Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Samardžić: Ruska obaveštajna hobotnica obavila čitav region

Crnogorski admiral i bivši vojni predstavnik Crne Gore u NATO, za Danas, o posledicama rata u Ukrajini na Balkan

Published

on

Foto: Snapshot Twiter

Sad su se mnogi građani uvjerili koliko je bio mudar politički potez učlanjenje Crne Gore u NATO. Ne želim ni da pomislim šta bi nam se sve desilo da smo bez vjetrobrana dočekali buru sa sjevero-istoka. Potpuno je jasno, da su se pitali oni koji ovih dana protestuju i blokiraju Crnu Goru, davno bi u luci Bar imali pomorsku bazu ruske flote.To bi bio kraj Crne Gore u svakom pogledu, kaže u razgovoru za Danas admiral Dragan Samardžić i bivši vojni predstavnik Crne Gore u NATO.

Odgovarajući na pitanje koliko je Crna Gora, iako članica NATO, sigurna od eventualnog destruktivnog uticaja iz Rusije, Samardžić kaže da je ruska obaveštajna hobotnica obavila svojim pipcima čitav region i vešto se, kaže, kamuflira i po potrebi “ispušta crnilo” da prikrije aktivnosti i zavara svoje protivnike.

“Obzirom da je hobotnica beskičmenjak nije joj bio problem da nađe srodne domaće jedinke (čitaj izdajnike) gdje će prilijepiti svoje pipke. Poznato je i da hobotnica ima više srca, od kojih je jedno centralno, a nije teško detektovati gdje je ono locirano u region”.

Ne pomaže, dodaje, što proterate po nekog agenta, jer hobotnici seći deo ili pak celi krak, zaludan je posao. “Svaki ribar zna kako se istjeruje i onesposobljava hobotnica.

Dakle, u svim crnogorskim bezbjednosnim službama i institucijama, hitno treba ubaciti ‘galicu'(plavi kamen) da  sitne domaće hobotnice, izmile iz jazbina i istjeraju se na čistac. Trebaće dosta galice, nakotilo se to”.

*Crna Gora je među poslednjima odreagovala kada je reč o zatvaranju vazdušnog prostora za ruske avione. Takođe, na hitnom sastanku Vojnog komiteta NATO 28.februara kada je zahtevano od članica da se izjasne o preduzimanju novih preventivnih mera na istočnom krilu Saveza,  načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Milutin Đurović je odbio da se izjasni, a da pre toga nije informisan niko iz Saveta za odbranu i bezbednost Crne Gore, niti je tražen stav, iako je pitanje iz  nadležnosti Saveta. Kako to tumačite?

-Načelnik Generalštaba VCG je postupio po instrukciji “ekspertske” ministarke Olivere Injac i onih čije naredbe ona pokorno izvršava. Sakrili su informaciju od predsjednika CG, da bi izbjegli mogućnost zakazivanja  sjednice Savjeta i nastavili igru varanja, kako se ne bi do kraja ogolila njihova “privrženost” Zapadu.

U pitanju je bila jedna laka, rekao bih benigna odluka, koja nije uključivala nikakvo dodatno slanje trupa van Crne Gore, samo promjenu statusa, već angažovane jedinice, u cilju preduzimanje preventivnih i isključivo odbrambenih mjera Alijanse.

I na takvom, prvom laganom testu, u najdelikatnijoj situaciji po Alijansu od njenog osnivanja,  pala su dva člana Savjeta za Odbranu i bezbjednost, Strahinja Bulajić i Zdravko Krivokapić, a sa njima oni koji ih podržavaju. Pokušajem prebacivanja loptice odgovornosti u tuđe dvorište i apsurdnim opravdanjima samo su dublje upadali u živo blato sopstvene politike.

Konačno, pale su maske, ali one prave. Mišljenje dijela javnosti i “zapada” o nekim političkim akterima i strankama, kako su baš oni novi pouzdani partneri  i nosioci demokratskih promjena u Crnoj Gori, raspršilo se kao mjehur od sapunice.

Nadam se da smo naučili lekciju, te da više nikad u Savjetu za OiB, neće sjedati član kojem su tuđi interesi ispred crnogorskih.

* Nedavno je izaslanik Bundestaga za Zapadni Balkan Adis Ahmetović ocenio da “tinjajuće sukobe na Kosovu, Crnoj Gori i BiH podstiče ruski predsednik Vladimir Putin i koristi ih kao kapiju za destabilizaciju regiona”. Bivši Visoki predstavnici Šiling i Incko zatražili su od NATO garancije da će zaštiti BiH. Treba li da strepimo od ukrajinskog scenarija u regionu?

-Izreka francuskog pisca Pjer Korneja: “ Požar koji biva ugašen često spava ispod pepela“, najbolje opisuje bezbjednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu. Uvjerili smo se da je međunarodna zajednica, do sada, djelovala tek kad se požar razbukta. Nažalost, broj piromana u regionu se umnožio.

EU su jako dobro poznati “remetilački faktori” u BiH i regionu, kao i uticaj Rusije na pojedine vođe, bez čije podrške teško da bi se ovako ponašali i opstali svo ovo vrijeme. Promptna reakcija EU i slanje dodatnih snaga Eufora, jasno govori o stabilnosti situacije i koliko međunarodna javnost  vjeruje da eventualni pokušaj izazivanja sukoba mogu institucije u BiH same riješiti.

Takođe, za Kosovo postoje dodatne snage KFOR u rezervi, koje će, bez oklijevanja, biti upotrebljene u slučaju bilo kojeg pokušaja narušavanja bezbjednosti.

