Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Samus: Srbiji ističe vreme za neutralnu poziciju prema Rusiji

Samus, koji u Beogradu boravi kao učesnik diskusije pod nazivom “Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir”, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini, s obzirom na to da je plan bio da se invazija završi za svega nekoliko dana, nakon čega bi Kremlj postavio prorusku vlast u Ukrajini

Published

on

“Mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju.”

To u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Mihailo (Mykhailo) Samus, direktor nevladine Mreže za istraživanje geopolitike iz Kijeva.

Samus, koji u Beogradu boravi kao učesnik diskusije pod nazivom “Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir”, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini, s obzirom na to da je plan bio da se invazija završi za svega nekoliko dana, nakon čega bi Kremlj postavio prorusku vlast u Ukrajini.

On prognozira da je plan ruskog predsednika Vladimira Putina da ekonomski iscrpi i Ukrajinu, ali i Evropu. Što se tiče destabilizacije Zapadnog Balkana, Mihailo Samus je mišljenja da Rusija više nema kapacitet da pravi velike probleme u ovom regionu.

RSE: Da li ste videli proruske grafite tokom boravka u Beogradu?

Samus: Video sam simbol “Z” samo na nekim suvenirima, ali ne toliko u formi grafita.

RSE: S obzirom na činjenicu da ste iz Ukrajine, kako ste se osetili videvši to?

Samus: Da budem iskren, bilo me je sramota. Samo to. Podržavati ljude koji ubijaju civile bez ikakvog razloga. Ako je uopšte moguće nazvati te ljude (koji ubijaju) vojnicima, jer biti vojnik je prilično konkretan termin, dok ljudi koji ubijaju civile zbog toga što su druge nacije, iza toga je nešto veoma loše. Ne bih rekao da osećam mržnju, više sramotu zbog toga što je moguće podržavati takve ljude u drugim zemljama.

Jako je teško za rusku stranu da objasni šta uopšte taj simbol znači. Naravno da je to vojno-tehnički znak, kao “zapad” ili nešto slično, ali istovremeno ga koriste i kao simbol kako bi mu dali značenje “denacifikacije”. Denacifikacija Ukrajinaca znači uklanjanje ukrajinskog naroda sa Zemlje i ubacivanje ruskog značenja.

Dakle, Ukrajina nije prava država, ona ne postoji i ako kažete da ste Ukrajinac, niste Rus i treba vas ubiti.

RSE: Prošlo je oko dva i po meseca od početka invazije. Vidite li kraj rata na horizontu?

Samus: Da, naravno. Rekao bih da je Rusija već strateški izgubila. Nadali su se da će rat – koji nazivaju specijalnom vojnom operacijom – trajati 48 ili 72 sata, kao u Avganistanu 1979. ili Čehoslovačkoj 1968. godine. To je integracija ta dva scenarija. Želeli su da za nekoliko sati uđu u Kijev, da specijalne jedinice i tajna služba ubiju ili uhapse Zelenskog (Volodimir, predsednik Ukrajine, prim.a.) i vladu i da umesto njega postave Janukoviča (Viktor, proruski predsednik Ukrajine svrgnut tokom protesta 2014. godine).

Trebalo je da kažu da je Janukovič i dalje legitimno izabrani predsednik, a oružane snage bi došle samo kao demonstracija ruskog prisustva. Nakon toga bi usledio proces “denacifikacije”, što znači da bi oni koji podržavaju ukrajinske ideje bili poslati u koncentracione logore, možda bi se složili s tim da budu Rusi, ako ne bili bi ubijeni. To je trebalo da bude ne vojna, već neka vrsta zaista specijalne operacije, u kojoj bi učestvovale Nacionalna garda Rusije i druge jedinice, ali nisu očekivali da će se Ukrajina boriti. To objašnjavam lošim radom obaveštajne službe.

Umesto da ih dočekaju sa cvećem, Ukrajinci su počeli da se bore i veliki gubici na ruskoj strani su bili šok za generale i oficire, ali oni to nisu mogli da prijave Moskvi i pokušali su da nastave tu operaciju.

Konačno, pobegli su iz severne Ukrajine, povukli su se iz Kijeva. Za sada je to katastrofa za Putina. Pokušao je da osvoji barem Donbas i južne delove Ukrajine, kako bi uništio ukrajinsku ekonomiju.

Putin je sada u dilemi o tome šta su mu naredni koraci i nalazi se u teškoj situaciji, jer ruska vojska nema dodatne snage. Mogli bi da proglase mobilizaciju, ali bi to bili kontraproduktivno za Putina. On je rekao da je to veoma jaka i dobro organizovana “specijalna vojna operacija”.

Mobilizacija znači rat, a niko u Rusiji ne želi da učestvuje u pravom ratu, jer to znači smrt, loš je za ekonomiju, to menja sve. Građani Rusije žele da gledaju TV emisije o toj “specijalnoj operaciji”, ali ne žele da učestvuju u tome.

RSE: Šta bi mogao biti Putinov sledeći korak?

Samus: Teško je reći. Rekao bih da se nadaju da će za nekoliko meseci, ukoliko zauzmu poljoprivredna područja, ukrajinska ekonomija biti potpuno zaustavljena.

Ukoliko zaustave poljoprivrednu proizvodnju tokom sezone žetve, najesen će biti problema sa hranom, ne samo u Ukrajini već globalno, jer je Ukrajina jedan od najvećih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Pokušali su da unište ukrajinsku industriju, kritičnu infrastrukturu.

Na primer, već su granatirali sve rafinerije i mislim da računaju na prekidanje dotoka gasa za Evropu.

Nadaju se da ćete se vi suočiti sa veoma lošom situacijom sa inflacijom, visokim cenama goriva i da će to biti pritisak na evropske politilčare da ne bi trebalo da podržavaju Ukrajinu. Nadaju se da ćete reći: “Molimo vas, pustite Rusiju da obavi to što ima.”

Mislim da bi jedina nada za Putina mogao biti ovaj tip hibridnog delovanja, jer je razumeo da je sa vojnog stanovišta nemoguće poraziti i pokoriti Ukrajinu.

Mihailo Samus

Mihailo Samus

RSE: Hajde da razgovaramo malo o ovom regionu. Invazija na Ukrajinu povećala je zabrinutost da bi Rusija mogla takođe da destabilizuje i Zapadni Balkan. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Samus: Opšte razumevanje situacije je da Putin pokušava da multiplikuje konflikte i da na taj način može imati neki uticaj. Na primer, ako u Bosni i Hercegovini pokuša da kreira nove konflikte između Bošnjaka, Srba i Hrvata, to za Putina može otvoriti nove načine da utiče na situaciju, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi jer su Evropska unija (EU) i SAD tradicionalno uključene u tu situaciju.

Na isti način kao što i u slučaju sprsko-kosovskog problema može kreirati neke destabilizacije. Naravno, Srbija zavisi od Rusije u nekim slučajevima, i naravno, moguće je kreirati probleme unutar EU. To je jedna od ruskih metoda da unište jedinstvo EU, NATO i pokušaju da naprave kolaps unutar ovih organizacija. Tako da, u pokušaju da da napravi probleme na Zapadnom Balkanu, moguće je izvršiti uticaj na NATO, EU jer ako NATO ne postigne jedinstvo u odlukama kako reagovati na ove konflikte ili potencijalni konflikt, to može da uništi NATO iznutra od spolja.

Dakle, mislim da je to moguće, ali, zbog razvoja situacije na ratištu sa Ukrajinom koja potiskuje Rusiju van svoje teritorije sve više, to znači da ljudi na Zapadnom Balkanu, naročito političari, počinju da razumeju da je veoma teško da se drže uz Rusiju. Oni su počeli da razumeju da je veoma teško nadati se da će Rusija pomoći Srbiji. Na primer, kako će Rusija pomoći Srbiji, ako nije uspela u svojoj vojnoj operaciji. Rusija će biti u ogromnim ekonomskim problemima, zbog sankcija, zbog zatvaranja svih tržišta, sve investicije napuštaju Rusiju.

Kina pokušava da donekle ostane izvan, jer su razumeli takođe da nije baš dobro podržavati Rusiju u ovoj situaciji. Kina će čekati i pokušati da se pridruži razvoju kasnije, nakon što se sve raščisti.

RSE: Mislite li da Rusija ima kapacitet da destabilizuje ovaj region, uzevši u obzir da je glavni fokus Kremlja rat u Ukrajini?

Samus: Mislim da je prekasno za Putina. Zapravo, Putin je napravio mnogo grešaka. Ako govorimo o mobilizaciji, trebalo je da to urade u decembru. Ako su pokušavali da započnu “vojnu operaciju” krajem februara, prema svim vojnim pravilima, trebalo je da organizuju mobilizaciju barem u decembru ili, još bolje, u novembru.

Isto je sa destabilizacijom. Ako si planirao da izvršiš neku operaciju u Ukrajini, trebalo je da počneš da destabilizuješ u decembru ili novembru, kako bi pokušao da napraviš neku sinergiju ovog efekta. Mislim da sada čak i vrlo pro-ruski političari ovde ili ruske snage – osim ako ne govorimo o direktnim agenturama koje su finansijski potpuno zavisne od ruske tajne službe – ne vide svoj interes da podržavaju bilo koji pokušaj Rusije da destabilizuje ovo područje, jer razumeju da Rusija gubi svoje geopolitičko mesto i svoju ekonomsku moć.

Svakako, mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju. Svakako, biće teško za sve. Ako bi Rusija pokušala da iskoristi lokalne srpske političare u ovoj destabilizaciji, siguran sam da neće naći mnogo snaga koje će je podržati, kao što bi to učinili godinu dana ranije.

Mislim da čak i Milorad Dodik (srpski član Predsedništva BiH, prim. RSE) neće biti toliko aktivan u ovome i pokušaće da misli na izbore u oktobru. Razmišljaće: “U redu, šta će biti sa Rusijom u oktobru? Ko zna.”

Ako se otvoreno poveže sa Kremljom i otvoreno podrži bilo kakvu destabilizaciju u Republici Srpskoj i BiH, to bi moglo da mu se možda u oktobru obije o glavu. Mislim da je sada prekasno za Putina da napravi veliku destabilizaciju, ali je naravno moguće da će probati da napravi neke lokalne probleme, neke proteste, kao što su u Srbiji bile proruske demonstracije pre nekoliko sedmica.

RSE: Ali, sa druge strane, Srbija i dalje odbija da uvede sankcije Rusiji, iako istovremeno srpski zvaničnici tvrde da budućnost zemlje vide u EU. Koliko Srbija ima mesta za ovaj politički manevar?

Samus: Po mom mišljenju, ima veoma malo mesta, jer je pre pola godine bilo moguće planirati neke kombinacije zajedno sa Rusijom. Sada, nisam siguran da je za Srbiju moguće da planira bilo šta. Ako razumete realnost, treba da mislite na evropsku ekonomiju, jer, Srbija je u potpunosti deo Evrope i naravno da je nemoguće biti izvan evropske ekonomije, ako ne govorimo o organizaciji poput EU, već ekonomskom sistemu. Srbije želi da bude uspešna država, uspešna nacija, i naravno, mnogo je novca u EU, mnogo poslova, tehnologije.

Moguće je polagati nade u Kinu, jer je to rastuća sila, ali nisam siguran za Rusiju. Moguće je reći: nećemo da uvodimo sankcije, ali nema još mnogo vremena za tu poziciju.

RSE: Čini li vam se da Beograd okreće leđa Kremlju?

Samus: Da, naravno. To je logična stvar u međunarodnim odnosima. To je cinična realpolitika. Nisam siguran da je samo na osnovu osećanja slovenskog bratstva moguće ostati u odnosima sa zemljom koja je uništila međunarodno pravo. Možemo reći bilo šta o slovenskim osećanjima, ali realnost je agresivan rat jednog slovenskog naroda koji pokušava da uništi drugi slovenski narod.

Ekonomski je nemoguće ostati u situaciji gde će Srbija ostati jedina zemlja koja nije uvela sankcije, okružena zemljama koje su uvele sankcije. Kakva je tu logika? Razumem naravno da je glavni problem za Srbiju problem Kosova, a ne antiruske sankcije. Međutim, te dve stvari su ranije bile povezane, sada ih je moguće razdvojiti. Ta dva pitanja su bila povezana jer se predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić nadao da će Rusija uvek podržati Srbiju, barem u Ujedinjenim nacijama (UN).

Sada više nisam siguran u to i mislim da je predsednik Vučić shvatio, nakon brojnih sastanaka koje je imao prethodnih sedmica sa evropskim i američkim zvaničnicima, da to nije tako jednostavno i da mora napraviti snažnije korake ka sankcijama i ka integraciji u evropski narativ.

Ne bih rekao da je Vučić sada spreman da bude veoma proevropski političar, ali narativ bi trebalo da prati sadašnju evropsku politiku – da Rusija čini veoma loše stvari. Sada treba da budemo zajedno, da zaustavimo Putina, a nakon toga ćemo pokušati da rešimo druge probleme.

Dušan Komačervić

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-mihailo-samus/31848503.html

SLOBODNA VOJVODINA

Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH: “Neće uticati na glasove koje ste danas dali”

Visoki predstavnik Kristijan Šmit saopštio je večeras da je, dok su birači glasali, rešio da nametne svoju odluku o izmeni Izbornog zakona BiH. On je naveo da je hteo da zaštiti glasove koje su birači danas dali na opštim izborima

Published

on

By

“Zbog toga sam nametnuo mere koje će unaprediti funkcionalnost institucija u Federaciji BiH. One će omogućiti svim građanima da se njihov glas čuje i osigurati im da ih zaista i predstavljaju oni koje su izabrali. Izmene koje sam danas uveo neće uticati na glasove koje ste dali. Ovo su vaši izbori. One se ne odnose na direktne izbore već na post-izborne pregovore o stranačkim koalicijama te uspostavljanje indirektno izabranih tela”, kazao je on.

U saopštenju je naveo da ovo nije i ne može biti velika reforma Izbornog zakona koja je još uvek neophodna i naširoko diskutovana. “Snažno preporučujem da se ove dve stvari posmatraju odvojeno. Taj posao tek treba da se obavi i ja sam spreman uraditi svoj deo kako bih to podržao. Moje odluke će pomoći da ova država bude u stanju pripremiti ove razgovore na demokratski način i da daju rezultate”, naveo je Šmit.

Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

“Nakon današnjih odluka, nedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu. Uneo sam u Ustav i zahtev za obaveznu saradnju, što je osnova za prosperitet svih. Da budem jasan: Niko ne može narediti volju da se zajednički radi u ime kantona, entiteta i države. Kao preduslov za uspeh, neophodan je mentalni i moralni zaokret u glavama pojedinih ljudi i političara ovde u Bosni i Hercegovini”, naveo je Šmit.

Takođe je dodao ustavnu odredbu kojom se uvodi pravo da svako može ostvariti direktno učešće u političkom odlučivanju, a posebno da mladi imaju pravo da izađu sa svojim interesima i potrebama. “Ovo nije zasnovano na etničkoj pripadnosti, ali neće ugroziti pravo konstitutivnih naroda da štite svoje vitalne interese. Ali ovo vidim kao hitno i neophodno kako bi se dao veći prostor mudrosti i posvećenosti građana Bosne i Hercegovine”, naveo je Šmit.

Postoji potreba da konstitutivni narodi zadrže svoje zaštitne mehanizme, a da istovremeno ti zaštitni mehanizmi ne mogu biti upotrebljeni za paralizu sistema.

“Ovom odlukom sam povećao broj delegata u Domu naroda. Time se omogućava raspodela mandata tako da se ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima o čemu je bilo riječi u slučaju Ljubić te u nekim drugim presudama. Takođe, sada po prvi put Ostali iz svih kantona mogu biti zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH”, navodi se u odluci.

Šmit navodi da je svima potrebno zajedničko razumevanje sa ljudima za Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. “Pozivam građane da rade na ovom. Ja ću pomoći. Moj prvi korak je ova odluka. Sa ovim odlukama, odgovorni politički lideri mogu sarađivati sa Evropskom unijom, predsednikom Mišelom, predsjednicom fon der Lejen i svim Evropljanima kako bi napravili potreban napredak”, zaključuje u saopštenju Šmit.

Ambasada SAD pozdravila odluku Šmita

Pozdravljamo današnju odluku visokog predstavnika Šmita da ojača stabilnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine kroz amandmane na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine i Izborni zakon BiH, ova akcija je bila i hitna i neophodna, saopštila je večeras Ambasada SAD u Sarajevu.

Odluka visokog predstavnika se bavi problemima koji muče Federaciju Bosne i Hercegovine dugi niz godina, navodi se u saopštenju i podseća da četiri godine nakon izbora 2018, Federacija nije implementirala rezultate, a Ustavni sud Federacije je skoro paralizovan. “Ovo je lišilo stanovnike Federacije njihovih ustavnih prava, podrilo vladavinu zakona i ohrabrilo etnonacionaliste širom BiH. Zajedno, ovi problemi ugrožavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH”, ocenjuje se u saopštenju Ambasade.

Kako se navodi, političke stranke su godinama imale više mogućnosti da reše nerešene probleme funkcionalnosti i podele vlasti u Federaciji, uključujući avgust i septembar kada ih je visoki predstavnik pozvao da traže kompromis u dobroj veri. “Umesto da to učine, mnogi od njih su pronašli nove načine da napadnu institucionalni integritet ove zemlje. Građanima BiH je potrebna i oni zaslužuju funkcionalnu vlast koja odgovara na sve veći broj unutrašnjih i eksternih kriza. Disfunkcija nije samo neodgovorna, već je i opasna”, ističe se.

Kada je vladajuća koalicija Republike Srpske preduzela korake za podrivanje državnih institucija i integriteta BiH, međunarodna zajednica je preduzela akciju da sankcioniše odgovorne lidere, navodi Ambasada. “Kada su lični interesni lideri pokušali da drže finansiranje izbora kao taoce, međunarodna zajednica je preduzela akciju da obezbedi CIK-u resurse neophodne za održavanje izbora i zaštitu demokratskih prava građana BiH. Međunarodna zajednica ne može dozvoliti da se nefunkcionalnost Federacije nastavi još četiri godine, i više ne može polagati veru u prazna obećanja i obaveze političkih lidera da će ovoga puta pregovarati u dobroj vjeri, praviti smislene kompromise i oni će interese naroda koje predstavljaju staviti iznad svojih, uskih etnonacionalističkih ili finansijskih interesa. Vreme je prošlo za prazna papirna obećanja od lidera koji dosledno ne ispunjavaju”, zaključuje se u saopštenju.

Oglasila se i Ambasada Velike Britanije

Ambasador Velike Britanije u BiH Džulijan Rajli oglasio se večeras rečima da Ujedninjeno kraljevstvo podržava odluku Šmita.

“Nažalost je da su ovlašćenja visokog predstavnika i dalje potrebne u Bosni i Hercegovini, ali u nedostatku domaće političke volje ili liderstva, visoki predstavnik ima važnu ulogu u implementaciji Dejtonskog sporazuma i pružanju podrške okviru za prosperitetnu budućnost. Njegove današnje odluke treba posmatrati u tom svjetlu. Funkcionalne vlasti, na svim nivoima, su ključne za osiguranje napretka i stabilnosti”, naveo je on na Tviteru.

Kako dodaje, domaći politički akteri moraju sada raditi zajedno i implementirati izborne rezultate te podržati reforme potrebne za napredak BiH na evro-atlantskom putu.

Plenković: Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata

Hrvatski premijer Andrej Plenković oglasio se na Tviteru gde je komentarisao ovu odluku visokog predstavnika Šmita. On je naveo da je razgovarao s predsednikom HDZ-a i HNS-a BiH Draganom Čovićem i čestitao mu na izbornim rezultatima, navodeći i da je Borjana Krišto dobila uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH.

“Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustav Federacije BiH i Izborni zakon. U tome smo ga sve vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH te smo vodili razgovore sa svim zemljama. Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i pridonose ostvarivanju legitimne zastupljenosti u Domu naroda i Vladi Federacije BiH”, naveo je on.

Plenković ocenjuje da je posle izbora potrebno je da politički akteri nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu. “Ponovo svedočimo tome da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose konstitutivnih naroda”, napisao je Plenković.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/region/64183/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-u-bih-nece-uticati-na-glasove-koje-ste-danas-dali/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bećirović, Komšić i Cvijanović ulaze u Predsedništvo BiH: Preliminarni rezultati izbora

Nakon više od 70 odsto prebrojanih glasova može se zaključiti da su novi članovi Predsedništva BiH – Denis Bećirović, Željka Cvijanović i Željko Komšić

Published

on

By

Na uzorku od 74 posto što je 642.103 glasa, za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda vodi Denis Bećirović kandidat ujedinjene opozicije sa 56,15 odsto (235.627 ) glasova dok je iza njega Bakir Izetbegović (SDA) sa 39 odsto (164.597 glasa), a Mirsad Hadžikadić (Koalicija Država) na trećem je mestu sa 4,83 osto (19.962) glasova.

Kada je reč o članu Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda u prednosti je Željko Komšić (DF) sa 73 odsto ( 155.396) glasova, a iza njega je Borjana Krišto sa 29,7 (66.521) glasova.

Prema podacima Centralne izborne komisije izlaznost je bila 1.644.044 glasa (50 odsto), što je pad od četiri odsto u odnosu na prošle opšte izbore.

Rezultati za Parlamentarnu skupštinu BiH su sledeći: SDA: 38 odsto, SDP 13 odsto, DF 10 odsto, HDZ BiH 12 odsto, NiP šest odsto, NES šest odsto, NS četiri odsto, SBB dva odsto, SzBiH dva odsto.

Što se tiče entiteta Republika Srpska, kandidatkinja SNSD-a Željka Cvijanović uverljivo vodi ispred Mirka Šarovića (SDS). Iza njih su Nenad Nešić, Vojin Mijatović i Borislav Bjelić.

Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da na osnovu obrađenih preko 69 posto glasova Cvijanović vodi.  „Trenutno smo blizu da proglasimo pobedu Željke Cvijanović. Ozbiljno vodi. Nedostižno“, izjavio je Kovačević.

S.D.

izvor:

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

Trending