Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sporazum Srbije i Kosova u slučaju Trumpovog drugog mandata?

Kada su srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Ovalnom uredu 4. septembra, Trumpova administracija je to nazvala “istorijskim” i znakom posvećenosti Washingtona Balkanu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Published

on

Interes Trumpove administracije za jedan od najtežih problema u regionu iznenadio je neke balkanske eksperte, koji su očekivali da će State Department nastaviti sa dugoročnom politikom da prepušta Evropljanima vođstvo u pregovorima oko lokalnih sporenja i uvođenja novih zemalja u zapadne organizacije.

Konačno, Trump je 2018. propitivao zašto bi Sjedinjene Države dovodile svoje vojnike u rizik da brane Crnu Goru, balkansku državu koja se godinu ranije pridružila NATO savezu. Njegovi komentari izazvali su zabrinutorsti u vezi posvećenosti Washingtona regionu.

“Mnogi od nas su mislili, pa dobro, on će samo ignorisati region i neće praviti štetu. Ali Trump se definitivno uključio” kako bi se desio ovaj sporazum, rekla je za RSE Tanya Domi, profesorka na Univerzitetu Columbia i stručnjakinja za Balkan.

Uključenost SAD-a u skupinu država između Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora koje su činile Jugoslaviju do 1991. godine, jenjavala je u posljednje dvije decenije dok su ratovi za nezavisnost ustupali mjesto nelagodnom miru u zemljama poput Bosne i Hercegovine i Kosova.

A pažnja Bijele kuće preusmjerena je sa Evrope na borbe u Afganistanu i na Bliskom istoku nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine.

Ruska aneksija ukrajinskog poluostrva Krim 2004. i podrška separatistima u Donbasu prisilila je Washington da iskorači i uključi se u dešavanja u istočnoj Evropi, što je značilo i uključenost na Balkanu kojeg su decenijski nerješeni sukobi učinili ranjivim na intrige Kremlja.

Trump je dao naznake da će se njegov angažman na Balkanu nastaviti ako dobije drugi mandat 3. novembra, rekavši Vučiću i Hotiju da se raduje posjeti obje zemlje “u ne tako dalekoj budućnosti”.

On bi bio prvi američki predsjednik koji je posjetio Srbiju od Jimmy Cartera koji je prisustvovao sahrani jugoslovenskog vođe Josipa Broza Tita 1980.

Bez obzira na to, neki regionalni analitičari dovode u pitanje posvećenost administracije dubljem uplitanju u složenu politiku Balkana. Neki čak vide i ceremoniju potpisivanja u Bijeloj kući prevashodno vođenu željom administracije da naglasi neku vanjskopolitičku pobjedu uoči izbora u novembru.

“Nije bilo stvarnog strateškog pristupa ili planiranja u vezi spora između Srbije i Kosova, prije bi se moglo reći da je to bio nekakav PR događaj koji je vrlo važan za kampanju”, rekla je Majda Ruge, analitičarka za Balkan u Evropskom savjetu za međunarodne odnose u Berlinu.

Trump je trenutno, prema anketama, za petama svog demokratskog izazivača Joe Bidena – očekuje se da će njihova trka biti tijesna.

Marshall Harris, bivši zvaničnik State Departmenta koji je radio u ambasadama SAD na Balkanu, a kasnije savjetovao senatora Boba Dolea (republikanac iz Kansasa), rekao je da je sporazum bio korak u dobrom pravcu, ali da nije bio na nivou ceremonije koja se odigrala u Ovalnom uredu.

“Ako pažljivo pogledate sporazum, on nije ono za što ga administracija predstavlja. Ovo nije sjajan vanjskopolitički uspjeh,” rekao je za RSE.

Sporazumom se Kosovo i Srbija obavezuju na izgradnju putnih i željezničkih veza koje povezuju njihove glavne gradove kako bi se povećao protok roba i ljudi, što bi bilo poželjan razvoj događaja koji bi mogao privući investicije sa Zapada. Takođe obavezuje Kosovo da se pridruži inicijativi slobodnog kretanja bez pasoša i bez carina koja treba da uključi Albaniju, Srbiju i Sjevernu Makedoniju.

Ali sporazum nije uspio u međunarodno navedenom cilju da ubijedi Beograd da prizna svoju bivšu pokrajinu, koja je bila u središtu više od decenije dugih neprekidnih pregovora uz posredovanje Evropske unije (EU).

Kosovo, čije stanovništvo etnički Albanci čine više od 90 posto, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008. godine.

Bez obzira na to, posredovanje Trumpove administracije označilo je prvi opipljivi znak saradnje dvije susjedne države otkako su pregovori sa EU prekinuti prije dvije godine.

Priština je 2018. godine zadala udarac uvođenjem carina od 100 odsto na robu iz Srbije zbog njene “agresivne kampanje protiv Kosova”, odnosno zbog politike lobiranja u zemljama da povuku svoje priznanje Kosova i sprječavanja pridruživanja međunarodnim organizacijama, poput Interpola. Carinski namet – koji su kritikovale Sjedinjene Države – ukinut je u aprilu.

Sporazum od 4. septembra uključuje jednogodišnji moratorijum na kampanju Srbije u vezi oduzimanja priznanja Kosova i njegovog pridruživanja međunarodnim organizacijama.

Richard Grenell, specijalni izaslanik predsjednika za mirovne pregovore između Srbije i Kosova, i drugi američki zvaničnici otputovali su na Kosovo i u Srbiju samo nekoliko sedmica nakon ceremonije potpisivanja kako bi proučili mogućnosti američkih investicija i pokrenuli ekonomski sporazum naprijed.

Delegacija je dovela najviše zvaničnike iz američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), Američke razvojne banke i Američke agencije za međunarodni razvoj.

State Department je rekao da će veće učešće privatnog sektora SAD-a i ulaganja u Srbiju i Kosovo, za šta sporazum stvara priliku, omogućiti bolje suprotstavljane kineskom i ruskom uticaju u tim zemljama.

Grenell je tvrdio da bi izgradnja snažnih ekonomskih i ličnih veza dviju zemalja mogla postati temelj na kojem će se na kraju doći do političkog rješenja.

Rekao je da narod na Kosovu i u Srbiji decenijama trpi ekonomske posljedice dok čeka da njihovi lideri postignu političko rješenje i da je došlo vrijeme da se “preokrene” scenario mirovnih pregovora.

“Tokom naredne godine ćemo vidjeti da će se povećanje i otvaranje novih radnih mjesta u regiji ustaliti, a onda, godinu dana od sada, sudite nam o tome kako ide politički proces”, rekao je Grenell na ceremoniji potpisivanja.

“Da vidimo može li fokusiranje na ekonomiju i otvaranje novih radnih mjesta pokrenuti političke stvari,” rekao je. Analitičarka Ruge, koja je svjedočila pred Kongresom o balkanskoj politici u oktobru 2019., rekla je da Trumpova administracija – ukoliko osvoji drugi mandat – neće moći pretvoriti ekonomske sporazume u politički napredak bez strateškog plana u koordinaciji s Evropljanima koji vode pregovore.

“To je jedini način na koji stvarno možete pristupiti tim stvarima. Ali koordinacija u stvari ne postoji u ovom trenutku”, rekla je.

Trumpova odluka iz oktobru 2019. da Grenella – bivšeg američkog glasnogovornika u Ujedinjenim nacijama i njegovog tadašnjeg ambasadora u Njemačkoj – postavi za specijalnog predsjedničkog izaslanika iznenadila je mnoge jer nije imao diplomatskog iskustva na Balkanu.

Ali pristalice kažu da mu je to dalo novi pristup rješavanju problema koji je pružao otpor zapadnim pregovaračima dvije decenije.

Grenell, Trumpov savjetnik od povjerenja, možda je tražio poziciju da demonstrira svoje “vanjskopolitičke sposobnosti”, a istovremeno je i predsjedniku pružio pravovremene rezultate, rekla je Domi.

Hoće li ekonomski sporazum imati značajnih rezultata u Trumpovom drugom mandatu, dijelom zavisi o tome koju ulogu preuzima Grenell, rekao je Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na austrijskom Univerzitetu u Grazu.

“Ako on nestane iz vidika, Trumpova administracija bi jednostavno mogla potpuno da odustane od svega. Pogotovo ako shvate da od toga nema puno koristi”, rekao je Bieber za RSE.

Istovremeno, dalje učešće Grenella ne mora nužno olakšati snažnu saradnju SAD-a i EU u mirovnom sporazumu, kazao je Bieber, nazivajući Trumpovog izaslanika “najnepopularnijim američkim diplomatom” u Briselu i Berlinu.

“To ne predstavlja dobru osnovu za bilo kakav dijalog,” rekao je.

Bidenov uticaj

Trumpova nesklonost postojećim međunarodnim ugovorima – poput Pariškog sporazuma o klimatskim promjenama i značajnog Iranskog nuklearnog sporazuma – mogla bi dati nadu balkanskim liderima koji postavljaju osjetljivo pitanje promjena granica ako Trump osvoji drugi mandat, rekao je Bieber.

John Bolton, Trampov savjetnik za nacionalnu sigurnost od aprila 2018. do septembra 2019., rekao je da je ideja iskrsla, ali je Grenell kazao da nikada nije razgovarao o promjenama granica u razgovorima s liderima Kosova i Srbije.

Pobjeda Bidena 3. novembra vjerovatno bi “sahranila” ideju radikalnog redizajniranja postratnog poretka na Balkanu, rekao je Bieber.

Regionalni stručnjaci takođe kažu da bi Bidenova Bijela kuća pokužala da radi zajedno sa EU na politikama rješenja balkanskih problema.

Biden je ponavljao da bi išao za poboljšanjem transatlantskih odnosa i izgradnje povjerenja u američku posvećenost NATO-u za koji je rekao da ga Trump potcjenjuje.

Izborni štab kandidata Demokratske partije nije odgovorila na upit RSE o politici na Balkanu.

Biden, koji je bio član Senatskog odbora za vanjske odnose dugi niz godina prije nego što je bio potpredsjednik Baracka Obame, ima dugu istoriju uključenosti na Balkanu.

U aprilu 1993. godine, dok su u bivšoj Jugoslaviji bjesnili etnički ratovi, Biden je proveo sedmicu dana putujući po Balkanu i sastajući se sa ključnim zvaničnicima, uključujući srpskog lidera Slobodana Miloševića.

Bio je jedan od kosponzora prijedloga Senata iz 1995. godine kojim je ukinut embargo Ujedinjenih nacija na oružje Bosancima koji se bore protiv Srba.

Biden je takođe podržao NATO bombardovanje Srbije 1999. godine kako bi se zaustavilo etničko čišćenje na Kosovu i založio se za širenje članstva u NATO-u na istočnu Evropu, uključujući Sloveniju i Hrvatsku.

Kao potpredsjednik 2016. je posjetio Srbiju i Kosovo kako bi ohrabrio lidere da normalizuju svoje odnose.

Biden je naišao na hladni doček nekih u Beogradu, gdje je izrazio saučešće ubijenima u vazdušnom napadima NATO-a 1999. godine, čime je bio prvi visoki američki zvaničnik koji je u Srbiji izrazio takva osjećanja.

Ali sljedećeg dana na Kosovu, tokom svog proputovanja, počastvovan je ulicom koja nosi ime njegovog nedavno preminulog sina Beaua, koji je radio na Kosovu po završetku rata sa Srbijom, pomažući u obuci lokalnih tužilaca i sudija.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

SLOBODNA VOJVODINA

Transparensi internešenel: Srbija na 96. mestu od 180 zemalja po indeksu percepcije korupcije

Srbija se među 180 zemalja nalazi na 96. mestu po indeksu percepcije korupcije. Od idealnih 100 poena Srbija ima 38, objavila je organizacija “Transparensi internešenel”

Published

on

By

Copyright Pixabay

Srbija se među 180 zemalja nalazi na 96. mestu po indeksu percepcije korupcije. Od idealnih 100 poena Srbija ima 38, objavila je organizacija “Transparensi internešenel” koja se predstavljanjem indeksa percepcije korupcije bavi 27 godina. Ovakav rezultat najgori je za Srbiju u poslednjih 10 godina.

U regionu samo Albanija i Bosna i Hercegovina imaju slabiji rezultat od Srbije, a sa trenutnim nivoom, Srbija se nalazi na istom nivou kao Argentina, Brazil, Indonezija, Lesoto i Turska, koje se percipiraju kao zemlje u kojima je korupcija široko rasprostranjena.

U izveštaju “Indeks percepcije korupcije” (CPI) međunarodne organizacije “Transparensi internešenal” za 2021. godinu u odeljku za Centralnu Aziju i Istočnu Evropu, u delu koji se fokusira na korupciju, ljudska prava i demokratiju, ocenjeno je da vlasti u Srbiji zadržavaju kontrolu uticajem na medije, “uznemiravajući nezavisne kritičare i organizujući nefer izbore”.

Crna Gora sa 43 poena jedna je od samo tri zemlje regiona sa natprosečno ocenom CPI, navodi se u izveštaju, dok su posebni podaci rađeni za teritoriju Kosova, a ocena je 39, što je pad od dva poena u odnosu na ocene od prethodne dve godine, a Albanija drži 35 poena.

Napredak zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji u borbi protiv korupcije generalno stagnira i sve zemlje u tom delu sveta imaju ocenu ispod 50, dok je za čak 75 odsto zemalja došlo do nazadovanja, nikakvog ili vrlo malog napretka u poslednjih 10 godina, pokazuje CPI.

Najveći pad u tom delu Evrope i sveta beleži Beorusija (41), koja je izgubila šest poena uz rast nasilja, pogoršanje demoratije i izrazito malo poštovanje ljudskih prava. Prosek istočne Evrope i centralne Azije drži se na 36 poena – Gruzija sa 55, Jermenija sa 49 i Crna Gora sa 46 poena vodeće su i jedine tri zemlje iz regiona koje imaju rezultate iznad globalnog proseka od 43.

Turkmenistan (19), Tadžikistan (25) i Kirgistan (27) imaju najniže ocene.

U poslednjoj deceniji, 14 zemalja u regionu je ili opadalo ili nije ostvarilo značajan napredak, pa su od 2012. godine Turska (38) i Bosna i Hercegovina (35) značajno opale na CPI listi. Pet zemalja u regionu značajno je poboljšalo svoje rezultate u tom periodu: Jermenija (49), Belorusija (41), Moldavija (36), Ukrajina (32) i Uzbekistan (28). Čak 131 zemlja u svetu nije zabeležila nikakav napredak protiv korupcije tokom protekle decenije, a tokom 2021. godine, 27 zemalja zabeležilo je pad., navodi u iveštaju TI.

“Transparensi internešenel” poziva vlade da deluju u borbi protiv korupcije i posvećenosti ljudskim pravima i da se ljudi širom sveta udruže zahtevajući promene.

“Korupcija omogućava kršenje ljudskih prava i pokreće eskalirajucu spiralu poroka. Prava i slobode erodiraju, demokratija opada dok njeno mesto zauzima autoritarnost, što dalje omogućava viši nivo korupcije”, piše u izveštaju.

Transparentnost Srbija: Odsustvo primene zakona

Ogranizacija Transparentnost Srbija povodom liste indeksa percepcije korupcije održala je onlajn panel na kojem su izneti komentari rezultata.

Profesorka Radmila Vasić rekla je da ovi rezultati daju mogućnost da se napravi uporedni pregled i u odnosu na prošle godine, ali i sa rezultatima iz zemalja regiona i EU.

Kako je rekla, rezultat je najgori u poslenjoj deceniji i govori da je u Srbiji korupcija široko rasprostranjena.

“Istraživanja služe da se nakon toga istraži koji su to uzroci koji su doveli do nezadovoljavajućeg ranga, kao i da bi se utvrdile ili preporučile mere”, navela je profesorka Vasić.

Ona je istakla da je Srbija ” u velikom problemu jer institucije ne funkcionišu onako kako je normativno određen njihov status”.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija istakao da je indeks percepcije korupcije nešto što poslovni ljudi gledaju kada razmišljaju o širenju biznisa, te da to svakako loše utiče na reputaciju Srbije.

Takođe, Nenadić je za Euronews Srbije povodom rezultata ovog naveo da se ističe odsustvo političke volje kada je reč o primeni zakona.

“Jasno se pokazuje odsustvo političke volje da se zakoni ne primene. Sa time smo se suočili na najočigledniji način kada je u pitanju upravljanje preduzećima, odnosno situaciju u EPS-u”, kazao je Nenadić.

Euronews Srbija, FoNet

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34582/transparensi-internesenel-srbija-na-96-mestu-od-180-zemalja-po-indeksu-percepcije-korupcije/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vuletić podnosi krivičnu prijavu protiv Vučića

Pokret „Crno na belo“ optužuje predsednika Srbije da mladima nudi mito da glasaju za njega

Published

on

By

foto: Srđan Stevanović /Starsport

Osnivač i predsednik pokreta „Crno na belo“, profesor Vladimir Vuletić najavljuje za Danas da će ovaj pokret podneti krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog nuđenja mita mladima, odnosno izjave predsednika da će se, ako pobedi na izborima u aprilu, založiti da oni dobiju po još 100 evra.

” Ja ću moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima trećeg aprila, moliću ljude da još jednom pomognu mladim ljudima“, rekao je Vučić u intervjuu za Pink.

On je dodao da nije razlog to što će neko od njih da kupi patike ili da izvede momka ili devojku na ručak, te da će neki od njih taj novac po prvi put da osete kao nešto što je njihovo, što su zaradili, kao i da to rađa odgovornost prema novcu i prema državi, da će po prvi put znati da poštuju to što su zaradili, a ne dobili od roditelja.

Vučić je u intervjuu naveo da će mladi ljudi od 18 do 29 godina prvog februara dobiti prvih 100 evra, da će penzioneri 10. februara dobiti po 20.000 dinara, jer su, kako je rekao, i jedni i drugi to zaslužili u koroni.

Vladimir Vuletić ističe da je najava o novih 100 evra mladima „ukoliko dobije na izborima“ klasičan mito „čist kao suza“. On je podsetio na član 156 Krivičnog zakonika koji se odnosi na davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem.

„Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“. Ukoliko je reč o vršiocu funkcije, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

– U brojnim primerima učinjenih krivičnih dela, gaženja Ustava i zakona Republike Srbije, izigravanja i unižavanja pravosuđa, Aleksandar Vučić sada čini svoje Neronsko paljenje Rima. U svom bestijalnom pohodu na poslednje institute slobode izbora i slobode glasa, on teško krši član 156 Krivičnog zakonika, obećavajući delu građanstva mito iz dva dela. Prvi deo im daje pre izbora, javno, obećavajući da će drugi deo mita dobiti ukoliko on pobedi na predstojećim izborima – ukazuje Vuletić.

Profesor dodaje da težina ovog krivičnog dela ukazuje na činjenicu da je Vučić „čovek koji apsolutno ne preza ni od čega, da bi došao do cilja“.

– „Crno na belo“ će u narednih 48 časova podneti krivičnu prijavu protiv Vučića zbog davanja mita u vezi sa glasanjem. Ako sada tužilaštvo ostane nemo, to će biti potpuni dokaz da je Zagorka Dolovac ništa drugo do saučesnik u ovom bestijalnom napadu na poslednju liniju odbrane, a to je sloboda građana da glasaju – poručuje Vuletić.

Katarina Živanović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vuletic-podnosi-krivicnu-prijavu-protiv-vucica/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Inicijativa: Odustalo se od prodaje kompleksa „Boško Buha“, naći trajno rešenje

Inicijativa za obnovu Memorijalnog kompleksa Boško Buha pozdravlja današnju odluku da se odustane od prodaje Memorijala na Jabuci i traži od nadležnih institucija da pronađu trajno rešenje za ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, saopšteno je iz te Inicijative.

Published

on

By

Inicijativa za obnovu Memorijalnog kompleksa Boško Buha pozdravlja današnju odluku da se odustane od prodaje Memorijala na Jabuci i traži od nadležnih institucija da pronađu trajno rešenje za ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, saopšteno je iz te Inicijative.

Oni podsećaju javnost da je ovo već drugi put da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju imovine stečajnog dužnika Putnik Prijepolje uključujući i delove Memorijalnog kompleksa Boško Buha, da bi zatim od te prodaje odustala usled reakcije javnosti i institucija.

Iako je dobro da nije došlo do prodaje Memorijalnog kompleksa, nije rešenje ni da kompleks ostane u stečajnoj masi. Usled ovakve situacije, Spomen dom i drugi objekti u sklopu kompleksa aktivno propadaju i njihova obnova postaje sve skuplja i komplikovanija. Zbog toga tražimo od države da odmah preduzme odgovarajuće korake i vrati Memorijalni kompleks u javno vlasništvo, obnovi ga i ponovo uspostavi obrazovne, rekreativne i druge sadržaje za decu“, navodi se.

Oni dodaju da Memorijalni kompleks Boško Buha ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

“Naš odnos prema Memorijalu koji nas podseća na veliku žrtvu utkanu u slobode koje smo jednom kao društvo osvojili će svedočiti o tome kakvo smo društvo danas”, zaključuje Inicijativa u saopštenju.

Evropa Nostra Srbija pozdravlja otkazivanje prodaje Memorijalnog kompleksa Boško Buha

Organizacija posvećena očuvanju kulturne baštine “Evropa nostra Srbija” pozdravila je odluku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika da se otkaže javno nadmetanje za prodaju preduzeća “Putnik Prijepolje”, uključujući i Memorijalni kompleks “Boško Buha” na Jabuci.

“Ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja, opet je, uprkos snažnim otporima struke, predstavnika lokalne zajednice i građana, bilo u velikoj opasnosti da nestane kao posledica zanemarivanja kulturne baštine u Srbiji”, navodi se u saopštenju te organizacije.

U saopštenju se dodaje da Memorijalni kompleks “Boško Buha” ima posebno mesto i da je veoma opasno da se zanemaruje taj kulturno-istorijski spomenik, koji simbolizuje borbu za slobodu, naročito u vreme “koje obeležava revizionizam, negiranje antifašizma i drugih tekovina Drugog svetskog rata na kojima je izgrađena posleratna Jugoslavija, Srbija i čitava Evropa”.

“Pozivamo Vladu Srbije da iskoristi pravo preče kupovine, sačuva Memorijalni kompleks ‘Boško Buha’ i uloži sredstva da se on obnovi”, dodaje se u saopštenju.

N1 Beograd, Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/inicijativa-odustalo-se-od-prodaje-kompleksa-bosko-buha-naci-trajno-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan bez struje

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Published

on

By

Veći delovi Kazahstana, Uzbekistana i Kirgistana ostali su danas bez struje zbog isključenja dalekovoda u Kazahstanu.

Mreže tri bivše sovjetske republike su međusobno povezane, kao i sa Rusijom, radi pokrivanja neočekivanih nestašica, ali je dalekovod u Kazahstanu isključen zbog “iznenadne nestabilnosti”.

Vlasti u Uzbekistanu i Kirgistanu saopštile su da ponovo pokreću elektrane posle vanrednog prekida rada, ali da privremeno neće biti povezane sa dalekovodom u Kazahstanu, javlja Rojters.

FoNet

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kazahstan-uzbekistan-i-kirgistan-bez-stuje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radoslav Milojičić Kena izabran za predsednika Srpske levice, izlaze na izbore u aprilu

Published

on

By

Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Radoslav Milojičić – Kena izabran je za predsednika stranke Srpska levica, a plan je i da izadju na aprilske izbore.

Kako piše Blic, Komunistička partija, čiji je predsednik bio Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, promenila je na kongresu održanom prethodnog vikenda naziv u Srpska levica, a potom je za predsednika predložen i izabran Milojičić.

„Postojimo tek nekoliko dana, mlada smo stranka. Ideja je da se uključi što veći broj mladih ljudi, nova generacija političara, na čemu već dugo isisistiram i da izadjemo na izbore za dva meseca“, izjavio je Milojičić.

Kako je naveo, cilj im je „podizanje ozbiljne organizacije koja trenutno ne postoji unutar cele opozicije“.

„Mi to znamo da radimo operativno i pokušaćemo da damo doprinos rušenju režima“, rekao je Milojičić.

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šućurović:Poljoprivrednicima treba jeftinije mineralno đubrivo a ne krediti

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je najava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će poljoprivrednicima biti obezbeđeni beskamatni krediti za nabavku mineralnog đubriva samo zamazivanje očiju, jer je jasno da će, pre ili kasnije, krediti morati biti otplaćeni.

Poljoprivrednici već duže vreme upozoravaju na nestašicu mineralnog đubriva i  veoma visoku cenu robe koja je dostupna na tržištu. Na taj način se u pitanje dovodi normalna realizacija procesa prolećnog prihranjivanja useva.
LSV primećuje da je čudno što ministar Nedimović tvrdi da nam poljoprivreda proživljava „zlatno doba“, a da sa druge strane nudi kredite. Ako poljoprivreda cveta, valjda su onda i poljoprivrednici platežno sposobni za primarnu proizvodnju.
Sa druge strane, veoma je cinično relativizovanje visokih cena mineralnih đubriva, time što se navodi da je cena žitarica na berzi, takođe, povećana. Te dve stvari uopšte nisu povezane. Berzanske cene žitarica ne uzimaju u obzir pljačkanje domaćih poljoprivrednika cenama goriva, minornim subvencijama i sadašnjim cenama mineralnog đubriva.
LSV poziva na uvođenje subvencije za mineralno đubrivo i ukidanje akciza na gorivo za poljoprivrednu proizvodnju. Te mere mogu da sprovedu odmah jer im sistem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava to omogućava.


Saša Šućurović

 Liga socijaldemokrata Vojvodine

Continue Reading

Trending