Dakle, ne bih savjetovao nikom u regionu, da pomisli, a kamoli pokuša kršiti međunarodne sporazume, izazvati bilo kakve nemire ili sukobe. Odgovor međunarodne zajednice biće brz i žešći nego ikad prije.

*Nakon što je odbila više rezolucija EU o sankcijama Rusiji, Srbija je podržala rezoluciju u UN kojom se osuđuje agresija na Ukrajinu. Mislite li da će Rusija za to “ispostaviti cenu”?

-Raduje što je Srbija glasala za UN rezoluciju kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Svakom normalnom odgovara stabilna, demokratska i ekonomski bogata Srbija, koja neće biti prijetnja za region. Od takve Srbije svi u regionu mogu imati samo korist. Međutim, bojim se, načekaćemo se.

Apsurdno je da će Srbija koja je igrala na dva kolosjeka, sada dobiti račune na naplatu sa obje adrese. “Ispostava cene” je počela  24.februara agresijom Rusije na Ukrajinu, a računi će stizati decenijama, politički, ekonomski, vojni…

Kako vidite razvoj situacije u Ukrajini – Putin preti da mu je cilj potpuno osvajanje Ukrajine, čuju se pretnje nuklearnim oružjem, već je upotrebljeno i termobarično oružje, gađaju se svakodnevno civilni objekti.

-Napad na Ukrajinu je dugo planiran i proigravan kroz strategijsku vježbu “Zapad-2021” i vojne vježbe koje su se nastavile do samog početka operacije. Naravno, uz aktivnu ulogu Bjelorusije.

Glavni vojni cilj, pretpostavljam, bio je izbijanje na rijeku Dnjepar, cijelim njegovim tokom kroz Ukrajinu i spajanja teritorija Krima i Transnistrije sa teritorijom Rusije. Kao što znamo, još od vremena Sun Cua, politički ciljevi sežu mnogo dalje od vojnih.

Nakon lakog “osvajanja teritorija“ 2008. u Gruziji i 2014. u  Ukrajini,  i mlakog odgovora međunarodne zajednice, sigurno da Putin nije očekivao ovako herojski otpor Ukrajinaca. Posebno ga je iznenadilo, nikad prije viđeno, jedinstvo EU i NATO, te osuda cijele međunarodne zajednice. Dakle, katastrofa u Ukrajini mogla se spriječiti mnogo ranije, ali prevladili su sebični interesi pojedinih država EU.

Suočavamo se sa Putinovim ozbiljnim odsustvom racionalnosti. Rusija kao nuklearna sila, iracionalna i agresivna, kojoj je upotreba sile postala sastavni dio spoljnje politike, postala je globalna prijetnja.

Veliki vođa ne trpi poraze, te će Putin brzo proglasiti pobjedu u Ukrajini, pretpostavljam nakon pada Mariupolja. Nakon pregovora, a pod pritiskom međunarodne zajednice ruska vojska će se povući iz pojedinih okupiranih područja, ali zadržaće proširene zauzete oblasti oko Donjecka i Luganska, uključujući Mariupolj i kontrolu Azovskog mora, kao i teritoriju koja će Krimu trajno obezbjediti pristup pitkoj vodi.

To će biti „ruski kompromis“ postizanju kakvog takvog sporazuma, kojeg će poštovati kao i prethodni iz Minska. Dakle, konflikt će dugoročno ugrožavati bezbjednost Ukrajine, ali i Evrope.

Cijenu “Putinovog rata” ćemo plaćati svi a najviše ruski narod, i to decenijama.

*Hoće li, po vašem mišljenju, rat u Ukrajini ubrzati EU integracije regiona i članstvo BiH i, eventualno Kosova, u NATO?

Prije svega, očekujem da će EU i NATO naučiti lekciju i konačno shvatiti da samo ujedinjeni mogu očuvati globalnu bezbjednost. Samo sinergijom vojnih (NATO) i nevojnih (EU) instrumenata moći moguće je odgovoriti izazovima budućnosti.

U tom smislu očekujem da će, još tokom ove godine,  NATO i EU završiti potrebne strateške adaptacije shodno promjenjenom bezbjednosnom okruženju, te da će novi  „Strateški kompas EU“ i „Strateški koncept NATO“, u najvećoj mogućoj mjeri, biti sinhronizovani.

Jasno, je da jedino integracijama u NATO i EU, možemo duboko zakopati sjekire, naše sukobe ostaviti u prošlost i otvoriti perspektivu regiona. Ne znam da li će rat u Ukrajini ubrzati integracije, ali će sigurno ubrzati kraj pogrešnih politika i pad njihovih aktera.

Razočaran sam brojem mladih ljudi zadojenih duhom prošlosti i srednjovjekovnim vrijednostima. A upravo od njih najviše zavisi brzina integrisanja regiona sa pravim vrijednostima življenja i bitisanja.

Vrijeme je da oni koji su sve ove godine opstali u foteljama na podjelama i trvenjima „sjašu“ i prepuste kormilo u ruke ljudima  koji prepoznaju prednost života u demokratski uređenim zemljama, te da region uvedu u mirne vode i osvjetle budućnost generacijama koje dolaze.

Mladi obrazovani ljudi čitavog regiona su na potezu. Da li će izabrati da budu zatočenici prošlosti, „gastarbajteri“ ili borci za izgradnju boljeg i pravednijeg društva, na njima je.

Ivana Šundić Mihailović

izvor: https://www.danas.rs/svet/samardzic-ruska-obavestajna-hobotnica-obavila-citav-region/

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending