluge osiguravača u Srbiji ni približno nisu na onom nivou kakav je prisutan u razvijenim zemljama. U slučaju štete tamo će ona biti procenjena na realnim osnovama i biće isplaćena stoprocentno. U Srbiji je pak taj procenat uvek simboličan i na štetu korisnika. Stoga smatram da NBS ne treba samo da se pozabavi nepotrebnim podizanjem polisa osiguranja bez konsultovanja sa njom nego da sagleda i druge segmente poslovanja osiguravajućih kuća i da vidi da li one svoje usluge obavljaju na adekvatan način u korist svojih korisnika – kaže profesor Savić.

I ekonomista Milan R. Kovačević smatra da je odluka osiguravača da podignu polise osiguranja nepravilan potez koji nikako nije smeo da se sprovede bez saglasnosti Narodne banke Srbije.

– S obzirom da je reč o obaveznom osiguranju sasvim je logično a i predviđeno je da tako bude te odluke odobrava Narodna banka Srbije. Veoma je ružno što umesto da se procedura ispoštovala sada imamo situaciju u kojoj su osiguravači samoinicijativno povećali cene polisa a nakon toga je usledila reakcija guvrnerke koja to osuđuje. Sve to je ispalo veoma ružno a predstavlja i pokazatelj da instrumenti regulative u Srbiji u stvari u praksi i ne postoje – kaže naš sagovornik.

Kontaktirali smo i Zorana Ćirića, stručnog saradnika za marketing i odnose sa javnošću u Udruženju osiguravača Srbije, kako bismo saznali kako osiguravači reaguju na ono što je izrekla guvernerka Jorgovanka Tabaković međutim on nam je kazao da se trenutno nalazi u inostranstvu i da ne može da bilo šta komentariše tim povodom dok se ne vrati u zemlju.

G.Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/osiguravajuce-kuce-podigle-polise-osiguranja-u-proseku-za-oko-22-odsto-nbs-smatra-tu-odluku-stetnom-i-nepotrebnom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suša ugrožava proizvodnju struje: Hidroelektrane rade na minimumu, vodostaj kod Đerdapa samo jednom za ceo vek bio niži

Sve protočne hidroelektrane koje se nalaze na Dunavu, Drini i Limu rade na takozvanom režimu biološkog minimuma i ispuštaju samo minimalan nivo koji je u skladu sa vodoprivrednim propisima, a time proizvode i minimalnu količinu električne energije

Published

on

By

Sve protočne hidroelektrane koje se nalaze na Dunavu, Drini i Limu rade na takozvanom režimu biološkog minimuma i ispuštaju samo minimalan nivo koji je u skladu sa vodoprivrednim propisima, a time proizvode i minimalnu količinu električne energije, izjavio je za Euronews Srbija Miodrag Vulić, direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u “Elektroprivredi Srbije”. On je rekao da je od početka godine proizvodnja struje iz hidroelektrana u Srbiji manja za oko 28 odsto u odnosu na prošlu godinu.

“Hidorelektrane utiču sa 30 odsto ukupne proizvodnje struje u portfoliju EPS-a. Sav taj nedostatak koji je izazvan ovom sušom, a to je na dnevnom nivou između 9 i 10 gigavat časova “Elektroprivreda Srbije” mora da nadomesti, što se radi pretežno uvozom električne energije”, rekao je Vulić. 

On je rekao da je situacija na HE Đerdap i na Drimsko-limskoj HE  teška i istakao da HE “Đerdap” proživljava istorijske minimume u količini vode koja protiče na profilu elektrane.

“Mi imamo hidrološke nizove koje koristimo i poslednjih nekoliko nedelja verovatnoća dotoka na Dunavu je oko 99 odsto. To u prevodu znači da je u poslednjih 100 godina samo jedan put bio niži vodostaj nego što je u prethodnih nekoliko nedelja. Eto, takva je suša”, rekao je  direktor Sektora za dispečersko planiranje i upravljanje proizvodnjom u EPS.

 

Udar na elektroenergetski sistem je i nizak vodostaj Dunava, jer je otežan prolaz za barže koje prevoze ugalj. Vulić kaže da barže koje su trebale da krenu iz Bugarske i Rumunije idu sa značajno smanjenim kapacitetom zbog smanjenog vodostaja i to zbog dva razloga.

“Na Dunavu je smanjena frekvencija saobraćaja, jer je manja količian vode u koritu, a drugi je što se barže ne mogu maksimalno opteretiti sa količinom uglja koju mogu da ponesu, nego sa nekom smanjenom količinom, da ne bi imale problema u toku plovidbe, odnosno da ne mogu da se nasuču”, objasnio je Vulić.

On je napomenuo da bi, pored hidroelektrana suša mogla uticati i na termoelektrane, jer sve koriste rashladnu vodu u svojim sistemima za održavanje tehnoloških procesa.

“One koje su blizu reka imaju tu blagodet da mogu da koriste konkretno vodu iz Save i Dunava, to su TE u Obrenovcu i Kostolcu, u sistemu rashlađivanja. Za sada još nemamo problema, voda još nije došla do tako niskog nivoa koji bi mogao da predstavlja problem”, rekao je Vulić.

 

Dodao je da postoje dva izazova kada su u pitanju teromelektrane,  nizak nivo vode i to što ta voda ima relativno visoku temperaturu, pa osim na ekologiju i živi svet u vodi negativno utiče i na rashlađivanje termoelektrana.

“Posebno mogu da imaju probleme u komšiluku, susedne elektroprivrede, koje imaju nuklearne elektrane, jer je u tehnološkom procesu rashlađivanja i njima potrebna voda. Tu pre svega mislim na Pakš u Mađarskoj, Černu vodu u Rumuniji i Kozloduj u Bugarskoj, koji koriste vodu iz Dunava za rashlađivanje i ako bude nekih problema sa hidrologijom, to će se za početak odraziti na smanjenu proizvodnju tih nuklearnih elektrana”, naveo je Vulić.

 

On je rekao da je teško je predvideti šta će se u budućnosti dešavati po pitanju hidroloških i meteoroloških uslova, ali da smatra da se do kraja avgusta ništa bitnije neće promeniti sa hidrologijom.

Dodatni problem bi mogao da bude što je septembar po višegodišnjem proseku spada u anjsunije mesece u godini, sa najmanjom hidrologijom. Mi bismo sada bili srećni kada bismo došli na nivo višegodišnjeg proseka. Danas je na Dunavu dotok ispod 2.000 kubika, a višegodišnji prosek je 4.100 kubika za avgust što znači da je proizvodnja na Dunavu upola manja u odnosu na veki višegodišnji prosek”, obajsnio je Vulić.

Kovačević: Pet problematičnih tačaka na Dunavu

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Veljko Kovačević rekao je za Euronews Srbija da je poslednjih nedelja bilo pet problematičnih tačaka na Dunavu, da su za Mohovo, Futog i Bešku probleme rešili tako što su onaj idealno projektovani plovni put širine 180 metara suzili na od 100 do 110 metara širine plovnog puta i naglasio da to ne predstavlja značajnije ograničenje, jer omogućava nesmetanu dvosmernu plovidbu.

“Dva najproblematičnija mesta koja smo imali na Dunavu su Arankina ada i Čortanovci. Tu je došlo do smanjenja gaza u jednom trenutku na 1,8 metara. Brodovi nisu mogli pod punim opterećenjem da prolaze te sektore. Tamo je odmah upućena mehanizacija i radovi su u toku, a već u ovom trenutku smo povećali gaz na 2,2 metra u oba sektora. Očekujemo da ćemo kod Čortanovaca već za dve nedelje, čak i pri ovako izrazito niskom vodostaju, koji ide i na 50 do 60 santimetara ispod takozvanog niskog plovidbenog nivoa,moći da garantujemo 2,5 metra dubine plovnog puta”, rekao je Kovačević.

On je rekao da je teško proceniti eventualnu štetu, jer je u plovidbi izuzetno izražen faktor insotranosti, ali da u Srbiji brodarstvo i industrija ne generišu gubitke zbog srpskog dela Dunava i Save koji su prohodni, već generišu gubitke zbog problema i uzvodno i nizvodno.

“Na Savi nema problema do Šapca, a to nam je zbog snabdevanja TENT-a najvažnije. Na Baričkoj adi smo imali samo preventivne radove, ali brodovi sa ugljem mogu nesmetano da plove. Tisa je morfološki izuzetna reka i na njoj nema problema”, kazao je Kovačević.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/58662/susa-ugrozava-proizvodnju-struje-hidroelektrane-rade-na-minimumu-vodostaj-kod-derdapa-samo-jednom-za-ceo-vek-bio-nizi/vest

Continue Reading

Trending