Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Šef policije Srbije traži ‘državno’ pisanje udžbenika istorije

Poslednja inicijativa da se u Srbiji menja sadržaj udžbenika istorije nije došla od ministra prosvete, već od ministra policije.

Published

on

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je pred poslanicima u Skupštini izjavio da “udžbenik istorije mora da napiše država Srbija”, apostrofirajući događaje iz Drugog svetskog rata i ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

“Diskutujte o ovoj temi, dajte predlog, donesite zakon, uradite ono što možete da uradite da država Srbija sama piše svoju istoriju, nemojte da nam drugi pišu istoriju”, poručio je Vulin 24. februara.

Njegov govor ispraćen je aplauzom poslanika vladajuće većine. U parlamentu u kojem vladajuća koalicija ima čak 243 od ukupno 250 poslaničkih mesta, u opoziciji je svega sedam poslanika – jedan samostalni i šest sa manjinske liste Albanaca i Bošnjaka.

A upravo su događaji iz ratnih devedesetih čest predmet spora za skupštinskom govornicom između predstavnika Albanaca i Bošnjaka i poslanika vlasti.

Istoričarka na Univerzitetu u Beču, Jelena Đureinović, ocenila je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Vulin u svom obraćanju sumirao problem agresivne politike sećanja koju, kako je navela, sadašnja vlast sprovodi i u kojoj svi državni akteri učestvuju – da se o srpskim žrtvama i herojima ćutalo, dok to sadašnji režim nije uzeo u svoje ruke.

“Heroji, naravno, u ovom kontekstu obuhvataju i osuđene ratne zločince iz ratova devedesetih, a žrtve mogu biti samo srpske”, objasnila je Đureinović.

Prema rečima istoričarke iz Beograda, Dubravke Stojanović, zabrinjava ideja da ministar policije propisuje kako će se učiti istorija, i da država određuje šta se desilo “mimo istorijske nauke, već u skladu sa svojim političkim potrebama”.

“Istorija je debata, nije dogma koja se uči napamet, a ovo što propagira Vulin je taj religijsko-dogmatski pristup poželjnom istorijskom mitu”, rekla je ona.

Vulin, koji je od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) 2012. godine obavljao više važnih državnih funkcija, i tokom devedesetih godina je bio učesnik vlasti – jedan je od osnivača partije Jugoslovenska levica (JUL), na čijem je čelu bila supruga tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, kome se zbog uloge u ratovima sudilo pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

Ko piše udžbenike istorije?

Uz poziv da “ne pišu drugi istoriju”, već država, Vulin je pojasnio i na koga aludira:

“Nemoj da istoriju kupujemo na tržištu. Nemoj da udžbenike iz istorije dobijamo od stranih izdavača”, bila je Vulinova poruka.

U Srbiji je tržište udžbenika za privatne izdavače otvoreno 2010. godine. Pre toga za svaki razred i svaki predmet postojao je po jedan udžbenik, a autor je bilo javno preduzeće – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Zavod izdaje svoje udžbenike i danas, s tim što na tržištu posluje i nekoliko privatnih izdavača koji su registrovani za tu delatnost.

Istoričarka Dubravka Stojanović objašnjava ko su autori udžbenika:

“Kad Vulin kaže da neće strane izdavače, moram da vas obavestim da to jesu strani izdavači, ali su to sve domaći autori. Nisu to pisali strani istoričari, nego domaći”, rekla je ona.

Podseća da liberalizacijom tržišta jeste učinjen napredak u kvalitetu udžbenika, ali da konačnu reč u odobravanju daje država.

“Tržište udžbenika ne znači da će biti neke dramatično različite interpretacije istorije, zato što svi idu na akreditaciju u ministarstvo prosvete i pišu se na osnovu propisanih programa i ciljeva nastave. Mi ne govorimo o tome da će u jednom udžbeniku pobediti partizani, a u drugom četnici”, podseća Stojanović.

Šta piše u istorijskim udžbenicima?

Jelena Đureinović je koautorka analize “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije” u izdanju nevladinog Fonda za humanitarno pravo.

Reagujući na ministrov govor, ona kaže da je “narativ da bilo ko nameće istoriju Srbiji potpuna laž”.

Analizom je utvrđeno, prema rečima Đureinović, da je slika ratova u udžbenicima “jednostrana, selektivna i pristrasna, sa srpskim narodom kao jedinom i najvećom žrtvom i bez ikakve odgovornosti za ratne zločine”.

“U udžbenicima u Srbiji se drugi jugoslovenski narodi optužuju kao glavni i jedini krivci za raspad zemlje, udžbenici se ne bave učešćem srpske strane u sukobima i odgovornošću za ratne zločine. Čak i kada se spomenu neki zločini počinjeni od strane srpskih snaga, to se čini u veoma generalnim crtama i bez detalja”, ističe ona.

Istoričarka Dubravka Stojanović, koja je takođe istraživala i analizirala istorijske udžbenike, pojašnjava kako to izgleda:

“Kaže se da je ratnih zločina bilo i onda se otvara jedna zagrada u kojoj su navedena mesta zločina, pri čemu su tu izmešani zločini koje je počinila srpska strana sa zločinima nad srpskom stranom. Tu se samo nabroje Dubrovnik, Vukovar, Sarajevo, pa onda ide čitav niz mesta gde su bili zločini nad Srbima”, opisuje.

Uporedna analiza istorijskih udžbenika, ističe Stojanović, pokazala je i da su sve države, nastale posle raspada Jugoslavije, “okamenjene u tumačenju tih ratova i da se sve drže onih argumenata koji su ih u ratove uveli”.

Vulinu smeta Srebrenica, a Srebrenice nema

Jedna od teza ministra Vulina je i da “neće strani izdavači objašnjavati šta je Srebrenica”.

Iako je presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu utvrđeno da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid nad bošnjačkim stanovništvom koji su počinile snage Republike Srpske, zvaničan stav države Srbije je negacija genocida.

Jelena Đureinović napominje da se u udžbenicima Srbije genocid u Srebrenici ne pominje, te da se „potpuno ignorišu činjenice koje su utvrđene decenijama naučnih istraživanja i u sudskim procesima pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima“.

“Srebrenica se spominje u jednom od udžbenika, kao ratni zločin, i to oslikava službenu politiku sećanja – gde se ne negira da se tamo nešto dogodilo, ali se negira karakteristika tog zločina kao genocida”, zaključuje Đureinović.

“Tu Vulin ne treba naročito da se ‘brine’, (državni) narativ je tu, nema otklona, propitivanja i postavljanja pitanja srpske odgovornosti u udžbenicima”, ocena je Dubravke Stojanović.

Kako se u Srbiji odobravaju udžbenici?

Postupak odobravanja udžbenika regulisan je Zakonom o udžbenicima, koji je poslednji put menjan 2018. godine.

Zakon uređuje “pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu”.

Ukoliko udžbenik ispuni sve kriterijume, postupak se završava rešenjem Ministarstva da se udžbenik stavlja u upotrebu, a nakon toga škole iz kataloga ministarstva biraju koje će udžbenike koristiti.

Na pitanja RSE o kvalitetu udžbenika istorije i načinu na koji su predstavljeni događaji iz Drugog svetskog rata i raspad Jugoslavije nije odgovorio nijedan od četiri privatna izdavača kojima smo se obratili.

Ministarstvo prosvete nas je uputilo na Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja – instituciju koja daje stručnu ocenu udžbenika pre nego što ih ministarstvo odobri.

Šta će se menjati novim nastavnim programom?

U toj instituciji za RSE napominju da se ocena daje na osnovu propisanih standarda kvaliteta. Između ostalog, navode da udžbenici moraju biti zasnovani na prihvaćenim naučnim teorijama, činjenicama i sistemu vrednosti i da u njima ne sme biti materijalnih grešaka.

“Prema tome, autori i izdavači udžbenika istorije pripremaju rukopise koji su zasnovani na rezultatima istorijske nauke, na činjenicama do kojih se došlo naučnim istraživanjem, a ne na osnovu nametanja tumačenja istorijskih događaja, pojava i procesa od strane institucija koje se ne bave naukom”, piše u odgovoru Zavoda za RSE.

Osvrćući se na zastupljenost ratova 1990-ih u udžbenicima i primedbama dela nevladinih organizacija kao što je Fond za humanitarno pravo, u Zavodu ističu da dokumenta koja su korišćena u procesima pred Međunarodnim sudom za ratne zločine “svakako mogu biti korisna kao izvori na osnovu kojih će istoričari rekonstruisati događaje koji su se odigrali tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije i utvrditi ‘kako je uistinu bilo’, ali ne mogu presude tog suda da određuju sadržaj udžbenika istorije”.

