Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija poziva na diskusiju o istopolnim zajednicama

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije pozvalo je zainteresovane da učestvuju u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, uz objavljivanje Polaznih osnova za izradu tog nacrta koji će potom biti prosleđen parlamentu na usvajanje.

Published

on

„Ljudska prava predstavljaju i vaše pravo da bez diskriminacije provedete svoj život sa svojim ličnim svojstvom u istopolnoj zajednici. Dakle, to je evropski, to je demokratski i ja mislim da je Srbija spremna na takav zakon“, kaže za RSE ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ćomić.

U Ministarstvu kažu da su u izradi Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama korišćeni najbolji primeri uporednopravnih rešenja.

Ministarka Čomić dodaje da su korišćena dostupna iskustva u evropskom i regionalnom zakonodavstvu. Ipak, nakon prvih kritika i zbog grešaka, najavljuje za par dana i izmene Polaznih osnova. Ona napominje da su polazne osnove sirov materijal za izradu nacrta zakona koji se šalje Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.

„Ali i da ih isprave ili ne, to su polazne osnove. To vam služi da imate generalno uvid u to kako da rešite problem. Ja ne očekujem da nacrt i liči na polazne osnove, a tek ne očekujem da predlog bude istovetan kao nacrt, da ne govorim da u Narodnu skupštinu još nije ušao predlog zakona a da je izašao u istom obliku“, kaže Čomić koja je bila dugogodišnja poslanica u parlamentu.

A ono što će biti ispravljeno su odredbe po kojima istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji zajednicu ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.

Ova odredba, kao i sledeća, da istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak, su zapravo preslikani članovi (19. i 20.) postojećeg Porodičnog zakona.

Upravo su se ove zakonske odredbe iz Polaznih osnova našle na meti kritika u javnosti i na društvenim mrežama.

„Verovatno je bila ideja da će neke stvari važiti kao u Porodičnom zakonu, ali je u tekstu Polaznih osnova to za kritiku javnosti. I svi su kritičari u pravu i svaka je kritika dobrodošla i to je razlog zašto ćemo povući ovakav tekst i objaviti ispravljeni koji će isto biti podložan kritici“, objašnjava ministarka Čomić.

Šta se navodi u Polaznim osnovama?

U Polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama pojam istopolne zajednice se određuje kao zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Takođe se navodi da se zabranjuje svaka diskriminacija po osnovu istopolne zajednice.

Kada su u pitanju prava i obaveze, u Polaznim osnovama se navodi da partneri istopolne zajednice imaju jednaka procesna prava i status u svim sudskim i upravnim postupcima kao i bračni drugovi.

Tako je, na primer, partner istopolne zajednice u pravu nasleđivanja izjednačen sa bračnim supružnikom, kao što ima pravo na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje na način, po postupku i u obimu kao bračni supružnik i članovi njegove uže porodice.

U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice, osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje mirovinsko osiguranje, smatra se i partner istopolne zajednice i dete koje partner izdržava.

U Polaznim osnovama se definiše i neregistrovana istopolna zajednica kao zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopila istopolno partnerstvo pred nadležnim telom i ako zajednica traje najmanje tri godine.

Dalje se navodi da se postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje na isti način i pod istim uslovima kao i vanbračna zajednica, zajedničkom izjavom partnera neregistrovane istopolne zajednice overene kod notara.

Šta kažu LGBT predstavnici?

Polazne osnove nisu iste kao model zakona o građanskom partnerstvu koji su izradile nevladine organizacije i koji zastupamo već desetak godina, kaže za RSE Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defenders i član organizacionog odbora Prajda.

Navodeći da Polazne osnove nisu rađene u konsultaciji sa LGBT organizacijama, Miletić kaže da se nadaju da će u toku rada Radne grupe, koja se upravo formira, biti moguće doći do rešenja koja su adekvatna i koja su u potpunosti u skladu sa potrebama korisnika ovog zakona.

On podseća da su sve LGBT organizacije podržale model zakona koji su pre nekoliko godina izradile nevladine organizacije LABRIS i Centar za unapređenje pravnih studija i navodi da će LGBT organizacije predložiti da se taj model zakona uzme kao polazna osnova za dalji rad.

U julu 2020. godine Labris i Centar za unapređenje pravnih studija predstavili su novi Model zakona o građanskom partnerstvu.

U ovom Modelu, Labris je predložio registrovana i neregistrovana partnerstva, kao i regulisanje između ostalog, prava na izdržavanje, imovinske odnose, nasleđivanje, potom prava na naknadu štete, na poresko oslobođenje i druge olakšice, ali i prava u slučaju bolesti, kao i prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja.

“Problem je što ove Polazne osnove nisu regulisale da dve osobe koje nisu državljani Srbije sklope građansko partnerstvo kod nas, a to je neka praksa koju bi trebalo da uvedemo. Na primer, dve osobe iz Bosne i Hercegovine koje nemaju državljanstvo ili samo jedna ima državljanstvo Srbije – dakle, to mora da se omogući da može da se partnerstvo sklopi”, kaže Miletić.

Kao drugi problem navodi što je u modelu zakona LGBT organizacija postojala mogućnost zabrane da država dostavlja stranim ambasadama izvode iz registra ukoliko osobama koje su sklopile građansko partnerstvo preti progon u toj drugoj državi.

“Naime, ako je neko iz države odakle je progonjen zbog homoseksualnosti, kao što su Saudijska Arabija ili Iran gde preti smrtna kazna, poenta je da država ne dostavlja izvode iz registra ako ta zemlja, odnosno ambasada zatraži. To je jedna potpuno normalna stvar koja mora da stoji u ovom zakonu. U suprotnom država će biti neka vrsta saučesnika ukoliko se nešto toj osobi desi po povratku u tu zemlju”, upozorava Miletić.

U Polaznim osnovama se, između ostalog, predviđa i registar istopolnih zajednica.

Miletić navodi da mora da postoji poseban registar, ali smatra da je potrebno zakon nazvati Zakon o građanskom partnerstvu i dati mogućnost osobama suprotnog i istog pola da sklapaju građansko partnerstvo.

On objašnjava da će registar izgledati prilično slično registru Matičnih knjiga venčanih.

Značaj zakona o istopolnom partnerstvu

“Kada zakon bude usvojen, ja se zaista nadam da postoji politička volja budući da je ovo signal koji nikada nismo imali do sada – to zaista jeste veliki iskorak napred”, kaže Goran Miletić.

Ovakav zakon će omogućiti rešavanje životnih pitanja članova istopolne zajednice.

“Omogućiće im da posećuju jedni druge u bolnicama, dakle svog partnera ili partnerku, moći će da nasleđuju jedni druge, moći će da stiču imovinu zajedno, dakle njihova zajednica će se tretirati kao bilo koja druga vanbračna zajednica koja traje duže vreme ili brak”, navodi Miletić.

On podvlači da donošenje ovakvog zakona neće ništa koštati građane Srbije, niti će nekome biti oduzeto neko pravo zato što će LGBT deo građana Srbije bit prepoznat od strane zakona.

Dodaje i da bez obzira da li neko podržava ovu Vladu ili ne, da su ovo zakoni oko kojih ne treba da bude ništa sporno, niti da se dešavaju bilo kakva politička prepucavanja.

Od zemalja u okruženju istopolna partnerstva su zakonski regulisale Crna Gora i Hrvatska.

U Srbiji postoji jak otpor javnom deklarisanju pripadnosti LGBT populaciji. Tako su 2010. tokom Parade ponosa izbili žestoki sukobi protivnika ovog događaja sa policijom. Tada je u gotovo celodnevnoj borbi 5.600 policajaca sa više od 6.000 huligana, povređeno više od 140 osoba, dok je više od 250 privedeno.

Narednih nekoliko godina je Parada ponosa održavana “u četiri zida” jer je policija smatrala da nema bezbednosnih uslova za takav događaj.

To se promenilo već 2014. godine. A Srbija je u međuvremenu dobila za premijerku javno deklarisanu LGBT osobu kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade Srbije 2017. godine.

Upitana da li se plaši da će zakon koji će regulisati istopolna partnerstva naići na otpore u konzervativnom i patrijarhalnom delu društva u Srbiji, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ćomić odgovara odrečno.

“Ne plašim se apsolutno ničega ili nikoga sa bilo kojim stavom. Ti ljudi svi imaju pravo na svoj stav, imaju pravo na svoje mišljenje i imaju otvoren prostor i otvoren poziv u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava da dođu i da u dijalogu razmenimo šta je problem njihovog otpora i šta je njihov predlog”, poručuje Čomić.

Ona dodaje da nema razloga da se plaši atmosfere u društvu zato što je “naš Ustav utemeljen na ljudskim pravima”.

Rok za dostavljanje komentara i sugestija na Polazne osnove za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama je 20. februar.

Komentari i sugestije se mogu dostaviti elektronskom poštom na obrascu koji se može preuzeti na Portalu e-Uprave, gde se mogu naći i Polazne osnove za izradu Nacrta zakona jer Ministarstvo još uvek nema svoj sajt.

*Saradnja na tekstu: Nemanja Stevanović

Autor: Ljudmila Cvetković (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending