Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Romska udruženja u Srbiji traže jednak pristup vakcini

Srbija je, sa skoro million i po primenjenih doza vakcina protiv korona virusa, među prvih pet zemalja u Evropi po broju vakcinacija na milion stanovnika. Međutim pokret Opre Roma Srbija (ORS) ukazao je na veliki disbalans broja vakcinisanih Roma u odnosu na njihov ukupan broj u Srbiji.

Published

on

Pozivajući se na podatke zasnovane na izveštajima svojih aktivista iz cele Srbije, predstavnici Opre Roma Srbija, građanskog pokreta koji okuplja Rome iz cele Srbije, ističu da pripadnici romske populacije u Srbiji i u vreme pandemije korona virusa imaju slabiji pristup zdravstvenim uslugama i osiguranju, što zbog nedostatka dokumenata, što zbog diskriminacije i slabog informisanja.

U ORS ocenjuju da su i u 21. veku životni uslovi Roma veoma loši, jer u mnogim romskim naseljima nema struje, vode i kanalizacije zbog čega je veoma teško održavati higijenu.

Mirko Kaldaraš iz pokreta Opre Roma Srbija rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da se sa posledicama epidemije, koje sada pogađaju sve građane Srbije, pripadnici romske zajednice u Srbiji, suočavaju decenijama unazad.

„Kada se govori o socijalnoj distanci, Romi su i pre kovida bili socijalno distancirani – teška ekonomska situacija za njih je svakodnevna pojava, a kada govorimo o higijeni dovoljno je podsetiti na podatak da 38 odsto romskih naselja nema vodu, a preko 70 odsto tih naselja nema kanalizaciju“, istakao je Kaldaraš.

Prema podacima iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja Vlade Srbije za period od 2016. do 2025, u 593 romska naselja živi oko 70 odsto romske populacije.

Poslednji popis iz 2011. godine pokazao je da Romi čine oko 2 odsto populacije u Srbiji.

Kaldaraš je dodao da su se u vreme epidemije ti problemi samo multiplicirali i postali još izraženiji, i da u takvoj situaciji i Romi kao i drugi narodi imaju brojne dileme i strahove u vezi epidemije i imunizacije.

„Naša osnovna ideja je da ljudima pružimo što više neophodnih informacija kako bi oni mogli samostalno da donesu odluku koja je za njih najbolja. O tome smo razgovarali i sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu“, rekao je Kaldaraš i dodao da su u Ministarstvu pokazali dobru volju da odmah preduzmu korake kako bi se što veći broj Roma prijavio za vakcinaciju.

Romi ‘inficirani’ dezinformacijama

Sagovornici RSE u unutrašnjosti Srbije potvrdili su da je odziv Roma za vakcinaciju veoma slab i da su, po njihovim procenama, osnovni uzroci takvog stanja njihova slaba informisanost iz koje proizilaze i brojne sumnje u pogledu imunizacije, kao i nedostatak tehničkih mogućnosti za prijavljivanje na portalu eUprava.

Specijalista opšte medicine Nedeljko Vasić, načelnik službe opšte medicine Doma zdravlja u Velikom Gradištu na istoku Srbije rekao je za RSE da je odziv Roma na punktovima za vakcinaciju veoma mali i da je to posledica nedovoljnog zdravstvenog vaspitanja romske populacije, „ne zbog toga što oni to nisu hteli i želeli, nego zbog toga što im to niko nije pružio“.

Pored toga, Vasić je u prvi plan istakao još dva faktora koji negativno utiču na formiranje svesti o značaju vakcinacije.

„Neinformisanost ili loša informisanost je takođe jedan od bitnih faktora. Ljudi se najčešće informišu preko društvenih mreža, a znamo da su društvene mreže preplavljene različitim informacijama koje su najčešće pogrešne. Još jedan od razloga jako lošeg odziva romskog stanovništva na vakcinaciju je i strah od posledica vakcine, što je opet posledica nedovoljne zdravstvene edukacije i pogrešnog informisanja“, rekao je Vasić.

Bor: Potrebna tehnička pomoć države

Slab odziv Roma na imunizaciju uočljiv je i u Boru, rudarskom gradu na istoku Srbije.

Prema navodima Vladimira Šainovića, predsednika Romske inicijative mladih iz Bora razlog slabog odziva Roma za imunizaciju je njihovo siromaštvo, jer mnogi od njih nemaju tehničkih mogućnosti, poput kompjutera i smart telefona da se prijave na portalu eUprava za vakcinaciju.

„Zbog toga je neophodna podrška države koja treba da obezbedi mobilne timove koji će svim Romima zainteresovanim za vakcinaciju omogućiti da se prijave preko portala eUprava“, rekao je Šainović.

On je dodao i da romska zajednica informacije o značaju vakcinacije i opasnostima pandemije dobijuju uglavnom preko tradicionalnih medija, ali da problem predstavlja i jezička barijera.

“Jer oni uglavnom govore samo romski jezik“, rekao je Šainović za RSE.

On je istakao i da se Romi koji rade u javnim ustanovama i preduzećima uglavnom vakcinišu, kao i stariji ljudi koji strahuju za svoje zdravlje, a da su ostali uglavnom neodlučni.

„U Boru ima malo više od 3.000 Roma, a prema našim informacijama vakcinisano je manje od 300. Zvaničnih informacija o tome koliko je Roma tačno vakcinisano nema, jer se ne vodi evidencija o nacionalnoj pripadnosti vakcinisanih“, istakao je Šainović.

Valjevo: Alarmantno slab odziv

Goran Vasić, urednik romskog Radija Točak iz Valjeva na zapadu Srbije, rekao je za RSE da je odziv Roma iz tog grada za vakcinaciju veoma slab iako, po njegovim navodima, među njima ima dosta inficiranih virusom, kao i preminulih.

„Situacija sa vakcinacijom Roma je skoro alarmantna, jer oni nemaju informacije gde treba da se jave da prime vakcinu i kako da se zaštite od COVID 19. Zbog loše materijalne situacije i siromaštva Romi nemaju internet, pa uglavnom nemaju ni pouzdane i argumentovane informacije, što otvara put glasinama i različitim teorijama zavere”, rekao je za RSE Vasić.

Kako je naveo, u 11 romskih sela i naselja, prema podacima Radija Točak, trenutno je zaraženo 342 Roma.

Kragujevac: Vrlo malo vakcinisanih Roma

Danijela Petrović, menadžerka za komunikacije Doma zdravlja u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji u kojem je vakcinisano oko 50.000 građana, od kojih je oko 18.000 i revakcinisano rekla je za RSE da je među njima veoma malo Roma.

„Nemamo egzaktnih podataka o broju vakcinisanih Roma, jer se ne vodi statistika vakcinisanih po nacionalnoj pripadnosti, ali je naše zapažanje da je broj vakcinisanih Roma veoma mali”, istakla je ona.

Kako je rekla, rešavanju tog problema trebalo bi pristupiti na inkluzivniji način, tako što bi se preko medijatora za romska pitanja uspostavila bolja komunikacija sa tom zajednicom.

“Verujem da bi svaka vrsta edukacije na temu epidemije i vakcinacije doprinela i većem odzivu Roma“, rekla je Petrović i dodala da ni u Kragujevcu nema evidencije o broju obolelih i preminulih Roma od COVID-a 19.

Istraživanje: Većina ne želi da se vakciniše

Prema istraživanju ORS objavljenom u februaru u okviru projekta „Da li Srbija može da se imunizuje bez romske zajednice“ 43 odsto od 1.383 ispitanika o korona virusu se informiše preko interneta, a duplo manje, 22 odsto, preko državnog Instituta „Batut“. Čak 52 odsto ispitanika ne želi da se vakciniše.

Jelena Reljić, aktivistkinja ORS, rekla je za RSE da to pokazuje da je poverenje u institucije još slabije nego pre epidemije, ali da je država ta koja mora da preuzme odgovornost za zdravlje celokupnog stanovništva.

„Problemima zdravlja Roma ne mogu da se bave nevladine organizacije ili bilo ko drugi osim države. Država treba da bude zaštitnik našeg zdravlja. Kada se govori o zdravlju bitno je da država brine o zdravlju svih građana i romskih i neromskih“, rekla je Reljić.

Ministarka najavljuje hitne mere

Nakon učestalih upozorenja da je odziv Roma za vakcinaciju veoma slab i kritika da je država svojim nečinjenjem romsku populaciju praktično izostavila sa spiskova za imunizaciju protiv korona virusa, reagovala je Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Ona je, govoreći na online debati o imunizaciji romske populacije u organizaciji pokreta Opre Roma Srbija u februaru, rekla da država ozbiljno shvata važnost očuvanja zdravlja romske zajednice.

Najavila je i da će svi gradovi i opštine ubrzo dobiti jasne instrukcije na koji način da uspostave saradnju sa romskom zajednicom po pitanju njihove vakcinacije, kao i da će, uz pomoć mobilnih timova volontera koji će biti raspoređeni u romskim naseljima, svim pripadnicima te zajednice biti omogućeno da se prijave za vakcinaciju.

„Volela bih da uđemo u najveći broj romskih naselja, gde najveći broj Roma možda nije obuhvaćen zdravstvenom zaštitom ili možda nisu dovoljno informisani, i da tu napravimo punktove gde ljudi mogu da se prijave preko eUprave i iskažu interesovanje a potom i vakcinišu na mestu koje im bude bilo određeno putem eUprave“, rekla je Obradović.

Pandemija razotkrila stare probleme

Obradović je navela i da u Srbiji postoje 53 romska naselja bez vode i struje, čiji su stanovnici dodatno ugroženi u vreme pandemije. Ona je apelovala na sve gradove i opštine da u tim naseljima, tokom pandemije, ne isključuju struju i da omoguće pristup pijaćoj vodi.

„Njima je otežan ili onemogućen pristup pijaćoj vodi i naše ministarstvo je uputilo dopis svim gradovima i opštinama na čijim teritorijama se nalaze ova podstandardna naselja da uključe struju u naseljima u kojima je bila isključena, a da se obezbedi pristup pijaćoj vodi bilo putem cisterni ili na neki drugi način, jer je u ovoj situaciji to minimum“, rekla je ministarka Obradović.

Na istom događaju član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon pozvao je romske lidere u Srbiji da pomognu u procesu imunizacije.

Imunizacija Roma izazov za zdravstvo

U internom istraživanju ORS sprovedenom u 14 opština Srbije u junu 2020. godine, koje je RSE dobio na uvid, navodi se da je uočen značajan broj zaraženih i preminulih od COVID-a 19. Naročito u mestu Vladičin Han na jugu Srbije, gde je virus ušao u romsko naselje.

U tom istraživanju završenom u decembru 2020. godine je utvrđeno da je u osam od 14 opština obuhvaćenih monitoringom bilo smrtnih slučajeva, i to 20 u Vladičinom Hanu, 10 u Pavlovcu, dva u Prijepolju, dok je u istom periodu preminula po jedna osoba u mestima Vajska, Leban i Smederevska Palanka.

Iako su ovi podaci limitirani i nezvanični zbog nedostatka državnih instrumenata koji bi ih egzaktno potvrdili, oni predstavljaju svojevrsno upozorenje nadležnima da treba menjati pristup problemu imunizacije Roma u Srbiji, koji je ispostavilo se, veoma kompleksan, navodi se u istraživanju.

Takođe, kako se ističe, jedan od faktora pojačanog rizika je i nedostatak maski i higijenskih sredstava za zaštitu od pandemije.

Taj problem je prepoznala i Evropska unija koja je u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) i Stalnom konferencijom gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), donirala u maju 2020. godine 2,175 paketa humanitarne pomoći u vrednosti od 82.000 evra koji su isporučeni zajednicama u Nišu, Subotici, Valjevu i Beogradu.

Autor: Branko Vučković (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending