Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Povratak pojmova iz doba Hladnog rata

Duga vladavina ruskog predsednika Vladimira Putina bila je podstaknuta nostalgijom za Sovjetskim Savezom – od velikih stvari poput ponovnog uspostavljanja strogog političkog sistema od vrha ka dole i državne dominacije medijima do simboličnih mera poput obnove državne himne iz sovjetskog doba, doduše sa izmenjenim tekstom

Published

on

Duga vladavina ruskog predsjednika Vladimira Putina bila je podstaknuta nostalgijom za Sovjetskim Savezom – od velikih stvari poput ponovnog uspostavljanja strogog političkog sistema od vrha ka dolje i državne dominacije medijima do simboličnih mjera poput obnove državne himne iz sovjetskog doba, doduše sa izmijenjenim tekstom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Sada, kada se rat Moskve protiv Ukrajine bliži trećem mjesecu i Rusija sve više osjeća pritisak zapadnih sankcija, brojni pojmovi iz doba Hladnog rata se vraćaju u svakodnevni život na način da se mnogi Rusi pitaju za čime su bili toliko nostalgični.

Jedan od posljednjih velikih izdisaja sovjetske kulture bio je masovno popularan film Mala Vera iz 1988., film u kojem su se alkoholizam, nasilje, pokušaj silovanja i očaj kombinovali kako bi uhvatili pesimizam, dosadu i cinizam koji je zavladao pred kraj Sovjetskog Saveza. Radnja filma odvijala se u luci Mariupolj na Azovskom moru, koja je u to vrijeme dobila ime Ždanov po ideologu iz staljinovog doba Andreju Ždanovu, koji je skovao izreku: “Jedini sukob koji je moguć u sovjetskoj kulturi je sukob između dobrog i najboljeg”.

Mariupolj se preobrazio u nezavisnoj Ukrajini nakon raspada Sovjetskog Saveza i napredovao je prije invazije. Ali danas je to ponovo simbol – ovog puta patnje, smrti i razaranja koje je Rusija u ratu zadala Ukrajini.

RSE je prikupio djelomični popis riječi, fraza i pojmova za koje su mnogi mislili da su ostavljeni u svijetu 1984. godine, ali koji su se upečatljivo vratili u zemlju u kojoj je biznismen iz Ivanova nedavno kažnjen za “diskreditaciju ruskih oružanih snaga” zato što je samo stajao na ulici i dijelio besplatne primjerke distopijskog klasika Džordža Orvela (George Orwell).

Denuncijacija

U svom romanu Zona iz 1982. godine, disidentski sovjetski pisac Sergej Dovlatov napisao je da iako su ljudi s pravom osudili sovjetskog diktatora Josifa Staljina za masovne represije i ubistva, postoji još jedno pitanje koje se mora postaviti: “Ko je napisao četiri miliona javnih osuda?”

“Napisali su ih obični sovjetski ljudi”, primijetio je.

Danas se obični Rusi sve više okreću jedni protiv drugih zbog bilo kakve izjave ili akcije neslaganja protiv rata u Ukrajini. Nastavnici koji razgovaraju o ratu u učionici posebno su podložni denuncijaciji (ruski: donosji) i gube posao zapanjujućom brzinom.

“Epizode još nisu masovni fenomen, ali ilustruju izgradnju paranoje i polarizacije u ruskom društvu”, napisao je Njujork tajms (The New York Times) 9. aprila. “Građani osuđuju jedni druge u jezivom odjeku Staljinovog terora, podstaknutog službenom retorikom države.”

Iseljavanje

Sovjetsko razdoblje obilježila su tri velika talasa emigracije – jedan nakon boljševičke revolucije 1917. i Ruskog građanskog rata, drugi podstaknut dislokacijama tokom i nakon Drugog svjetskog rata, i treći talas tokom 1960-ih, 1970-ih, i 1980-ih. Budući istoričari će vjerovatno označiti period ukrajinskog rata kao četvrti talas emigracije.

Iako je prerano za precizne podatke o broju Rusa koji su pobjegli iz svoje zemlje otkako je Moskva pokrenula invaziju velikih razmjera na Ukrajinu 24. februara, časopis Ekonomist (The Economist) naveo je cifru od više od 200.000 do sredine marta, nazivajući trend “stampedom odlazaka”.

Kao i prethodni talasi emigracije, i ovaj uključuje značajan procenat visokoobrazovanih, samostalnih intelektualaca i profesionalaca. Za razliku od prethodnih talasa, ovog puta glavne destinacije uključuju bivše sovjetske republike poput Armenije, Gruzije, Kazahstana i Uzbekistana, jer su zapadne sankcije zatvorile mnoge druge opcije.

Prebjegli

Hladni rat je bio isprekidan povremenim prebjegom istaknutih ličnosti, često iz područja kulture i sporta, na Zapad. Godine 1961. Rudolf Nurejev – generalno smatran najvećim baletnim plesačem svoje generacije – prebjegao je iz Sovjetskog Saveza na aerodrom u Parizu, nastavljajući svoju legendarnu karijeru na Zapadu do svoje smrti 1993. godine. Njegov kolega baletan Mihail Barišnjikov prebjegao je u Toronto 1974.

Mnogi agenti KGB-a, pa čak i Staljinova kćerka, Svetlana Alilujeva, također su bili među najistaknutijim sovjetskim prebjezima (nevozvraščentsji, na ruskom).

Dana 17. marta, glavna balerina Boljšoj teatra Olga Smirnova napustila je Rusiju i otišla u Holandiju zbog njenog protivljenja ratu protiv Ukrajine. U objavi od 1. marta na Telegramu napisala je da se “stidi Rusije”.

Ruska balerina Olga Smirnova nastupa tokom dobrotvorne predstave za Ukrajinu u Napulju 4. aprila 2022.
Ruska balerina Olga Smirnova nastupa tokom dobrotvorne predstave za Ukrajinu u Napulju 4. aprila 2022.

Britanske novine Ekspres (The Express) predstavile su svoju priču rečenicom: “Ruska primabalerina Olga Smirnova prebjegla je u Holandiju

Odluku Smirnove Njujork tajms je nazvao “udarcem na ponos nacije”. List je citirao njenog novog šefa u Holandskom nacionalnom baletu Teda Brandsena koji je rekao da ga ruski plesači kontaktiraju “svakodnevno”.

“Vraćamo se u hladni rat”, rekao je.

Dana 23. marta, Putinov savjetnik i istaknuti postsovjetski ekonomski reformator Anatolij Čubajs napustio je Rusiju i otišao u Tursku. Gornji dom ruskog parlamenta, Vijeće Federacije, 18. aprila razmatralo je ono što je nazvano Čubajsov zakon, prema kojem bi se svaki službenik koji zbog rata napusti dužnost i napusti zemlju upisao u poseban “javni registar” čime mu je zabranjeno da više ikada obavlja zvaničnu funkciju.

Ruska pravoslavna crkva u inostranstvu

Nakon boljševičke konsolidacije vlasti ranih 1920-ih, Rusku pravoslavnu crkvu u inostranstvu stvorili su emigranti koji su raskinuli s Moskovskom patrijaršijom. Godine 2007. Ruska pravoslavna crkva u inostranstvu ponovo se ujedinila sa moskovskom crkvom, u potezu koji je Putin sa oduševljenjem pozdravio.

Iako se tako dubok prekid nije dogodio, sukob Moskve sa Ukrajinom koštao je Rusku pravoslavnu crkvu još od 2014. godine, kada je Rusija zauzela ukrajinski region Krim i rasplamsala separatistički sukob u dijelovima istočne Ukrajine. O tim potezima je glasno govorio ruski pravoslavni patrijarh Kiril, koji je bio veliki pristalica Putina.

U januaru 2019., vaseljenski patrijarh Vartolomej iz Konstantinopolja dao je autokefalnost, odnosno nezavisnost, Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, čime je okončana više od tri vijeka moskovske patrijaršijske dominacije pravoslavlja u Ukrajini.

Otprilike polovina ukrajinskih pravoslavnih parohija pridružila se novoj crkvi, dok je polovina ostala lojalna Kirilu. Otkako je rat pokrenut u februaru, skoro polovina eparhija lojalnih Moskvi u Ukrajini prestala je da spominje Kirila u molitvama.

Ruski predsjednik Vladimir Putin i patrijarh Kiril
Ruski predsjednik Vladimir Putin i patrijarh Kiril

Druge pravoslavne crkve širom svijeta također su izrazile nezadovoljstvo Ruskom pravoslavnom crkvom.

U nedavnom intervjuu, Vartolomej – duhovni poglavar pravoslavlja na globalnom nivou – kritikovao je Kirila, rekavši: “Nije trebalo da se toliko poistovjećuje s predsjednikom Putinom, čak je rat Rusije protiv Ukrajine nazvao ‘svetim'”.

Njujork tajms je 18. aprila pisao da su se ruske pravoslavne zajednice u Italiji, Sjedinjenim Državama i Francuskoj zalagale za raskid sa Moskovskom patrijaršijom.

“U Holandiji je policija morala da interveniše u crkvi u Roterdamu nakon što su se parohijani sukobili zbog rata”, napisao je njujorški list.

“Doktrinarni sporovi i intrige unutar Istočne pravoslavne crkve često traju decenijama, ako ne i vijekovima”, piše list. “Ali izuzetnom brzinom, rat je proširio raskole koji su se dugo držali ispod površine.”

Nestašice

Otkako je počeo rat, zapadne zemlje i drugi dijelovi međunarodne zajednice uveli su sankcije bez presedana protiv Rusije, a rezultat je, vrlo brzo, bio nestašica ili deficiti – na ruskom.

Redovno su se pojavljivale alarmantne priče o nestašici kritičnih uvoznih lijekova, kao i izvještaji o nestašici osnovnih namirnica. Sredinom marta, najveći trgovački lanac na Dalekom istoku uveo je sljedovanja za šećer, so i druge osnovne stvari usred panične kupovine.

Kupci stoje u redu pored pulta s hranom na pijaci u Omsku u februaru.
Kupci stoje u redu pored pulta s hranom na pijaci u Omsku u februaru.

Osim toga, prijavljena je nestašica papira za štampače jer se zemlja očigledno oslanjala na sredstva za izbjeljivanje uvezena iz Finske. Korisnici na Twitteru 17. aprila dijelili su slike prljavog smeđeg papira za prodaju pod eufemističkim nazivom sugestivnog, zelenog imena “Eko”.

Životna sredina nije izgledala toliko bitna dva dana kasnije kada je objavljeno da će vlada, zbog nestašice uvezenih dijelova, dozvoliti proizvodnju svih ekoloških klasa automobila, uključujući Euro-0, što je povratak na evropski standard od prije 1992. “Analitičari primjećuju da potrošači nisu toliko zabrinuti za ekologiju”, napisao je Kommersant.

Trgovci na crnom tržištu

Gdje postoji deficit, tu su ‘fartsovshchiki’, etiketa iz sovjetskog doba za trgovce na crnom tržištu tvrdom valutom, plavim farmerkama, zapadnjačkom muzikom i drugim proizvodima koje je bilo teško nabaviti u Sovjetskom Savezu.

Ruska rublja je naglo pala u prvim sedmicama rata zbog zapadnih sankcija, a 15. marta dnevni list Kommersant objavio je pojavu transakcija valute na crnom tržištu na internetu. Stručnjaci su upozoravali, navodi list, na administrativne i krivične kazne za učešće na tržištu u sjeni. List je citirao jedan onlajn oglas koji govori budućim kupcima da “pronađu trgovca pored Mekdonaldsa u Kijevskoj ulici u Moskvi da kupe dolare za 150 rubalja”.

Iako je intervencija ruske vlade oživjela rublju, izgledi za još “fartsovščikija” nisu daleko.

Cenzura

Gotovo prije nego što je eho utihnuo od prvih ruskih snimaka rata, agencija za praćenje medija Roskomnadzor izdala je edikt kojim se zabranjuje da se događaji u Ukrajini opisuju kao “rat” ili “invazija”, uz naredbu medijima i pojedincima samo da navode informacije iz zvaničnih vladinih izvora. Iako rusku riječ “cenzura” država nije koristila, ljudi su znali za cenzuru kada su je vidjeli.

Zemlja je 5. marta usvojila zakone kojima se stvaraju administrativni i krivični članci protiv “diskreditacije oružanih snaga Ruske Federacije”, koji su već doveli do stotine osuđujućih presuda.

Od početka rata, Rusi su privođeni i novčano kažnjavani zbog kršenja zakona kao što je stajanje u javnosti sa natpisom “Ne ubijaj” ili čitanje poezije ruskog simbolističkog pjesnika Aleksandra Bloka da stoji u centru Irkutska držeći jednu bijelu ružu, što je referenca na antihitlerovsku omladinsku grupu u Minhenu tokom Drugog svjetskog rata.

S cenzurom, neizbježno, dolazi i autocenzura – “samotsenzura”. Ruski YouTube kanal 1420, koji redovno objavljuje vox-pop video snimke Rusa koji odgovaraju na aktuelna pitanja, nedavno je objavio cifre o stopama odbijanja na koje nailazi prilikom sprovođenja njihovih nenaučnih anketa. Na pitanje da daju svoje mišljenje o NATO-u, odgovorila su 23 Rusa, a 134 su odbila. Zamoljeni da daju svoje mišljenje o ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom, 28 je pristalo da odgovori, a 124 je odgovorilo “ne”.

A na pitanje o cenzuri u Rusiji, 26 ljudi je pristalo da govori, a 95 je odbilo.

Piše: Robert Coalson

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-cenzura-iseljavanje-nestasice/31811390.html

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori u BiH: Od jasne opredeljenosti ka građanskoj BiH do “Veseli se srpski rode”

Izbori u BiH su koji su za nama pokazali su,kako se sumiraju rezultati, jasno opredeljenje ka građanskoj BiH. Barem u Federaciji BiH.

Published

on

By

Kod birača je prevladala borba za 2:1 u Predsedništvu u korist građanske BiH dakle što dalje od etniciteta.

To povrđuje i reizbor Željka Komšića na mesto člana Predsedništva iz redova Hrvata.

I.Š.M.

izvor: https://www.danas.rs/svet/region/izbori-u-bih-od-jasne-opredeljnosti-ka-gradjanskoj-bih-do-veseli-se-srpski-rode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta će države regiona izabrati – borbu protiv inflacije ili protiv recesije?

Da li brinuti o ekonomskom rastu ili o inflaciji, čini se da je glavna dilema nosioca ekonomske politike zemalja u regionu.

Published

on

By

Nakon skoro jedne decenije, bar na ovim prostorima, u kojoj su fiskalna i monetarna politika imale isti cilj, tome je izgleda došao kraj.

Na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, imali smo priliku da na dva panela čujemo šta kažu ministri finansija, a zatim i guverneri centralnih banaka regiona, ali na žalost ne i Srbije.

U svakom slučaju problemi su skoro isti, visoka, uglavnom uvezena inflacija, ali ipak viša nego u evrozoni što ukazuje i na unutrašnje neravnoteže.

Nad javnim finansijama nadvija se tamni oblak visokih kamatnih stopa i sve skupljeg zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita. Kako doći do novca jeftinijeg nego što se može naći na tržištu, je ključni zadatak ministara finansija.

Sve to u situaciji kada spolja dolaze pretnje što od rata u Ukrajini, prekida u lancima snabdevanja, preskupim energetnima, podizanju kamatnih stopa od strane vodećih centralnih banaka i najava recesije u najvećim ekonomijama.

U ekonomiji često su prisutna tzv. samoispunjujuća proročanstva, odnosno izjave visokih funkcionera poput guvernera centralne banke ili ministra finansija o opasnostima od negativnih kretanja mogu da uzbune javnost i investitore pa da se onda opasnosti zbog toga zaista i materijalizuju.

Zato i ne čudi što su svi ministri mahom ukazivali na stabilnost svojih budžeta, na nizak javni dug i likvidnost u kasama.
Skoro svi ministri su se pohvalili rekordnim budžetskim prihodima ove godine, prema njihovim rečima „ne samo zbog inflacije“.

Guverneri su pak tvrdili da su naučili lekcije iz svetske finansijske krize 2008. godine i da su bankarski sektori očišćeni od trulih jabuka, da je likvidnost banaka sjajna, a kapitalna adekvatnost daleko iznad propisanih minimuma.

Ali sada imamo situaciju da centralne banke moraju da povećavaju referentne kamatne stope kako bi zaustavile rast cena, barem one robe koje nisu direktno pogođene ratom u Ukrajini i rekidom lanaca snabdevanja, ali cena toga je usporavanje ekonomije.

Na popularnost vlada država s druge strane neće dobro uticati da im ekonomije uđu recesiju, da ljudi ostaju bez posla ili da im plate i penzije obezvređuje inflacija.

Izjave o neophodnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti čini se dodatno su potcrtale ovaj dualizam.

Šta treba da bude prioritet jasno je poručila šefica Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Stefani Eble.

„Monetarna politika mora da odigra svoju ulogu i to će imati implikacije i na budžet i na rast.
Monetarna politika mora da čvrsto zadrži inflaciju i u tom procesu zadrži potpunu nezavisnost ili se u suprotnom rizikuje manja efikasnost mera monetarne politike“, ocenila je ona na Samitu sa jasnom porukom da centrlane banke moraju obarati inflaciju nezavisno od Vlade koja bi možda želela manje restriktivnu monetarnu politiku.

„U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu politiku, ali sada
fiskalna politika mora da podrži monetarnu politiku“, je poruka ministrima finansija da ne podstiču tražnju povećanjima plata i troškarenjem i dodala da to znači
pre svega ograničenje tražnje.

„Biće potrebna fiskalna konsolidacija. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Bolje odobravati jednokratne bonuse nego povećanja plata“, rekla je ona.
Takođe je istakla da na široku beselektivnu budžetsku pomoć kakvu smo imali prethodne dve godine više neće biti gledano sa odobravanjem, već će se morati ciljati najugroženiji.

Na primer jdna takva široka mera pomoći je subvencionisana struja za sve.
„Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje“,, ocenila je ona. Takođe, savet MMF-a je i da se ne smanjuju porezi.

Za neke zemlje, a među njima su pre svega Srbija i Severna Makedonija koje trenutno pregovaraju sa Fondom za finansijski aranžman, u narednim godinama ovo neće biti samo saveti, već verovatno i uslovi za dobijanje novca.
Još direktnija je poruka guvernera Centralne banke BiH:

„Imamo privid da imamo dovoljno novca i da su budžeti puni, zbog inflacije, ali nisam siguran da će biti dovoljno novca za sve u budućnosti, uključujući i vraćanje dugova. Pitanje je da li sada ići u konsolidaciju ili zaduživanje, ali ne smemo u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, ocenio je Softić.

Sa istovremenim globalnim usporavanjem privrednog rasta i visokom inflacijom otvara se začarani krug.

Kako je objasnio viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend nakon mera pomoći u pandemiji države su smanjile fiskalni prostor za pomoć, a s druge strane, kada pređe pet odsto inflacija počinje da se hrani sama sobom. Tada centralne banke moraju da povećaju kamatne stope, jer je opasnost od visoke inflacije veća od hlađenja ekonomije.

„Kako kamatne stope idu na gore, budžet mora više da plaća za javne dugove, još je manji prostor u javnim finansijama da se pomogne domaćinstvima i preduzećima. Pored toga, ako je fiskalna politika nerazborita, sa visokim deficitom i javnim dugom, veće su kamatne stope na javni dug“, ocenio je on.

Ministri finansija čuvali su se pominjanja povećanja plata i penzija, mada većina zemlja u regionu ili plniara to do kraja godine ili je već sprovela.
U uslovima ogronih kamatnih stopa na obveznice oni se uzdaju u Svetsku banku, MMF, EBRD ili EIB i njihove niske kamate.

Zašto se manje rzmišlja o reformama, recimo efikasnijim javnim preduzećima objasnio je ministar finansija Crne Gore Aleksandar Damjanović kome glavobolju zadaje „četiri, pet preduzeća koja prave dubiozu od stotinak miliona evra“.

„Razmišlja se u izbornom horizontu koji je sad 1,5- dve godine. Politika gura da se prioritet daje kratkoročnim i vidljivim uspesima kao što su davanja građanima, povećanja penzija, dok reforme ostaju po strani. One traže ozbiljnu i stabilnu vlast koja će doneti reformske mere.

M. Obradović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/sta-ce-drzave-regiona-izabrati-borbu-protiv-inflacije-ili-protiv-recesije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rumunska policija upala u sedište NIS Petrola u Temišvaru

Rumunska policija upala je u sedište NIS Petrola u Temišvaru u ponedeljak ujutru zbog sumnje da su informacije u vezi sa rezervama nafte u toj zemlji stigle do Beograda i Moskve.

Published

on

By

Brigada za organizovani kriminal obavlja pretrese u kancelarijama kompanije NIS Petrol i u domovima zaposlenih te kompanije u Temišvaru i Bukureštu, prenosi N1.

Iz kancelarija istražitelji su odneli nekoliko kompjutera i dokumenta.

Najmanje osam ljudi biće odvedeno na saslušanja u Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma u Temišvaru.

U Bukureštu je policija upala u kuće dvojice zaposlenih u NIS Petrolu, osobe odgovorne za bezbednost IT sistema u Rumuniji i inženjera specijalizovanog za računare, a u Temišvaru su pretresi obavljeni u kancelariji šefa IT bezbednosti u filijali i zaposlenog u tom odeljenju.

Takođe, obavljene su provere u njihovim domovima, javljaju rumunski mediji.

Istražitelji govore o mogućem curenju osetljivih informacija u vezi sa istraživanjem nalazišta nafte i gasa od 2014. godine u okrugu Timiš.

N1

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318737/VIDEO-Rumunska-policija-upala-u-sediste-NIS-Petrola-u-Temisvaru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odžić: Vojvođani imaju pravo na svoj identitet

Nedavno je Vojvođanski klub zahtevao da se na popisu stanovništva, koji je počeo u subotu, omogući statistička obrada podataka iz koje će se jasno i nedvosmisleno videti koliko se građana Vojvodine izjasnilo kao Vojvođani

Published

on

By

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici i narodna poslanica, i Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije, gostovali su u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde su prokomentarisali ovaj zahtev Vojvođanskog kluba.

– Prema članu 47 ustava, građani Srbije mogu slobodno da se izjasne ili ne izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti. To uopšte nije sporno. Ono što je sporno je namera određenih grupacija da termin Vojvođani uvrste među ostale nacije. Može da bude regionalna odnosno geografska pripadnost, ali termin Vojvođani nije nacija. To je apsolutno nedopustivo – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Ovde je cilj stvoriti novu naciju, podstaći separatizam u Vojvodini i otvoriti novo žarište. Takođe i da određena lica koja ne mogu da ostvare svoje političke ambicije posredstvom neke nove vojvođanske nacije imaju zagarantovana određena prava – rekla je Milica.

– Vi možete da kažete šta god hoćete. Imali smo raznih situacija da su ljudi svašta pričali, ali izgleda da sada kada ljudi kažu da su Vojvođani ili Vojvođanke to postaje predmet rasprave odnosno opiranje od strane velikosrpskih nacionalista, ali i od vlasti u Republici Srbiji. To je osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca – rekao je Odžić.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Mi smo insistirali na tome jer smo na prethodnom popisu imali žalbe građana da kada su im rekli da su Vojvođani po nacionalnosti odnosno Šumadinci, da mu je popisivač iz svojih nekih političkih ubeđenja rekao “to ne postoji, vi možete da se izjasnite kao Srbin, Mađar i ono što su tradicionalni narodi”. Što on to prvo ne sme da radi jer je to njegovo ustavno pravo kako će da se izjasni – rekao je Odžić.

Odžić je takođe dodao da kako se građanin bude izjasnio, tako će to biti i evidentirano jer je to njegovo pravo.

– Ja vidim ovo kao besmislicu. Kada bi se 5.000 ljudi na popisu dogovorilo da se izjasne kao vanzemaljci, da li bi to značilo da Srbija treba da proglasi da postoji nova nacionalna pripadnost i zajednica Vanzemaljci. Potom osnujemo njihovo nacionalno veće, možda bi potom i došli Briselski komesari i izmislili novi vanzemaljski jezik. Pa bi ti isti Vanzemaljci sledeće godine nastupili na izborima, po onim pravilima koje zakon propisuje za kandidaturu nacionalnih manjina. Pa bismo dobili i njihove predstavnike u parlamentu. Iskreno ne bi me to začudilo jer smo imali različite strukture u srpskim institucijama – rekla je Milica.

popis, popisnica
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRINTSCREEN

Milica se potom osvrnula i na samog sagovornika koga je žestoko osudila.

– Dajte da budemo ozbiljni, gospodin Odžić predstavlja jednu političku grupaciju koja se dugi niz godina zalaže za uspostavljanje “Vojvodine Republike”. Vi gospodine ne krijete da ste na različitim protestima isticali proteste i lepili plakate na kojima piše “Vojvodina naša dika, biće naša republika”. Da li sam nešto slagala? – upitala je Milica.

– Niste vi ništa slagali. Učestvovali smo mi i 5. oktobra – odgovorio je Odžić.

– Vaše aktivnosti se i vezuju za 5. oktobar, ali ne zbog 5. oktobra iz 2000. godine, već zbog onoga kada se desila jogurt revolucija i kada je suspendovan jedan nakaradan ustav iz 1974. godine kojim su usred Srbije napravljene 2 države u državi. Vidimo kakav se scenario desio na KiM-u i očigledno takav isti priželjkujete u Vojvodini – rekla je Milica.

– Mi ne osporavamo da se jedan pripadnik našeg društva može osećati na razne načine. Ali osporavamo vašu potrebu da ta vaša eventualna osećanja klasifikujete kao nacionalnu pripadnost. Naročito trebalo bi uzeti u obzir da se vi često pozivate na tekovine EU, a zaboravljate da većina država EU ni ne vrši popis po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti – rekla je Milica.

Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Odzic
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Sa vama sedi jedan pokrajinski poslanik koji ima poslaničku grupu u skupštini Vojvodine, za razliku od vas koji je nemate. Verovatno zato što za vas Vojvodina ne postoji, onda naravno da ne postojite – rekao je Odžić.

– Recite mi kako ste nastupili na tim izborima? Kao hrvatska nacionalna manjina? – upitala je Milica

– To sada nije važno i to nije tačno. Prvo nacije nastaju i nestaju vekovima i vi sada hoćete to da zaustavite i da samo postoje Srbi i srpska nacija – rekao je Odžić.

izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4023403/milica-zavetnica-vojvodjani-po-nacionalnosti-ne-postoje

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV predala zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta, evo šta piše u njemu

Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine predala je Vladi Srbije i ambasadi Mađarske zahtev za uklanjanje Hortijeve biste iz mađarskog parlamenta

Published

on

By

Kako je saopštila ova stranka, ligaši su, na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora LSV Sašom Šućurovićem, predali danas zahtev ambasadoru Mađarske u Beogradu dr Atili Pinteru, kojim traži uklanjanje biste ratnom zločincu Miklošu Hortiju, koja je nedavno otkrivena u zgradi mađarskog Parlamenta. 

Istim zahtevom, LSV traži da se u mađarskom Parlamentu otkrije bista dr Palu Telekiju, nekadašnjem premijeru Mađarske, koji je zbog učešća Mađarske u agresiji Trojnog pakta na Jugoslaviju 1941. godine izvršio samoubistvo. 

LSV je o tome obavestila i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić.

Tekst pisma ambasadi Mađarske pročitajte u nastavku:

Vaša ekselencijo, 

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da bista ratnom zločincu Miklošu Hortiju (Horthy Miklós), čiji je okupatorski režim u Drugom svetskom ratu u januaru 1942. godine sproveo zloglasnu Raciju u kojoj je na zverski način pobijeno i pod led Dunava bačeno više hiljada Srba, Jevreja, Roma i ostalih građana Vojvodine, bude pod hitno uklonjena iz Parlamenta Mađarske u Budimpešti. 

Podsećamo Vas da je Mikloš Horti u Jugoslaviji bio označen kao ratni zločinac. Postavljanje biste ratnom zločincu u najvišem zakonodavnom telu Mađarske narušava dobrosusedske odnose između dve zemlje i budi uspomene na najstrašnije zločine koji su ikada počinjeni u Vojvodini. Takođe, taj čin narušava skladne međunacionalne odnose u našoj multikulturalnoj pokrajini Vojvodini. 

Predlažemo da, po uklanjanju biste Mikloša Hortija, u Parlament Mađarske postavite bistu nekadašnjeg predsednika Vlade Mađarske Pala Telekija (Teleki Pál), koji je izvršio samoubistvo u znak protesta zbog aktivne podrške Mađarske nacističkoj invaziji na Jugoslaviju. Tom prilikom, Teleki je, između ostalog, napisao: ‘Prekršili smo svoju reč – iz kukavičluka (…) Nacija to oseća, i odbacili smo svoju čast. Stali smo na stranu nitkova!…’

Uklanjanje Hortijeve biste i postavljanje biste u čast Telekija dodatno bi unapredilo dobrosusedske odnose između dve susedne zemlje, za koje zvaničnici obe zemlje tvrde da su ‘na najvišem nivou u istoriji’. Suprotno takvim izjavama, Hortijeva bista u Parlamentu Mađarske je uvreda za sve žrtve ratnih zločina iz Drugog svetskog rata!” 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318712/LSV-predala-zahtev-za-uklanjanje-Hortijeve-biste-iz-madjarskog-parlamenta-evo-sta-pise-u-njemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora podneo ostavku, Vlada Srbije imenovala novog

Vlada Srbije razrešila je Radoslava Krunića dužnosti v. d. direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, a na njegovo mesto postavljen je Živko Cvetković

Published

on

By

Kako je navedeno u Rešenju o razrešenju, to je učinjeno nakon što je Krunić podneo pismenu ostavku.

Ova odluka je doneta na sednici Vlade Srbije u petak, 30. septembra.

Živko Cvetković je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu Grabovci u Opštini Ruma, a bio je i predsednik Saveta mesne zajednice Grabovci.

On je diplomirani inženjer poljoprivrede. 

Podsetimo, Krunićevu ostavku u više navrata zahtevali su ekološki aktivisti, a poslednji put u avgustu prošle godine kada se na području nacionalnog parka dogodio napad na aktivistu. 

Razne nepravilnosti, poput prekomerne seče i proizvoljnih javnih nabavki, za vreme njegovog upravljanja otkrila je i Državna revizorska institucija.

Između ostalog, u izveštaju je skrenuta pažnja i na to što je Krunić više od četiri godine obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora JP “NP Fruška gora”, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, kojim je propisano da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/318688/Direktor-Nacionalnog-parka-Fruska-gora-podneo-ostavku-Vlada-Srbije-imenovala-novog.html

Continue Reading

Trending