Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Povlačenjem Frontexa migranti prepušteni Mađarskoj

„Najgori scenario bi podrazumevao da nasilje na granicama i ilegalno vraćanje ljudi u Srbiju mogu da porastu i dobiju još veći intenzitet“, kaže Radoš Đurović iz beogradskog nevladinog Centra za pomoć tražiocima azila nakon povlačenja Frontexa, agencije EU za kontrolu granica, iz Mađarske.

Published

on

Đurović, za Radio Slobodna Evrpa (RSE), odmah napominje i da ne zna šta bi mogao biti gori scenario od trenutnog.

„Zbog toga što su to masovna proterivanja ljudi, nasilje i svakodnevno guranje ljudi (push back) u Srbiju u stotinama. Oni ne obaveštavaju naše vlasti nego prosto gurnu te ljude kroz ogradu“, kaže Đurović.

Njegova organizacija pomaže migrantima i izbeglicama duži niz godina, a u svojim objavama svakodnevno upozoravaju na kršenje ljudskih prava u pograničnim područjima.

Đurović navodi da je rezultat nasilnih vraćanja ljudi iz Mađarske u Srbiju povećan broj izbeglica duž granica u mestima u Srbiji i njihovo usmeravanje ka Rumuniji i Hrvatskoj u nadi da će proći dalje.

Prema njegovim rečima jedna od posledica povlačenja Frontexa biće i to što neće biti nikog ko bi mogao da se prozove odgovornim u nadgledanju postojeće prakse.

U Komesarijatu za izbeglice i migracije za RSE je rečeno da oni nisu adresa za komentar na ovu temu, a upit Ministarstvu unutrašnjih poslova za ministra Aleksandra Vulina, ostao je bez odgovora.

Za sada niko od državnih zvaničnika u Srbiji nije javno komentarisao Fronteksovu odluku o povlačenju iz Mađarske.

Zašto se Frontex povukao iz Mađarske?

Evropska unija je 28. januara pozvala Mađarsku da promeni pristup politici azila i da počne da poštuje prava migranata, nakon što je agencija EU za kontrolu granica Fronteks obustavila aktivnosti u toj zemlji.

“Očekujem da Mađarska promeni politiku i da dozvoli ljudima da podnose zahteve za azil na njenoj teritoriji. Ne može agencija kao što je Fronteks da pomaže Mađarskoj u sprečavanju ljudi da dođu u Mađarsku ako ona ne poštuje osnovna prava migranata i zakone EU”, rekla je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson (Ylva Johansson).

Fronteks je dan ranije saopštio da obustavlja aktivnosti u Mađarskoj dok vlada u Budimpešti ne uskladi zakone sa presudom Evropskog suda pravde iz decembra.

Primena presude znači da Budimpešta počne da prihvata zahteve za azil i da dozvoli migrantima da ostanu u Mađarskoj do donošenja odluke o tim zahtevima, kao i da prestane s praksom da ljude na granici potiskuje u Srbiju, čime krši propise EU.

Kako se navodi na sajtu Fronteksa, u svojoj operaciji na Zapadnom Balkanu, ta evropska agencija pomaže državama članicama u rešavanju visokog migracionog pritiska na spoljnim kopnenim granicama.

Da bi pomogla članicama EU koje su najviše pogođene migracionim tokovima na putu Zapadnog Balkana, kao i raznim prekograničnim kriminalnim aktivnostima, dodaje se, agencija zapošljava specijalizovane službenike i vozila za nadzor granice i drugu opremu u Mađarskoj i Hrvatskoj.

Raspoređeni službenici pomažu nacionalnim vlastima.

Frontex je u Mađarskoj, prema rečima portparola ove agencije Krisa Borovskog (Chris Borowski), imao grupu od oko 40 ljudi.

Oni su, kako je Borovski objasnio za mađarski servis RSE, uglavnom radili na graničnim prelazima, kao i na granici. Imali su niz uloga, od inspekcija i patrola do nadzora granica, ali su za operativni plan njihovog rada bile zadužene mađarske vlasti.

Frontex, agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu, osnovana je 2004. godine kako bi pomogla zemljama EU i članicama Šengena u zaštiti spoljnih granica prostora slobodnog kretanja. Ova agencija je 2016. proširila svoju ulogu i preuzela veću odgovornost za prekogranični kriminal.

Promene bez Frontexa

Vladimir Petronijević iz Grupe 484, nevladine organzacije koja pomaže izbeglicima, kaže da je Frontex izneo ozbiljne primedbe na postupanje mađarskih vlasti i primenu principa EU u oblasti politike azila i migracija.

„Naglašeno je i da mađarska strana kontinuirano sprovodi tzv. push backs-ove, odnosno kolektivno proterivanje migranata i izbeglica prema Srbiji što je inače praksa koja već postoji nekoliko godina unazad“, kaže Petronijević.

On procenjuje da će se ta praksa nastaviti jer je, kako kaže, to očigledno opredeljenje mađarskih vlasti prema migrantskoj i izbegličkoj krizi još od 2015. godine.

„Ja mislim da se to događalo i sa Frontexom i bez Frontexa. Da li će to sada da dovede do nekog značajnog povećanja videćemo, mada ne vidim da postoje nekakvi posebni razlozi koji mađarsku stranu ograničavaju samo da nastavi ono što je do sada radila“, dodaje Petronijević.

Šta kažu u Mađarskoj?

“Mađarska neće podleći pritisku promigrantskih snaga. Nastavićemo da branimo mađarski narod i granice zemlje i EU”, naveo je portparol mađarske Vlade Zoltan Kovač na Tviteru 28. januara.

On je tada izjavio da “nisu dobili puno pomoći od Fronteksa, ali da deluje da Brisel želi da uzme i to malo što jesu dobili”.

Prema podacima Helsinškog komiteta u Mađarskoj, vlada u Budimpešti je od odluke suda deportovala više od četiri hiljade ljudi iz Mađarske.

Andraš Lederer iz Helsinškog odbora u Budimpešti je za RSE rekao da to u praksi izgleda tako što policija zatraži pasoš od nekoga ko na prvi pogled ne izgleda kao neko ko je iz Mađarske.

Prema njegovim rečima ako ta osoba nema pasoš, poseduje lažni pasoš ili putni dokument koji je istekao, ili ima validni pasoš ali je viza istekla, biva odvezena do granice sa Srbijom.

„Ali ne na granični prelaz već u sred ničega,“ rekao je Lederer.

Mađarska vlada ima rigidan pristup prema migrantima, a premijer Viktor Orban odbija da postupi u skladu sa politikom EU kako bi se teret prihvata migranata i izbeglica ravnomernije rasporedio među članicama.

Orban je kritikovao politiku otvorenih vrata prema migrantima nemačke kancelarke Angele Merkel, dok sebe predstavlja kao branioca evropske civilizacije i hrišćanske kulture.

Mađarska je postala popularna na izbegličkoj ruti ka Zapadnoj Evropi 2014, godine kada su izbeglice i migranti masovno krenuli ka Evropi, pre svega bežeći od rata u Siriji. Tada se i Srbija našla na toj ruti.

Već 2015. godine Mađarska je podigla žičanu ogradu duž granice sa Srbijom i Hrvatskom. I Srbija je sledila ovu praksu tako što je tokom 2020. godine podigla žičanu ogradu duž granice sa Severnom Makedonijom na teritoriji opštine Preševo.

Šta mogu biti naredni koraci?

Radoš Đurović iz Centra za tražioce azila navodi i da povlačenje Frontexa možda može da izvrši pritisak na ponašanje Mađarske.

On podvlači da iako članice EU imaju izvestan stepen slobode da se ponašaju u određenim stvarima kako žele, da ipak kada evropske institucije počnu da se povlače onda to nije dobar znak ni za mađarske vlasti.

„Možda će to malo da ih otrezni da povedu računa kako se ponašaju na svojim spoljnim granicama“, primećuje Đurović.

Što se Srbije tiče, Đurović navodi da je ona već duže vreme „u nebranom grožđu, jer nije članica EU.

„I ona, pre svega, kako mi to vidimo na terenu, malo reaguje na takve postojeće prakse koje su jednostrane, ne samo duž mađarske već i duž hrvatske i rumunske granice, a možda zbog toga što ne želi da se zamera susednim državama, članicama EU“, kaže Đurović.

On dodaje da Srbija može na bilateralnom nivou da insistira da se ne sprovode takve zloupotrebe i kršenja sporazuma o readmisiji na njenim granicama, da sa EU insistira na rešavanju ovog problema i da obaveštava javnost o tome.

Vlasti u Beogradu su inače bliske sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom susreta sa Orbanom u maju da “mu ne pada na pamet” da govori bila šta loše o Mađarskoj i njenom premijeru da bi ga pohvalili u „belosvetskim novinama i televizijama“.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 dodaje da je kolektivno proterivanje postalo praksa postupanja zemalja članica EU na spoljnim granicama EU.

„To čini Hrvatska, Mađarska, takva praksa postoji na granici između Severne Makedonije i Grčke. Evropskoj uniji je to poznato, ali očigledno je da ne postoje mehanizmi koji to mogu da spreče u kratkom periodu“, kaže Petronijević navodeći da se o tome vodi debata u EU.

Ustavni sud Srbije doneo je u januaru presudu kojom se prvi put potvrđuje da je grupa migranata iz Srbije u februaru 2017. nezakonito proterana u Bugarsku, od strane srpskih nadležnih organa.

Hrvatske vlasti kontinuirano negiraju navode međunarodnih medija i organizacija o lošem tretmanu i nasilnim proterivanjima migranata i izbeglica.

Kako se Srbija ponaša prema izbeglicama?

Od trenutka izbijanja izbegličke krize vlasti u Srbiji su imale blagonaklon odnos prema izbeglicama i migrantima.

Tokom 2015. godine Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije a u to vreme premijer, govorio je da su migranti uvek doborodošli u Srbiju, te da je ponosan što im je „Srbija, na njihovom putu ka EU, najbolje utočište i najsigurnije mesto“.

Početkom 2020. godine je pak, govorio da Srbija neće biti „parking za migrante“ i da će biti sposobna da u potpunosti zatvori svoju granicu ako zatreba, ali istovremeno je poručivao da ne može da razume antimigrantsku histeriju.

Krajem prošle godine, policija u Srbiji je sprovodila akcije „nalaženja iregularnih migranata“ van kampova i prihvatnih centara i „vraćala“ ih u te centre. Te akcije su preduzimane u Vojvodini u opštinama koje se nalaze u blizini granice sa Rumunijom, Mađarskom i Hrvatskom, ali i u glavnom gradu, Beogradu.

U međuvremenu je u Srbiji porastao broj antimigrantskih protesta.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je, ipak, sredinom decembra prošle godine u razgovoru sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Semom Fabriciom rekao da Srbija ostaje pouzdan i kredibilan partner svima na migracionoj ruti, „vodeći računa o bezbednosti svojih građana, ali garantujući ljudska prava svih migranata koji se nađu na našoj teritoriji“.

Fabrici je tada, kako je saopšteno, pohvalio izuzetnu posvećenost i human pristup Srbije prema izbeglicama i migrantima.

Za aktivnosti u upravljanju migracijama tokom 2021. godine, EU je obezbedila Srbiji dodatnih 13 miliona evra.

„Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Srbije, EU je donirala Srbiji, uključujući i ovu pomoć za 2021. godinu, više od 130 miliona evra. Ova sredstva koriste se za podršku državnim institucijama uključenim u upravljanje migracijama, kao i za podršku migrantima“, navedeno je u saopštenju Delegacije EU u Srbiji 19. januara.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice u Srbiji je 1. februara 6.396 izbeglica i migranata u izbegličkim centrima i još 862 van tih centara.

Autor: Ljudmila Cvetković (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Struju uvozimo zbog velike potrošnje i niskih rezervi u hidrocentralama?

Da li će nakon revitalizacije bloka B1 Termoelektrana “Nikola Tesla” proizvoditi dovoljne količine električne energije

Published

on

By

Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Da li će Elektroprivreda Srbije, nakon završetka remonta bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, početi da proizvodi dovoljne količine struje, kako ona ne bi morala da se uvozi kao što je trenutno slučaj, zavisi od toga koliko će zima biti hladna ali i od rezervi električne proizvedenih u hidroelektranama.

Kada je reč o drugom uslovu treba naglasiti da su rezerve u hidroelektranama najniže u proteklih pet godina i znatno ispod nivoa iz istog perioda prošle godine.

Sudeći po tome, teško je poverovati da će uvoz struje biti izbegnut, odnosno da EPS neće trošiti novac na nabavku u inostranstvu tokom zimske sezone kada je ona znatno skuplja.

– Blok B1 je rekonstruisan i nakon toga je pušten u probni rad. Videćemo u narednom periodu šta će se dešavati. Sve zavisi od toga kakva će biti zima, odnosno koliko će se struje trošiti u tom periodu. Da li će biti dovoljno bez uvoza zavisi i od toga kakve su rezerve napravljene u hidropotencijalima. Trenutne rezerve su veoma niske. Primera radi, prošle godine je proizvedeno 200 hiljada megavat-sati struje više nego što je to slučaj ove. Razlog je upravo remont koji se odvijao u Termoelektrani „Nikola Tesla“ – kaže za Danas energetski konsultant Nenad Jovanović.

Naš sagovornik dodaje da se tokom zimskog perioda može očekivati da, shodno tome što je blok B1 revitalizovan, TENT proizvodi dovoljno struje, čak da je bude i za izvoz. Međutim, ističe Jovanović, u ovom trenutku se ne može predvideti koliki će biti uvoz a koliki izvoz jer to prvenstveno zavisi od potrošnje struje u naredna tri meseca.

Izvor Danasa iz Termoelektrani „Nikola Tesla“, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je B1 pušten u probni rad u trajanju od sat vremena nakon čega je opet isključen.

– Blok B1 je samo isproban i pri tome nije bio ni priključen na mrežu, odnosno nije proizvodio električnu energiju. Dopremljenog uglja za proizvodnju struje u elektrani ima dovoljno. Međutim, problem je u tome što je njegova kaloričnost 40 odsto od potrebne. Kaloričnost utiče na kvalitet uglja u procesu proizvodnje struje. Ako je on slabijeg kvaliteta biće proizvedeno manje struje. Takođe, da bi se nadoknadila kaloričnost uglja koristi se mazut za čiju kupovinu EPS mora da izdvaja značajna sredstva. Tako se stvaraju nepotrebni troškovi. Krivac za takvu situaciju je nesposobno poslovodstvo EPS-a koje postavlja nestručne kadrove da rukovode Rudarskim basenom „Kolubara“. Posledica toga su nedovoljne količine kvalitetnog uglja, troškovi za nabavku mazuta i manje proizvedene struje – objašnjava naš sagovornik.

Nakon revitalizacije, blok B1 ima snagu od 670 megavata, što je za 20 megavata više nego pre modernizacije, a dodatno mu je produžen radni vek i povećana efikasnost. Vrednost investicije je bila 90 miliona evra. Najveći udeo od 70 miliona evra ima remont kotlovskog postrojenja, a 70 odsto tog posla uradile su srpske metalske i kotlarske firme. Ugradnjom sistema za redukciju azotnih oksida smanjiće se emisija azotnih oksida ispod 200 miligrama po kubnom metru.

Podsećanja radi, Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike izjavila je u oktobru da je zbog kašnjenja sa početkom radova na revitalizaciji bloka B1 u TENT-u, Elektroprivreda Srbije prinuđena da uvozi 10 odsto struje iz inostranstva koju plaća po visokim cenama.

EPS: Obezbeđujemo stabilno snabdevanje

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da su posle završene revitalizacija bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla“, svi termoblokovi TENT na mreži. „Uvoz ili izvoz električne energije zavisi od proizvodnje u termoelektranama, hidroelektranama i vetroparkovima koji su pušteni u rad. Isto tako uvoz ili izvoz struje zavisi i od potrošnje koja uvek raste u zimskim mesecima jer se veliki broj kupaca greje na struju. U zavisnosti od balansa potrošnje i proizvodnje, određuje se da li je potreban uvoz ili izvoz ili ni jedno ni drugo. EPS uvek obezbeđuje stabilno snabdevanje svih kupaca i domaćinstava i privrede“, navode u EPS-u.

autor: Gojko Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/struju-uvozimo-zbog-velike-potrosnje-i-niskih-rezervi-u-hidrocentralama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SE pozvao BiH da ukine dikriminaciju u izbornom sistemu

Primeniti konačno presudu u slučaju Sejdić-Finci

Published

on

By

Komitet ministara Saveta Evope (SE) pozvao je danas vlasti i političke lidere u Bosni i Hercegovini da postignu konsenzus o neophodnim amandmanima na Ustav i izmenu Izbornog zakona kako bi opšti izbori zakazani za oktobar sledeće godine bili održani u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je SE.

Nadgledajući izvršenje presuda Suda u grupi od pet predmeta „Sejdić i Finci“, Komitet je ove sedmice usvojio Privremenu rezoluciju kojom se ponovo ističe da je od presudnog značaja da se Bosna i Hercegovina u potpunosti pridržava presuda Suda.

Komitet je sa najvećom zabrinutošću konstatovao da će, ukoliko država ne preduzme nikakve mere, 12 godina nakon presude „Sejdić i Finci“ i uprkos njenim ponovljenim pozivima na napredak, četvrti put izbori biti održani prema sadašnjem diskriminatorskom sistemu, čime se očigledno krši Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Konstatujući da se radna grupa zadužena za izmene Izbornog zakona nije sastala od 23. jula 2021. godine, Komitet je još jednom pozvao sve zainteresovane strane uključene u proces izborne reforme da osiguraju da grupa nastavi sa radom.

Istovremeno, Komitet ministara je konstatovao aktuelne napore u oblasti izborne reforme i posvećenost koju su izrazili vlasti i politički lideri da u potpunosti i efikasno sprovedu presude Suda, uključujući i tokom posete članova sekretarijata SE Bosni i Hercegovini 9. i 10. novembra ove godine.

Komitet je naveo da je Savet Evrope spreman da pomogne vlastima u BiH, pozivajući ih da iskoriste svu ekspertizu Saveta Evrope – posebno Venecijanske komisije – kako bi brzo postigli konsenzus o izbornoj reformi.

Komitet ministara će ove slučajeve ponovo razmotriti u martu 2022. godine.

Ukoliko do tada ne bude postignut konkretan napredak, Komitet je potvrdio spremnost da preduzme nove radnje kako bi oobezbedio da se Bosna i Hercegovina u potpunosti i efikasno pridržava svojih obaveza koje proizilaze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je u saopštenju Komiteta ministara SE.

(Beta)

izvor: https://www.autonomija.info/se-pozvao-bih-da-ukine-dikriminaciju-u-izbornom-sistemu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija danas staje na dva sata

Published

on

By

Srbija danas (subota) u 14 sati staje na dva sata. Građani na poziv organizacija Ekološki ustanak i Kreni-promeni i uz podršku i pomoć mnogih građanskih udruženja, opozicionih partija i pojedinaca u oko 50 gradova Srbije blokiraće puteve i mostove na dva sata od 14 do 16 sati.

Zahtev protestanata je da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji. Organizatori protesta pozivaju građane na jedinstvo, mirna okupljanja i nenasedanje na provokacije koje se očekuju od pristalica vlasti.

Ministar policije Aleksandar Vulin najavio je nasilje policije ukoliko za tim bude bilo potrebe, dok je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, savetovao policiju da se skloni, dopusti blokade i ne reaguje dok ne budu ugroženi životi, imovina i institucije. Vučić je najavio i da će se tokom blokade šetati Srbijom i biti na bar pet punktova.

Ekološki ustanak upozorio je da fantomske novonastale nevladine organizacije pozivaju na pogrešne lokacije za blokadu i da režim pod maskama lažnih NVO poziva na blokade institucija s namerom da okrivi građane za izazivanje haosa. Zato pozivaju građane da se pridruže isključivo pozivima organizacija koje su vodile protest prošle subote.

Blokade su najavljene za Beograd, Novi Sad, Niš, Kragjevac, Zrenjanin, Suboticu…

danas

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Komitet za prevenciju torture SE o Hrvatskoj: Policajci zlostavljali migrante, vezane ih bacali u reku

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Komitet za prevenciju torture Saveta Evrope (CPT) pozvao je Hrvatsku da preduzme odlučne mere i zaustavi i istraži zlostavljanja migranata od strane hrvatske policije.

U izveštaju se navodi da su predstavnici Komiteta bili u ad-hok poseti Hrvatskoj od 10. do 14. avgusta 2020. godine, posebno duž graničnog područja sa BiH, kako bi ispitali ponašanje hrvatske policije, pravne garancije dostupne migrantima, kao i efikasnost mehanizama nadzora i odgovornosti u slučajevima navodne zloupotrebe policijskih ovlašćenja.

U dokumentovanim svedočenjima, objavljenim u izveštaju CPT, navodi se da su hrvatski policajci maltretirali migrante, od udaranja pendrecima do šutiranja i šamaranja.

Nekoliko izjava migranata govori o prisili da hodaju bosi kroz šumu do granice sa BiH i da su bacali “još vezane migranate u reku Koranu”, koja deli Hrvatsku od BiH.

Neki migranti su izjavili i da su ih u BiH vraćali “samo u donjem vešu ili gole”, kao i da su u njihovom pravcu ispaljivani hici iz oružja.

“Uprkos postojećim izazovima, Republika Hrvatska mora ispuniti svoje obaveze u pogledu ljudskih prava i tretirati migrante koji ulaze u zemlju preko granice na human i dostojanstven način”, navodi se u izveštaju.

Nalazi CPT jasno pokazuju da nisu uspostavljeni ni efikasni mehanizmi odgovornosti za identifikaciju počinilaca navodnih zlostavljanja, niti da postoje smernice Uprave hrvatske policije o dokumentovanju ovakvih operacija.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SZO upozorava sve zemlje: Pripremite se na mogući porast broja zaraza zbog omikrona

Zvaničnici svetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izveštavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “verovatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Published

on

By

DUŽNOSNICI Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) kažu da se broj zemalja koje izvještavaju o otkrivanju nove varijante omikron “svakodnevno povećava” te da je broj slučajeva “vjerojatno veći nego što je trenutno prijavljeno”.

Upozoravaju da se sve zemlje trebaju pripremiti za potencijalne nove skokove u broju zaraženih koji su povezani s omikronom, piše BBC.

“Zabrane putovanja mogu samo odgoditi problem”

Liječnik Babatunde Olowokure, regionalni direktor WHO-a, kazao je da zabrane putovanja mogu samo odgoditi dolazak ove varijante u druge zemlje.

Dodao je da WHO radi s “velikim brojem” istraživačkih institucija na proučavanju omikrona, ali da do danas nisu dobili nikakve informacije koje bi upućivale na potrebu za promjenom pristupa pandemiji.

WHO navodi da su nošenje maski, fizičko distanciranje, higijena ruku, izbjegavanje gužve, praćenje kontakata, izolacija zaraženih i cijepljenje i dalje od velike važnosti.

Index vijesti

izvor: https://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=2323012&index_ref=rubrika_vijesti_ostalo_m

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hapšenja skoro 30 godina nakon masakra bošnjačkih civila kod Bijeljine

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mestu Balatun na severoistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Published

on

By

Sedam osoba je uhapšeno u petak u Bosni i Hercegovini (BiH) zbog sumnje da su počinili masakr civila bošnjačke nacionalnosti devedesetih godina u mjestu Balatun na sjeveroistoku BiH, objavili su policija i tužilaštvo.

Policajci Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uhapsili su ove osobe na području Bijeljine i Sokoca, u bh. entitetu Republika Srpska (RS), saopšteno je iz te agencije.

Osumnjičeni se terete da su kao pripadnici policijskih struktura RS učestvovali u ubistvu 22 osobe bošnjačke nacionalnosti, među kojima je bilo sedmero djece i osam žena, u mjestu Balatun kod Bijeljine, objavilo je Tužilaštvo BiH.

Među uhapšenima su i osobe koje se terete da su direktno učestvovale u egzekucijama žrtava.

Nalog za hapšenje izdao je tužilac Posebnog odjela za ratne zločine Tužilaštva BiH. Osumnjičeni će nakon hapšenja biti predati tužiocu na ispitivanje.

O masakru u Balatunu

U noći između 23. i 24. septembra jedan specijalna jedinica policije „Pahuljice“ je, došla u Bijeljinu, prisjeća se bijeljinski novinar koji je preživio mučenje i premlaćivanje 1992. godine u Bijeljini Jusuf Trbić.

Te su te noći izveli 22 člana porodica Sarajlić, Sejmenović i Malagić iz njihovih kuća i odveli na obalu rijeke Drine i pobili. Među njima je bilo osam žena od kojih su četiri bile starije od 60 godina i sedmero djece. Najmlađe je dijete imalo šest godina.

Petnaest tijela je pronađeno u susjednoj Srbiji, na grobljima u Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Beogradu.

Trbić za RSE kaže kako mu nije jasno zašto su trebale tri decenije da se počinioci privedu pravdi.

„Ubijeni i slike iz Bijeljine, uključujući fotografije Rona Haviva obišli su svijet i nikome to do sad nije poslužilo kao povod da nešto učini“, kaže Trbić, te podsjeća da su uz pomoć advokata Duška Tomića objavili podatke o zločinu i imena ljudi koji su u tome učestvovali.

Trbić je još 2007. godine ova imena objavio u svojoj knjizi „Majstori mraka“, te kaže da je od tada ko god je htio mogao da sazna o učesnicima ovog zločina.

„Mi smo mnogo puta tražili, insistirali na razne načine, urgencije slali, zahtjeve itd., taj predmet se selio iz jedne ladice u drugu u Tužilaštvu i niko to nije htio da uradi. Vjerovatno je razlog zato što je nalog za taj zločin stigao iz samog vrha. Naime, ‘Pahuljicama’ je komandovao Mićo Stanišić, tadašnji ministar policije i njegov zamjenik Tomo Kovač i, naravno, Radovan Karadžić na vrhu te piramide“, kaže Trbić za RSE.

Pokušaji zataškavanja

Advokat Duško Tomić koji godinama traži da se procesuiraju odgovorni za RSE kaže kako je ubistvo djece iz ove tri Bijeljinske porodice tragedija čovječanstva koju su željeli na sve načine zataškati.

„E neće moći više ništa biti isto u Bijeljini. Cijela Bijeljina treba da prati to suđenje i trudiću se da to suđenje bude javno da planeta bude svjedokom“, smatra Tomić.

Tražio je, kako kaže, da se u spomen na ubijenu djecu u Bijeljini, među kojima i sedmero djece iz ove tri bijeljinske porodice dobiju svoju ulicu u tom gradu, ali vlasti „nisu to uvažile nego su napravili ulicu i spomenik ratnom zločincu i fašisti Draži Mihailoviću“.

Tomić je najavio i kako će u Međašima, gdje živi sam napraviti spomenik ovoj djeci.

Zločini paravojnih formacija iz Srbije

U aprilu 2022. navršiće se 30 godina otkako su u Bijeljini počinjeni zločini kada su srpske paravojne postrojbe, predvođene Željkom Ražnatovićem Arkanom, upale u grad i nasipreuzele vlast.

Televizijske ekipe su zabilježile privođenja Bošnjaka i njihova tijela nakon masovnih ubistava. Oko grada su bili vojska, tenkovi, topovi i minobacači, a u Bijeljini pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, Beli orlovi, Nova srpska garda i druge paravojne formacije.

U prva četiri dana u aprilu 1992. Arkanove paravojne jedinice ubile su najmanje 100 civila, a prema podacima Udruženja „Povratak“, do 1995. u ovom gradu ubijeno je najmanje 500 civila.

Arkan, koji je tokom rata u BiH i Srbiji predvodio paravojnu jedinicu “Srpska dobrovoljačka garda”, optužen je u Haškom tribunalu u martu 1999. za ratne zločine. Nije mu suđeno, ubijen je u beogradskom hotelu Intercontinental 2000. godine.

Na samom početku rata u BiH u aprilu 1992. godine u Bijeljinu su osim Arkanovih ušle i druge različite paravojne formacije koje su prvih dana rata činile brojne zločine nad bošnjačkim civilnim stanovništvom.

Fotograf Ron Haviv svjedočio je 2017. godine pred sudom u Srbiji o ubistvima u Bijeljini gdje se tada nalazio i napravio i fotografije koje su šokirale svijet.

Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu je 2015. godine, naime, bila podnesena krivična prijava protiv NN lica na osnovu čuvene fotografije Rona Haviva na kojoj jedan od Arkanovih “tigrova” šutira ubijene bošnjačke civile.

Iz Tužilaštva za ratne zločine su naveli za medije da se još uvijek vodi istražni postupak “koji shodno odredbama Krivičnog zakonika nije javan”.

Prijavu je podnijela Alma Pečković, čija je majka među ubijenim civilima na fotografiji.

Akcija hapšenja za zločine kod Bijeljine provedena 3. decembra 2021. je druga takva akcija zapšenja zbog ratnih zločina u BiH u posljednjih desetak dana.

Na području Novog Grada su pripadnici SIPA-e 30. novembra uhapsili devet osoba s područja tog mjesta na krajnjem sjeverozapadu BiH.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-ratni-zlocini-bijeljina-sokolac/31591991.html

Continue Reading

Trending