Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ratni zločini za koje niko nije odgovarao: Čekajući pravdu

“Nismo stavili tačku na dešavanja iz devedesetih”

Published

on

Suđenje za ratni zločin u slučaju „Štrpci“ se mora završiti, ali bojim se da većina porodica to neće dočekati. To odugovlačenje procesa je vrlo stresno za porodice, a većina je razočarana u sistem i u državu u kojoj žive, boli ih ta nebriga, isitiče za VOICE Nail Kajević, brat Nijazima Kajevića, jednog od 20 ubijenih putnika otetih iz voza na stanici „Štrpci“.

Komentarišući suđenje u Beogradu, naš sagovornik napominje da odbrana često koristi to što se sudi grupi, pa onda jednom prilikom ne dođe nečiji advokat, drugi put neko od osumnjičenih, što sve pojačava utisak da se igra na kartu kupovine vremena. Od zločina je prošlo bezmalo tri decenije, a Nail kaže da bi porodicama bila satisfakcija da lica koja su osumnjičena i protiv kojih se vodi proces priznaju to zlodelo i skinu tu ljagu sa sebe i sa svojih porodica.

– Bili su tada mladi, sada je već prošlo tridesetak godina i ne mogu da shvatim da ni u ovim godinama neće to da priznaju, nego pokušavaju da dokažu da nisu bili tamo, uprkos činjenicama – kazao je Kajević.

Podsetimo, 27. februara 1993. godine iz voza 671, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, pripadnici Višegradske brigade Vojske Republike Srpske izveli su i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Za taj zločin trenutno su u toku postupci pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji – pred Sudom BiH nalazi se deset optuženih, a pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv pet pripadnika Višegradske brigade VRS.

Nastavak zločina drugim sredstvima

Kajević smatra da je odugovlačenje postupka samo nastavak zločina drugim sredstvima i podseća da su tokom prethodnih godina, od kada se otmica dogodila, vršili pritisak na nadležne, ali bezuspešno.

– Imali smo sastanak sa tadašnjim predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, onda smo mi iz Prijepolja sa predsednikom Slobodanom Miloševićem imali četiri sastanka. Odbor koji je formiran ovde u Prijepolju imao je još jedan sastanak sa Miloševićem. Onda smo imali dvadesetak sastanaka sa Nikolom Šainovićem, sa svim ministrima, štrajkovali smo glađu u zgradi vlade – podseća Kajević.

Ističe da to što su u javnosti neprekidno prisutni osuđeni ratni zločinci koji imaju status nacionalnih heroja, govori da nismo stavili tačku na dešavanja iz devedesetih, te da se opet u narodu podgreva atmosfera za neki novi rat, a istovremeno dovodi do toga da je sve manje nade da će porodice stradalih dočekati pravdu.

– Moj brat je išao na krštenje kod svog bivšeg cimera iz škole u Lajkovcu, kome je bio venčani kum. Verovao je u sistem i državu. Neshvatljivo je šta smo mi sve preživeli i šta smo morali trpeti od države u kojoj smo poreski obveznici i koju smatramo svojom – kaže Nail uz podsećanje da su nađeni posmrtni ostaci samo četiri od 20 otetih putnika.

Na žalost, on je samo jedan od više desetina članova porodica žrtava brojnih ratnih zločina koji godinama čekaju pravdu.

“Smišljena i koordinirana akcija planirana u Beogradu“

Za zločin u Štrpcima do sada su izrečene dve pravosnažne presude – Mićo Jovičić je pred Sudom Bosne i Hercegovine priznao krivicu i dobio pet godina zatvora, dok je Viši sud u Bijelom Polju osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora.

Nail Kajević je pratio suđenje u Crnoj Gori i za VOICE podseća da je i tu bilo nekoliko prekida, odugovlačenja, ali da je sud uspešno sve priveo kraju.

– Na suđenju u Bjelom Polju skinut je deo tajnosti sa dokumentacije „Železnice“, istina onaj deo u kom se ne ogleda krivica „Železnice“, gde se jasno i nedvosmisleno vidi da je to bilo isplanirano u kabinetima – ističe Kajević.

Podseća da je tako otkriveno da se o najavama moguće otmice razgovaralo i u „Železnicama“, da je s tom informacijom bila upoznata i lokalna policija, kao i visoki vojni funkcioneri poput generala Dragoljuba Ojdanića.

– Iz te dokumentacije se vidi da su o tome svi znali odmah na početku i da to nije bila nikakva osveta, nikakva otimačina, nikakav nepromišljen čin grupe ili pojedinca, već jedna smišljena i koordinirana akcija koja je planirana u Beogradu. A Vojska Republike Srpske je dala oruđe i oružje i vojsku da to urade – rekao je on.

Zbog toga je, dodaje Kajević, očekivao da suđenja u Beogradu i Sarajevu idu mnogo lakše i brže.

– Međutim, činjenica je da su oni to zamislili tako da se to nikada i ne sazna. A to se inače na ovim prostorima dešavalo i u nekim ranijim ratovima, gde su se zločini tako planirali da nema leša, onda nema ni događaja, nema ni suđenja, nema ništa – istakao je Kajević.

Fond za humanitarno pravo prezentovao je deveti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2020. godine, koji obuhvata analizu 21 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

Ivana Žanić iz FHP ukazala je tom prilikom da je tokom prošle godine veliki broj pretresa odlagan zbog restriktivnih mera nastalih usled pandemije korona virusa, ali da pored toga postoje dugogodišnji problemi koji prate suđenja za ratne zločine. Jedan od problema je što nema novih postupaka, zatim to što postojeći procesi neopravdano dugo traju, neki čak i duže od deset godina, kao i to što se nastavlja praksa neprocesuiranja visokorangiranih počinilaca, pripadnika vojske ili policije što je, kako je podsetila, konstatovano i u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

Dodaje da Fond podnosi krivične prijave protiv visokorangiranih pripadnika vojske i policije, baš iz razloga da bi te krivične prijave bile polazna osnova za istragu protiv određenih lica.

– Fond je podneo krivičnu prijavu protiv Dušana Lončara, komandanta JNA koji je naredio napad na hrvatsko selo Lovas; mi smo podneli krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića koji je osnivač logora Sušica i koji je aktivno učestvovao u srebreničkom genocidu, on je danas narodni poslanik u parlamentu Republike Srbije. Međutim, do danas nemamo informacije da li se protiv njih vodi istraga i u kojoj je uopšte fazi ta krivična prijava – rekla je Žanić.

Ona je ukazala i da dugi niz godina izostaju optužnice za zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu.

– Poslednja je optužnica koju je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo 2014. protiv Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin koji je počinjen u mestu Trnje, u martu 1999. godine. Nakon toga, bile su optužnice za zločin u selu Ljubenić i za Ćušku. Međutim, ti postupci su spojeni sa predmetom Ćuška koji traje već duži niz godina, tako da optužnice pojedinačne za zločine na Kosovu nema već sedam godina i to itekako utiče na to da se stane na put nekažnjivosti za zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije – istakla je Žanić.

Bez pominjanja imena žrtava

Fond za humanitarno pravo kao paradigmu suđenja za ratne zločine navodi slučaj “Lovas“. Fond je u tom postupku omogućio žrtvama da dođu pred sud u Srbiju da prate taj postupak, zatim omogućio i veliki broj svedoka, ali i obezbedio zastupanje žrtava od početka do kraja.

Jedna od zastupnica, Marina Kljajić, napomenula je da slučaj „Lovas“, vođen u periodu 2008-2020., na početku bio sveobuhvatan da bi se okončao uz gotovo potpuno umanjenje značaja uloge Jugoslovenske narodne armije u tom zločinu, uprkos dostupnim dokazima. Ona je podsetila da se u tom postupku sudilo pripadnicima JNA i paravojne jedinice „Dušan Silni“ za ukupno 69 žrtava stradalih tokom i nakon zauzimanja tog sela, a zatim i za odvođenje većeg broja meštana, civila, na minsko polje.

– Prvostepena presuda u tom postupku doneta je 26. juna 2012. godine – svih 14 optuženih su oglašeni krivim za sva ta događanja i osuđeni su na kazne zatvora u rasponu od četiri do 20 godina. Apelacioni sud je ukinuo tu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje tako da je 2014. glavni pretres počeo iz početka. On je okončan 20. juna 2019. godine donošenjem prvostepene presude u ponovljenom postupku. Međutim, u međuvremenu petorica optuženih su umrli, jedan je postao procesno nesposoban, tako da je presudom u ponovljenom postupku obuhvaćeno osam optuženih. Oni su oglašeni krivim i osuđeni su na kazne zatvora u rasponu od četiri do osam godina – kazala je Kljajić.

Apelacioni sud je krajem godine tu presudu preinačio tako da je dvojicu okrivljenih oslobodio krivične odgovornosti – jednog za napad na Lovas, a drugog za nečovečno postupanje prema zatvorenim civilima i telesno povređivanje, čime su ti događaji izbačeni iz pravosnažne presude, kao i imena žrtava.

– Događanja na minskom polju, po oceni Apelacionog suda, su takva da pripadnici JNA i odreda „Dušan Silni“ nisu znali da postoji minsko polje, pa im se stradanje civila na minskom polju ne može staviti na teret već samo nečovečno postupanje prema istim, zato što su vođeni kao živi štit te je na taj način povređeno njihovo ljudsko dostojanstvo. Tako da smo od početka postupka koji je imao 69 smrtno stradalih žrtava, došli na kraju na postupak koji se završio bez pominjanja imena ijedne žrtve u pravosnažnoj presudi, gde su osuđena trojica pripadnika vojske i trojica dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ i izrečene su im minimalne kazne – navela je ona.

Kljajić je istakla da je do okončanja postupka sa ozbiljne optužnice došlo do finalne presude za nečovečno postupanje i pet kazni ispod zakonskog minimuma zbog dugog trajanja postupka, zbog nepripremljene optužnice, ali i zbog nastojanja kako tužilaštva tako i Apelacionog suda da do krajnjih granica umanje ulogu Jugoslovenske narodne armije, odnosno vojske u zločinu koji se desio u Lovasu.

– Ulogu tri pripadnika JNA Apelacioni sud je dodatno umanjio tako što su izrečene kazne ispod zakonskog minimuma, gde je protok vremena uzet kao olakšavajuća okolnost, zatim pojedinačne porodične prilike – da je neko oženjen, porodičan čovek, sve predstavljaju osobito olakšavajuće okolnosti i stvoren je zakonski osnov za ublažavanje kazne – istakla je Kljajić.

Odugovlačenje i manipulacija

Marina Kljajić je za VOICE precizirala da optuženi u procesima za ratne zločine, koji često nisu više mladi i imaju različitih zdravstvenih problema, godinama unazad koriste mogućnosti da ne dolaze zahvaljujući medicinskoj dokumentaciji što se, dodaje, nikada ne može dokazati kao namerna opstrukcija.

– Imali smo takvu situaciju u predmetu „Trnje“ – dvojica optuženih su bili vojni osiguranici i simptomatično je bilo da su se često pribavljala opravdanja, to jest medicinska dokumentacija vojnih medicinskih ustanova – VMA u Beogradu ili Vojne bolnice u Nišu. Znate, kada to postane učestalo, nekakva hospitalizacija dan-dva pre glavnog pretresa, iako vi imate dokument, nalaz lekara iz ustanove, kod vas postoji opravdana sumnja da se zloupotrebljava. Ne možete to da dokažete, ali uvereni ste da se to radilo upravo u cilju odugovlačenja postupka – objašnjava Marina Kljajić.

Dve nove optužnice na Kosovu

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo istakao je da se na Kosovu trenutno vodi osam predmeta za ratne zločine pred prvostepenim i apelacionim sudom, a tokom prošle godine podignute su samo dve nove optužnice za ratne zločine. Pravosnažnih presuda nije bilo, a donete su samo dve prvostepene presude.

Bljakaj napominje da je u periodu 2000 – 2020. godina bilo ukupno 116 optuženih za ratne zločine, ali da je pravosnažno osuđeno samo 41 lice, među kojima je 35 Albanaca, pet Srba i jedan Rom.

– Ti Albanci su većinom osuđeni za zločine takođe nad Albancima tokom konflikta 1998-99. Niko nije osuđen za ubistvo nekog Srbina – precizirao je Bljakaj.

Podseća da su suđenja za ratne zločine do 2008. godine vodile međunarodne sudije – sudije UNMIK-a, a nakon toga sudije misije EULEX-a, s tim što je u sudskim većima uvek bilo i domaćih sudija koje su, prema njegovoj oceni, bile prilično nezainteresovane.

– U tim predmetima za ratne zločine i tužioci su bili međunarodni sve do 2004. godine, kada je EULEX postepeno počeo da ustupa predmete kancelariji Specijalnog tužioca Republike Kosova. Taj proces transfera predmeta završen je 2018. godine i od tada samo domaći tužioci procesuiraju te predmete – naveo je Bljakaj.

Ona je upozorila i da se pokreće sve manje postupaka, a da je tu problematična uloga tužilaštva koje „ima veći broj zamenika nego što podiže optužnica“. Kljajić kaže da je prošle godine podignuto samo sedam optužnica, od čega je čak pet ustupljeno iz Bosne i Hercegovine, što je za tužioca gotov predmet.

– U Bosni se uradi kompletna istraga, podigne se optužnica, sud u BiH takvu optužnicu potvrdi, sve se uradi, samo ne može da se vodi postupak zato što je optuženi državljanin Srbije, nalazi se u Srbiji i nije dostupan organima BiH i oni ustupaju gonjenje da se to uradi ovde. To za tužioca nije posao, bukvalno dobija predmet na tacni, potpuno rešen. Ako vi imate 10 ljudi u tužilaštvu koji mogu da podižu optužnice, a imate samo dve koje su rezultat domaće istrage, onda to u svakom slučaju smatrate krajnje lošim i poražavajućim rezultatom – ističe ona.

Dodaje da je utisak da se namerno odugovlači sa krivičnim prijavama, jer na svaku urgenciju ili upit sledi odgovor da se postupa po prijavi, bez detalja.

– Ako vas kao punomoćnika niko ne poziva na ispitivanje svedoka, znači da se to ne radi. I tako može da traje jako dugo, a vi dolazite u situaciju da sumnjate da postoje visokorangirani ljudi koji, ako su bili pripadnici vojske ili policije, da se malo čuvaju, štite, da se to prolongira. Ako imate konkretan dokaz u postupku koji se vodi godinama, a tužilaštvo ne reaguje, ako se podnese krivična prijava a da se po toj krivičnoj prijavi godinama ništa ne radi, onda naravno da sumnjate – navela je Kljajić.

Dalibor Stupar (VOICE)

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending