Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sonja Biserko za N1: Milorad Dodik je BiH doveo do tačke raspada

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava i dugogodišnja aktivistica Sonja Biserko u razgovoru za N1 odgovarala je na pitanja potencijalnih novih dogovora na Balkanu, rješenja za BiH, kao i uloge međunarodne zajednice. Ona je komentirala i najave dolaska novog visokog predstavnika u BiH, koji bi najvjerovatnije trebao biti iz Njemačke.

Published

on

N1: Novi američki predsjednik Joseph Biden u prozapadnim analitičkim i političkim krugovima predstavlja svojevrsno utjelovljenje nade za Balkan, posebno za Bosnu i Hercegovinu, uzme li se u obzir njegova dobra upućenost u dešavanja na tlu bivše Jugoslavije ratnih 90-ih godina. Vjerujete li da će Bidenova administracija s većom pozornošću posmatrati region Zapadnog Balkana?

Biserko: I pre nego što se ustoličio kao predsednik bilo je dosta nagoveštaja da će nova administracija posvetiti pažnju Zapadnom Balkanu. To se posebno očitovalo povodom 25. godišnjice od potpisivanje Dejtonskog sporazuma, kada se moglo čuti da se priprema ozbiljniji angažman i korigovanje Dejtonskog sporazuma, kako bi se Bosna i Hercegovina učlinila funkcionalnom državom. Ohrabrujuće je i to da je jedan od prioriteta na spoljnom planu nove administracije obnavljanje i jačanje savezništva sa EU i NATO, što je prethodni predsednik ne samo zanemario, nego i značajno narušio. To znači jači akcenat na bezbednost. A to neminovno uključuje i Zapadni Balkan s obzirom na njegov značaj za evropsku bezbednost.

N1: U jednom dokumentu koji tematizira Bidenovu viziju prijateljstva s Bosnom i Hercegovinom, istaknuto je kako je u aprilu 1993. godineon posjetio Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku, te da se tada susreo sa Slobodanom Miloševićem, optuživši ga za učešće u ratnim zločinima. Može li se očekivati veći pritisak na predvodnike relativizacijskih i, što je češće, negatorskih praksi političara kad je riječ o presudama Haškog suda za ratne zločine i genocid u BiH? Koliko su, gospođo Biserko, realna nadanja da će u njegovom mandatu biti pomaka u pogledu suočavanja s utvrđenim činjenicama o prošlosti?

Biserko: Veoma je važna činjenica Bidenovo poznavanje međunarodnih odnosa i posebno onih na Balkanu. Lično je bio angažiran na Balkanu za vreme rata i poznate su njegove veoma emotivne i moralno intonirane izjave vezane za stradanje Bošnjaka i Albanaca. Verujem da je to značajna pretpostavka za delovanje nove administracije. Osim toga, u njegovom su timu ljudi koji poznaju Balkan i koji su i sami bili angažirani 90-ih godina. S obzirom na komplikovanu situaciju kod kuće, na spoljnom planu Biden će, kao što se već vidi i kako je najvaljeno, ubrzati uključivanje SAD u međunarodne multilateralne tokove, vratiti SAD u sporazume koje je Tramp napustio, a kako je Balkan deo evropskog horizonta, očekujem da će Balkan vrlo brzo doći na red.

N1: Desetljećima aktivno pratite učešće međunarodne zajednice ovdje, hajde da se osvrnemo i na najavu da će na mjesto Valentina Inzka u OHR doći njemački kandidat Christian Schmidt. Iako još ništa nije zvanično, mislite li da će ići bez većih poteškoća taj “blagoslov” Schmidtovog imenovanja od članica Vijeća za implementaciju mira, dakle i SAD-a, ali i Ruske Federacije?

BiserkoMnogo je reakcija na imenovanje novog visokog predstavnika i mnogi misle da je to ishitrena odluka Nemačke. Koliko razumem, oko njegove kandidature vodile su se konsultacije mada nije obelodanjeno s kim. U svakom slučaju, njegove šanse da postane novi visoki predstavnik su realne, a njegov zamenik, kao i do sada verovatno će biti Amerikanac. Christian Smidt slovi za sposobnog profesionalca. Delovanje SAD na Balkanu biće u saradnji sa Nemačkom, koja je najzainteresovanija za Balkan i očigledno je u okviru EU najmoćnija. Nemački stil se bitno razlikuje od američkog, ali za očekivati je da će SAD vršiti pritisak na Nemačku da se snažnije angažuje, i, ne samo to, nego da i preuzme vodeću ulogu.

N1: Za Schmidta je hrvatski premijer Andrej Plenković rekao kako se radi o čovjeku koji je u svom političkom putu pomogao Republiku Hrvatsku, a poznato je i njegovo odlikovanje Redom Ante Starčevića. Da li, gospođo Biserko, to otvara prostor za sumnju da bi Schmidt mogao s visokom blagonaklonošću da gleda na stavove zvaničnog Zagreba prema Bosni i Hercegovini i njezinom unutarnjem uređenju?

Biserko: Ne znam šta je sporno u njegovoj pomoći Hrvatskoj. Vidim da se o tome dosta špekulše u bosanskoj javnosti. Koliko sam ja shvatila iz raznih izjava, ići će se na federalno rešenje s tim što nisu poznati detalji. Smatram da bi bosansskohercegovačka javnost i politička elita trebalo da se pripreme, kako bi aktivno učetsvovali u formulisanju najboljeg rešenja za Bosnu. Mislim da će veliki akcenat u tom pogledu biti stavljen na građane odnosno da će se u velikoj meri oslanjati i na bazu. Poslednji izbori u BiH su pokazali da se raspoloženje građana menja i da su mogući obrti koji mogu dovesti do značajnog iskoraka.

N1: Dio ove teme, gospođo Biserko, su i navodi o rusko-njemačkom rješenja za Bosnu i Hercegovinu. To nas sad možda vraća ponovo na ono maločas, ali hajde da to demistificiramo. Je li realno da bi Njemačka bilo šta mogla raditi suprotno dosadašnjim dobrim praksama suradnje s BiH?

Biserko: Mislim da je to spekulacija koja nema utemeljenje, bar kada je reč o Balkanu. Uostalom, u prvom telefonskom razgovoru Bajden-Merkel govoreno je o šest prioriteta, a jedan se odnosi na Zapdni Balkan. Nemačka svakako ima svoje posebne interese sa Rusijom. Oni su istorijski i ekonomski. Reč je pre svega u ovom slučaju, o Severnom toku. Mislim da se u našoj javnosti suviše pojednostavljuju neke stvari, stiče se utisak da će se sve rešavati upravo preko Balkana. Balkan jeste važan za Rusiju, ali odnosi sa Nemačkom su mnogo važniji. U perspektivi je za očekivati da se odnosi na liniji SAD-EU-Rusija normalizuju. Strateški to bi bilo važno za Zapad.

N1: Čini mi se sasvim legitimnim polemizirati o bilo kojem interesu i utjecaju, radilo se o ruskom, kineskom, turskom ili američkom, ali gdje Vi pronalazite neku “razumnu granicu” između pogubnog i prihivatljivog stranog utjecaja na Balkanu? Jasne su pozicije Rusije, ali jasna je i orijentacija Bosne i Hercegovine, barem deklarativna.

Biserko: Balkan spada u evropsku interesnu sferu i to je očito iz svega onog što je do sada urađeno. Podsećanja radi, nakon 2000., odosno 2003., doneta je odluka na samitu EU u Solunu da se otvori mogućnost članstva svim zemaljama Balkana koje to žele. Sve su izrazile želju i u međuvremenu neke su i postale članice EU. Od tada se gradi tzv. balkanska arhitektura koja podrazumeva članstvo u EU, NATO i Savetu Evrope. Taj proces ide sporo, ali je sasvim usporen nakon finansijske krize 2008., i posebno nakon migranstke krize. Dezangažovanje Zapada na Balkanu od 2008., otvorilo je prostor drugim akterima. U tom periodu došlo je do razgradjivanje svih dostignuća koja su išla ka funkcionalnosti BiH. Dodik je takoreći Bosnu i Hercegovinu doveo do tačke raspada, a Beograd je nastavio sa svojom politikom zaokruživanja svog projekta. Za vreme Trampovog mandata, koji nije imao poseban interes za Balkan, taj trend je uznapredovao, Tek nakon što je penetracija Rusije, i posebno Kine, otišla predaleko, Zapad se trgnuo i krenuo sa raznim inicijativama, poput Berlinskog procesa, kako bi povratio Balkan u svoju orbitu. U međuvremenu došlo je do dubinskih promena koje je kristalizirao COVID 19, a pre toga Tramp. A, koje su nametnule Balkan kao prioritetno bezbednosno pitanje. Nedavne izjave nove administracije, kao i EU i posebno Nemačke, najavljuju novi odnos i značajniji angažman na Balkanu. Srbija je važna opstrukcija u konsolidaciji Balkana, jer igra i na Kinu, Rusiju, EU i SAD. Beograd smatra da je u međuvremenu popravio svoj međunarodni položaj uspostavljanjem bliskije saradnje sa Rusijom i Kinom i računa da su njegove pregovaračke pozicoije ojačale. Pre svega u smislu rešavanja statusa Kosova, jer se još uvek nada da je moguća podela Kosova. Za takav stav ih je ohrabrio i Izveštaj međunarodne krizne grupe koja je vratila u opticaj razmenu teritorija. Potpisnici izveštaja pripadaju međunarodnom lobiju koji se zalagao za podelu Kosova. ICG je nekada bila uticajna i njeni izveštaji su bili relevantni. Međutim, ovaj izveštaj nije u duhu najavljenih promena.

N1: Šta s NATO putem?

Biserko: Jugoslavija je bila važan bezbednosni okvir koji je, uz to, obezbedio emancipaciju zemlje u svakom pogledu. NATO je istio tako važan bezbednosni okvir, ali okvir koji bi obezbedio normalizaciju odnosa u regionu kao što je nekada to uradio i sa Evropom. Osim toga držao bi region pod jednim kišobranom i sprečio cepanje Balkana na različite ineteresne sfere koje bi u tom slučaju predstavljalo kontinuiranu tenziju u regionu. Beograd upravo to radi nadajući se promeni međunarodnog konteksta koji bi išao na ruku realizaciji tzv. srpskog sveta.

N1: Nedavno je u Pressingu bivši visoki predstavnik Christian Schwartz-Schilling rekao da “moramo imati ‘win-win’ situaciju s Rusijom”. Šta bi, po Vama, bilo ‘win-win’ s Rusijom na Balkanu?

Biserko: Istorijski gledano, Rusija je uvek imala interes za Balkan, veoma često to se izražavalo i protiv Balkana. Rusija sad koristi Balkan kao priliku da pokaže da je značajna i sve vreme se nameće kao faktor rešenja. Neki ruski analitičari smatraju da se balkansko pitanje ne može rešiti bez Rusije, a neki smatraju da granice nisu završena stvar. Tu se posebno ističe Aleksandar Dugin koji zagovara pravoslavnu federaciju. Međutim, Rusija nema mogućnosti da pomogne razvoj Balkana već koristi da testira koheziju EU, NATO i SAD. To joj je polazilo za rukom, jer je Srbija dozvolila prodor Rusije koji je sad problem. ‘Win win’ situacija sa Rusijom, kada je reč o Zapadu, može značiti ustupak Rusiji na nekoj drugoj strani.

N1: Na kojoj strani, na primjer?

Biserko: Recimo, popuštanje sankcija, Severni tok i prepuštanje bliskog susedstva interesnoj sferi Rusije.

N1: Trebaju li se konačno, gospođo Biserko, na papir staviti zajednički ciljevi oko kojih će se okupiti demokratske snage? Šta blokira takve aktivnosti; znamo da su vizije, promatrano u dnevno-političkom metežu, različite – ali moraju valjda biti artikulisani neki državni ciljevi i programi.

Biserko: Tokom devedesetih zapadna međunarodna zajednica je prihvatila etničko razdvajanje kao rešenje za Balkan. Umesto da porazi ideologiju etničkih projekata ona ih je nagradila. Danas se pokazuje da je takvo rešenje devastirajuće za region. Političke elite su u međuvremenu etnički princip dovele do apsurda, ali su sebi obezbedile opstanak na vlasti i korupciju nevidjenih razmera. Zato kada je reč o Bosni nema naprateka. BiH je uvek bila pluralna i multietnička. Ratovi devedestih uništili su društveno tkivo zemlje, a Dejtonski sporazum je onemogućio njen oporavak. Zapad je uložio ogroman novac u region, ali funkcionalna Bosna i Hercegovina još nije na vidiku. Region klizi u regresiju i preti destabilizaciji. Crna Gora koja je krenula napred sada je dovedena u situaciju koja može završiti njenim raspolućivanjem, ukoliko se NATO i EU ne pokrenu i zaustave taj proces urušavanja Crne Gore. Angažman EU i SAD bi trebalo više da uzimaju u obzir iskustvo i vrednosti Bosne i u tom smislu potreban je aktivniji odnos i svih građana. Iluzorno je očekivati da će međunarodna zajednica sama naći najbolje rešenje. Poslednji izbori, kao što sam već napomenula, pokazali su da postoji energija koja ide ka promenama.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending