Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Saradnja BiH i NATO ne ovisi o Rusiji, poručuju iz Alijanse i Vašingtona

Nijedna treća strana nema pravo da interveniše ili da stavi veto na taj proces, prokomentarisali su iz NATO saveza saopštenje Ruske ambasade u Bosni i Hercegovini (BiH) od četvrtka (18. marta) u kojem se navodi kako će “ukoliko BiH krene u integracijski proces sa NATO-om, Rusija morati reagovati na taj neprijateljski korak”.

Published

on

“Sve prijetnje u tom smislu su neprihvatljive. Vrijeme sfera uticaja je prošlo”, kazali su iz NATO-a za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Glasnogovornica NATO-a Oana Lungescu za RSE ističe kako svaka zemlja ima suvereno pravo da izabere svoje vlastite sigurnosne aranžmane, te da “saradnja sa ovim savezom ne prejudicira bilo kakvo potencijalno članstvo u toj organizaciji za BiH”.

„O tome hoće li zemlje odabrati saradnju s NATO kroz partnerstvo ili kao puna članica Alijanse, ovisi o svakom individualnom aplikantu i 30 saveznika. Saradnja s NATO-om ne prejudicira bilo kakvo potencijalno članstvo u toj organizaciji za BiH“, ističe Lungescu, dodajući i kako NATO u potpunosti cijeni suverenitet zemlje i njenu nezavisnost, te pozdravlja „kontinuirane doprinose BiH euroatlantskoj sigurnosti“.

Iz Ambasade Rusije u Bosni i Hercegovini nisu odgovorili na upit RSE kakvu će reakciju i prema kome Rusija preduzeti ukoliko BiH učini konkretne korake u približavanju NATO savezu.

NATO će nastaviti da pomaže BiH

Za Ambasadu Sjedinjenih Američkih država u Bosni i Hercegovini saopštenje Ambasade Ruske Federacije je “još jedan jasan kontrast između pomoći koju Bosni i Hercegovini nude NATO saveznici i naši EU partneri i onoga što nudi Rusija”.

“Odnos NATO saveza sa BiH usmjeren je na reforme od kojih korist imaju svi građani i koje su komplementarne sa putem BiH ka EU. Proces Programa reformi kojeg vodi BiH prilika je za BiH da identificira sopstvene reformske prioritete i način na koji vidi pomoć Saveza u njihovom ostvarenju. NATO saveznici će nastaviti pomagati BiH kako bi napredovala prema svom cilju priključenja euroatlantskoj zajednici, kao i pružati podršku Oružanim snagama BiH kada reaguju u kriznim situacijama i pružaju pomoć u nekom drugom obliku”, navodi se iz Američke ambasade u BiH za RSE.

U odgovoru se dodaje kako se NATO, kao savez, “vodi konceptom kolektivne sigurnosti”.

“Sigurnost, stabilnost i prosperitet se najbolje postižu kroz svrsishodnu saradnju. Fokus NATO saveza u BiH je na jakom partnerstvu, a vrata za članstvo ostaju otvorena. Svaka buduća odluka o pozivu Bosni i Hercegovini da se priključi NATO savezu bila bi donesena na osnovu konsenzusa svih članica i konsenzusa unutar vlasti BiH. Pristup NATO saveza pokazuje njegovo potpuno uvažavanje činjenice da važan napredak u BiH zahtijeva konsenzus”, ističu iz Američke ambasade u BiH za RSE.

Ove stavove je 18. marta iznio i ambasador SAD u Bosni i Hercegovini Eric Nelson, na konferenciji “Transformacijski potencijal euroatlantskih procesa u Bosni i Hercegovini”.

Nelson je kazao da će se “svaka buduća odluka da se BiH pozove da se pridruži Savezu, donijeti na osnovu konsenzusa među svim saveznicima i unutar bh. vlasti”. Dodao je da će NATO nastaviti pomagati BiH da napreduje na njenom reformskom evroatlantskom putu.

“Ali, BiH je ta koja će voditi taj proces. Proces u postojećem Programu reformi je prilika za BiH da identifikuje sopstvene reformske prioritete i način na koji vidi pomoć saveza u provedbi tih reformi. Putevi BiH ka NATO i EU su komplementarni – oba pomažu provedbu smislenih reformi koje će uticati na život svih bh. građana”, rekao je Nelson.

Iz kabineta člana Predsjedništva BiH Šefika Džaferovića, 19. marta je saopšteno da su vanjskopolitički ciljevi BiH definirani Strategijom vanjske politike BiH.

„Kada je članstvo u NATO-u u pitanju stvari su definirane i Zakonom o odbrani i odlukama Predsjedništva BiH, te da će nastaviti tim putem, bez obzira na stavove i mišljenja Ambasade Ruske Federacije“, ističe se iz Džaferovićevog kabineta.

Na stavove Rusije reagovao je i član Predsjedništva BiH Željko Komšić.

„To je očito geopolitička igra Rusija koja ima za cilj da se zaustavi širenje NATO-a u Evropi, što je očito ruski strateški cilj. Međutim, to nije samo poruka Bosni i Hercegovini, nego i našim saveznicima u okviru NATO saveza kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Kanada, Njemačka i drugima. Politički govor koji obiluje uvijenim prijetnjama sigurno nije prihvatljiv ni njima a ni nama u Bosni i Hercegovini”, ocijenio je Komšić.

Politički analitičar Adrian Shtuni, koji drži katedru na Univerzitetu Georgetown i koji se bavi pitanjem sigurnosti sa regionalnim fokusom na Zapadni Balkan, na svom Twitter nalogu osvrnuo se na saopštenje Ambasade Rusije.

On je naveo kako ono „šta ‘reakcija’ znači ostaje otvoreno za interpretaciju, ali sama činjenica da Rusija osjeća da ima nešto da kaže po ovom pitanju, treba za Bosnu značiti da počne da se brže kreće.“

Integracija ili saradnja

Povod za reakciju Ruske ambasade su, kako stoji u njihovom saopštenju, su “brojne publikacije koje hvale navodne prednosti članstva Bosne i Hercegovine u Sjevernoatlantskom savezu”.

Iako nisu precizirali na koje publikacije misle, reakcija Rusije stigla je samo dan nakon što je BiH zvanično imenovala članove u Komisiju za saradnju sa NATO.

Odluku o formiranju Komisije donijelo je Vijeća ministara Bosne i Hercegovine 24. februara. Tada je ranije predloženi naziv Komisija za NATO integracioni proces BiH promijenjen u Komisija za saradnju BiH sa NATO, jer predstavnici Republike Srpske nisu bili saglasni da se o odnosima s NATO razgovara u formi bilo kakve integracije.

„Ni NATO nije tražio da se u aktima govori o integraciji“, kaže za RSE zamjenik predsjednika novoformirane Komisije BiH za saradnju s NATO i zamjenik ministra odbrane BiH Mirko Okolić.

„S obzirom na to da je u Bosni i Hercegovini dogovoreno da je to za sada saradnja, mi imamo dva problema, kad bi htjeli biti članica NATO-a, moramo prvo postići politički konsenzus u Bosni i Hercegovini, a drugo, moramo ispuniti uslove. Pošto ni jedno od toga dvoga nemamo, mi smo stava da treba da se sarađuje sa NATO-om i sve ide u tom pravcu. Svi akti i sva dokumenta od strane NATO-a prema Bosni i Hercegovini su takve vrste da u njima stoji ‘saradnja Bosne i Hercegovine i NATO-a’“, kaže Okolić.

Da je na državi BiH da sama donese odluku o statusu unutar NATO saveza, potvrdio je nakon konstituirajuće sjednice Komisije i komandant NATO Štaba u Sarajevu, brigadni general Eric Foklestad.

„NATO je rekao da vrata za BiH ostaju otvorena i da samo ova zemlja može odlučiti da li će se priključiti, da li će ući. Važna stvar za obje strane je da postoje međusobni odnosi. Ni jedna zemlja se ne može sama suprotstaviti sigurnosnim izazovim današnjice, bilo da se radi o odgovoru na globalnu pandemiju, na prirodne katastrofe, organizovani kriminal, ilegalne migarcije ili neki drugi sigurnosni problem. Nema sumnje da smo zajedno jači “, istakao je general Foklestad.

Opredjeljenje i cilj BiH je, kako to stoji u članu 84. Zakona o odbrani BiH koji je usvojen 2005. godine, da će “Parlamentarna skupština BiH, Vijeće ministara BiH, Predsjedništvo BiH, te svi subjekti obrane u okviru vlastite ustavne i zakonske nadležnosti, provesti potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a”.

Ovaj zakon usvojen je uz saglasnost poslanika iz Republike Srpske u Parlamentu BiH, i uz asistenciju Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR).

Iz OHR-a su za RSE naveli kako neće komentirati posljednje izjave ruske strane „ali bismo željeli skrenuti pažnju na jednoglasno usvojeni Zakon o odbrani u kome je članstvo u NATO-u navedeno kao cilj BiH“.

Neprihvatljive ‘uvijene’ prijetnje Rusije

Komisija, nakon čijeg formiranje je uslijedila reakcija Rusije, 17. marta dobila je svoje rukovodstvo i članove.

Prema riječima predsjedavajućeg Komisije Josipa Brkića koji je zamjenik ministra vanjskih poslova BiH, zadatak komisije je da “na jednom mjestu okuplja sve relevantne državne institucije koje su i ranije, a i sada, definirane u svojoj ulozi i pojedinim dijelovima za suradnju sa Sjevernoatlantskim savezom”.

„Mi ćemo u prvom redu biti tehničko tijelo koje će Vijeću ministara pripremati dokumente, materijale za konačno usvajanje, a u principu, bit ćemo oni koji će u tehničkom smislu podržavati proces suradnje Bosne i Hercegovine i Sjeverno-atlantskog saveza“ kaže Brkić za RSE.

Kako je raniji termin integracija zamijenila saradnja, pitanje je na koje Brkić odgovara da „suradnje nema bez integracije, integracije nema bez suradnje”. Naziv je, ocjenjuje manje bitan, važno je “da imamo proces živ i da se kreće”.

“Zbog toga meni je važno ono što će biti sadržaj rada, a sadržaj rada Povjerenstva za suradnju sa NATO-om identičan je sadržaju rada Povjerenstva za NATO integracije, koji je bio u ranijem sazivu. Razlika nema, osim u nazivu, ne” kaže Brkić za RSE.

Zakoni BiH predviđaju članstvo u NATO

Bosna i Hercegovina je u decembru 2006. godine potpisala Sporazum o pristupanju Partnerstvu za mir (PfP) s NATO-om. Potpisao ga je tadašnji predsjedavajući Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović, kadar Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Radmanović je u istom svojstvu i tri godine kasnije 10. juna 2009. potpisao formalni zahtjev BiH za Akcijski plan za članstvo (MAP) BiH u NATO-u, u koji je BiH primljena u decembru 2018. godine.

Bosna i Hercegovina je jedina država koja učestvuje u MAP-u, nakon što su u članstvo u NATO primljene Sjeverna Makedonija u martu 2020. godine i Crna Gora u junu 2017. godine.

U pismu tadašnjem generalnom sekretaru NATO-a, Jaapu de Hoopu Schefferu, Radmanović je naglasio da su vlasti u BiH ‘iznad svega podvukle našu želju da postanemo punopravna članica NATO-a, što je od strateške važnosti za BiH’.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine u novembru 2019. godine donijelo je odluku o prihvaćanju dokumenta nazvanog ‘Program reformi’ koji je trebao značiti i nastavak puta prema čvršćoj integraciji u NATO.

Program reformi BiH usvojen je 2020. godine i kompromisno je rješenje Predsjedništva BiH po kojem će se raditi na NATO putu, umjesto Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) koji je prema MAP-u trebao da se šalje u NATO, a kojem se protivi Republika Srpska.

Suštinski, ovaj se Program ne razlikuje od Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) koji priprema svaka država koja želi da postane članica NATO saveza. Radi se o planu postignuća i planirane reforme u više oblasti, između ostalog, političkih, sigurnosnih, pravnih i obrambenih reformi.

Ovaj dokument je u skladu sa “Rezolucijom o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske”, donesenim 2017. godine.

O NATO putu odlučivaće građani i institucije BiH

Na saopštenje Ambasade Ruske Federacije o NATO putu Bosne i Hercegovine reagovala je i ministrica vanjskih poslova BiH Bisera Turković.

„Dosad je zvanični stav Ruske Federacije bio da će poštovati samostalne odluke institucija BiH kada je u pitanju NATO put, a sada ruske vlasti pokazuju otvorenu namjeru da, protivno međunarodnom pravu, ograničavaju suverenitet Bosne i Hercegovine“,

Dodaje se kako NATO put BiH nije usmjeren protiv Ruske Federacije, ali i da Ruska Federacija “neće diktirati hoće li BiH u NATO, jer je taj put definisan kroz zakone, a o njemu će odlučivati isključivo institucije i građani BiH”.

Ovo nije prvi put da Turković reaguje na stavove ruskog ambasadora u kome kritizira bosanskohercegovačko članstvo u NATO.

U julu 2020. godine tadašnji ambasador Rusije u BiH, Petar Ivancov pozvan je na službeni razgovor u Ministarstvo vanjskih poslova BiH zbog stavova iznesenih u u autorskom tekstu objavljenom u dnevnim novinama ‘Glas Srpske’.

U tekstu je Ivancov iznio kako”pokušaji da se progura integracija BiH u NATO, koji podrivaju temelje funkcionisanja BiH kao države tri ravnopravna naroda i dva entiteta sa širokim ustavnim ovlaštenjima, dovode u pitanje sigurnost i stabilnost”.

Nakon razgovora s Biserom Turković, Ivancov je naveo kako smatra da NATO ne doprinosi miru i stabilizaciji, ali i da Bosna i Hercegovina, kao suverena i međunarodno priznata država, ima pravo da sama odluči kome će se pridružiti i da je ta odluka isključivo u nadležnosti BiH i njenih naroda i građana.

Rusija nije stala ni iza stava Upravnog odbora Vijeća za implementaciju mira (PIC) iz avgusta 2019. godine u kojem su ambasadori zemalja članica pozvali bh vlasti i lidere da poštuju zakone, što se dijelom odnosilo i na pitanje slanja Godišnjeg nacionalnog programa za NATO, koji proizilazi iz usvojenih odredbi Zakona o odbrani odnosno bh. procesu u okviru Akcionog plana za članstvo u NATO.

Autor: Dženana Hamilović (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

LSV osudila pretnje smrću upućene predsedniku Vojvođanske partije

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva hitnu reakciju policije i tužilaštva povodom pretnji smrću koje su preko društvenih mreža upućene predsedniku Vojvođanske partije Aleksandru Odžiću.

LSV
Ovakve pretnje su postale učestala pojava i rezultat su nereagovanja države.
LSV podseća na brojne primere pretnji koje su upućivane članovima i funkcionerima ove stranke.
Javnost do sada nije obaveštena da li su osobe koje su pretile identifikovane i procesuirane.
Nažalost, u Srbiji je na sceni povampirenje fašizma, a država je na sve to nema.
Tražimo od premijerke Ane Brnabić da počne da radi posao koji joj nalažu Ustav i zakoni i da spreči fašističko divljanje ekstremista.

Nenad Čanak

predsednik LSV

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vojvođanska partija: Ponovo užasne uvrede, pretnje i pozivi na ubistvo predsednika VP Aleksandra Odžića

Nakon što je Vojvođanska partija pozvala svoje pristalice da podrže proteste građana protiv zakona o eksproprijaciji i referendumu, na zvaničnom tviter nalogu VP krenula je do sada nezabeležena, orkestrirana hajka na predsednika Vojvođanske partije Aleksandra Odžića u vidu više stotina pisanih pretnji i otvorenih poziva na likvidaciju, kako njega lično, tako i svih drugih Vojvođana.

Published

on

By

Nakon što je Vojvođanska partija pozvala svoje pristalice da podrže proteste građana protiv zakona o eksproprijaciji i referendumu, na zvaničnom tviter nalogu VP krenula je do sada nezabeležena, orkestrirana hajka na predsednika Vojvođanske partije Aleksandra Odžića u vidu više stotina pisanih pretnji i otvorenih poziva na likvidaciju, kako njega lično, tako i svih drugih Vojvođana. 

Zabrinuti smo i upozoravamo javnost i institucije sistema države Srbije da je bezbednost predsednika VP visoko ugrožena i tražimo hitnu reakciju nadležnih organa protiv lica koja prete progonom i ubistvima političkih neistomišljenika. 

Takođe podsećamo, da je Vojvođanska partija parlamentarna stranka na nivou AP Vojvodine čiji je predsednik Aleksandar Odžić i pokrajinski poslanik, što jasno ukazuje na motive i prirodu ovih do sada nezabeleženih uvreda i pretnji, pa i svih drugih bezbednosnih rizika i pretnji kojima smo kao pojedinci i politička organizacija izloženi već duži niz godina. 

Zahtevamo od nadležnih organa republike Srbije da nas zaštite u slobodnom izražavanju i političkom delovanju, a lica sa poznatih tviter naloga čiji deo sadržaja ovim putem dostavljamo i javnosti, pronađu i u skladu sa zakonom procesuiraju. 

Sa ovim brutalnim napadima na naše članove i predsednika lično upoznaćemo i međunarodnu zajednicu od koje takođe očekujemo adekvatnu reakciju, u cilju slobodnog izražavanje i neometanog političkog delovanja naše stranke.

Press služba Vojvođanske partije

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Struju uvozimo zbog velike potrošnje i niskih rezervi u hidrocentralama?

Da li će nakon revitalizacije bloka B1 Termoelektrana “Nikola Tesla” proizvoditi dovoljne količine električne energije

Published

on

By

Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Da li će Elektroprivreda Srbije, nakon završetka remonta bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, početi da proizvodi dovoljne količine struje, kako ona ne bi morala da se uvozi kao što je trenutno slučaj, zavisi od toga koliko će zima biti hladna ali i od rezervi električne proizvedenih u hidroelektranama.

Kada je reč o drugom uslovu treba naglasiti da su rezerve u hidroelektranama najniže u proteklih pet godina i znatno ispod nivoa iz istog perioda prošle godine.

Sudeći po tome, teško je poverovati da će uvoz struje biti izbegnut, odnosno da EPS neće trošiti novac na nabavku u inostranstvu tokom zimske sezone kada je ona znatno skuplja.

– Blok B1 je rekonstruisan i nakon toga je pušten u probni rad. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati. Sve zavisi od toga kakva će biti zima, odnosno koliko će se struje trošiti u tom periodu. Da li će biti dovoljno bez uvoza zavisi i od toga kakve su rezerve napravljene u hidropotencijalima. Trenutne rezerve su veoma niske. Primera radi, prošle godine je proizvedeno 200 hiljada megavat-sati struje više nego što je to slučaj ove. Razlog je upravo remont koji se odvijao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ – kaže za Danas energetski konsultant Nenad Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da se tokom zimskog perioda može očekivati da, shodno tome što je blok B1 revitalizovan, TENT proizvodi dovoljno struje, čak da je bude i za izvoz. Međutim, ističe Jovanović, u ovom trenutku se ne može predvideti koliki će biti uvoz a koliki izvoz jer to prvenstveno zavisi od potrošnje struje u naredna tri meseca.

Izvor Danasa iz Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je B1 pušten u probni rad u trajanju od sat vremena nakon čega je opet isključen.

– Blok B1 je samo isproban i pri tome nije bio ni priključen na mrežu, odnosno nije proizvodio električnu energiju. Dopremljenog uglja za proizvodnju struje u elektrani ima dovoljno. Međutim, problem je u tome što je njegova kaloričnost 40 odsto od potrebne. Kaloričnost utiče na kvalitet uglja u procesu proizvodnje struje. Ako je on slabijeg kvaliteta biće proizvedeno manje struje. Takođe, da bi se nadoknadila kaloričnost uglja koristi se mazut za čiju kupovinu EPS mora da izdvaja značajna sredstva. Tako se stvaraju nepotrebni troškovi. Krivac za takvu situaciju je nesposobno poslovodstvo EPS-a koje postavlja nestručne kadrove da rukovode Rudarskim basenom „Kolubara“. Posledica toga su nedovoljne količine kvalitetnog uglja, troškovi za nabavku mazuta i manje proizvedene struje – objašnjava naš sagovornik.

Nakon revitalizacije, blok B1 ima snagu od 670 megavata, što je za 20 megavata više nego pre modernizacije, a dodatno mu je produžen radni vek i povećana efikasnost. Vrednost investicije je bila 90 miliona evra. Najveći udeo od 70 miliona evra ima remont kotlovskog postrojenja, a 70 odsto tog posla uradile su srpske metalske i kotlarske firme. Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike izjavila je u oktobru da je zbog kašnjenja sa početkom radova na revitalizaciji bloka B1 u TENT-u, Elektroprivreda Srbije prinuđena da uvozi 10 odsto struje iz inostranstva koju plaća po visokim cenama.

EPS: Obezbeđujemo stabilno snabdevanje

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da su posle završene revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, svi termoblokovi TENT na mreži. „Uvoz ili izvoz električne energije zavisi od proizvodnje u termoelektranama, hidroelektranama i vetroparkovima koji su pušteni u rad. Isto tako uvoz ili izvoz struje zavisi i od potrošnje koja uvek raste u zimskim mesecima jer se veliki broj kupaca greje na struju. U zavisnosti od balansa potrošnje i proizvodnje, određuje se da li je potreban uvoz ili izvoz ili ni jedno ni drugo. EPS uvek obezbeđuje stabilno snabdevanje svih kupaca i domaćinstava i privrede“, navode u EPS-u.

autor: Gojko Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/struju-uvozimo-zbog-velike-potrosnje-i-niskih-rezervi-u-hidrocentralama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SE pozvao BiH da ukine dikriminaciju u izbornom sistemu

Primeniti konačno presudu u slučaju Sejdić-Finci

Published

on

By

Komitet ministara Saveta Evope (SE) pozvao je danas vlasti i političke lidere u Bosni i Hercegovini da postignu konsenzus o neophodnim amandmanima na Ustav i izmenu Izbornog zakona kako bi opšti izbori zakazani za oktobar sledeće godine bili održani u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je SE.

Nadgledajući izvršenje presuda Suda u grupi od pet predmeta „Sejdić i Finci“, Komitet je ove sedmice usvojio Privremenu rezoluciju kojom se ponovo ističe da je od presudnog značaja da se Bosna i Hercegovina u potpunosti pridržava presuda Suda.

Komitet je sa najvećom zabrinutošću konstatovao da će, ukoliko država ne preduzme nikakve mere, 12 godina nakon presude „Sejdić i Finci“ i uprkos njenim ponovljenim pozivima na napredak, četvrti put izbori biti održani prema sadašnjem diskriminatorskom sistemu, čime se očigledno krši Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Konstatujući da se radna grupa zadužena za izmene Izbornog zakona nije sastala od 23. jula 2021. godine, Komitet je još jednom pozvao sve zainteresovane strane uključene u proces izborne reforme da osiguraju da grupa nastavi sa radom.

Istovremeno, Komitet ministara je konstatovao aktuelne napore u oblasti izborne reforme i posvećenost koju su izrazili vlasti i politički lideri da u potpunosti i efikasno sprovedu presude Suda, uključujući i tokom posete članova sekretarijata SE Bosni i Hercegovini 9. i 10. novembra ove godine.

Komitet je naveo da je Savet Evrope spreman da pomogne vlastima u BiH, pozivajući ih da iskoriste svu ekspertizu Saveta Evrope – posebno Venecijanske komisije – kako bi brzo postigli konsenzus o izbornoj reformi.

Komitet ministara će ove slučajeve ponovo razmotriti u martu 2022. godine.

Ukoliko do tada ne bude postignut konkretan napredak, Komitet je potvrdio spremnost da preduzme nove radnje kako bi oobezbedio da se Bosna i Hercegovina u potpunosti i efikasno pridržava svojih obaveza koje proizilaze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je u saopštenju Komiteta ministara SE.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/se-pozvao-bih-da-ukine-dikriminaciju-u-izbornom-sistemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija danas staje na dva sata

Published

on

By

Srbija danas (subota) u 14 sati staje na dva sata. Građani na poziv organizacija Ekološki ustanak i Kreni-promeni i uz podršku i pomoć mnogih građanskih udruženja, opozicionih partija i pojedinaca u oko 50 gradova Srbije blokiraće puteve i mostove na dva sata od 14 do 16 sati.

Zahtev protestanata je da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji. Organizatori protesta pozivaju građane na jedinstvo, mirna okupljanja i nenasedanje na provokacije koje se očekuju od pristalica vlasti.

Ministar policije Aleksandar Vulin najavio je nasilje policije ukoliko za tim bude bilo potrebe, dok je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, savetovao policiju da se skloni, dopusti blokade i ne reaguje dok ne budu ugroženi životi, imovina i institucije. Vučić je najavio i da će se tokom blokade šetati Srbijom i biti na bar pet punktova.

Ekološki ustanak upozorio je da fantomske novonastale nevladine organizacije pozivaju na pogrešne lokacije za blokadu i da režim pod maskama lažnih NVO poziva na blokade institucija s namerom da okrivi građane za izazivanje haosa. Zato pozivaju građane da se pridruže isključivo pozivima organizacija koje su vodile protest prošle subote.

Blokade su najavljene za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragjevac, Zrenjanin, Suboticu…

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Komitet za prevenciju torture SE o Hrvatskoj: Policajci zlostavljali migrante, vezane ih bacali u reku

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Komitet za prevenciju torture Saveta Evrope (CPT) pozvao je Hrvatsku da preduzme odlučne mere i zaustavi i istraži zlostavljanja migranata od strane hrvatske policije.

U izveštaju se navodi da su predstavnici Komiteta bili u ad-hok poseti Hrvatskoj od 10. do 14. avgusta 2020. godine, posebno duž graničnog područja sa BiH, kako bi ispitali ponašanje hrvatske policije, pravne garancije dostupne migrantima, kao i efikasnost mehanizama nadzora i odgovornosti u slučajevima navodne zloupotrebe policijskih ovlašćenja.

U dokumentovanim svedočenjima, objavljenim u izveštaju CPT, navodi se da su hrvatski policajci maltretirali migrante, od udaranja pendrecima do šutiranja i šamaranja.

Nekoliko izjava migranata govori o prisili da hodaju bosi kroz šumu do granice sa BiH i da su bacali “još vezane migranate u reku Koranu”, koja deli Hrvatsku od BiH.

Neki migranti su izjavili i da su ih u BiH vraćali “samo u donjem vešu ili gole”, kao i da su u njihovom pravcu ispaljivani hici iz oružja.

“Uprkos postojećim izazovima, Republika Hrvatska mora ispuniti svoje obaveze u pogledu ljudskih prava i tretirati migrante koji ulaze u zemlju preko granice na human i dostojanstven način”, navodi se u izveštaju.

Nalazi CPT jasno pokazuju da nisu uspostavljeni ni efikasni mehanizmi odgovornosti za identifikaciju počinilaca navodnih zlostavljanja, niti da postoje smernice Uprave hrvatske policije o dokumentovanju ovakvih operacija.

euronews

Continue Reading

Trending