Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Rat u Ukrajini komplikuje odnose Moskve i Pekinga: Da li je Putin novi vazal Kine?

više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prijateljstvo između Kine i Rusije prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila

Published

on

Malo pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Peking i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom proglasio “bezgranično prijateljstvo”. To prijateljstvo, međutim, više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila. 

U tekstu pod nazivom “Novi kineski vazal: Vladimir Putin”, ovaj list ocenjuje da je kineski lider danas u poziciji da diktira uslove “spasonosne” pomoći Rusiji i da zapravo određuje pravac odnosa između Moskve i Pekinga. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološi i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom davno je prošlo, a za Rusiju, koja trpi ekonomske udarce sa Zapada, Kina je, kako se čini, jedini potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti.

Malo pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Peking i sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom proglasio “bezgranično prijateljstvo”. To prijateljstvo, međutim, više od tri meseca od početka rata u Ukrajini prolazi kroz radikalne promene, a “Politiko” u tekstu objavljenom pre nekoliko dana piše da nema sumnje ko je u tom odnosu danas supersila. 

U tekstu pod nazivom “Novi kineski vazal: Vladimir Putin”, ovaj list ocenjuje da je kineski lider danas u poziciji da diktira uslove “spasonosne” pomoći Rusiji i da zapravo određuje pravac odnosa između Moskve i Pekinga. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološi i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom davno je prošlo, a za Rusiju, koja trpi ekonomske udarce sa Zapada, Kina je, kako se čini, jedini potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti.

Kako podseća “Politiko”, kada je predsedavajući Mao Cedung došao u posetu Josifu Staljinu u zimu 1949. godine u velikoj meri je izgledao kao “podređeni”. Staljin ga je pustio da čeka u njegovoj snegom okovanoj vikendici 27 kilometara izvan Moskve, gde se kineski lider žalio na sve, počev od kvaliteta ribe do neudobnog dušeka.

Kada su dvojica komunističkih lidera konačno krenuli na posao, Staljin je izdejstvovao povoljni dogovor po kojem je Mao bio primoran da kupi rusko oružje i tešku mašineriju na kredit na koji je Peking morao da plaća kamatu. Ipak, sedam decenija kasnije, dinamika moći radikalno se promenila.

Podsetimo, upravo zbog sukoba koji je izbio u Ukrajini poraslo je intersovanje za odnos ove dve države, a još od početka invazije oči sveta bile su usmerene i na istok Azije u iščekivanju reakcije iz Pekinga. Kina, međutim, Rusiji nije uvela sankcije, niti je otvoreno kritikovala početak vojne operacije. Odnosi saradnje su nastavljeni, ali u ovom slučaju sa možda malo izmenjenim ulogama.

Analitičari za Euronews Srbija kažu da je Kina definitivno danas viđena kao država u usponu, i u ekonomskom smislu, ali i u smislu političkog uticaja koji ima na globalnom nivou. Komentarišući, pak, odnose Moskve i Pekinga, kažu da oni imaju jedno “asimetrično partnerstvo” koje različito znači svakoj od tih zemalja

Da li Kina zaista preuzima nadmoć?

U tekstu koji je prethodnih nekoliko dana izazvao veću pažnju, “Politiko” navodi da Kina u javnosti snažno demonstrira političku solidarnost s Moskvom. Ističe se da je kineska ekonomija danas nekoliko puta moćnija od ruske, pa da je i gotovo izvesno da će se Rusija koja se suočava sa evropskim sankcijama i naftnim embargom upravo u ovoj situaciji više nagnuti ka Pekingu.

Kina zapravo može da ima ogroman uticaj na Moskvu kada je reč o embargu koji je Evropska unija uvela na naftu koja se uvozi iz Rusije. Ova zabrana, kako se očekuje, napraviće veliku rupu u ruskom budžetu, osim ukoliko se ne uključe drugi veliki kupci. Kina bi tu mogla da ima karte u svojim rukama.

Postoje, međutim, prilično ozbiljne granice takozvanih odnosa “bez ograničenja”. Makar za sada, Kina naglašava da ne prodaje oružje ili delove za avione Rusiji. Peking ne želi da se i sam nađe na meti sankcija, tako da je postavio određene granice.

“U potpuno drugačijem scenariju u odnosu na onaj iz Hladnog rata, Rusija će biti mlađi partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina”, rekao je Metju Krunig, zamenik direktora Skaukroft centra za strategiju i bezbednost u Atlantskom savetu.

profimedia

Objašnjavajući za Euronews Srbija ovu novu raspodelu snaga na relaciji Moskva-Peking, Zorana Baković, specijalna dopisnica ljubljanskog “Dela” iz Azije, kaže da kada se govori o kineskoj nadmoći ne misli se samo na ekonomiju koja je, kako kaže, deset puta veća od ruske, već se misli upravo i na nadmoć na geostrateškoj mapi koja je dosad ipak bila na ruskoj strani. Ona ističe da je odnose Rusije i Kine potrebno razumeti kroz istoriju, ali dodaje i da bi bilo kakav poremećaj u balansu snaga mogao da bude opasan.

“Govorimo sada o jednoj drugoj vrsti nadmoći, a radi se o nadmoći na geostrateškoj mapi. Recimo, Rusija je bila ta koja je bila u stanju da uđe u Avganistan, pa makar se to završilo i porazom, ali da tamo ostavi duboki pečat. Rusija je bila ta koja je sada sa Putinom ušla u Siriju i sirijski rat i tamo napravila novi odnos snaga. To su sve potezi na koje Kina na primer do dana današnjeg nije spremna i u tom smislu je Kina Rusiju smatrala kao jednu vrstu starijeg brata u partnerstvu”, rekla je ona.

Asimetrično partnerstvo

Kako navodi “Politiko”, kineski predsednik deli Putinov animozitet prema Zapadu i NATO alijansi, ali to ne znači da će on bezuslovno nuditi “milostinju”. Glavna Sijeva strateška briga su kineski prosperitet i bezbednost, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti makar deo nafte preusmerene iz Evrope, ali uz ogroman popust u odnosu na svetske cene. 

Kina će, kako se navodi dalje, pomoći Rusiji samo u onoj meri u kojoj neće na sebe privući sankcije i ugroziti sopstvenu sposobnost da prodaje robu bogatim zemljama u Severnoj Americi i EU. Dodaje se i da što je Moskva izolovanija, to će više morati da pomogne Kini u njenim strateškim geopolitičkim ambicijama, te se s tim u vezi navodi činjenica da kineski zvaničnici godinama lobiraju kod Rusa da smanje prodaju oružja Indiji, koja je povremeno imala obračune na granici sa Kinom.

Ipak, kada je reč o odnosu dve zemlje, analitičari smatraju da je teško da bi on mogao da se nazove vazalnim.

 

“Nekoliko puta je napomenuto od strane zvaničnika Pekinga da Rusija i Kina imaju jednu vrstu strateškog partnerstva. Sve to rečeno i sve to imajući u vidu, ukoliko biste pitali bilo koga u Moskvi i bilo koga u Pekingu, oni definitivno ne bi rekli da je Rusija u vazalnom položaju. Oni pokušavaju da izrade uzajamno koristan odnos”, rekao je za Euronews Srbija Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, i dodao da je Rusija u očima Kine i dalje veoma moćna država koja može da bude značajan politički partner.

Kako objašnjava Zorana Baković, Rusija se pretvara u “mlađeg brata”, odnosno u “podređenog” člana ovog partnerstva i dodaje da je reč vazal “teška”.

“Moramo da imamo na umu kinesko-ruske odnose kroz celu istoriju. Ti istorijski odnosi nas upozoravaju na to da bilo koji poremećaj u dosadašnjem balansu koji je postojao između Kine i Rusije, između Putina i Đinpinga, kada se taj balans preokrene na stranu Kine, to će sasvim izvesno izazvati vrlo nepredvidive reakcije Putina. Kina i Rusija imaju jedno asimetrično partnerstvo koje različito znači svakoj od tih zemalja. Za Rusiju je Kina kontrateža u njenom rivalstvu i neprijateljstvu sa Amerikom. Za Kinu je Rusija čuvar strateških leđa. Čim se makne treća strana, odnosi između Kine i Rusije postaju silno komplikovani i zapravo nepredvidivi i zato je opasno u slučaju da se taj balans toliko promeni odjednom, Rusija postane manji partner, a Kina dominantniji”, rekla je ona.

Putin spreman da plati određenu cenu?

Kako je objasnio Vladisavljev, Kina je momentalno nakon uvođenja sankcija Zapada pokazala da je spremna da otvori tržite. Kinesko tržište otvoreno je za veliku količinu žitarica koje mogu da budu izvezene tamo, a definitivno je da će joj koristiti i embargo na naftu

“Definitivno ukoliko se Zapad bude sve više i više zatvarao za Rusiju, ne znači da će se to desiti i na Istoku i Kina može postati taj oslonac i u ekonomskom smislu, prosto dobijati ono što je Kini neophodno, a zauzvrat pružati Rusiji finansijska sredstva koja su njoj preko potrebna”, rekao je Vladisavljev.

A kako je naveo Politiko, mada Đinping i Putin imaju bolji lični odnos od njihovih prethodnika Cedunga i Staljina, oni takođe imaju i različite stavove o budućoj ulozi njihovih država u svetu. Putin je u tom smislu u težoj situaciji. On će, kako se navodi, rado uzeti sve što mu Kina ponudi imajući u vidu okolnosti u kojima se nalazi njegova zemlja – čak i ako to znači da na Rusiju gledaju kao na slabijeg partnera Kine.

“Problem je u tome što on na konflikt u Ukrajini gleda kao na ključnu stvar u borbi za opstanak njegovog režima. Manje se plaši od toga da ga Kina drži u šaci, jer je fokus zapravo na borbi protiv SAD. Ukoliko Kina pruži neophodne resurse – i istovremeno se ne bude mešala u unturašnje stvari Rusije – to je cena koju on prihvata da plati kako bi nastavio svoju borbu protiv SAD”, rekao je za “Politiko” Aleksandar Gabuev, ekspert za odnose Kine i Rusije u Karnegi organizaciji.

Nevena Zdravković

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/51255/rat-u-ukrajini-komplikuje-odnose-moskve-i-pekinga-da-li-je-putin-novi-vazal-kine/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending