Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Rusija i Ukrajina: hronika nikad objavljenog rata

Published

on

Koreni sukoba Rusije i Ukrajine su duboki. O čemu se tu zapravo radi? Moskva u stvari nikako ne želi da se pomiri sa nezavisnošću Kijeva.

Priča o napetostima između Rusije i Ukrajine je veoma duga, ona seže sve do Srednjeg veka. Te dve zemlje imaju zajedničke korene u istočno-slovenskoj državi Kijevski Rus, i zato ruski predsednik Vladimir Putin danas često i rado govori o „jednom narodu“.

U stvarnosti su se putevi dve nacije tokom proteklih vekova razišli, nastale su dve kulture, dva jezika – dosta srodna, ali ipak različita. Dok se Rusija na jednoj strani politički razvijala u smeru carstva, Ukrajina nije nikako uspevala da izgradi sopstvenu državu. U 17. veku veći delovi današnje Ukrajine postali su deo ruske imperije. Nakon njenog raspada 1917, Ukrajina je jedno kratko vreme bila nezavisna, nakon čega ju je sovjetska Rusija vojno osvojila i pripojila.

-pročitajte još: Da li će NATO braniti Ukrajinu?

Razlaz devedesetih

U decembru 1991. Ukrajina je, zajedno sa Rusijom i Belorusijom, bila jedna od tri sestrinske republike koje su „blagoslovile“ raspad Sovjetskog Saveza. Moskva je htela da zadrži uticaj u susedstvu, a kao instrument za ostvarenje tog cilja videla je formiranje „Zajednice nezavisnih država“. Kremlj je bi uveren da susedne zemlje može tešnje da veže uz Moskvu i uz pomoć jeftinog gasa. Ali u stvarnosti se dogodilo nešto sasvim drugo: dok su Rusija i Belorusija formirale tesno savezništvo, Ukrajina je sve češće pogled usmeravala ka zapadu.

Gasovod u blizini Kijeva

To je iritiralo Kremlj, ali tokom devedesetih godina prošlog veka ipak nije došlo do konflikta. Moskva je bila opuštena zato što Zapad nije hteo da integriše Ukrajinu. Rusija je pak bila ekonomski u krizi i do grla u čečenskom ratu. S potpisivanjem „Velikog ugovora“ 1997, Moskva je priznala ukrajinske granice, uključujući i poluostrvo Krim, na kojem većinu stanovništva čine etnički Rusi.

Prve pukotine u postsovjetskom prijateljstvu

Tokom predsedničkog mandata Vladimira Putina dogodila se prva velika diplomatska kriza između Moskve i Kijeva. U jesen 2013. Rusija je na području Kerčkog moreuza iznenada počela da gradi nasip u smeru ukrajinskog ostrva Tuzla. Kijev je u tome video pokušaj redefinisanja granica. Konflikt se intenzivirao, ali je rešen nakon ličnog susreta dvojice predsednika. Izgradnja je prekinuta, ali deklarisano prijateljstvo dveju zemalja dobilo je prve pukotine.

Na predsedničkim izborima u Ukrajini 2004. Rusija je snažno podržavala proruskog kandidata Viktora Janukoviča. Ali, „Narandžasta revolucija“ sprečila je njegovu (lažiranu) pobedu. Na izborima je trijumfovao prozapadni političar Viktor Juščenko. Tokom njegovog mandata Rusija je u dva navrata „zavrtala slavinu“, odnosno prekidala dotok gasa u Ukrajinu – bilo je to 2006. i 2009. Tada je bio prekinut i tranzit gasa prema Evropskoj uniji.

Vladimir Putin 2008. na samitu NATO u Bukureštu

Godine 2008. tadašnji američki predsednik Džordž Buš pokušao je da „uvede“ Ukrajinu i Gruziju u NATO, odnosno da primi te dve zemlje u zvanični program za pripremu za punopravno članstvo. Putin je protestovao protiv te ideje. Moskva je tada jasno poručila da nije spremna da u potpunosti prihvati nezavisnost Ukrajine. Nemačka i Francuska sprečile su realizaciju Bušvoe ideje. Na samitu NATO Bukureštu, Ukrajini i Gruziji jeste doduše obećana perspektiva članstva, ali bez ikakvih konkretnih datuma.

