Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija i u skladištenju gasa zavisna od Rusije, rešenje traži u Mađarskoj

Srbija je potpisivanjem gasnog sporazuma sa Mađarskom obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa za predstojeću zimu

Published

on

Srbija je potpisivanjem gasnog sporazuma sa Mađarskom obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa za predstojeću zimu.

Sporazum su u Beogradu 10. juna potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora.

Proširenje jedinog skladišta na teritoriji Srbije Banatski Dvor zvaničnici najavljuju godinama unazad, ali projekat nije završen.

Istovremeno Srbija ne koristi ni ceo kapacitet svog skladišta, jer polovinu vlasništva drži ruski Gasprom.

‘Zimnica’ pod nepoznatim uslovima

Na koji period će Srbija iznajmiti deo skladišta u Mađarskoj i po kojoj ceni, detalji su koje zvaničnici dve zemlje ne otkrivaju.

Ministarstvo finansija Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) tim povodom.

Jedina poznata brojka od onih koje su pred predstojeću zimu iznosili srpski zvaničnici, jeste količina gasa koju će Srbija za hladnije dane čuvati u ostavi u Mađarskoj – 500 miliona kubnih metara.

To je nešto više od onoga što je Srbija u stanju da skladišti na svojoj teritoriji.

Jedino podzemno skladište gasa Banatski Dvor, inače srpsko-ruski projekat, ima kapacitet od 450 miliona kubnih metara.

Međutim Srbija koristi tek pola tog rezervoara, jer je preostala polovina u vlasništvu ruskog Gasproma.

Dugoročno rešenje izgradnja novog skladišta

Ministarstvo energetike i rudarstva navodi u odgovoru na upit RSE da bi najbolje rešenje bila izgradnja novog skladišta gasa, u stopostotonom vlasništvu Srbije.

“Za Srbiju je mnogo bolje da izgradi novo skladište koje će u potpunosti biti u našem vlasništvu, U tom smislu, plan je da se izgradi novo sopstveno podzemno skladište gasa u Itebeju, u Vojvodini”, navode u ministarstvu.

Dodaju da bi planirani kapacitet tog skladišta bio milijardu kubnih metara, dok bi sa izgradnjom moglo da se krene početkom 2023. godine.

Na pitanje šta se dešava sa ruskim delom skladišta Banatski Dvor, u ministarstvu navode da Gasprom tamo skladišti svoju “komercijalnu robu”.

“Sve odluke o raspolaganju sa datom količinom prirodnog gasa su u rukama Gazproma”, pojašnjavaju u ministarstvu.

Dodaju da bi Srbija u slučaju potrebe mogla da otkupi te količine, ako bi se postigao dogovor.

Kada je reč o iznajmljivanju te polovine skladišta, u ministarstvu navode da o tome takođe odlučuje Gasprom.

O izgradnji novog skladišta u Itebeju na 40 kilometara od Zrenjanina govori se od 2010. kada je državno preduzeće Srbijagas za tu namenu uzelo kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ni taj projekat do danas nije završen

U sedam godina tri sporazuma za proširenje skladišta

Srbijagas i Gasprom su od 2015. potpisali tri sporazuma o proširenju Banatskog Dvora koji bi sa sadašnjih 450 trebalo da se poveća na milijardu kubnih metara.

• 25.10.2015. Sporazum o proširenju Banatskog Dvora u Moskvi potpisali su predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, u prisustvu tadašnjeg premijera, danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

• 25.3.2016. Bajatović i Miler u Beogradu potpisuju Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji koji predviđa proširenje Banatskog Dvora.

• 17.1.2019. Proširenje skladišta je dogovoreno treći put sa Gaspromom tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. Potpisnici memoranduma Bajatović i Miler.

Ipak, projekat proširenja do danas nije završen.

Javno preduzeće “Srbijagas”, u čijoj je nadležnosti Banatski Dvor nije odgovorilo na pitanje RSE kada će skladište biti prošireno.

To preduzeće, kako je u više navrata upozoravao Sekretarijat Energetske zajednice, kao regulatorno telo Evropske unije u oblasti energetike, drži monopol na srpskom tržištu gasa zajedno sa ruskim Gaspromom.

‘Skladištenje gasa odličan biznis’

Miloš Zdravković, ekspert za energetiku iz Beograda u razgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je sporazum sa Mađarskom dobra vest, ali ne i dugoročno rešenje.

“Da li je to dobra vest, jeste dobra vest. Da li u potpunosti možemo da se obezbedimo, u potpunosti ne”, navodi Zdravković.

On ukazuje da je Srbija u prethodnih par godina napravila dve ključne greške.

“Prva naša greška je što nismo proširili kapacitete Banatskog Dvora na milijardu kubika, koliko je moglo. Druga što nismo napravili još jedno gasno skladište u Itebeju”, kaže Zdravković.

On ističe i da je skladištenje gasa, pored toga što se time obezbeđuje energetska sigurnost unosan posao:I onda vi kupite kad je gas jeftin, a onda ga prodate u nekom zimskom periodu, kad su špicevi po ne znam kojim cenama.

Kao primer za to navodi slučaj Holandije.

“Holandija, iako je najveći proizvođač i izvoznik, ona je bila posle Nemačke i najveći kupac ruskog gasa, zato što je imala skladišta. Onda je skladištila taj gas i čuvala ga za kritične trenutke”, ukazuje Zdravković.

I Mađarska, u kojoj će Srbija čuvati gas, poseduje značajne kapacitete za skladištenje tog energenta i to više od šest milijardi kubnih metara, prema rečima ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Petera Sijarta.

Nedostaje 800 miliona kubnih metara za sigurno snabdevanje

Nakon što je poslednjeg dana 2021. istekao desetogodišnji ugovor koji je Srbija imala sa Rusijom o isporukama gasa, predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin su u telefonskom razgovoru krajem maja postigli novi dogovor.

Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

“S obzirom da godišnje Srbija troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru”, navode u resornom ministarstvu za RSE.

“Iduće godine, kad bude završena izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad, imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo ovim gasovodom, od drugih snabdevača”, dodaje Ministarstvo rudarstva i energetike.

Dogovor Vučić-Putin je postigut u jeku zahteva da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.

Upravo je zavisnost Srbije od Rusije u energetici jedan od ključnih argumenata, koje zvanični Beograd navodi kao razlog što se nije pridružio evropskim sankcijama.

Potpuna zavisnost od Rusije u vreme evropskih sankcija

Invazija na Ukrajinu koju je 24. februara pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju je zatekla u potpunoj zavisnosti od gasa iz Rusije.

Na rizike koje nosi snabdevanje energentima iz samo jednog izvora, srpske zvaničnike godinama unazad je upozoravala Energetska zajednica.

Iako je Srbija preduzela korake ka tome da gas kupuje i od drugih dobavljača i drugim rutama, prvi takav projekat – gasni interkonektor sa Bugarskom, koji će Srbiju povezati sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj, biće gotov u oktorbu naredne godine.

Evropska unija (EU), čijem članstvu Srbija teži, uvela je niz sankcija prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, između ostalog i ruskim energetskim kompanijama.

Ruski državni gigant Gasprom nije obuhvaćen postojećim sankcijama.

Ruski gas se do Srbije iz Rusije doprema Turskim tokom preko Bugarske, koja je članica EU.

Resorno ministarstvo energetike najavilo je u aprilu da će Srbija ukoliko dođe do prekida isporuke preko Bugarske, pokrenuti krizni plan “kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta”.

Mađarsko ‘njet’ evropskim sankcijama na gas i naftu

Mađarska se kao članica EU pridružila sankcijama protiv Rusije.

Ipak, zbog svog snažnog protivljenja embargu na uvoz ruske nafte i gasa, Mađarska je zajedno sa Slovačkom i Češkom izuzeta iz poslednjeg paketa evropskih sankcija prema Rusiji, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske nafte u EU.

To znači da te zemlje mogu da nastave da uvoze taj emergent iz Rusije.

Mađarska u velikoj meri u odnosu na druge evropske države zavisi od Rusije u energetskom smislu.

U aprilu ove godine Budimpešta je pristala na ultimatum Moskve da plaća gas u rubljama, pa se tako isporuke do te evropske države nastavljaju nesmetano.

Rusija je do sada zaustavila isporuku gasa Bugarskoj, Poljskoj, Danskoj, Finskoj i Holandiji, koje nisu pristale na taj uslov.

Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije i pre rata u Ukrajini počela je sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost.

Ruska invazija na Ukrajinu samo je ubrzala taj proces.

Mila Đurđević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-skladiste-gas-rusija/31892547.html

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Vlast da ne širi mržnju prema susedima!

Vojvođanska partija je pozvala danas vlasti u Srbiji da prekinu sa huškanjem i širenjem mržnje prema susednim zemljama.Kako je navedeno u saopštenju te stranke, nakon odluke Evropske unije da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte jadranskim naftovodom Janafom, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić su za takvu odluku direktno optužili Vladu Republike Hrvatske

Published

on

By

Vojvođanska partija ukazuje da Hrvatska, iako članica EU, nema tako jak uticaj u Evropi da bi mogla sama tako nešto da uradi.

“Aleksandar Vučić mora da shvati da ne može više da sedi na dve stolice i da mora da odluči na koju će stranu. Jedini ispravan put je onaj ka članstvu u Evropskoj uniji i uvođenje sankcija Rusiji”, istakla je u saopštenju potpredsednica Vojvođanske partije Dragana Santrač.

Dodala je da vlast mora da preuzme odgovornost za svoje postupke i “da prestane da optužuje druge za svoje greške i pogrešne poteze koje vuče u spoljnoj politici i odnosu prema Evropskoj uniji i zemljama članicama EU”.

“Ta nacionalistička i ratnohuškačka politika je ono što SNS i njegove satelite održava na vlasti. I vreme je da se s tim prestane”, poručila je Santrač.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vojvodjanska-partija-vlast-da-ne-siri-mrznju-prema-susedima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest Vrščana zbog ubistva devojčice i samoubistva oca

Nekoliko desetina građana Vršca je danas protestovalo ispred Centra za socijalni rad i zgrade Osnovnog suda. Zahtevali su da se utvrdi ko su lica odgovorna za propuste u slučaju dvogodišnje devojčice koju je u utorak ubio otac i izvršio samoubistvo, javila je RTS

Published

on

By

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu medijskih informacija o zločinu u Vršcu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Povodom medijskih navoda da je majka ubijenog deteta više puta prijavljivala oca deteta zbog porodičnog nasilja, Zaštitnik građana traži od MUP-a Srbije da ga obavesti o postupanju nadležne policijske uprave u tom slučaju, posebno o aktivnostima policijskih službenika.

I Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Pokrajinskom sekretarijatu da prikupi i dostavi informacije o izvršenom nadzoru nad radom Gradskog centra za socijalni rad u Vršcu. Takođe, od suda je zatražen kompletan spis predmeta protiv oca, koji se vodio zbog nasilja u porodici.

Do ubistva i samoubistva došlo je u utorak oko 14 časova kada je M.B. (35) u stanu najverovatnije ubio svoju dvogodišnju ćerku, a zatim izvršio samoubistvo.

(Danas, foto: Pixabay)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nekim pojedincima je bitnija mržnja prema LSV, nego borba protiv fašizma

Liga socijaldemokrata Vojvodine osuđuje današnji napad na antifašistički skup koji je održan u Novom Sadu

Published

on

By


Ovaj akt pokazuje da je nekim pojedincima u Novom Sadu bitnije iskazivanje mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine, nego borba protiv fašizma.
Ovi neodgovorni postupci su u maniru Sime Spasića ili Tomislava Lovrekovića, a to svakako nije slika demokratskog i građanskog Novog Sada.
LSV poziva sve demokratske političke aktere u Novom Sadu, da svu energiju usmere u pravcu borbe protiv izgradnje spomenika fašistima, a da zaborave na sve razlike.
U borbi protiv fašizma svi moramo biti ujedinjeni, jer je ta borba jedini garant stvaranja zdravog i demokratskog društva.

Marko Lutkić

Gradski odbor LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Antifašistički skup u organizaciji LSV

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci

Published

on

By

LSV je organizovala protestni skup protiv podizanja spomenika nevinim žrtvama 1944/45. godine, jer se na spisku “nevinih žrtava” nalaze i dokazani ratni zločinci.

“Mi, antifašisti Vojvodine, ne pristajemo na to da se u Novom Sadu podiže spomenik fašistima, zločincima i ubicama, da se osvetnički ruše tragovi antifašističke borbe i da se sramote i vređaju žrtve”, poručila je aktivistkinja Bojana Vatić.

Aktivisti LSV su nosili tarnsparente “Stop fašizmu”, “Stop blajburškom spomeniku u Novom Sadu”, a na postament spomenika postavili su transparent “Novosadski plato antifašizma”.

Skup je održan ispred postamenta za spomenik, u blizini hipermarketa Lidl, u naselju Depresija

Među onima kojima se podiže spomenik je Mikloš Nađ, okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, zatim Đula Kramer, član Gornjeg doma mađarskog parlamenta i jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine, Đula Zombori, upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije u Novom Sadu.

Na spisku su i Geza Batori potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji 1942. godine, potom Milan L. Popović, zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Jožef Heđi, pripadnik organa Kontrašpijunaže, koji je lično zlostavljao žrtve tokom racije 1942. godine.

Na spisku je i Imre Balog, koji je tokom racije ubijao muškarce i žene, i koji je lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu.

Tu je i Jelena Nađ, odgovorna kao podstrekačica na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942. godine, zatim Lajoš Radosavljević, koji je odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu, Janoš Tot, koji je učestvovao u masovnim ubijanjima i bio saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov – Mašin.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sin Jorgovanke Tabaković imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Vojvodine

Nikola Tabaković ove nedelje je imenovan za zastupnika Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine. Tabaković je tako postao jedina osoba koja je, pored direktora, ovlašćena da samostalno zastupa Razvojni fond Vojvodine, piše na portalu Agencije za privredne registre (APR)

Published

on

By

Nikola Tabaković u telefonskom razgovoru sa novinarkom Nove ekonomije nije želeo da odgovori da li je u srodstvu sa guvernerkom Narodne banke Srbije (NBS).

On nije odgovorio ni na SMS poruku sa istim pitanjem, niti je odgovorio na kojoj se funkciji u okviru Razvojnog fonda nalazi.

Nova ekonomija je poslala zahtev i Narodnoj banci Srbije i Razvojnom fondu AP Vojvodine sa istim pitanjem, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Međutim, brojni podaci do kojih je Nova ekonomija došla ukazuju da je Nikola sin guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković. Isto su potvrdili i nezvanični izvori našeg portala.

Naime, u biografiji Jorgovanke Tabanković navodi se da ima sina Nikolu.

On je dospeo u žižu javnosti nakon incidenta u Novom Sadu 2015. godine, kada je navodno došlo do sukoba između njega i advokata Nemanje Aleksića.

Takođe, Nikola Tabaković ima i privatnu firmu koja ima registrovano sedište na istoj adresi u Novom Sadu koju je i guvernerka Tabaković prijavila za svoju ličnu adresu 2008. godine, kada je bila na listi Srpske radikalne stranke za narodne poslanike.

U katastru nekretnina, navodi se da je Nikola Tabaković sada jedini vlasnik istog stana, da je srednje ime njegovog oca isto kao i ime preminulog supruga guvernerke.

U objavama na društvenim mrežama i u komentarima na medijske objave komentarisali da je sin guvernerke zaposlen u Razvojnom fondu AP Vojvodine.

Delatnost Razvojnog fonda je odobravanje kredita, trgovina hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pracvnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja, navodi se na sajtu ove institucije.

Razvojni fond nema status agencije ili posebnog pookrajinskog tela, već je u pitanju društvo sa ograničenom odogovornošću.

Nešto više od petine vlasništva nad Razvojnim fondom Vojvodine ima država, dok preostalih 78 udela poseduje Autonomna pokrajina Vojvodine.

Razvojni Fond obavlja poslove koji se odnose na: odobravanje kredita, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanje akcija i udela na osnovu pravnih poslova (uključujući i konverziju potraživanja), i druge poslove u skladu sa zakonom.

Razvojni fond je osnovan u februaru 2013. godine. Direktor Razvojnog fonda Vojvodine je Goran Savić.

Katarina Baletić

izvor: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/sin-jorgovanke-tabakovic-nbs-imenovan-za-zastupnika-razvojnog-fonda-vojvodine

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li je Srbija pred novim sankcijama EU: Posle zabrane uvoza ruske nafte sve je u igri

Od 1. novembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a članovi državnog vrha juče su za to optužili Hrvatsku, iako se još polovinom ove godine znalo da na jesen nećemo moći da nabavljamo taj ruski energent

Published

on

By

Sagovornici “Nove” navode da zabrana uvoza nafte iz Ruske Federacije nije sankcija Srbiji već NIS-u koji je većinski u vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, te da zbog neprilagođavanja spoljnoj politici EU, odnosno neuvođenju sankcija Rusiji Srbija može da trpi i neke druge posledice.

Još polovinom prošle godine znalo se da Srbija od početka novembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, a to je najavljivao i predsednik Aleksandar Vučić. Taj energent Srbija nabavlja preko naftovoda Janaf u Hrvatskoj, koja je, po rečima premijerke Ane Brnabić, insistirala da se zabrana uvoza nafte iz Rusije odnosi i na Srbiju.

Zbog toga je premijerka juče izdramila, navodeći da je na taj način Srbiji izbijeno iz džepa nekoliko stotina miliona evra i optužujući hrvatsko rukovodstvo da se utrkuje u neoustaštvu. Ona je izjavila da je NIS imao “milion” prepiski sa Janafom, gde garantuju da neće prekinuti dotok nafte.

Foto: A.K./ATAImages

“Mi nemamo alternativni naftovod. Mi zavisimo od tog naftovoda, koji smo i mi gradili. Politički kriterijumi su uticali na njihovu odluku, energetiku koriste za političku odmazdu”, rekla je Brnabić, dodajući da je ostala nafta 20 odsto skuplja od ruske.

Njoj je zasmetalo što je iz zabrane uvoza izuzeta Bugarska, gde posluje takođe ruski Lukoli.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, navodi da Lukoil i NIS nisu ista stvar – da je Lukoil ruska privatna kompanija, dok je Gaspromnjeft, kao većinski vlasnik NIS-a ruska držvna monopolska kompanija.

„To su različite stvari i to je različiti odnos prema ruskoj državnoj i prema privatnoj kompaniji. Takođe, Bugarska je članica EU, Bugarska podržava sve sankcije EU. Bugarska osuđuje rusku agesiju u Ukrajini i konkretno, a ne samo načelno. Mi sve to nismo“, navodi Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On ističe da zabranom uvoza nafte iz Rusije neće biti nekih bitnih posledica po Srbije, ako neko ne zloupotrebi ovu odluku, misleći na vlast u Srbiji i Gaspromnjeft. Kako kaže, ta odluka je davno najavljivana, a srpske rafinerije su i do sada prerađivale većim delom naftu koja nije ruskog porekla, već iračku, kazašku, libijsku…

Na pitanje “Nove” da li možemo da trpimo još neke posledice zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Đukić navodi da treba videti koji je paket EU u pripremi.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sigurno je da će Brisel pratiti postupke i ponašanje Beograda i da će na osnovu toga suditi i donositi odluke. To znači da iz već postojećeg korpusa tog ogromnog broja sankcija koje postoje može vrlo lako da se neke od tih primene i na Srbiju. U javnosti su se do sada pominjale od viznih, preko finansijskih, do zabrane investiranja. To je sve u opticaju” kaže sagovornik “Nove”.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, ističe da Srbija nije pod sankcijama, već NIS.

„Protok ruske nafte kroz Janaf je pod sankcijama. Samim tim Srbija koja je jedino vezana za Janaf – i rafinerija nafta Pančevo i rafinerija nafte Novi Sad nemaju pristup. Postojao je period od šest meseci u kom je Srbija trebalo da se snađe za naftu. NIS je pod sankcijama, kao jedini veliki uvoznik kroz Janaf. Sankcije su za ruske firme“,- ponavlja Štiplija.

Nemanja Todorović Štiplija Foto: Newsmax Adria

On dodaje da je Srbija na vreme razmišljala o tome da je jedini uvoznik ruska kompanija imala bi u međuvremenu neku novu kompaniju koja bi uvozila naftu i ne bi imala problem.

„Bila bi srpska, austrijska… čija god i možda bi mogla da prođe bez ovoga sada. U Srbiji je jedini uvoznik kroz Janaf NIS, koji je ruska kompanija. U vlasništvu Rusa je i uvoz i proizvodnja i promet. U Bugarskoj nije tako. Tamo je samo rafinerije u vlasništvu Lukoila, a najveći prodavac je privatna bugarska kompanija i sutra može da kupi iz koje god hoće kompanije naftu koja je ruska ili nije ruska“, kaže Štiplija za “Novu”.

Upitan da li možemo da očekujemo posledice neuvođenja sankcija Rusiji, on navodi da smo našim nečinjenjem već sami sebi napravili štetu.

„Nema ne treba EU ili neko da nas dodatno kazni. Možemo to i sami. Sve restriktivne mere koje donosi EU nisu uperene prema državama članicama, odnosno zemljama kandidatima, već isključivo protiv Rusije i ruskih kompanija za koje EU misli da učestvuju na neki način u finansiranju agresije na Ukrajinu. Mi možemo da snosimo neke druge posledice zbog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to je na državama članicama da donesu tu odluku“, navodi Štiplija.

Predsednik Vučić je još u julu govorio da će država, ako bude morala, preuzeti NIS od Gasproma, kao većinskog vlasnika, dok traju sankcije, a vratiti kad prođu. To se nije dogodilo. Vučić je tada izjavio da pojedini posrednici i trgovci “kirkuk” iračke nafte ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.

“NIS se mesecima priprema da uvozi nerusku naftu”

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je izjavila da se u maju znalo da će Srbiji biti onemogućena da od novembra uzvozi rusku naftu, zbog čega se već tada uvozilo malo ruske, malo neke druge, a 20 odsto je bilo srpske nafte „Velebit”.

„NIS se već mesecima priprema da uvozi nerusku naftu 80 odsto, a 20 odsto će biti prerađena srpska nafte Velebit, jedna od najkvalitetnijih na svetu“, kazala je Mihajlović.

Nataša Latković

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/da-li-je-srbija-pred-novim-sankcijama-eu-posle-zabrane-uvoza-ruske-nafte-sve-je-u-igri/

Continue Reading

Trending