U odgovoru se napominje da su ratovi na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) “neizostavna tema” i u novim programima istorije za osmi razred osnovne škole i treći i četvrti razred gimnazije ili odgovarajućih razreda stručnih škola.

Daju primer programa istorije za osmi razred osnovne škole, koji će se primenjivati od naredne školske 2021/2022. godine, a gde su u okviru teme “Svet, Evropa, srpska država i narod u savremenim procesima” dati sadržaji o raspadu SFRJ, ratnim zločinima i stradanju civilnog stanovništva.

Na osnovu tog programa pripremljeni su rukopisi udžbenika, čije je ocenjivanje u toku.

“Nijedan od njih neće dobiti pozitivnu ocenu ukoliko nije usklađen s programom, što podrazumeva i to da je odgovarajući prostor posvećen ljudskom stradanju u ratovima tokom raspada SFRJ”, navodi se u odgovoru Zavoda.

Ministar prosvete: ‘Daru iz Jasenovca’ u srednje škole

Dan nakon ministra policije Aleksandra Vulina, poslanicima u Skupštini obratio se i ministar prosvete Branko Ružić. O Vulinovoj inicijativi o “državnoj istoriji” Srbije nije govorio, ali je predložio “pomoćno” nastavno sredstvo – da se film “Dara iz Jasenovca” pušta u srednjim školama.

Film “Dara iz Jasenovca” bio je kandidat Srbije za Oskara za najbolji međunarodni film za 2020. godinu, a radnja filma prati iskustvo devojčice u ustaškom logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, koji se nalazio na teritoriji tadašnje nacističke tvorevine Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

Broj žrtava u Jasenovcu i celoj NDH predmet je sporenja zvanične istoriografije Srbije i Hrvatske, ali i optužbi sa jedne i druge strane za preuveličavanje, odnosno minimiziranje broja ubijenih.

U spomen-području Jasenovac poimence je popisano 83.145 žrtava logora, uz napomenu da taj broj nije konačan, ni potpun. U popisu žrtava, pored imena, navode se i godine i mesto rođenja i nacionalnost. Najveći broj žrtava su Srbi, a potom i Romi, Jevreji i Hrvati protivnici ustaškog režima.

Film “Dara iz Jasenovca” je snimljen uz finansijsku pomoć države Srbije, a u javnosti se povela polemika o kvalitetu filma i načinu na koji je tema Jasenovca obrađena. Dok deo filmskih kritičara i stručne javnosti film naziva državnom propagandom, predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom Srbije iznose pohvale na račun filma, uz objašnjenje da “Srbija više ne ćuti o svojim žrtvama”.

Parlament je 25. februara posetio i reditelj filma Predrag Gaga Antonijević, a poslanici su ga pozdravili aplauzom, baš kao i inicijativu ministra Ružića.

“Smatram da je obaveza nas u Vladi da iznađemo model i način da od septembra, od nove školske godine 2021/2022, uvedemo – ne kao imperativ ili obavezu, ali naravno uz saglasnost roditelja, ako ništa drugo barem za srednjoškolce, emitovanje filma Dara iz Jasenovca”, rekao je Ružić poslanicima.

Da li se ćutalo o Jasenovcu?

Obrazlažući predlog, Ružić je rekao i da je to jedan od načina da tema Jasenovca “ne ode u zapećak”.

“Ja mislim da bi to bilo značajno da upravo zbog onih koji ovih dana govore o tome da naš kurikulum tako nešto ne poznaje, ne predviđa, a pritom to ni na koji način nije tačno. Čak neki govore da se to pominje u jednoj rečenici, a ni to nije tačno – jer imamo osam ili devet strana koje tretiraju upravo pitanje onoga što se dešavalo u Jasenovcu”, rekao je ministar prosvete.

Da “Dara iz Jasenovca” treba da postane deo nastave ponovljeno je i u odgovoru Ministarstva prosvete za RSE, u odgovoru na pitanje o poboljšanju kvaliteta nastave istorije i udžbenika.

“To može biti još jedan od načina za dostizanje boljih ishoda u obrazovanju: poznavanje značenja reči genocida i holokausta, negovanja sećanja na važne događaje istorije savremenog doba i tako dalje”, piše ministarstvo.

Kao primer kako je Jasenovac predstavljen u nastavi, ministarstvo navodi udžbenik za gimnaziju privatne izdavačke kuće “Klett” u kojem je tema Jasenovca i stradanja Srba obrađena na šest strana.

A stradanje u Jasenovcu i pomenuti film bili su okosnica i izlaganja ministra Vulina, kada se zalagao za “državni” udžbenik.

“U tom udžbeniku će biti bar stranica o Jasenovcu. Neće biti tri rečenice u kome nam strani izdavači objašnjavaju šta je bio Jasenovac…. Ako nam drugi budu pisali istoriju, naći će se neka bitanga drugosrbijanska koja će da nam kaže da je ‘Dara iz Jasenovca’ ratno huškanje”, naveo je on.

“Vulin pred poslanicima podvukao ‘mit o Jasenovcu’, koji je takođe primer agresivne politike sećanja – da se o Jasenovcu uvek ćutalo do dolaska na vlast sadašnjeg režima, odnosno do izlaska filma Dara iz Jasenovca”, ocena je istoričarke Jelene Đureinović.

I Jelena Đureinović i Dubravka Stojanović odbacuju kao neistinite tvrdnje dela političara na vlasti da se o logoru Jasenovac “sada otkriva istina”. Podsećaju na izgradnju spomen-područja za vreme SFRJ i organizovanje obaveznih učeničkih ekskurzija, kao i na prostor koji je toj temi dat u udžbenicima, koji se do danas zadržao u Srbiji.

“Mi uvek možemo debatovati da li treba više o tome, ali je to veoma dobro objašnjeno i ima sasvim dovoljno prostora. I to nije nova pojava, Jasenovca je bilo u udžbenicima od socijalističkog vremena, nije tačno da se to nije učilo”, ističe Dubravka Stojanović.

Uz ocenu da je istorijskim udžbenicima SFRJ bio prisutan državni narativ, ona pojašnjava i zašto je to opasno:

“Kada imate zvaničan državni narativ, malo ko u njega veruje. Deca će ga naučiti napamet, ali će onda mediji, internet, deda, otac objašnjavati da to nije tako. I mi ćemo živeti u jednom paralelizmu kakvom smo decenijama živeli, koji je zaista opasan, jer se onda ostavlja mogućnost da se u nekoj političkoj promeni odjednom proglasi otkriće tobože prave istorije”, napominje ona.

Zajedničke istorijske čitanke u regionu

Pristup suprotan “državnoj istoriji” su multiperspektivne istorijske čitanke.

U projektu “Joined history” (Zajednička istorija), oko 60 istoričara i nastavnika istorije iz jugoistočne Evrope, od Slovenije do Turske i Kipra, zajedno je sastavilo istorijske čitanke. Od 2005. godine do danas izdato je šest knjiga.

Zaključak istoričara bio je da se o posebno bolnim temama neće složiti, zato je isti događaj predstavljen iz više uglova – da se đaci informišu kako druga strana vidi zajednički događaj.

“Ako uzmemo akciju ‘Oluja’ iz 1995. godine -zašto nju slave Hrvati, a zašto je za srpsku stranu jedna od najvećih trauma savremene istorije. Obe strane imaju neke argumente. Ako želimo da se razumemo, da izađemo iz ratova, ta velika grupa istoričara smatra da je prvi korak da vidimo kako neki događaj tumači druga strana”, napominje Dubravka Stojanović koja je jedna od autora čitanki.

Kaže da ključno pitanje nije koliko su čitanke u upotrebi, već da li nastavnici primenjuju tu metodologiju.

“Iz evaluacija koje smo od njih dobili, iz izjava, oni tvrde da je to zaista promenilo njihov način razmišljanja i da nakon što su obučeni na seminaru tako rade”, istakla je Stojanović.

U Srbiji je od 2005. godine održano više desetina seminara u projektu zajedničke istorije, a procene su da je kroz obuku prošlo više od hiljadu nastavnika. Seminari imaju akreditaciju Ministarstva prosvete, a bilo ih je deset samo u 2020. godini.

Autor: Nevena Bogdanović (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending