Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

PREGLED PROCESUIRANJA VJERICE RADETE I PETRA JOJIĆA ZBOG NEPOŠTOVANJA SUDA

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu 8. decembra 2020. godine ponovo je pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i izruče funkcionere Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića, kako bi im se sudilo po optužbi za nepoštovanje suda. U optužnici se navodi da su Radeta i Jojić uticali na svedoke u procesu protiv Vojislava Šešelja, tako što su pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Published

on

KONTEKST

U aprilu 2018. godine, postupak protiv Vojislava Šešelja pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS) okončan je drugostepenom presudom kojom je osuđen samo po tački optužnice za Hrtkovce, dok je oslobođen odgovornosti za zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH u periodu od avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine.

Suđenje Šešelju počelo je novembra 2006. godine, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ga je prvostepenom presudom oslobodio svih tačaka optužnice marta 2016. godine.  Međutim, presudom iz aprila 2018. MRMKS je Šešelja osudio na 10 godina zatvora zbog progona i podsticanja na progon Hrvata u Hrtkovcima, u Vojvodini.

Sudski postupak pratili su različiti oblicimi nepoštovanja suda od strane optuženog, za šta je i osuđen na dve godine zatvora. Sud je ocenio da Šešelj nije uklonio poverljive podatke iz postupka sa svog vebsajta, kao i da je kroz objavljivanje svojih knjiga otkrio identitet 11 zaštićenih svedoka. U još dva navrata, on je osuđen za nepoštovanje suda, na 15 i 18 meseci zatvora.

Međutim, osuđeni Šešelj nije bio jedini koji je pokušao da ugrozi sudski proces. Njegovi bliski saradnici, Vjerica Radeta i Petar Jojić optuženi su od strane MKSJ za nepoštovanje Suda jer su tokom trajanja postupka protiv Šešelja pretili, zastrašivali, nudili mito i na drugi način uticali na dva svedoka.1 Postupak se vodio i protiv Jove Ostojića, funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS), koji je preminuo 2017. godine i postupak protiv njega je obustavljen.

Vjerica Radeta je potpredsednica SRS koja je bila deo pravnog tima Vojislava Šešelja u toku postupka. U prethodnom sazivu Narodne Skupštine Republike Srbije od 2016. do 2020. godine izabrana je za potpredsednicu parlamenta.

Petar Jojić je takođe funkcioner SRS i bio je deo pravnog tima Vojislava Šešelja. Bio je narodni poslanik u nekoliko saziva. Trenutno je odbornik u Skupštini grada Pančeva. 

SLUČAJ PRED MKSJ I MRMKS

U toku trajanja slučaja Šešelj, MKSJ izdao je pravnu odluku pod nazivom “Nalog umesto optužnice” 30. oktobra 2012. godine, po kojoj se Radeta i Jojić terete za nepoštovanje suda.  Tri godine nakon toga, 19. januara 2015. godine izdat je nalog za hapšenje i predaju koji je upućen vlastima u Beogradu.

U nalogu umesto optužnice, navodi se da su optuženi u toku trajanja procesa protiv Vojislava Šešelja stupili u kontakt sa dva svedoka koji su bili svedoci tužilaštva. Jedan od dvojice svedoka morao je da promeni svoj iskaz koji je dao tužilaštvu u korist odbrane optuženog, a u tome mu je pomoć ponudila optužena Vjerica Radeta. On je od strane SRS dobijao mesečnu naknadu u visini od 500 evra dok se svedočenje nije završilo. Tokom trajanja postupka za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja, dobio i rezime pitanja koje će mu u sudnici postaviti Vojislav Šešelj, a odgovore je morao da upamti i iznese.2

Drugi svedok, koji je takođe sarađivao sa tužilaštvom MKSJ, ubrzo je stupio u kontakt sa Petrom Jojićem, koji mu je rekao da odbrana Vojislava Šešelja zna da sarađuje sa tužilaštvom i da treba i njima da da jednu “izjavicu”. Jojić je potom izdiktirao izjavu koja nije bila tačna jer je sadržala lažne optužbe na račun tužilaštva i pogrešno prikazivala ulogu i odgovornost Šešelja tokom rata. Svedok je morao da potpiše izjavu koju nije ni pročitao i dobio je garancije da će dobijati mesečne naknade od strane SRS. Svedok je takođe trpeo velike pritiske od strane funkcionera SRS koji su ga uveravali da ne prekine saradnju sa njima, da da otkaz na poslu i nastavi da redovno prima naknade od SRS. Takođe, svedok je dobio dokument sa pitanjima koja će mu Vojislav Šešelj postaviti u sudnici, kao i odgovorima koje mu je rečeno da na njih da.3

S obzirom da Republika Srbija nije postupila prema nalogu za hapšenje i predaju iako ima pravnu obavezu da to učini, Pretresno veće MKSJ je 13. januara 2016. godine donelo nalog po kojem se od Republike Srbije traži da dostavlja mesečne izveštaje o svojim naporima da postupi u skladu sa prethodnim nalozima.4

Sudija Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić je 18. maja 2016. godine doneo zaključak da prema članu 29 Zakona o saradnji Srbije i Crne Gore s Međunarodnim sudom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, samo lica koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud, a koja ne obuhvataju nepoštovanje Suda, mogu da budu uhapšena i prebačena.5

Pretresno veće je odgovorilo na ovaj zaključak sudije Višeg suda u Beogradu i iznelo stav da su države dužne da sarađuju sa sudom tako što će “udovoljiti svakom zahtevu za pomoć”. Dalje, iako krivično delo nepoštovanja suda nije krivično delo predviđeno Statutom, u praksi MKSJ čvrsto je ustanovljeno da se nadležnost Suda proteže na krivično delo nepoštovanja suda (slučaj Tužilac protiv Milana Vujina). Na kraju, Statut MKSJ inheretno uključuje u svoju nadležnost krivično delo nepoštovanja Suda i precizira da je obaveza država da sarađaju, proteže na pitanju koja se tiču istrage i krivičnog gonjenja za krivično delo nepoštovanja suda. U tom smislu, Republika Srbija ne može da se poziva na domaće zakonodavstvo kako bi opravdalo nepoštovanje međunarodnih obaveza.6

Međutim, autori publikacije publikacije “Haške nedoumice” ističu da je MKSJ zbog ovakvog „svojevoljnog” proširivanja sopstvene nadležnosti često bio kritikovan, naročito u inostranim naučnim krugovima.7 Kritičari ovog proširenja nadležnosti smatraju  da je tako prekršeno jedno od osnovnih načela međunarodnog prava prema kojem međunarodna tela imaju samo onu nadležnost koja im je izričito poverena kroz međunarodne dokumente. S druge strane, za autore ove publikacije ispravno je stanovište MKSJ prema kome efikasno delovanje suda bi bilo u velikoj meri ugroženo ukoliko ne bi mogao da vrši ovu svojevrsnu funkciju „samozaštite” odnosno rešavanja postupaka ometanja pravde.8

U slučaju Srbije, važno je istaći da je u najmanje tri slučaja, koja su se odnosila na nepoštovanje suda, zakonske pretpostavke nisu predstavljale smetnju za hapšenje i predaju okrivljenih za isto krivično delo MKSJ-u. Tako je sud, u situaciji kada su optuženi bili Jelena Rašić, a zatim i Dragomir Pećanac i Ljubiša Petković, našao da su zakonske pretpostavke za predaju okrivljenih bile ispunjene, te su državni organi Republike Srbije izvršili naloge za hapšenje i izručili troje okrivljenih za nepoštovanje suda MKSJ-u.9

S obzirom da Republika Srbija u tom trenutku i dalje nije ispunila svoje međunarodne obaveze, 5. oktobra 2016. godine, Pretresno veće MKSJ donosi odluku da izda Međunarodne naloge za hapšenje optuženih. 

Svega nekoliko meseci nakon izdavanja Međunarodnog naloga, 14. februara 2017. godine, Pretresno veće odlučuje da se obrati Interpolu sa zahtevom da raspiše crvene poternice.

MKSJ je, po mandatu, prestao sa radom krajem 2017. godine, pa je zbog toga, 29. novembra 2017. godine, doneta odluka da se predmet protiv optuženih prenese na MRMKS.

MRMKS je od 18. januara 2018. godine preuzeo nadležnost za ovaj predmet, dok je 5. februara 2018. godine imenovan predmetni tužilac. Prema odluci sudije od 15. februara 2018. godine, vlasti u Beogradu obavezane su da se izjasne u roku od 30 dana o svojoj “nadležnosti, volji i spremnosti da prihvati suđenje u ovom predmetu”.

Tačno 30 dana kasnije, 14. marta 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović obavestila je javnost da je Srbija odgovorila prema molbi MRMKS i navela da “imajući u vidu činjenično stanje iz naloga Međunarodnog tribunala, krivično pravne propise Republike Srbije i propise koji regulišu pružanje međunarodne pravne pomoći, ispunjene su pretpostavke da nadležno tužilaštvo preuzme krivično gonjenje protiv navedenih lica”. Sudija Ajdin Akaj je 13. juna 2018. godine doneo odluku da se Radeti i Jojiću sudi u Srbiji, uz mogućnost žalbe.

Međutim, sudija pojedinac Liu Daćun je u podnesku od 8. februara 2019. godine, naveo da “nema nikakvih izgleda” za suđenje u Srbiji budući da svedoci koji su bitni za ovaj predmet “kategorički” nisu voljni da budu svedoci u postupku u Srbiji s obzirom  na bojazan za svoju bezbednost i bezbednost članova svojih porodica, uključujući strah da će biti ubijeni ili da će im biti nanete teške telesne povrede.10

Vlasti Srbije su 14. marta 2019. godine dostavile podnesak, u kom se tvrdi da su argumenti tužioca “neosnovani”, “pogrešni” i “paušalni” te da nema valjanog razloga koji onemogućava da se suđenje vodi u Srbiji, kao i da je zaštita svedoka u Srbiji na visokom nivou i da može da reši sve potencijalne izazove.11

Međunarodni nalog za hapšenje i predaju ponovo je donet u formi zaključka 13. maja 2019. godine. Kako se navodi u zaključku, uslovi za prosleđivanje predmeta Srbiji nisu ispunjeni i ova odluka je u interesu pravde.12

Žalbeno veće MRMKS donelo je pravosnažno odluku 24. februara 2020. godine da se optuženima sudi u Hagu, bez obzira na žalbu koju je Republika Srbija uložila 4. juna 2019. Republika Srbija je u odgovoru na molbu MRMKS da podnese izveštaj o preuzetim radnjama vezanim za sprovođenje naloga za hapšenje, 13. avgusta 2020. godine navela da u vreme kada je krivično delo počinjeno, obaveza Srbije jeste samo da sarađuje u slučajevima teških kršenja međunarodnog humanitarnog prava i da je Viši sud u Beogradu doneo odluku da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i predaju optuženih.

Vjerica Radeta je u izjavama za medije nakon ove odluke istakla: “Petra Jojića i mene od predaje Haškom mehanizmu štiti Ustav Republike Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu koji je odlučio da nema pravnog osnova za naše izručivanje”.

Iako je od pravosnažne odluke Žalbenog veća da će se optuženima suditi pred MRMKS prošlo već 10 meseci, Radeta i Jojić i dalje nisu uhapšeni i predati Sudu. U podnesku od 8. decembra 2020. godine, sudija Liu Daćun zaključuje da je primereno da se Republici Srbiji ponovo uputi zahtev da hitno i bez odlaganja uhapsi i optužene preda sudu u Hagu.13

Republika Srbija odgovorila je 5. marta 2021. da ona nije u obavezi da isporučuje one koji nisu optuženi za ratne zločine. S obzirom na činjenicu da je prošlo već više od godinu dana kada je 24. februara 2020. godine doneta pravosnažna odluka da se Radeti i Jojiću sudi pred Mehanizmom, sudija Liu Daćun je 16. aprila 2021. godine usvojio zahtev tužiteljke Dajane Elis da se Republika Srbija prijavi Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nesaradnje sa MRMKS.14

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u gostovanju na televiziji B92 rekao da Srbija neće izručiti Radetu i Jojića jer oni nisu optuženi za ratne zločine nego za nepoštovanje Suda, i da je to “pitanje za državne organe Srbije”.

Foto Izvor: N1info.com 

Autor: MAJA ŽILIĆ (ratusrbiji.rs)

SLOBODNA VOJVODINA

Hram Svetog Save počeo da naplaćuje ulaz posetiocima, evo kojim i koliko

Prema obaveštenju koje je postavljeno na sajtu Hrama Svetog Save, od 1. oktobra za organizovane grupe koje dolaze sa turističkim vodičima počinje da se naplaćuje ulaz u crkvu

Published

on

By

Da bi vodiči unutar hrama govorili, kako o pravoslavnoj verosipovesti, tako i o arhitekturi i mozaiku Hrama Svetog Save, kako stoji naznačeno na sajtu Hrama, moraće da plate ulaz. Tačnije, sami posetioci bi trebalo unapred da uplate novac, da bi tu priču čuli unutar Hrama, bilo da će im govoriti njihovi vodiči, ili će govoriti neko iz hrama. U suprotnom, vodiči mogu priču ispričati ispred hrama, a potom ih pustiti da sami uđu besplatno.

Vodiči ističu da se zbog ove odluke uveden pred kraj turističke sezone, kada su aranžmani odavno rasprodati bez ukalkulisanog ulaza u Hram, stvaraju organizacioni problemi. Brine ih i gužva koja će se stvoriti, jer će mnogi zbog ovako regulisane naplate, ulaziti individualno, prenose Novosti.

Bilo gde u Evropi ne postoji razlika između običnog, pojedinačnog turiste i onog koji dolazi sa grupom. Ako se plaća, svi plaćaju. Ne postoji opcija da, ako dolazite sa vodičem, organizovano, morate da platite, a ako ulazite pojedinačno, ne morate da platite“, objašnjava turistički vodič Milica Lenasi.

Iako na sajtu Hrama stoji obaveštenje da će se ulaz naplaćivati, bez istaknute cene i načina plaćanja, ni udruženja turističkih vodiča ni agencije koje dovode grupe još nisu dobile zvanične informacije o tome, dok su dobijene nezvanične, ali pisane odgovore is Sektora za turizam Hrama Svetog Save.

Oni navode da će cena biti 300 dinara po osobi i da će biti ista “bez obzira na nacionalnost i veroispovest”. Od naplate će, kako kažu, biti izuzeta deca, đaci i studenti iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, kao i sve posete državnih i crkvenih škola, univerziteta i institucija.

Novosti

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/318619/Hram-Svetog-Save-poceo-da-naplacuje-ulaz-posetiocima-evo-kojim-i-koliko.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na današnji dan 1946. Zrenjanin dobio današnje ime

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji

Published

on

By

Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu Centralnog komitata KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

Žarko Zrenjanin bio je jedan od najvećih zagovornika autonomnog statusa Vojvodine, a poznata su i njegova zalaganja za ravnopravan položaj Vojvodine u Jugoslaviji.

Poginuo je u obračunu sa agentima Gestapoa 1942. godine.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je povratak Limana veliki udarac za Rusiju, a važan uspeh za Ukrajinu?

Povlačenje ruskih snaga iz strateškog ukrajinskog grada Limana potez je koji se smatra značajnim nazadovanjem za Rusiju, ali koji je bio nužan zbog straha da bi hiljade vojnika mogle da ostanu opkoljene u ovom gradu na istoku

Published

on

By

Otkad se ova vest pojavila, mnogi naglašavaju da je ponovno zauzimanje Limana od strateškog značaja za Ukrajinu. Zašto?

Radi se o tome, naime, da je ovaj grad u Donjeckoj regiji Rusija koristila kao logistički centar za ceo region. Ukrajinskim vojnicima ovaj položaj mogao bi sada da omogući lakši pristup i povratak veće teritorije u okupiranim regijama Donjecka i Luganska, piše BBC  

Snimci koje se dele na internetu prikazuju ukrajinske vojnike kako ponosno i veselo mašu nacionalnom zastavom na periferiji grada. Iako se plavo-žute boje ponovno vijore u Limanu, tamo se i dalje vode borbe, rekao je u svom večernjem obraćanju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, nije dao više detalja, prenosi N1 Zagreb.

Neuspeh na bojnom polju podstakao je Ramzana Kadirova, čečenskog vođu i tvrdolinijaškog saveznika Moskve, da pozove Rusiju na razmatranje korišćenja nuklearnog oružja male snage kao odgovor na takav razvoj situacije.

Inače, Liman se nalazi u Donjecku, jednoj od četiri delomično okupirane ukrajinske regije koje je Rusija u petak anektirala. Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacili su taj potez kao nezakonito otimanje zemlje.

N1 Zagreb

izvor: https://www.danas.rs/svet/zasto-je-povratak-limana-veliki-udarac-za-rusiju-a-vazan-uspeh-za-ukrajinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hiljade Katalonaca ponovno na ulicama, traže nezavisnost od Španije

NA petu godišnjicu referenduma za nezavisnost Katalonije, hiljade ljudi ponovno su danas protestovale za odvajanje od Španije

Published

on

By

Među ostalim, zahtijevali su ostavku regionalne vlade premijera Pere Aragonésa, koji se prema njihovom mišljenju ponaša previše neodlučno u ispunjavanju obećanja kampanje da će osnovati nezavisnu katalonsku republiku. Prema procjenama policije, oko 11.000 ljudi sudjelovalo je na skupu.

“Ako političari ne mogu, mi ćemo”

Predsjednica separatističkog građanskog pokreta ANC, Dolors Feliu, pozvala je Aragonésa da predstavi “plan postizanja nezavisnosti”. “Ako to političari ne mogu učiniti, mi ćemo. Neće nas moći zaustaviti”, rekla je.

Aragonés je u međuvremenu priopćio da njegova koalicijska vlada i dalje stremi za nezavisnošću, no da želi osigurati referendum u dogovoru sa središnjom vladom.

“Održali smo referendum (1. listopada 2017. godine) i učinit ćemo da Katalonija ponovno glasa”, ustvrdio je. “Učinit ćemo to ponovno jer mnogi od nas žele da Katalonija bude slobodna zemlja.”

Pola stanovnika želi nezavisnost

Španjolska vlada u Madridu odbacuje referendum. Populacija Katalonije je podijeljena. Prema anketama, oko pola stanovnika želi nezavisnost, dok ostali ne žele.

Prije pet godina 1. listopada separatistička regionalna vlada održala je referendum o odcjepljenju koji je Madrid proglasio ilegalnim. Središnja vlada stavila je tada Kataloniju pod svoju upravu.

Tadašnji regionalni čelnik vlade, Carles Puigdemont, i neki od njegovih kolega pobjegli su u inozemstvo. Ostali separatisti osuđeni su na duge zatvorske kazne, no 2021. godine su pomilovani.

Hina

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/tisuce-katalonaca-ponovno-na-ulicama-traze-neovisnost-od-spanjolske/2399727.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pad tate i sina Bobara: Hapšenje u Novom Sadu uvod u raskid Srbije i Rusije

Hapšenje Petka Bobara, jednog od najbližih saradnika Dušana Bajatovića i finansijera Socijalističke partije Srbije osumnjičenog za zloupotrebu poslovanja sa Srbijagasom, pored zakonskih konsekvenci nosi i određenu političku poruku

Published

on

By

Prema mišljenu sagovornika “Nove“, uklanjanjem jednog od ključnih ljudi socijalista je “bacanje rukavice” SPS – u i početak otvorenog sukoba ne samo između SPS – SNS, već i distanciranja od Ruske federacije.

– Stav LSV je da nadležni organi, Tužilaštvo i sud će da rade svoj posao i mi ne možemo da procenjujemo da li je neko kriv ili nije, ali je sasvim jasno da je po sredi početak sukoba na relaciji Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Ovo definitivno nije slučajno – smatra Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja godinama kritikuje prodaju NIS – a Rusima.

On ocenjuje da je Srbija u brojnim problemima vezanim za energetski sektor i podseća da je udarna pesnica Ruske federacije u Srbiji bila u energetskom sektoru, ali i na nekim drugim poljima i utemeljenju u društvu bio upravo Srbijagas i Socijalistička partija Srbije.

– Definitivno je izgleda došlo do tačke u kojoj Srpska napredna stranka i aktuelna vlast više ne mogu da tolerišu mešanje Ruske federacije preko Srbijagasa, preko Dušana Bajatovića i SPS – a u unutrašnju politiku Srbije – kaže Marton, dodajući da nema nijedne zemlje u Evropi koja je toliko energetski zavisna od Rusije koliko je Srbija.

On je dodao da se hapšenje Bajatovićevog saradnika simptomatično izvedeno baš pred najavljeno formiranje nove Vlade i da je reč o snižavanju cene SPS u pregovorima oko nove vlade.

Ivan Ninić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Sa ovom tezom saglasan je i advokat Ivan Ninić, smatrajući da se vrlo vodilo računa o vremenu Bobarovog lišavanja slobode.

– Ovo je stezanje obruča oko Bajatovića i bildovanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatoviću pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para – kaže advokat Ninić za “Novu“.

On je dodao da bi bilo dobro proveriti datume kada su se malverzacije za koje se Bobar sumnjiči, dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima.

“Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”, izjavio je Ninić.

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54). Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara za fiktivni posao renoviranja poslovnog objekta Srbijagasa, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Ana Lalić

izvi

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

“MENJA SE ENERGETSKA MAPA EVROPE” Predsednik Bugarske: “Puštanje u rad interkonektora predstavlja dokaz rešenosti za uspeh”

Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je danas na ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope.

Published

on

By

“Puštanje u rad interkonektora između Bugarske i Grčke predstavlja snažan dokaz naše rešenosti i da ne postoje granice za uspeh kada smo svi posvećeni zajedničkoj budućnosti”, rekao je Radev.

On je ocenio da današnja svečanost i bilateralni susreti predstavljaju planiranje zajedničke budućnosti.

“Prisetio sam se razgovora sa grčkim premijerom o strateškoj saradnji dve zemlje koja je stub stablinosti u regionu. Taj stub sada ima i fizičku dimenziju i zove se interkonektor”, rekao je Radev.

Prema njegovim rečima, uopšte nije lako da se izgradi taj interkonektor, dodajući da su obe vlade naporno radile da se projekat realizuje.

On je zahvalio kompanijama koje su ga gradile na profesionalizmu, kao i institucijama u Grčkoj i Bugarskoj na podršci, te Evropskoj komisiji na finansijskoj podršci, smernicama i vođstvu.

“Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou”, rekao je Radev.

Radev je istakao da interkonektor znatno menja energetsku mapu Evrope i da najzad postoji, kako je rekao, pravi dovod gasa iz Azerbejdžana.

Azerbejdžan je, kako je ukazao, bio pouzdan partner koji se držao sporazuma od pre 10 godina.

On je naveo da interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju.

Kako je naveo, region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.

“Odmah posle prekida snabdeavanja gasom iz Rusije našli smo se u krizi i obratili smo se svojim susedima. Cenimo podršku Grčke koja nam je omogućila pristup svom sistemu za transport gasa i Turske koja nam je obezbedila pristup energetskim terminalima”, rekao je Radev.

Radev je zaključio da se ključ za uspeh nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju.

Tanjug

izvor: https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/menja-se-energetska-mapa-evrope-predsednik-bugarske-pustanje-u-rad-interkonektora/czc5hfw

Continue Reading

Trending