Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Samus: Srbiji ističe vreme za neutralnu poziciju prema Rusiji

Samus, koji u Beogradu boravi kao učesnik diskusije pod nazivom “Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir”, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini, s obzirom na to da je plan bio da se invazija završi za svega nekoliko dana, nakon čega bi Kremlj postavio prorusku vlast u Ukrajini

Published

on

“Mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju.”

To u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Mihailo (Mykhailo) Samus, direktor nevladine Mreže za istraživanje geopolitike iz Kijeva.

Samus, koji u Beogradu boravi kao učesnik diskusije pod nazivom “Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir”, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocenjuje da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini, s obzirom na to da je plan bio da se invazija završi za svega nekoliko dana, nakon čega bi Kremlj postavio prorusku vlast u Ukrajini.

On prognozira da je plan ruskog predsednika Vladimira Putina da ekonomski iscrpi i Ukrajinu, ali i Evropu. Što se tiče destabilizacije Zapadnog Balkana, Mihailo Samus je mišljenja da Rusija više nema kapacitet da pravi velike probleme u ovom regionu.

RSE: Da li ste videli proruske grafite tokom boravka u Beogradu?

Samus: Video sam simbol “Z” samo na nekim suvenirima, ali ne toliko u formi grafita.

Beogradski 'rat grafita' zbog ruske invazije na Ukrajinu
FotogalerijaBeogradski ‘rat grafita’ zbog ruske invazije na Ukrajinu

RSE: S obzirom na činjenicu da ste iz Ukrajine, kako ste se osetili videvši to?

Samus: Da budem iskren, bilo me je sramota. Samo to. Podržavati ljude koji ubijaju civile bez ikakvog razloga. Ako je uopšte moguće nazvati te ljude (koji ubijaju) vojnicima, jer biti vojnik je prilično konkretan termin, dok ljudi koji ubijaju civile zbog toga što su druge nacije, iza toga je nešto veoma loše. Ne bih rekao da osećam mržnju, više sramotu zbog toga što je moguće podržavati takve ljude u drugim zemljama.

Jako je teško za rusku stranu da objasni šta uopšte taj simbol znači. Naravno da je to vojno-tehnički znak, kao “zapad” ili nešto slično, ali istovremeno ga koriste i kao simbol kako bi mu dali značenje “denacifikacije”. Denacifikacija Ukrajinaca znači uklanjanje ukrajinskog naroda sa Zemlje i ubacivanje ruskog značenja.

Dakle, Ukrajina nije prava država, ona ne postoji i ako kažete da ste Ukrajinac, niste Rus i treba vas ubiti.

RSE: Prošlo je oko dva i po meseca od početka invazije. Vidite li kraj rata na horizontu?

Samus: Da, naravno. Rekao bih da je Rusija već strateški izgubila. Nadali su se da će rat – koji nazivaju specijalnom vojnom operacijom – trajati 48 ili 72 sata, kao u Avganistanu 1979. ili Čehoslovačkoj 1968. godine. To je integracija ta dva scenarija. Želeli su da za nekoliko sati uđu u Kijev, da specijalne jedinice i tajna služba ubiju ili uhapse Zelenskog (Volodimir, predsednik Ukrajine, prim.a.) i vladu i da umesto njega postave Janukoviča (Viktor, proruski predsednik Ukrajine svrgnut tokom protesta 2014. godine).

Trebalo je da kažu da je Janukovič i dalje legitimno izabrani predsednik, a oružane snage bi došle samo kao demonstracija ruskog prisustva. Nakon toga bi usledio proces “denacifikacije”, što znači da bi oni koji podržavaju ukrajinske ideje bili poslati u koncentracione logore, možda bi se složili s tim da budu Rusi, ako ne bili bi ubijeni. To je trebalo da bude ne vojna, već neka vrsta zaista specijalne operacije, u kojoj bi učestvovale Nacionalna garda Rusije i druge jedinice, ali nisu očekivali da će se Ukrajina boriti. To objašnjavam lošim radom obaveštajne službe.

Umesto da ih dočekaju sa cvećem, Ukrajinci su počeli da se bore i veliki gubici na ruskoj strani su bili šok za generale i oficire, ali oni to nisu mogli da prijave Moskvi i pokušali su da nastave tu operaciju.

Konačno, pobegli su iz severne Ukrajine, povukli su se iz Kijeva. Za sada je to katastrofa za Putina. Pokušao je da osvoji barem Donbas i južne delove Ukrajine, kako bi uništio ukrajinsku ekonomiju.

Putin je sada u dilemi o tome šta su mu naredni koraci i nalazi se u teškoj situaciji, jer ruska vojska nema dodatne snage. Mogli bi da proglase mobilizaciju, ali bi to bili kontraproduktivno za Putina. On je rekao da je to veoma jaka i dobro organizovana “specijalna vojna operacija”.

Mobilizacija znači rat, a niko u Rusiji ne želi da učestvuje u pravom ratu, jer to znači smrt, loš je za ekonomiju, to menja sve. Građani Rusije žele da gledaju TV emisije o toj “specijalnoj operaciji”, ali ne žele da učestvuju u tome.

RSE: Šta bi mogao biti Putinov sledeći korak?

Samus: Teško je reći. Rekao bih da se nadaju da će za nekoliko meseci, ukoliko zauzmu poljoprivredna područja, ukrajinska ekonomija biti potpuno zaustavljena.

Ukoliko zaustave poljoprivrednu proizvodnju tokom sezone žetve, najesen će biti problema sa hranom, ne samo u Ukrajini već globalno, jer je Ukrajina jedan od najvećih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Pokušali su da unište ukrajinsku industriju, kritičnu infrastrukturu.

Na primer, već su granatirali sve rafinerije i mislim da računaju na prekidanje dotoka gasa za Evropu.

Nadaju se da ćete se vi suočiti sa veoma lošom situacijom sa inflacijom, visokim cenama goriva i da će to biti pritisak na evropske politilčare da ne bi trebalo da podržavaju Ukrajinu. Nadaju se da ćete reći: “Molimo vas, pustite Rusiju da obavi to što ima.”

Mislim da bi jedina nada za Putina mogao biti ovaj tip hibridnog delovanja, jer je razumeo da je sa vojnog stanovišta nemoguće poraziti i pokoriti Ukrajinu.

Mihailo Samus
Mihailo Samus

RSE: Hajde da razgovaramo malo o ovom regionu. Invazija na Ukrajinu povećala je zabrinutost da bi Rusija mogla takođe da destabilizuje i Zapadni Balkan. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Samus: Opšte razumevanje situacije je da Putin pokušava da multiplikuje konflikte i da na taj način može imati neki uticaj. Na primer, ako u Bosni i Hercegovini pokuša da kreira nove konflikte između Bošnjaka, Srba i Hrvata, to za Putina može otvoriti nove načine da utiče na situaciju, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi jer su Evropska unija (EU) i SAD tradicionalno uključene u tu situaciju.

Na isti način kao što i u slučaju sprsko-kosovskog problema može kreirati neke destabilizacije. Naravno, Srbija zavisi od Rusije u nekim slučajevima, i naravno, moguće je kreirati probleme unutar EU. To je jedna od ruskih metoda da unište jedinstvo EU, NATO i pokušaju da naprave kolaps unutar ovih organizacija. Tako da, u pokušaju da da napravi probleme na Zapadnom Balkanu, moguće je izvršiti uticaj na NATO, EU jer ako NATO ne postigne jedinstvo u odlukama kako reagovati na ove konflikte ili potencijalni konflikt, to može da uništi NATO iznutra od spolja.

Dakle, mislim da je to moguće, ali, zbog razvoja situacije na ratištu sa Ukrajinom koja potiskuje Rusiju van svoje teritorije sve više, to znači da ljudi na Zapadnom Balkanu, naročito političari, počinju da razumeju da je veoma teško da se drže uz Rusiju. Oni su počeli da razumeju da je veoma teško nadati se da će Rusija pomoći Srbiji. Na primer, kako će Rusija pomoći Srbiji, ako nije uspela u svojoj vojnoj operaciji. Rusija će biti u ogromnim ekonomskim problemima, zbog sankcija, zbog zatvaranja svih tržišta, sve investicije napuštaju Rusiju.

Kina pokušava da donekle ostane izvan, jer su razumeli takođe da nije baš dobro podržavati Rusiju u ovoj situaciji. Kina će čekati i pokušati da se pridruži razvoju kasnije, nakon što se sve raščisti.

RSE: Mislite li da Rusija ima kapacitet da destabilizuje ovaj region, uzevši u obzir da je glavni fokus Kremlja rat u Ukrajini?

Samus: Mislim da je prekasno za Putina. Zapravo, Putin je napravio mnogo grešaka. Ako govorimo o mobilizaciji, trebalo je da to urade u decembru. Ako su pokušavali da započnu “vojnu operaciju” krajem februara, prema svim vojnim pravilima, trebalo je da organizuju mobilizaciju barem u decembru ili, još bolje, u novembru.

Isto je sa destabilizacijom. Ako si planirao da izvršiš neku operaciju u Ukrajini, trebalo je da počneš da destabilizuješ u decembru ili novembru, kako bi pokušao da napraviš neku sinergiju ovog efekta. Mislim da sada čak i vrlo pro-ruski političari ovde ili ruske snage – osim ako ne govorimo o direktnim agenturama koje su finansijski potpuno zavisne od ruske tajne službe – ne vide svoj interes da podržavaju bilo koji pokušaj Rusije da destabilizuje ovo područje, jer razumeju da Rusija gubi svoje geopolitičko mesto i svoju ekonomsku moć.

Svakako, mislim da će se Srbija pridružiti sankcijama na ovaj ili onaj način. Nije moguće biti izvan ove situacije za bilo koju državu sada. Rusija će izgubiti sve, stoga nije moguće ostati i čuvati tu palu imperiju. Svakako, biće teško za sve. Ako bi Rusija pokušala da iskoristi lokalne srpske političare u ovoj destabilizaciji, siguran sam da neće naći mnogo snaga koje će je podržati, kao što bi to učinili godinu dana ranije.

Mislim da čak i Milorad Dodik (srpski član Predsedništva BiH, prim. RSE) neće biti toliko aktivan u ovome i pokušaće da misli na izbore u oktobru. Razmišljaće: “U redu, šta će biti sa Rusijom u oktobru? Ko zna.”

Ako se otvoreno poveže sa Kremljom i otvoreno podrži bilo kakvu destabilizaciju u Republici Srpskoj i BiH, to bi moglo da mu se možda u oktobru obije o glavu. Mislim da je sada prekasno za Putina da napravi veliku destabilizaciju, ali je naravno moguće da će probati da napravi neke lokalne probleme, neke proteste, kao što su u Srbiji bile proruske demonstracije pre nekoliko sedmica.

RSE: Ali, sa druge strane, Srbija i dalje odbija da uvede sankcije Rusiji, iako istovremeno srpski zvaničnici tvrde da budućnost zemlje vide u EU. Koliko Srbija ima mesta za ovaj politički manevar?

Samus: Po mom mišljenju, ima veoma malo mesta, jer je pre pola godine bilo moguće planirati neke kombinacije zajedno sa Rusijom. Sada, nisam siguran da je za Srbiju moguće da planira bilo šta. Ako razumete realnost, treba da mislite na evropsku ekonomiju, jer, Srbija je u potpunosti deo Evrope i naravno da je nemoguće biti izvan evropske ekonomije, ako ne govorimo o organizaciji poput EU, već ekonomskom sistemu. Srbije želi da bude uspešna država, uspešna nacija, i naravno, mnogo je novca u EU, mnogo poslova, tehnologije.

Moguće je polagati nade u Kinu, jer je to rastuća sila, ali nisam siguran za Rusiju. Moguće je reći: nećemo da uvodimo sankcije, ali nema još mnogo vremena za tu poziciju.

RSE: Čini li vam se da Beograd okreće leđa Kremlju?

Samus: Da, naravno. To je logična stvar u međunarodnim odnosima. To je cinična realpolitika. Nisam siguran da je samo na osnovu osećanja slovenskog bratstva moguće ostati u odnosima sa zemljom koja je uništila međunarodno pravo. Možemo reći bilo šta o slovenskim osećanjima, ali realnost je agresivan rat jednog slovenskog naroda koji pokušava da uništi drugi slovenski narod.

Ekonomski je nemoguće ostati u situaciji gde će Srbija ostati jedina zemlja koja nije uvela sankcije, okružena zemljama koje su uvele sankcije. Kakva je tu logika? Razumem naravno da je glavni problem za Srbiju problem Kosova, a ne antiruske sankcije. Međutim, te dve stvari su ranije bile povezane, sada ih je moguće razdvojiti. Ta dva pitanja su bila povezana jer se predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić nadao da će Rusija uvek podržati Srbiju, barem u Ujedinjenim nacijama (UN).

Sada više nisam siguran u to i mislim da je predsednik Vučić shvatio, nakon brojnih sastanaka koje je imao prethodnih sedmica sa evropskim i američkim zvaničnicima, da to nije tako jednostavno i da mora napraviti snažnije korake ka sankcijama i ka integraciji u evropski narativ.

Ne bih rekao da je Vučić sada spreman da bude veoma proevropski političar, ali narativ bi trebalo da prati sadašnju evropsku politiku – da Rusija čini veoma loše stvari. Sada treba da budemo zajedno, da zaustavimo Putina, a nakon toga ćemo pokušati da rešimo druge probleme.

Dušan Komarčević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-mihailo-samus/31848503.html

SLOBODNA VOJVODINA

Počelo postavljanje spornog spomenika “nevinim žrtavama 1944/45”, radovi gotovi krajem jula

Postavljanje spornog spomenika “nevinim žrtavama 1944/45” na Limanu počelo je ove nedelje

Published

on

By

Kako se uverio reporter 021.rs na licu mesta, trenutno nema radnika i za sada je postavljen samo postament.

Takođe, nije postavljena ni građevinska tabla. 

Iako su radovi odobreni 27. juna, nije bilo zvaničnih najava postavljanja. 

 Predstavnik firme “Ekonomist elektro” koja izvodi deo radova na postavljanju ovog spomenika za 021.rs kaže da su radovi počeli još u sredu.

 Kako je naveo, dogovoreno je da se u narednih nekoliko dana uradi prilaz od behatona, a potom mobilijar.

 Ovo je tek prva faza, a najverovatnije je da će sve biti završeno krajem meseca. 

Sam spomenik, rekao je predstavnik ove firme, biće postavljen tek nekoliko dana pred otvaranje.

 Podsetimo, Gradska uprava za urbanizam odobrila je početak parternog uređenja, izgradnje postamenta i postavljanja javnog osvetljenja za sporni spomenik nevinim žrtvama 1944/45 na Limanu IV 27. juna.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ranije je najavio da će obeležje na uglu ulica Ive Andrića i 1300 kaplara na Limanu IV biti postavljeno do jeseni.  

 Posao postavljanja spomenika kom se protive antifašistička udruženja i veliki deo opozicije, dobila je grupa ponuđača na čelu sa “Ekonomist elektro” iz Beočina. Ove firme će posao uraditi po ceni od gotovo 1,5 milion dinara sa uračunatim PDV-om.  

Ugovorom je predviđeno da ove firme izvedu radove na uglu Ive Andrića i 1.300 kaplara, gde bi trebalo da se uredi mali trg sa skulpturom u središtu popločanog platoa i pristupnim stazama. Prostor će upotpuniti i klupe, korpe za otpatke i led rasveta koja će imati i projektore za posebno osvetljavanje spomenika.  

 Skulptura je delo akademskog vajara Lasla Silađija, a spomenik se izrađuje od mermera. Dimenzije su 120x130x120, nalaziće se na postamentu od armiranog betona, koji stoji na stepeniku. Težina skulpture je između dve i dve i po tone. 

Podizanju spornog spomenika protivi se veliki deo javnosti i novosadske opozicije jer se na spisku žrtava nalaze osobe koje su osuđene kao ratni zločinci i saradnici okupatora. Poslednji protest je bio krajem decembra, kada je Antifašistički front 23. oktobar organizovao skup na mestu gde treba da se postavi spomenik i oni su tada saopštili da neće dozvoliti da se ovo obeležje tu postavi.  

Antifašistički front 23. oktobar uputio je čak i apel međunarodnoj javnosti u kojem je upozorio na nameru novosadskih vlasti da podignu spomenik “navodnim nevinim žrtvama”.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310166/FOTO-Pocelo-postavljanje-spornog-spomenika-nevinim-zrtavama-194445-na-Limanu.html?fbclid=IwAR0AwgaB-crD4YSWE9V5XxlP3Z1dntxqcC6_koirRMhMWP0QjCL7FW-B_jg&fs=e&s=cl

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nemačka otvara nove LNG luke do 2023. u nastojanju da smanji zavisnost od ruskog gasa

Ministar ekonomije Nemačke Robert Habek rekao je da se napori da se smanji zavisnosti od ruskog gasa odvijaju tempom koji “nikada ranije nije viđen u Nemačkoj”.

Published

on

By

Nemačka pokreće dva privremena terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (liquefied natural gas – LNG) do početka 2023. godine, rekao je ministar ekonomije Robert Habek u intervjuu koji je 2. jula objavio list Welt am Sonntag.

Nemačka vlada je zakupila četiri plutajuća LNG terminala u svojim naporima da smanji zavisnost zemlje od prirodnog gasa koji se uvozi iz Rusije. “Dva broda su već dostupna ove godine i trebalo bi da budu raspoređena u Vilhelmshavenu i Brunsbutelu na prelazu 2022. u 2023”, rekao je Habek.

On je rekao da se napori da se smanji zavisnosti od ruskog gasa odvijaju tempom koji “nikada ranije nije viđen u Nemačkoj”.

Klaus Miler, šef nemačke Mrežne agencije, koja nadgleda snabdevanje energijom, rekao je 2. jula da se plaši da bi Rusija mogla u potpunosti da prekine isporuke gasa Nemačkoj. Istog dana, Jens Kerstan, hamburški senator za životnu sredinu, takođe je rekao da bi racionalizacija tople vode za stanove u gradu mogla biti nametnuta ako Rusija smanji isporuke gasa.

“U slučaju akutne nestašice gasa, topla voda može biti dostupna samo u određeno doba dana”, rekao je Kerstan, pozivajući građane i kompanije da smanje potrošnju energije kako bi pomogli vladi da popuni kapacitete za skladištenje pre zimske grejne sezone.

Kerstan je rekao da privremeni LNG terminal planiran za Hamburg neće biti operativan do sredine 2023. godine.

Rusija je prošlog meseca smanjila isporuke gasa Nemačkoj, Italiji, Austriji, Češkoj i Slovačkoj, navodeći kao razlog tehničke probleme sa gasovodom Severni tok-1. Habek je tada rekao da nema tehničkih problema i da je Nemačka “u trgovinskom sporu” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

U junu je Evropska unija u celini prvi put ikada uvezla više LNG-a iz Sjedinjenih Država nego gasa iz gasovoda iz Rusije. Bez obzira na to, izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol napisao je na Tviteru da “pad ruskih snabdevanja zahteva napore da se smanji potražnja u EU kako bi se pripremila za tešku zimu”.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/nemacka-rusija-gas/31926040.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Vučić čini sve da Crna Gora 2026. ne uđe u EU

Najveći strah predsjednika Srbije Aleksandra Vučića je da bi Crna Gora mogla, u naredne 2 do 4 godine postati punopravna članica Evropske unije, pa pokušava da, forsiranjem tema poput ugovora sa Crkvom Srbije i Otvorenog Balkana, Podgoricu uspori u neophodnim reformama i onemogući u tom cilju, ocjenjuje istoričar Milivoj Bešlin za Gradsku televiziju

Published

on

By

Najveći strah predsjednika Srbije Aleksandra Vučića je da bi Crna Gora mogla, u naredne 2 do 4 godine postati punopravna članica Evropske unije, pa pokušava da, forsiranjem tema poput ugovora sa Crkvom Srbije i Otvorenog Balkana, Podgoricu uspori u neophodnim reformama i onemogući u tom cilju, ocjenjuje istoričar Milivoj Bešlin za Gradsku televiziju. I francuski ambasador u Podgorici Kristijan Timonije vidi Crnu Goru na čelu trke prema Evropskoj uniji.

„Vuk na ovcu svoje pravo ima, ka tirjanin na slaba čovjeka“ stih je iz Gorskog vijenca aktuelan vijek vjekova, pa i u ovom 21-om, koji bi se mogao aktuelizovati nakon posjete premijera Dritana Abazovića Beogradu, jer predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, poput vuka grabi priliku da preko priče o crkvi Srbije „ščepa“ Crnu Goru i spriječi njen put u evropsku uniju.

Za srpskog istoričara Milivoja Bešlina, ulazak Crne Gore u evropsku porodicu je najveći strah Vučića, koji će učiniti sve da to spriječi.

“Mora biti jasno, Aleksandar Vučić će učiniti sve da spreči i zatvori evropsku perspektivu Crnoj Gori, odnosno da je u smislu evropskih integracija izjednači i da je spusti na nivo i Srbije i ostalih zemalja regiona. Dakle, Vučić neće birati sredstva da Crnu Goru spreči u evropskim integracijama i da ovu 2025-27. koju smo rekli da je realna, da Crna Gora postane punopravna članica i da prvi put u svojoj istoriji Crna Gora zaista postane subjekt evropske politike. To je jedan od najvećih strahova Aleksandra Vučića u ovom trenutku. Nema stvari koje neće učiniti, to Crnoj Gori mora biti jasno. I u tu svrhu će koristiti, očito, Dritana Abazovića premijera Crne Gore koji na dnevni red stavlja pitanja koja su direktno suprotstavljena evropskom putu Crne Gore a to su pitanja Otvorenog Balkana i Ugovora sa državnom crkvom Srbije”, ocjenjuje Bešlin.

Dok je premijer u Beogradu razgovarao sa vrhom Srbije o zbližavanju i „boga molio” da se sastane sa patrijarhom Porfirijem kako bi mu lično dao nacrt Ugovora sa Crkvom Srbije, predsjednik države Milo Đukanović je u Madridu „krčio“ njen evropski put, koji vlada Dritana Abazovića uporno pokušava da stavi u zapećak i zamijeni ćorsokacima.

Za Crnu Goru je najvažnije da deblokira pregovarački proces i ide ka Evropi, ali sticajem okolnosti, to je postalo važno političko pitanje. Dakle, moramo odgovoriti toj važnosti i mora se dozvoliti svima da se uključe na tu temu i svako da obavi svoj dio posla. Vlada mora da vodi računa o interesima države, crkva da vodi računa o svojim interesima”, kazao je Đukanović.

Bešlin kaže da je Crna Gora pokazala da ima demokratski kapacitet i za mnogo teže izazove, te da vjeruje da će put ka EU biti preči od drugih.

“Najprije mora biti potpuno jasno da Crn aGora jedina u našem regionu ima stvarnu i realnu evrospku perspektivu. Dakle, ni jedna od ovih drugih država Zapadnog Balkana ne može da računa na to da će za života ljudi koji danas egzistiraju ovde dočekati ulaz u punopravno članstvo evropske unije . Crnoj Gori se ta perspektiva jedino nudi. To jedino i sagledivo 2025. godina i 2027. godina za članstvo”, smatra Bešlin.

Dodaje da će ako se u Crnoj Gori u društvu, u političkoj eliti ne shvati važnost ovoga istorijskog trenutka i te perspektive koja se otvara, zaista ova politička generacija i ovo društvo biti odgovorni za nešto što stvarno možemo da nazovemo istorijskim porazom.

I šef diplomatije Ranko Krivokapić poručio je da temeljni ugovor nije dio evropske agende aktuelne vlade, te da EU od Crne Gore traži da ispunjava svoju agendu.

“Ako ne bude ispunjavala evropsku agendu, neće trajati ni do prekosjutra”, kazao je Krivokapić.

Insistiranje na potpisvanju ugovora sa Crkvom Srbije, kaže Bešlin, moglo bi doći glave vladi Dritana Abazovića. Jer pitanja ugovora sa državnom crkvom Srbije i Otvorenog Balkana nijesu teme koje su kompatibilne sa pridruživanjem Crne Gore Evropskoj uniji.

“Dakle, sve ono što se nudi tim ugovorom, odnosno Ugovorom kojim državna crkva Srbije hoće da potpiše sa Crnom Gorom je prvo, to vodi jednoj klerakalizaciji društva. To direktno znači da crkva druge države postaje jedan korpus separatum unutar države Crne Gore . Dakle, država u državi , čak što više to je država iznad države. I kako da vam kažem, to će biti osnova za svaku dalju nestabilnost”, rekao je Bešlin.

Kako je kazao, na kraju krajeva, pitanje tog ugovora koje deli crnogorsko društvo danas i pitanje potpisivanja tog ugovora, odnosno sadržaj toga ugovora gdje država Crna Gora nema nikakva prava a navedene su silne obaveze koje nijedna druga evropska država, i svjetska, a za evropske mogu i da potvrdim ne bi prihvatila, a gdje se sa druge strana ne obavezuje ni za što, nema nikakve obaveze, a nude im se prava kakva se ne nude ni jednoj vjerskoj zajednici osim u Iranu.

“Dakle, takav ugovor sa crkvom će dubinski da udalji Crnu Goru od evropskog puta, da je skrene sa evropske agende i da zapravo potpuno dovede u pitanje tu 2025. odnosno 2027.godinu i pridruživanje. Vrlo slično je i sa otvorenim Balkanom”, smatra istoričar Bešlin.

Koliko god aktuelna Vlada žurila da preko Crkve Srbije preda Crnu Goru u ruke Vučiću, iz evropskih centara stižu druga predviđanja.

Tako je francuski ambasador u Podgorici Kristijan Timonije rekao da je Crna Gora i dalje na čelu trke prema EU, ali da ima još prepreka koje je neophodno preći, te da narednih par mjeseci očekuje opipljive dokaze.

(Gradski, Foto: Autonomija)

izvor: https://www.slobodnavojvodina.rs/wp-admin/post.php?post=26608&action=edit

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Novi strateški koncept NATO: Drugačije kvalifikacije o Rusiji i Kini i otvaranje prostora za proširenje izvan Evrope

Lideri država članica NATO sastali su se ove nedelje na godišnjem samitu koji je održan u Madridu

Published

on

By

Lideri država članica NATO sastali su se ove nedelje na godišnjem samitu koji je održan u Madridu. Osim što su Švedska i Finska zvanično dobile zeleno svetlo za članstvo u alijansi, samit u Španiji obeležilo je i usvajanje novog strateškog koncepta vojne alijanse u kom je Rusija označena kao “najznačajnija i najdirektnija pretnja”. Prvi put u ovakvom dokumentu kao poseban izazov pominje se i Kina.

Strateški koncept je zapravo dokument koji pokriva prioritete i ciljeve alijanse za narednih deset godina i postavlja njen zajednički stav o novim izazovima. Prethodni put usvojen je na samitu u Lisabonu 2010. godine, a od tada se bezbednosna slika sveta značajno izmenila pa je tako Rusija sada nazvana “pretnjom”, Kina “izazovom”, a u ovom novom dokumentu pominje se i Zapadni Balkan.

Rusija je, inače, baš u tom prethodnom strateškom konceptu bila označena strateškim partnerom. Međutim, u novom dokumentu, NATO je optužio Rusiju da koristi “prinudu, prevrat, agresiju i pripajanje” da bi proširila svoj uticaj.

Kako je pisao AP, strateški koncept je najvažniji dokument NATO nakon Severnoatlantskog ugovora iz 1949. godine, koji je sadržavao ključnu odredbu, Član 5 koji znači da se napad na jednu članicu smatra kao napad na sve. 

Šta sve piše u novom strateškom konceptu?

Lideri zemalja članica NATO još na samitu u Briselu 2021. godine dogovorili su se da počnu rad na novom strateškom konceptu koji bi bio usvojen godinu dana kasnije. Kako se navodi na sajtu NATO, početne diskusije vrtele su se oko potrebe da se Alijansa pripremi za svet koji karakteriše povratak međudržavnih pretnji i takmičenje velikih sila. 

A vojnu alijansu, koju je francuski predsednik Emanuel Makron 2019. godine nazvao “klinički mrtvom”, ruska invazija na Ukrajinu podstakla je na koordinisan odogovor, pa tako i nije bilo čudno ovo drugačije definisanje Rusije u odnosu na prethodni dokument.

“Evroatlantska oblast nije u miru. Ruska Federacija je prekršila norme i principe koji su doprineli stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku. Ne možemo da odbacimo mogućnost napada na suverenitet i teritorijalni integritet saveznika”, navodi se u dokumentu.

“Ruska Federacija je najznačajnija i najdirektnija pretnja bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlanstkom području. Nastoji da uspostavi sfere uticaja i direktne kontrole kroz prinudu, subverziju, agresiju i aneksiju”, navodi se dalje. 

 

NATO navodi da vojno jačanje Moskve, uključujući regione Baltika, Crnog mora i Mediterana, zajedno sa njenom vojnom intervencijom sa Belorusijom, dovodi u pitanje bezbednost i interese alijanse.

“Nastavićemo da odgovaramo na ruske pretnje i neprijateljske akcije na ujedinjen i odgovoran način”, navodi se u dokumentu”.

Ipak, iako se navodi da NATO više ne smatra Rusku Federaciju partnerom, alijansa izražava nameru da kanale komunikacije sa Moskvom ostavi otvorenim.

“Jedno dijametralno suprotno definisanje Rusije u odnosu na ono što je bilo 2010. godine. Treba reći da u nastavku toga postoji rečenica koja kaže da dijalog sa Rusijom nije zatvoren i da je NATO spreman da nastavi dijalog sa Rusijom o svim pitanjima i pitanjima međunarodne bezbednosti. Kanali komunikacije nisu zatvoreni”, rekla je za Euronews Srbija Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose. 

U dokumentu se dalje pominje Kina, a njene ambicije i politika prinude, kako se navodi, “osporavaju naše interese, bezbednost i vrednosti”. Takođe, izražena je zabrinutos zbog “produbljivanja strateškog partnerstva” između Kine i Rusije.

Na pitanje da li ovaj strateški koncept sada gura Kinu i Rusiju na bližu saradnju, Latinović kaže da je NATO izrazio zabrinutost zbog visokoh nivoa saradnje Moskve i Pekinga i da se verovatno mogu očekivati neki sinhroni politički nastupi dve zemlje.

Jedna od od glavnih tema strateškog koncepta je i proširenje, a NATO navodi da njihova vrata ostaju otvorena za sve evropske demokratije koje dele vrednosti sa alijansom.

Kako ističe Latinović, ovaj strateški koncept otvara prostor da se desi ono što se do sada nije dešavalo, a to je da se NATO proširi i na regione izvan Evrope.

“Na ovom samitu kao partneri učestovali su zvaničnici Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana i u samom dokumentu postoji poseban deo koji se odnosi na ponudu za saradnju u indijskom i indo-pacifičkom regionu. Otvara kanale mogućnosti komunikacije sa tim zemalja”, rekla je ona.

Reči i o Zapadnom Balkanu

U strateškom konceptu, šefovi država i vlada zemalja članica NATO ocenili su da su Zapadni Balkan i Crnomorski region od strateškog značaja za alijansu.

“Nastavićemo da podržavamo evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovim regionima. Uložićemo više napora kako bismo ojačali njihovu sposobnost da adresiraju različite pretnje i izazove sa kojima se suočavaju i povećamo njihovu otpornost na zlonamerno mešanje i prinudu treće strane”, ističe se u dokumentu.

Od zemalja regiona, jedino je direktno pomenuta Bosna i Hercegovina.

“Nastavićemo da razvijamo naša partnerstva sa Bosnom i Hercegovinom, Gruzijom i Ukrajinom da unaprede naš zajednički interes u evroatlantskim odnosima – mir, stabilnost i bezbednost”, navedeno je u dokumentu.

“Nova militarizacija u Evropi”

Inače, na samitu NATO donesena je i važna odluka o raspoređivanju dodatnih trupa u Evropi, a uoči susreta u Madridu, generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je ako će broj vojnika u visokoj pripravnosti biti povećan sa 40.000 na više od 300.000.

Najavljeno pojačanje borbene gotovosti nedvosmisleno će biti novi list u knjizi alijanse, a ovim potezom bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu trebalo da se stavi do znanja kako NATO neće odustati od podrške Ukrajini.

Stoltengerg je istakao kako će “novi vojni otisak značajno unaprediti istočno krilo bloka”, kao i da će nekoliko borbenih trupa u Istočnoj Evropi biti formirane kao “brigade”, što znači da će biti taktičke jedinice od po nekoliko hiljada vojnika”, i to je nazvao “jasnom porukom Rusiji”. 

 

Dodatno raspoređivanje NATO trupa koje je Stoltenberg najavio značiće da je, kako se sam izrazio, u pitanju najveće okupljanje odbrambenih snaga Alijanse još od Hladnog rata, a dolazi u trenutku kada Rusija dodatno raspiruje vatru sa Litvanijom zbog odluke da se Kalinjingradu ne dozvoli uvoz robe koju je EU sankcionisala.

Govoreći o ovome, kao i činjenici da je Rusija označena kao bezbednosna pretnja, bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da dolazi do nove militarizacije u Evropi.

“To znači da NATO dobija punu odbrambenu funciju i u pravnom smislu, tom indikacijom da je Rusija pretnja. Drugo, obezbeđuje tu političku koheziju i treće – stvara uslove za vojno jačanje”, rekao je MIlivojević. 

Euronewd Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/53792/novi-strateski-koncept-nato-drugacije-kvalifikacije-o-rusiji-i-kini-i-otvaranje-prostora-za-prosirenje-izvan-evrope/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je sporno u izvođenju veronauke koju pohađa 60 odsto đaka: Dve decenije od uvođenja u obrazovni sistem

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama

Published

on

By

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama.

U medijima i na društvenim mrežama se po ko zna koji put vodi debata da li je verskoj nastavi mesto u obrazovnim ustanovama, negativne pojave koje prate SPC prebacuju se „na teren“ verske nastave, ali van radara, čak i stručne javnosti, ostaju odgovori o tome šta se dešava u učionicama, kakvi su efekti veronauke posle dve decenije od njenog uvođenja, kakve su kvalifikacije ljud koji predaju ovaj izborni program, ko i na koji način kontroliše njihov rad.

Poslednja studija o kvalitetu programa i kompetencijama nastavnika verske nastave i građanskog vaspitanja rađena je davne 2012/2013. školske godine u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete, iz koga preciziraju da versku nastavu pohađa 448.925 učenika osnovnih i srednjih škola, a građansko vaspitanje 300.274. Odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke, iako je godinama unazad bio pola-pola.

Podaci koji su nedavno izneti za školsku 2020/21. godinu u okviru istraživanja o građanskom vaspitanju pokazali su još povoljniji položaj veronauke – na građansko je išlo 264.220 učenika, što je oko 34 odsto od ukupne đačke populacije.

Statistika svedoči da se najmanji broj učenika opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto. Taj broj je dupliran u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, ali je opet pohađanje verske nastave masovnije.

Verska nastava i njen alternativni predmet građansko vaspitanje su uvedeni u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić,  u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.

Na primedbe da je veronauka uvedena političkom odlukom crkva je odgovorila da nije reč o uvođenju, već njenom vraćanju u škole posle pauze od skoro 50 godina.

Naredne školske godine (2002/2003.) verska nastava i građansko vaspitanje  postaju izborni predmeti na oba nivoa školovanja, što podrazumeva obavezan izbor i pohađanje jednog od njih.

Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje da bi  2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv obaveznih izbornih predmeta.

Od tada do danas status veronauke i alternativnog predmeta se nije menjao, bez obzira što su zakonskim promenama 2018. postali izborni programi.

Đaci se za jedan od njih opredeljuju na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a jednom u toku četvorogodišnjeg ciklusa mogu promeniti izbor.

Tokom vremena se promenio odnos prema ovim predmetima, pa to više nije isključivo opredeljivanje između „konzervativne“ i „moderne“ Srbije, već često za manje zahtevnog ili zanimljivijeg nastavnika jer je činjenica da se zbog svog statusa ne smatraju „ozbiljnim“ predmetima.

Upravo zbog toga veronauka se, kao uostalom i građansko (GV), suočava sa sličnim problemima koji je prate od starta.

O tome se govorilo krajem prošle godine i na Bogoslovskom fakultetu povodom dve decenije od uvođenja verske nastave u domaći obrazovni sistem, a sa tog skupa je proizašao niz predloga upućen najvišim državnim organima, između ostalog, da se veronauci vrati status obaveznog izbornog predmeta, da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih, kao i da se časovi verske nastave održavaju istovremeno sa časovima GV.

Predloženo je i da se opredeljivanje vrši posle prve ili druge nedelje školske godine, a nakon predstavljanja nastave i nastavnika oba predmeta.

Traženo je takođe da se zakonski uredi status 2.100 veroučitelja i da im se omogući zaposlenje na neodređno vreme, te da crkve, odnosno verske zajednice imaju pravo da ih „povuku iz nastave“ ukoliko njihov rad u školi ili postupci u zajednici izvan škole nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te crkve, odnosno verske zajednice.

Crkva je tražila i da samostalno vrši nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

A kako je trenutno  u praksi? Patrijarhove tvrdnje o pritiscima da se bira građansko mnogi direktori škola sa kojima smo razgovarali demantuju.

Za sada su u domenu spekulacija priče da se u manjim sredinama upravo veronauka nameće, da u nekim osmoletkama učiteljice „vuku“ na stranu građanskog da bi imale pun fond časova, da pojedini direktori otvoreno promovišu versku nastavu, dok neki drugi više  „simpatišu“ građansko vaspitanje čineći uslugu kolegama da dopune normu.

Ministarstvo prosvete i škole nemaju uticaj na to ko će predavati versku nastavu, već obrazovnim ustanovama samo stižu spiskovi veroučitelja za konkretnu školsku godinu.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja piše da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar, a da nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Upkos tome, u fusnoti odluke o proširivanju liste nastavnika verske nastave za školsku 2021/22. godinu, koju je potpisao ministar Ružić, piše napomena: „Direktorima škole prepuštamo da sami odluče na osnovu školske spreme, godina staža i drugih relevantnih kriterijuma, a bez mešanja bilo koje tradicionalne crkve ili verske zajednice, izbor kandidata kojeg žele uposliti“.

U praksi se, tvrde direktori sa kojima smo razgovarali, nikad nije desilo da se njima prepusti izbor.

Kažu i da veroučitelji ne podležu stručno-pedagoškom nadzoru prosvetnih savetnika iz školskih uprava, već njihov rad kontroliše crkva, a kada je reč o prosvetnoj inspekciji, ona postupa u sklopu provere zakonitosti rada škola.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, inspekcija gotovo da nema pritužbe na račun ne samo veroučitelja, već i nastavnika građanskog vaspitanja, a jedan prosvetni inspektor to tumači činjenicom da se ovi predmeti ne ocenjuju.

U neformalnim razgovorima provejava zaključak da je cela priča sa veronaukom van kontrole prosvetne vlasti, te da je jedan od razloga zašto se odlaže rešavanje radno-pravnog statusa veroučitelja upravo bojazan da bi mogli doći u sukob sa crkvom i njenim stremljenjem da ima glavnu reč.

A poznato je kako su prošli ministri koji su imali ideju da nešto promene.

S druge strane, iz Ministarstva prosvete za naš list ističu da 2.100 veroučitelja, koliko ih je zaposleno u osnovnim i srednjim školama (iz sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica) ima potpuno isti status kao i drugi nastavnici, kada su u pitanju kvalitet rada i zahtevi nastave.

– Stručno-pedagoški nadzor se obavlja kroz redovne nadzore od strane prosvetnih savetnika, kroz eksternu evaluaciju i pojedinačne nadzore. U svakom spoljašnjem vrednovanju i ova nastava bude u uzorku časova koji se posmatraju. Isto je i kada su u pitanju predstavke na rad veroučitelja, prosvetni savetnici ostvaruju stručno-pedagoški nadzor nad njihovim radom – tvrde u Ministarstvu.

Nekoliko direktora škola iz Beograda pak kaže da se ne seća kada su prosvetni savetnici prisustvovali času verske nastave.

Pitali smo nadležne i da li je neki od zahteva koje su dobili nakon skupa na Bogoslovskom fakultetu ispunjen.

– U proteklom periodu smo imali sastanake sa predstavnicima SPC oko pripreme obuka za veroučitelje, jer se kvalitet nastave mora podići na viši nivo.  Ministarstvo je, prema dogovoru sa predstavnicima SPC, od prošle godine, pripremilo predlog pilot projekta za unapređivanje kvaliteta nastave Pravoslavnog katihizisa u osnovnoj i srednjoj školi. Očekujemo povratnu informacija o zajedničkom planiranju projekta – navode u Ministarstvu.

Programi

Za razliku od planova i programa svih drugih predmeta koji prolaze kroz Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), planove i programe za versku nastavu donosi ministar, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica i po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama.

Na pitanje da li je tačno da programi verske nastave nisu u skladu sa zakonom jer nisu urađeni „ishodovno“, što je okosnica aktuelne reforme obrazovanja, u Ministarstvu kažu da su jedino predstavnici SPC uradili planove i programe po ishodima učenja, ali ne za sve razrede osnovnih i srednjih škola.

– Ostali predstavnici verskih zajednica, nisu se odazivali pozivu ZUOV-a da dođu na obuke za pisanje planova i program po ishodima – ističu u Ministarstvu.

V.Andrić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sta-je-sporno-u-izvodjenju-veronauke-koju-pohadja-60-odsto-djaka-dve-decenije-od-uvodjenja-u-obrazovni-sistem/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala

Povodom slučaja Barbalić, ispred sedišta Srpske radikalne stranke u Zemunu Žene u crnom, Inicvijativa mladih i Pokret za Zemun organizovali su danas protest

Published

on

By

Protest je trajao nešto kraće od sat vremena, a učesnike je obezbeđivala policija.

Kako je javila reporterka Danasa sa lica mesta, policija je na početku napravila prsten između demonstranata i nekoliko radikala.

Nakon što došlo je do dobacivanja od strane okupljenih radikala, broj pripadnika policije udvostručio, a protest je okončan bez većih incidenata.

Okupljeni radikali nosili su dela Vojislava Šešelja.

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 2
Foto: J. Jovanović/Danas
Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 3
Foto: J. Jovanović/Danas

Podsetimo, navršava se četvrt veka otkada je radikalska vlast u Zemunu, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, isterala iz stana porodicu Barbalić, pod parolom da „Zemunu neće ustaše“ a srpske institucije ozakonile i legitimizovale tu otimačinu.

Barbalići još uvek traže pravdu na međunarodnom sudu u Strazburu, a protagonisti tog sramnog proterivanja iz Beograda porodice sa hrvatskim poreklom, zauzimaju ili su zauzimali čelna mesta u državi.

J.J.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/napeto-ispred-sedista-srs-u-zemunu-protest-podrske-porodici-barbalic-jake-policijske-snage-cuvale-demonstrante-od-radikala/

Continue Reading

Trending