S obzirom na to da stvari oko brzog ulaska u NATO nisu funkcionisale, Ukrajina je pokušala da se poveže sa Zapadom i uz pomoć Sporazuma o približavanju Evropskoj uniji. U leto 2013, samo nekoliko meseci pre potpisivanja tog dokumenta, Moskva je izvršila ogroman ekonomski pritisak na Kijev i blokirala uvoz robe iz Ukrajine. S obzirom na to, vlada tadašnjeg ukrajinskog predsednika Janukoviča, koji je došao na vlast na izborima 2010, stavila je „na led“ već pripremljeni Sporazum sa EU. Janukovič je tako isprovocirao opozicione proteste, koji su na kraju, u februaru 2014, i doveli do njegovog bekstva u Rusiju.

Aneksija Krima

Kremlj je iskoristio vakuum moći u Kijevu i u martu 2014. anketirao Krim. Bio je to prelomni trenutak i početak nikad proglašenog rata. Istovremeno, ruske paravojne snage počele su da mobilišu ljude za pokretanje ustanka u Donbasu, regionu na istoku Ukrajine poznatom po velikim rudnicima uglja. Proglašene su „narodne republike“ u Donjecku i Lugansku, a na njihovom čelu su bili – Rusi. Vlada u Kijevu čekala je sve do završetka predsedničkih izbora 2014, da bi nakon toga pokrenula veliku vojnu ofanzivu, koju je nazvala „antiterorističkom operacijom“.

Proslava sedme godišnjice aneksije Krima u martu 2021. u Moskvi

U junu 2014, tada upravo izabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko, po prvi put se susreo sa Putinom – i to uz nemačko-francusko posredovanje. Bilo je to na svečanosti povodom 70. godišnjice iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu. Tako je u stvari rođen tzv. „Normandijski format“.

Ukrajinska vojska uspela je tada da potisne separatiste, ali krajem avgusta se, prema ukrajinskim navodima, Rusija uključila u vojni konflikt. Moskva to demantuje. Ukrajinske jedinice doživele su poraz kod Ilovajska, gradića istočno od Donjecka. To je preokrenulo situaciju. Rat na širokom frontu okončan je u septembru potpisivanjem primirja u beloruskom Minsku.

Rovovski rat u Donbasu

Nakon toga je počeo rovovski rat koji traje do današnjih dana. Početkom 2015. separatisti su ponovno pokrenuli ofanzivu u kojoj su, prema navodima iz Kijeva, učestvovali i ruski vojnici, ali bez zvaničnih oznaka na uniformama. Moskva je i to demantovala. Ukrajinske oružane snage pretrpele su još jedan poraz, ovoga puta kod strateški važnog grada Debalceva, iz kojeg su doslovno morale da pobegnu. Uz posredovanja Zapada, tada je potpisan „Minsk 2“, sporazum koji je do danas osnova svih mirovnih napora, ali i sporazum koji nikada nije realizovan u praksi.

Tračak nade ukazao se u jesen 2019. Tada su se jedinice i jedne i druge sukobljene strane na nekim tačkama povukle s linije razdvajanja. Međutim, nakon „normandijskog sastanka“ u Parizu u decembru 2019. više nije održan nijedan novi sastanak u tom formatu. Putin do daljeg ne želi da se lično sretne s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, zato što on, kako tvrdi Moskva, ne ispunjava ono što je dogovoreno sporazumom iz Minska. Od decembra 2021. ruski predsednik Putin od SAD otvoreno zahteva da Ukrajina nikada ne sme da postane članica NATO, odnosno da Kijev ne sme da dobija nikakvu vojnu pomoć Zapada. NATO je te zahteve – odbacio.

dw

SLOBODNA VOJVODINA

Pred novosadskim ligašima odluka o “komunalnoj koaliciji”: Kuda dalje?

Gradonačelnik Miloš Vučević pre nešto manje od mesec dana rekao je da bi mirno prihvatio da LSV izađe iz “komunalne koalicije”, dok LSV ne otkriva svoje planove

Published

on

By

U odgovoru za 021.rs portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton navodi da se o takvim pitanjima razgovara na sednici Gradskog odbora LSV-a.

“Po Statutu Lige socijaldemokrata Vojvodine odluke o lokalnim koalicijama donose organi gradskih organizacija. Tako i u slučaju Novog Sada, odluku donosi Gradski odbor LSV NS. Po informacijama koje imam, sednica ovog odbora očekuje se u septembru“, navodi Marton za 021.rs.

Dodaje da Liga “nikad neće odustati od svojih vrednosti i definisanih ciljeva, ni po koju cenu”.  

Na dodatna pitanja 021.rs, koja se odnose na izostanak sa sednice na kojoj se glasalo za novi Generalni urbanistički plan, prisustvo članova stranke na protestu “Buna protiv mafije”, kao i stavovima gradskih čelnika koji se kose sa proklamovanim vrednostima Lige, Marton nije odgovarao. Kako je rekao, sve je jasno iz kratkog odgovora na prvo pitanje o budućnosti “komunalne koalicije”. 

Miloš Vučević je, s druge strane, bio konkretniji kada je rekao da je njemu “svejedno kakve odnose LSV želi da ima sa njima (SNS) i da ne razmišlja o tome da li će se isti promeniti”, nakon poslednje sednice, kada odbornici LSV nisu bili u sali i time jedini iz vladajuće koalicije nisu podržali donošenje ovog spornog urbanističkog dokumenta. 

“Kakve oni odnose žele da imaju, mi ćemo ih takve prihvatiti. Ako žele da su na odmoru, mogu da budu na odmoru. Ako hoće da izađu iz koalicije, prihvatam da izađu iz koalicije. Ako hoće ponovo da uđu, ponovo ću da ih prihvatim. Nikakav problem nije, jer nije pravljena skupštinska većina matematikom, nego politikom. Sve sam ovo preživljavao 2012/13. Ako žele da budemo svi u koaliciji, bićemo svi, ako ne žele, opet sve najbolje jedni o drugima. Od njih čekam predlog ako treba da redefinišemo odnos u koaliciji. Potpuno sam spokojan i o tome ne razmišljam”, kazao je Vučević. 

Pitanja o mogućem raspadu “komunalne koalicije”, koja svako malo iskrsnu, poslednji put su se dakle pojavila kada Liga nije glasala za GUP, pa je čak i nakon protesta postavila pitanje “ko je tukao Novosađane i da li je došlo do prekomerne upotrebe sile”. 

Najkonkretnije mišljenje o tome da li je LSV-u mesto u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom više puta je iskazivao Pokret socijalista. Oni su poslednji, ali ne i prvi, put tražili da LSV bude izbačen iz gradske vlasti u julu 2022. godine i to upravo nakon toga što je LSV zatražio da se utvrdi ko je činio nasilje na protestu. 

U Pokretu socijalista su naveli da Nenad Čanak “roni suze nad akcijom policije koja je branila ustavni poredak, ali i sigurnost odbornika, kao i državnu imovinu”. Svoje koalicione partnere, jer i PS učestvuje u gradskoj vlasti, nazivaju “kukavicama” i “dvoličnjacima” koji su “bili dovoljno pokvareni” da ne dođu na sednicu i ne podrže GUP, “ali i dalje primaju plate i tove se od budžetskih para grada protiv kojeg se bore”. 

U saopštenju punom uvreda i oštrih kvalifikacija karakterističnih za stranku koju predvodi Aleksandar Vulin, poručili su da ligaši moraju biti “odstranjeni iz Gradske kuće”, navodeći da nemaju pravo da budu deo gradske vlasti. 

Poslednji put se “komunalna koalicija” ozbiljnije poljuljala na jesen 2021. godine. Tada je inicijalna kapisla za talas kritika upućen zajedništvu SNS-a i LSV-a bila kada se lider Lige, Nenad Čanak, zalagao da građani mogu da se izjasne kao Vojvođani, ali i kada je za vreme turbulentnih odnosa između Srbije i Crne Gore, posećivao Cetinje.

I tada je Pokret socijalista zahtevao isključenje Lige iz gradske vlasti. Dveri su kritikovale SNS zbog toga što na jednom nivou kritikuju LSV, dok na lokalnom sarađuju sa njim, a ovaj pokret podneo je i krivičnu prijavu protiv Nenada Čanka. Zahtevima za isključenje Lige tada su se priključile i Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije koje su koaliciju SNS-a i LSV-a nazvale “neprirodnim savezom”. 

Vučević je 2021. pokazao sličnu ravnodušnost kao i sada ističući da nema “trzavica” sa Ligom, dok je njegov zamenik Milan Đurić naveo da će, ukoliko ima interesa za nastavak saradnje, nastaviti da sarađuju.

Podsetimo da je LSV manjinski koalicioni partner u vlasti Novog Sada od 2016. godine, što se desilo na veliko iznenađenje njihovih glasača. Taj ceh je plaćen četiri godine kasnije, kada je podrška koju je LSV dobila od birača izašlih na glasanje bila manja od pet odsto. Za osam godina Liga je u Novom Sadu pala sa 26.000 na 6.000 glasova.

Ovaj “neprirodni savez”, kako su ga pojedini političari nazvali, obrazložen je time da se radi isključivo o “stvarima na lokalu” koje se tiču kanalizacije, vodovoda i saobraćaja, pa da tu ima malo politike.

Aleksandar Kravić (LSV) uz to je rekao i  da je uveren da su deo glasača “jednostavno razočarali u nekom njihovom isključivom viđenju politike”.

“Međutim, da li je u ovom gradu 2016. bilo bolje ili je bolje danas, u smislu svih onih komunalnih stvari za koje je zadužen grad, u čemu smo mi učestvovali kao deo vlasti koji je vodio određeni resor? To je suština stvari. Uvek to prvo treba gledati. Mi smo za ove četiri godine prošli bez ikakvih afera, problema. Bilo je nekoliko varnica, što je potpuno normalno, ali se to dešavalo u vezi sa nekim stvarima koje su pitanje ideologije, odnosno uključivala se politika. Sve drugo je bilo zdrav razum. Trudili smo da zajedno uradimo koliko god možemo. Uveren sam i da je jedan deo glasača razumeo šta smo zapravo uradili odlukom da učestvujemo u vlasti”, naveo je Kravić.

Iz Srpske napredne stranke retko su kritikovali ligaše, dok je LSV, u retkim prilikama ukazivao na to da se ne slaže u svemu sa najjačom partijom. To su činili uglavnom neprisustvovanjem sednicama ili suzdržanošću, kao što je to bio slučaj sa glasanjem za Generalni urbanistički plan ili sporni spomenik “Nevinim žrtvama 1944/45”.

Dragana Prica Kovačević

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/313861/Pred-novosadskim-ligasima-odluka-o-komunalnoj-koaliciji-Kuda-dalje.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vlada dala ponudu poljoprivrednicima, glavni zahtevi nisu ispunjeni

Potpredsednik udruženja poljoprivrednika “Stig” Milan Marković rekao je agenciji Beta da su poljoprivrednici nezadovoljni rezulatatom razgovora sa premijerkom Anom Brnabić i da će večeras će odlučiti da li će nastaviti proteste. Predsednik udruženja Nedeljko Savić rekao je da je Vlada izašla sa određenom ponudom i da će o njoj biti obavešteni članovi udruženja

Published

on

By

„Samo jedan naš zahtev je ispunjen – da bude ukinuta zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda, o čemu će Vlada danas doneti odluku“, kazao je Marković.

Kako je naveo, za suncokret im je ponuđena otkupna cena od 535 evra po toni.

„To je za nas neprihvaljivo jer smo tražili da cena bude 700 evra po toni. Naš predlog je da se smanje trgovačke marže, a da proizvođači dobiju više jer su njihovi troškovi uvećani 300 odsto“, rekao je Marković.

On je istakao da će poljoprivrednici na sastanku večeras odlučiti na koji način će nastaviti da se bore za ispunjenje zahteva.

Šta su poljoprivrednici tražili, a šta im je ponuđeno

Poljoprivrednici su tražili da cena suncokreta bude 700 evra, ali je Vlada ponudila 535 evra plus PDV.

Nije ispunjen ni zahtev da se registrovana poljoprivredna gazdinstva oslobode akciza na gorivo za količinu do 100 litara po hektaru, a Vlada je ponudila umanjenje cene goriva za 22 dinara po litru za količino do 60 litara po hektaru.

Kako je objasnio Radoslav Adamović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, taj novac bi se poljoprivrednicima isplatio unapred i oni bi s njim mogli da kupuju gorivo na pumpama.

Vlada se složila sa poljoprivrednicima da se ukine zabrana izvoza rafinisanog ulja.

„Mi smo predložili da se ukine marža trgovačkim lancima, to je neka razlika od 148 dinara koliko dobijaju uljare od trgovačkih lanaca do 196 dinara koliko je trenutno na rafovima u marketima. Mi smo tu pokušali da nađemo mesto što se tiče pomaka cene“, rekao je posle sastanka Nedeljko Savić.

Na sastanku je ponuđeno da se mlekarima isplate premije za mleko u iznosu od 15 dinara po litru, a kako su rekli predstavnici poljoprivrednika iz Vlade je poručeno da ne postoji mogućnost da se subvencioniše cena đubriva.

Upitani da li su ovo bili samo kratkoročni zahtevi ili se oni odnose i na sledeću godinu, Adamović je kazao da poljoprivrednici imaju zahteve i za narednu godinu, a to su uvođenje plavog dizela do 100 litara po hektaru, za koji bi mogla da se prijave gazdinstva površine do 100 hektara.

„Tražili smo 300 evra subvencije. Da se povećaju subvencije kako bi pokušali da se približimo makar poljoprivrednicima u okruženju“, rekao je Adamović.

On je dodao da će poljoprivrednici nastaviti protest ako im se ne dopadne ponuda Vlade.

N1 Srbija, Tamara Urošević

izvor: https://rs.n1info.com/biznis/vlada-dala-ponudu-poljoprivrednicima-nije-ispunjen-nijedan-zahtev/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Novi premijer Srbije mogao bi da dođe iz Vašingtona?

U najužem krugu kandidata Srpske napredne stranke za mandatara nove Vlade i budućeg premijera Srbije razmatra se i ime Marka Đurića, aktuelnog ambasadora Srbije u Vašingtonu, saznaje Danas nezvanično iz političkih krugova

Published

on

By

U slučaju da se predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić odluči da poverenje za sastav vlade dodeli Đuriću, dosadašnja premijerka Ana Brnabić takođe ne bi ostala bez fotelje, već bi dobila ministarsko mesto, i to najverovatnije na čelu srpske diplomatije, tvrde naši izvori.

Konsultacije za novi tim izvršne vlasti započete su početkom ove nedelje, a prva dva dana sastajanja bila su rezervisana za dogovore unutar Srpske napredne stranke, koja će predložiti ime mandatara na osnovu većine koju ima u Narodnoj skupštini.

Po završetku konsultacija iskristalisalo se nekoliko imena koja važe za najozbiljnije predloge za mandatara, od kojih će šef naprednjaka izabrati jednog u narednim danima.

Osim Ane Brnabić, koja se prethodnih dana pominjala u medijima kao gotovo jedino rešenje, naši izvori navode da je i dalje u opticaju i mogućnost da premijersko mesto dobije Marko Đurić.

Sa Đurićem se nedavno sastao ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, i to u Kolumbiji u kojoj je Đurić takođe ambasador na nerezidencijalnoj osnovi, tokom inauguracije novog predsednika Kolumbije Gustava Fransiska Petra Urege.

Na objavljenim snimcima posete vidi se da je sa Selakovićem bio i srpski ambasador Đurić, a tom prilikom Selaković je preneo novom predsedniku Kolumbije pozdrave i čestitke Aleksandra Vučića te ga pozvao u zvaničnu posetu Srbiji.

O mogućnostima za ovakvo unapređenje Đurića spekulisalo se i ranije, nakon što je Đurića primio lično predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden, što je u diplomatskim krugovima protumačeno kao značajna podrška ambasadoru Srbije i na ličnom planu.

Đurić je, naime, u aprilu ove godine, samo nekoliko dana nakon što su u Srbiji održani izbori na svim niovima, imao čast da se upiše u knjigu gostiju Bele kuće i da ga tamo dočeka lično Bajden.

Tu čast, u ovdašnjim diplomatskim krugovima tumačili su kao „neočekivan uspeh“ mladog Đurića koji se u Americi pokazao sposobnijim i vrednijim nego što mu se pridavalo značaja po odlasku u Vašington.

Kao jedna od mogućnosti za napredovanje Đurića tada se pominjao upravo ulazak u uži krug kandidata za mandatara nove Vlade Srbije, koji bi mogao da odnese prevagu „ukoliko predsednik SNS i Srbije Vučić donese odluku da u daljem razvoju geopolitičke situacije treba da intenzivira saradnju sa Zapadom. Tu će mu Đurić biti najdragoceniji“, kako su tada tvrdili Danasovi izvori.

Osim toga što je stekao vredne kontakte na Zapadu, Đurića za premijersko mesto može da kandiduje i to što je prethodno obavljao funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, te je dobro upoznat u odnose Beograda i Prištine koji se trenutno sve više zatežu i mogli bi da budu jedna od tema u fokusu nove Vlade.

O svemu ovome će Vučić odlučiti kada završi razgovore sa strankama koje mogu da obezbede dodatne glasove njegovoj poslaničkoj grupi u Skupštini. To su stranke koje su svojim glasovima podržale i izbor Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine – koalicija SPS-JS, SDPS, PUPS i SVM.

U slučaju izbora predsednika Vlade, procedura je takva da stranka koja ima većinu u Skupštini daje mandat jednoj osobi da sastavi Vladu, ali mandatar mora za to da dobije i glasove podrške 126 od 250 narodnih poslanika.

Ambasador u više od 10 zemalja

Đurić je na mestu ambasadora u SAD od oktobra 2020. godine, odnosno sada je negde na polovini mandata koji inače traje tri do četiri godine, ali to ne znači da ne može biti ranije opozvan ukoliko se za njega sprema važnija funkcija. Ono što se možda previđa i nedovoljno važnosti zavređuje u domaćoj javnosti, jeste da je Đurić tokom „službovanja“ u SAD pored toga postao i ambasador Srbije na nerezidencijalnoj osnovi u više od 10 zemalja – Kolumbiji, Surinamu, Belizeu, Antigvi…

Aleksandra Popović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/novi-premijer-srbije-mogao-bi-da-dodje-iz-vasingtona/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje narodnih poslanika koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ od 11. 08. 2022. godine

Ukinuti Zakon o rehabilitaciji i poništiti sve pravne posledice njegove primene

Published

on

By

Ukinuti Zakon o rehabilitaciji i poništiti sve pravne posledice njegove primene

Zakonom o rehabilitaciji iz 2011. godine se ne utvrđuje da li je Nikola Kalabić naređivao ili je i učestvovao u vršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata, već se, samo formalno, utvrđuje da li je imao pravično suđenje. Međutim, svaka sudska odluka kojom se utvrđuje da nije imao pravično suđenje ukida raniju osuđujuću presudu te zbog nemogućnosti novog suđenja svi saradnici okupatora, izdajnici i ratni zločinci ostaju neosuđivani.

Isto se desilo i sa Dražom Mihailovićem, i ako ovaj zakon ostane na snazi rizikujemo da svi ratni zločinci i saradnici okupatora ostanu neosuđivani i to bez mogućnosti utvrđivanja njihove stvarne krivice.

Zakonom o rehabilitaciji se pokušava od gubitnika rata, četnika, ustaša i ostalih zločinaca i saradnika okupatora, napraviti pobednike i zato će narodni poslanici koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ predložiti ukidanje ovog zakona ali i svih njegovih posledica a to su presude o rehabilitaciji koje su do sada donete.

Aleksandar Olenik, narodni poslanik

Tomislav Žigmanov, narodni poslanik

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Udruživanje protiv spornog spomenika fašistima

“Biće sprovedene konkretne akcije, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne”

Published

on

By

Gradski odbor Zajedno inicirao je za večeras sastanak sa svim pravim opozicionim strankama, neformalnim i formalnim udruženjima i pokretima građana koji su antifašističkog i građanskog karaktera na kojem bi trebalo da bude dogovoren plan delovanja protiv namere gradskih vlasti da podigne sporan spomenik „Nevinim žrtvama 1944/45 godine“.

Kako je istaknuto na konferenciji za novinare ispred Gradske kuće, paralelno sa tim u planu je i pokretanje peticije kako bi se građani i formalno usprotivili ideji da se podigne spomenik, kako kažu, osvedočenim fašistima, osuđenim ratnim zločincima i kolaboracionistima iz tog perioda.

Predsednik GO Zajedno Novi Sad Radivoje Jovović ocenio je da je prikupljanje potpisa neophodno kako bi se veoma jasno delegitimizovalo postavljanje tog spomenika, a ukoliko se desi da spomenik bude postavljen ranije, u dogovoru sa širokim frontom stranaka, organzacija civilnog društva i istaknutih antifašista biće sprovedene konkretne akcije, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne.

Jovović je podsetio i da je Novosadska racija najstravičniji zločin na ovim prostorima te da su u njoj učestvovali zločinci iz redova hrvatske, srpske i mađarske nacije.

– Nijedan od tih zločina ne pripisujemo nijednoj nacionalnoj zajednici, ali ukazujemo da je reč o stravičnim zločinima koji su činjeni u ime tih nacija od strane tih konkretnih  fašista. Mi smo ovde da se borimo protiv bilo čijeg fašizma – rekao je Jovović. Ponovio je da je izgradnja spomenika rezultat saradnje nacionalističkih opcija na gradskom ali i državnom nivou, s ciljem realizacije vizija „mađarskog sveta“ i „srpskog sveta“, kojima se Aleksandar Vučić i Viktor Orban dodvoravaju svom nacionalističkom biračkom telu.

Jovović je ocenio i da je na delu promovisanje nacionalnog populizma s ciljem razjedinjavanja građana, narušavanja solidarnost zajednice i skretanja pažnje sa svih važnih društvenih i ekonomskih problema koji nas okružuju. Istovremeno se, dodaje, rehabilituju zločinci i ideologije mržnje i sprovodi pojava koja se naziva anti-antifašizam.

– Time što se relativizuje antifašistička i narodnooslobodilačka borba na ovim prostorima, time se, zapravo, teže kompromitovati, satanizovati, demonizovati političke partije, stranke i pokreti levice. Dakle, one opcije koje su za socijalnu pravdu, za radnička i socijalna prava i koje jedine mogu da dovedu u pitanje trenutni odnos političke i ekonomske moći, odnosno eksploatacije i potčinjavanja ljudi moći i prljavim interesima nekolicine ljudi u ovom društvu – zaključio je Jovović.

Komentarišući najavljenu izgradnju memorijalnog centra posvećenog žrtvama Racije, Jovović je rekao da se radi o podlom i prilično smešnom pokušaju gradskih vlasti da se iskupe.

– Oni jednostavno imaju posao koji moraju da obave. Ne mogu da tvrdim kakvi su materijalni interesi u pozadini, ali više su nego očigledni politički interesi. Podići jedan antifašistički spomenik nakon jednog fašističkog spomenika, to ih ne spašava – naveo je Jovović.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/udruzivanje-protiv-spornog-spomenika-fasistima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u okolini Rafinerije u Šangaju

Ovog poslepodneva izbio je požar u okolini Rafinerije i skladišta gasa u Šangaju

Published

on

By

Gori nisko rastinje, na velikoj površini.

Vatrogasci su na terenu i gašenje požara je u toku.

Prema saznanjima 021.rs, nema povređenih.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Hronika/313782/FOTO-VIDEO-Pozar-u-okolini-Rafinerije-u-Sangaju.html

Continue Reading

Trending