Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija je propala država, pregažena korupcijom i nacionalizmom

Veliki sam protivnik naših regionalnih mržnji i otrovnih nacionalizama, koji redovito vode do snova o etničkim ujedinjenjima i uvećanim državama na štetu drugih naroda. To nam se stalno vraća. Sukobi su preneti iz 20. u 21. vek, i građane ovih država drže u mraku siromaštva i korupcije. Ostajemo na periferiji Evrope, nesposobni da se izvučemo iz sopstvenih opsesija i pogrešnih politika. Gledanje preko plota s namerom da se susedna država rasturi radi sopstvenog etničkog ujedinjenja – direktno vodi u nove ratove. Non pejperi, koji volšebno isplivavaju, probni su baloni konzervativnih krugova, a takvih je bogami sve više i na Zapadu, kojima ništa lakše nije nego da mute već mutne vode na Balkanu. Protiv sam rasturanja Bosne i Hercegovine, a ideje o njenoj podeli ne dolaze samo iz ovih naših balkanskih krugova i opsesija nego i od zapadnih, evropskih islamofobnih i profašističkih konzervativnih snaga koje su u usponu. O Rusiji i njenim satelitima ne vredi ni govoriti, sem kao podržavaocima upravo takvih tendencija.

Published

on

Vesna Pešić pripada grupi izuzetno hrabrih žena Srbije (tu su i Staša Zajović, Borka Pavićević, Biljana Kovačević Vučo, Sonja Biserko, Nataša Kandić i druge) koje su se, devedesetih, oštro suprotstavile Miloševićevoj ratnoj i nacionalističkoj politici. Osnivačica je Centra za antiratnu akciju, prve mirovne organizacije u Srbiji. Bila je i predsednica Građanskog saveza Srbije, antiratne političke stranke, veoma aktivne u rušenju Miloševićevog režima. 2007. godine se ova stranka utopila u Liberalno-demokratsku partiju, a ona je imenovana za predsednicu Političkog saveta ove stranke. Međutim, LDP je napustila 2011. godine, zbog sukoba sa liderom ove stranke Čedomirom Jovanovićem. U februaru 2012. zvanično se povlači iz politike.

Za svoje političko i antiratno delovanje dobila je nekoliko prestižnih svetskih priznanja: između ostalog, nagrade „Andrej Saharov“, koju joj je 1997. dodelio Norveški helsinški komitet, i nagrade za demokratiju W. Averell Hariman, koju dodeljuje Nacionalni demokratski institut iz Vašingtona. Bila je nominovana i za Nobelovu nagradu za mir. Od 2001. do 2005. godine bila je ambasadorka SR Jugoslavije, a zatim Srbije i Crne Gore u Meksiku. Sa njom razgovaramo o devedesetima, ali i o aktuelnim političkim prilikama u regionu i Srbiji.

Devedesetih ste bili jedno od najmarkantnijih lica antiratnog pokreta u Srbiji. Kada se danas setite tog perioda, da li smatrate da je građanska, antiratna Srbija pružila dovoljan otpor Miloševićevoj ratnoj politici?

Pružili smo onoliko otpora koliko smo mogli, snagama s kojima smo raspolagali. Te snage nisu bile velike i masovne da mogu da zaustave rat, ali su bile jake u svom ubeđenju da treba odbiti mobilizaciju za ratove na teritorijama drugih republika, jer Srbija, naša država, nije bila napadnuta. Na primer: skupili smo 100.000 potpisa protiv mobilizacije. Jednako tvrdo smo bili protiv ratnih ciljeva Srbije, koje je postavio Slobodan Milošević. Odbacili smo i borili se protiv uzdizanja srpskog nacionalizma, koji je najviše kriv za ratove devedesetih, mada deo krivice snose i lideri drugih republika. Ali, bilo je jasno da su ratni ciljevi Srbije bili podizanje Srba na oružje u Hrvatskoj i BiH, s namerom da se stvori velika etnički čista Srbija.

Možemo li se prisetiti tog vremena? Kako je izgledao antiratni pokret u Srbiji s početka devedesetih?

Bilo je više mirovnih organizacija koje su radile zajedno i organizovale brojne i dnevne akcije, i maratonske diskusije u pozorištu “Dušana Radović”, koje ne mogu ovde sve pobrojati. Nije postojao samo Centar za antiratnu akciju, kojeg smo formirali Stojan Cerović, tadašnji kolumnista “Vremena”, Nebojša Popov, sociolog i urednik “Republike”, i ja, koja sam ubrzo osnovala i Građanski savez Srbije, kao jedinu građansku i antiratnu političku stranku. Važno je bilo i osnivanje Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca na čelu za Radomirom Konstantinovićem, koji je na osnivačkoj skupštini rekao da postoji i druga Srbija koja nikada neće prihvatiti zločinačku nacionalističku politiku i stravične zločine koji su u ime Srbije činjeni.

Svake večeri smo palili sveće ispred predsedništva Slobodana Miloševića pod natpisom “Za sve poginule u ratu”. Dragoslav Bokan, vođa “Belih orlova”, paramilitarne organizacije koja je harala u istočnoj Hrvatskoj, jedne noći je pocepao taj transparent i postao naš neprijatelj broj jedan, a danas je glavna zvezda Vučićevog režima sa svojim ljotićevskim i ekstremnim nacionalističkim nazorima. Sa Vučićem danas i ljotićevskim “kadrovima”, Srbija je prešla na stranu pobeđenih, fašističkih snaga u Drugom svetskom ratu, što je demonstrirano na ovogodišnjoj državnoj proslavi Dana pobede nad fašizmom, gde su čitane koračnice Dimitrija Ljotića. Jasno je da je građanska, republikanska i liberalna politička pozicija u Srbiji upadljivo oslabljena. Ali, nije nestala!

U kojoj je meri postpetoktobarska, demokratska vlast u Srbiji suočila svoje građane sa onim što se dešavalo devedesetih? I koliko je realno bilo, s obzirom na političke okolnosti, da to učini?

To nije bilo moguće, jer je odmah posle 5. oktobra došlo do uspostavljanja dvovlašća u Srbiji. Jednu vlast je reprezentovao izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica, koji je baštinio kontinuitet sa nacionalističkom srpskom politikom, a drugu Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, koji je postavio novu viziju Srbije kao moderne države u Evropskoj Uniji. U takvoj atmosferi dvovlašća i sukoba dve koncepcije budućnosti naše zemlje, i sa narodom koji je većinski bio zatrovan nacionalizmom, a i nije bio obavešten, niti je želeo da se obavesti o tome šta se dešavalo za vreme ratova devedesetih – bilo je nemoguće suočavanje sa zlodelima u minulim ratovima. Đinđića su napadali crkva i svi konzervativni nacionalistički krugovi, koji nisu dozvoljavali da se radikalno promeni položaj Srbije i da se ona usmeri ka zapadu i EU, pa su na kraju ti serklovi organizovali i njegovo ubistvo. Đinđićevi naslednici imali su “dve duše”, jednu nacionalističku, drugu građansku i proevropsku, pa su u jednoj ublaženoj i kulturnijoj formi napravili gemišt nacionalističkih planova Srbije i tek uspostavljene slabašne demokratije posle pada Miloševića. Politika velike Srbije koju je lansirao Slobodana Miloševića nikada nije odbačena, što je, zajedno sa korumpiranom tranzicijom i privatizacijom, tanjilo demokratiju i onemogućavalo stvaranje institucija. I to je trajalo sve do gubitka vlasti demokratske Srbije 2012. godine. Vlast je preuzela Srpska radikalna stranka, koja se prethodno, 2008. godine, prekrstila u Srpsku naprednu stranku, shvativši da ako jasno i glasno odbacuje EU i neguje svoju isključivu okrenutost Rusiji, nikada neće doći na vlast. Sve potom je poznato, nema razloga da se ponavlja. Zna se dokle smo dogurali. Srbija je propala država, pregažena korupcijom, velikosrpskim nacionalizmom, lažima, primitivizmom, autokratijom, voljom jednog čoveka koji je šef državne mafije i poltronerije, i koji pritom simulira rešavanje problema Kosova i kretanje Srbije ka EU.

Proteklog meseca je region bio uzburkan nezvaničnim diplomatskim dokumentima (tzv. non pejperom) koji predviđaju prekrajanje granica na Balkanu, između ostalog podelu Kosova i Bosne i Hercegovine po nacionalnom ključu, pa i pripajanje Kosova Albaniji. Šta mislite o tim idejama?

Veliki sam protivnik naših regionalnih mržnji i otrovnih nacionalizama, koji redovito vode do snova o etničkim ujedinjenjima i uvećanim državama na štetu drugih naroda. To nam se stalno vraća. Sukobi su preneti iz 20. u 21. vek, i građane ovih država drže u mraku siromaštva i korupcije. Ostajemo na periferiji Evrope, nesposobni da se izvučemo iz sopstvenih opsesija i pogrešnih politika. Gledanje preko plota s namerom da se susedna država rasturi radi sopstvenog etničkog ujedinjenja – direktno vodi u nove ratove. Non pejperi, koji volšebno isplivavaju, probni su baloni konzervativnih krugova, a takvih je bogami sve više i na Zapadu, kojima ništa lakše nije nego da mute već mutne vode na Balkanu. Protiv sam rasturanja Bosne i Hercegovine, a ideje o njenoj podeli ne dolaze samo iz ovih naših balkanskih krugova i opsesija nego i od zapadnih, evropskih islamofobnih i profašističkih konzervativnih snaga koje su u usponu. O Rusiji i njenim satelitima ne vredi ni govoriti, sem kao podržavaocima upravo takvih tendencija.

Kako se po Vama napeta međunacionalna situacija u regionu, osobito u BiH, može rešiti? Kako obezbediti trajni mir na ovim prostorima?

Teško pitanje, bila bih genije kada bih imala realno rešenje koje je lako primenljivo. Mogu samo da kažem opšta mesta. Sva tri priznata naroda u BiH moraju da promene svoje politike i treba redefinisati zakone i ustav te države. Ovakva država, zasnovana na Dejtonu, podstiče sukobe i zasniva se na negovanju sukobljenih identiteta, nacionalnih i verskih, a zapravo se radi o osvajanju teritorija. Da li ćemo izaći iz te situacije, ne znam, ali za sada to nije izgledno, jer se oni koji odlučuju, a to su velike sile, ne interesuje mnogo za naš region, pa ni za problem Bosne i Hercegovine. Srbija bi mogla da pomogne, naravno i Hrvatska, ali to se neće dogoditi. Hrvatska je uspela da uđe u EU, a Srbija je od toga daleko. Ona bi mogla da pomogne ako bi se okrenule sebi, svom ekonomskom i demokratskom razvoju i napredovanju ka EU i stvaranju šansi da ljudi ne odlaze iz nje. Da se ja danas bavim politikom, ja bih se okrenula svojoj državi Srbiji, domovini u kojoj sam rođena, koja je u strašnom stanju, bukvalno uništena, i ekološki, politički i ljudski potopljena. Stigli smo do jednopartijskog društva, autokratske vlasti jednog čoveka. Ali, problem je to što je politika kao takva propala, jer u jednopartijskoj državi, kako reče Teofil Pančić, možemo da se bavimo samo ogovaranjem i “dvorskim intrigama”, i kriminalnim nepodopštinama.

Kada smo već kod režima u Srbiji, stalno se susrećemo sa paradoksom da se Vučić još uvek u krugovima nekih međunarodnih zvaničnika tretira kao faktor stabilnosti. Sa druge strane, mediji bliski režimu i pripadnici vladajuće stranke reprodukuju nacionalističke stereotipe, relativizuju genocid i zločine i šire nacionalnu mržnju. Kuda sve to vodi?

Sve što ste naveli, da ja ne ponavljam, bukvalno ne vodi nigde, sem u totalnu propast, a to što Vučića zapad tretira kao faktor mira i stabilnosti, to samo govori o njihovoj nezaintesovanosti za Srbiju; smatraju, naime, dovoljnim to što su najslabije tačke u regionu pod vojnom paskom njihovih snaga. Vučić to zna, ako bi slučajno rešio da zapuca, odmah bi dobio neprijatan odgovor. Ovako mu je bolje, ispada da on održava stabilnost, a nije on u pitanju, nego vojna okupacija neuralgičnih delova bivše Jugoslavije. Vučić je prihvaćen napolju još uvek, zato što su i EU i SAD sa njim nastojale da reše pitanje Kosova. Sada je i njima jasno da on igra dvostruku igru, i to se vidi u izveštajima EU. Vidi se i u nastojanjima zapada da se u Srbiji obezbede demokratski izborni uslovi, ali ja ne verujem da će ta nastojanja imati uspeha. Za sada Vučić ostaje glavni pregovarač o svim pitanjima koje njih interesuju. A što se Vučiča tiče, njemu je dovoljno što su ga krstili faktorom mira i stabilnosti, navikli se na njega, a to da li Srbija ima vladavinu prava i demokratiju, e to nikome nije prva briga, sem eventualno nekima koji u Srbiji žive.

Nedavno je Vučić u politiku uveo kanibalizam. Rekao je da se ne plaši onih koji bi hteli da od njega naprave ćevape. Čini se da su sve granice pređene? Da li postoji neka tačka u kojoj će građani prestati da veruju propagandni rijaliti-šouu, u šta se odavno pretvorila Vučićeva politika?

Gotovo da ne umem da odgovorim na tu jezivu priču o mlevanju ljudskog mesa i ćevapima. On se tim jezivim pričama zapravo brani, jer je upravo on stvorio te kriminalne “kanibalske” grupe. Iako su ti o kojima on govori tek uhapšeni i nema još ni optužnice, on sve zna o tim bandama, a drastičnim pričama sebe predstavlja kao žrtvu kriminalaca. Zbog lošeg života, ali i zbog ovog bezizlaza kome se sada ne vidi kraj, ljudi odlaze iz Srbije u sređenije zemlje. Pristojni i obrazovani ljudi su se povukli u sebe, neće da se angažuju, zato što je opozicija još uvek konfuzna i bez jasne strategije kako da se promeni vlast.

Retko se dešava da pravi otpor ovakvoj vlasti krene od unesrećene raje i nikada ona nije sama skidala nakazne autokrate. Predvodnici nikada nisu među njima, kuka i motika je mit seljačkog društva. Oni čekaju da Vučić počne nešto da gubi, da izgubi bar vlast u mesnim zajednicama, možda koji grad i opštinu. Kada opozicija pokaže neki uspeh, onda će se običan narod ohrabriti i početi da misli: pa možda ovaj i nije više tako moćan. Treba prvo Vučić da dobije neki udarac, kako bi se narod pokolebao.

Rekli ste da je Srbija propala država. Rekli ste da obični građani nisu ti koji će skinuti autokratu. Sa druge strane, veliki deo akademske zajednice, intelektualaca i javnih ličnosti u Srbiji i dalje ćute. Odakle ta ćutnja? Čini se da su devedesetih, i pored ratnih okolnosti, intelektualci bili hrabriji i zainteresovaniji?

Ućutala se, jer je politička situacija za opoziciono delovanje poslednjih desetak godina mnogo teža nego pre, a tu su i razočarenje zbog povratka u autokratiju i nepoverenje prema političarima kao takvim. Izgubljeno je interesovanje za politiku, možda baš zbog Vučićeve agresivnosti. On je svuda i ne skida se sa brojnih ekrana, a pre njega nije bilo ovoliko prostačkih i lažljivih tabloida. Kada zavlada samo laž i manipulacija koju neprekidno širi glavni gazda, kada uništava jednu instituciju za drugom bez otpora ljudi u tim institucijama, intelektualna elita se povlači u sebe. A na njih Vučić i ne računa, već igra na kartu na obmanjivanja osiromašenih masa, u čemu ima veliki uspeh. Eto, njega narod hoće, a šta s tim da radiš, nego da se ućutiš.

I to jeste razlika u odnosu na devedesete. I onda je narod fanatično podržavao Miloševića, ali nije bio ovako veliki pritisak na opoziciju. Stalno ponavljanje da smo se vratili u devedesete je pogrešno. Tada jesu vođeni ratovi, i jeste to bila ogromna strahota, ali ta strahota je ljudima bila i velik izazov – ne možeš da ćutiš kod tolike pogibije i stradanja. Meni su svi stradalnici bili “naši ljudi”, bez obzira na nacionalnost. Opsada Sarajeva, zar se to moglo da prećuti? Ili Srebrenica? Moraš nešto da činiš, u pitanju je bila elementarna savest koja ti ne da mira. Zato su unutrašnje prilike bile nešto bolje, bilo je snažnijeg otpora i nije vršeno orkestrirano proganjanje opozicije, čime se jedino bave Vučić i njegova kamarila.

Da li hoćete da kažete da je devedestih u Srbiji opoziciji bilo lakše nego sada?

Pa da, nije ona bila toliko u prvom planu, zato što su vođeni ratovi. Može se reći da je položaj opozicije bio nešto lakši nego danas. Tek je bio formiran višestranački sistem i postojala je značajna volja građana da se uključe u opozicione stranke i budu aktivniji nego što su danas. Ondašnja opozicija je bila organizovanija, jačala je, bila je nova, entuzijastična i građani su voleli svoje stranačke lidere. Prvi višestranački izbori bili su održani 1990. godine, po većinskom izbornom sistemu. Međutim opozicija je tražila i uspela da se veoma brzo promeni takav izborni sistem, i više puta je izborni sistem menjan. Sad to može da uradi samo Vučić.

Milošević se nije toliko fanatično borio s opozicijom i s njom vodio rat, kako to sada radi Vučić. Onda je postojao “spoljašnji neprijatelj”, a ovaj je krenuo u bitku protiv “unutrašnjeg neprijatelja”, odnosno protiv kritičke javnosti i opozicije, koju je svesno i organizovano razbucao. Vučić bije u glavu svakog ko mu se zameri. On ne podnosi opoziciju i demokratiju.

A kakva je bila medijska situacija za opoziciju u Srbiji devedesetih? Bolja nego danas?

Mediji i, naročito, “Politika” i RTS besomučne su se bavili ratnom propagandom, to im je bilo najvažnije. Međutim, RTS je puštala predizborne prezentacije svih poznatijih stranaka. Ja sam bila u TV duelima sa raznim režimskim likovima, poput Margit Savović, Milentijevićkom, Nadom Popović-Perišić, čak i sa socijalistom Kršljaninom. Imali smo nezavisni Studio B i Radio B92, a nacionalnih frekvencija je bilo tada samo dve-tri. BK TV je po malo puštala opoziciju, a kasnije je pravila okrugle stolove sa opozicijom, a to je počeo da radi u isto vreme i RTS. Demonstracije smo imali skoro svake godine. Mnogi se još sećaju Vidovdanskog sabora 1992., kada je Milošević primio opoziciju, a Nebojša Popov ga ponudio cigaretema i to “Dravom” i rekao: “Došli smo da tražimo tvoju ostavku”. Ja sam bila u grupi koja je išla kod Vučelića, tadašnjeg direktora RTS-a, da tražimo njegovu ostavku i prisustvo opozicije na RTS-u. Da podsetim i na to da je Milan Panić već 1992. godine uzeo na predsedničkim izborima protiv Miloševića 1,5 milion glasova. Sve to je danas nezamislivo. 1993. godine, na decembarskim parlamentarnim izborima, Milošević nije dobio većinu, već je morao da pravi koaliciju sa Novom demokratijom. Postojale su jake opozicione stranke, a Milošević je izgubio 1996. godine vlast u 60 gradova i opština u Srbiji, zbog čega je organizovao krađu glasova. Nakon tromesečnih demonstracija građana pod vođstvom opozicije i pritiska zapada, morao je da prizna rezultate izbora. Naravno da su padale i batine, svi smo bili prisluškivani i okruženi državnom bezbednošću. Pa ipak, tek od 1998. situacija se menja nagore i krenuo je pravi teror protiv političkih oponenata, univerziteta i mladih organizovanih u Otpor.

Za kraj, da li vidite političku ili društvenu snagu u Srbiji koja može da dovede do pada Aleksandra Vučića sa vlasti?

Za sada, takvu snagu ne vidim. Ono što vidim je da je opozicija stalno na terenu, a to je dobar i jedini put da ojača i postigne uspeh. Građanski otpor se razvija i organizuje u manjim grupama po celoj Srbiji. Probudila se ekološka svest, i to je najupadljivije. A i važno je. Ako se opozicija dogovori i složi da na izbore izađe u najefikasnijoj formi, mogu se očekivati određeni uspesi, na primer u Beogradu, a možda i u drugim gradovima. Po meni, sadašnja opozicija nije dovoljno borbena, jer se suviše orijentisala na to da traži izborne uslove i medije, što je isto kao da tražiš da Vučić preda vlast. Nikada neće dati medije, to mu je glavno sredstvo vladanja. Vučić ne bi bio Vučić kada bi oslobodio medije i RTS, i vratio demokratske izbore. On je protiv demokratije, on je autentični autokrata koji hoće i mora sve da zna, i da upravlja svim i svačim, čak i nevažnim stvarima. Vlast mu je jedina briga. On nikada neće pristati da vrati demokratiju u Srbiju, iz prostog razloga što on organski mrzi demokratiju i opoziciju kao takvu. Greška je to što je opozicija usvojila osnove velikosrpskog nacionalizma, i što je bojkotovala lokalne izbore. Vidimo da je sada Vučić izgubio izbore u nekim mesnim zajednicama od organizovanih građana. Da se danas bavim politikom, ja bih se tukla upravo za mesne zajednice, lokalne samouprave i gradove u koji opozicija ima najviše šanse, a Beograd bi morao biti u prvom planu, jer je tu koncentracija otpora, a važan je i za sve ostale. Pogledajte šta se desilo na izborima u Hrvatskoj, baš na lokalu i u gradu Zagrebu. To ne znači da će oboriti HDZ sa vlasti, ali odatle se počinje. Mora da se pokaže da Vučić nije svemoćan, Kada bi opozicija odvalila dobar komad u parlamentu, to bi bila jaka poruka. Da dođe do pada Vučića sa vlasti, mora se dosta godina predano raditi, i to iz sve snage. Devedesetih su spoljnopolitičke okolnosti išle u prilog opoziciji. Imala je podršku Zapada, što sada nije slučaj. I to jeste veliki hendikep, ali ako opozicija pokaže snagu, to može i da se promeni. Eto, mene nada nikada ne napušta!

Autor: Nedim Sejdimović (tacno.net)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending