Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Povlačenje najvećeg finansijskog ‘džokera’ Rusije sa Balkana i iz Mađarske

Sberbanka je prodala svoje operacije u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ,Mađarskoj i Srbiji

Published

on

Ruska državna Sberbanka povukla se iz Srbije u svojoj, prema ocenama zvaničnika banke, najuspešnijoj godini.

Ova banka je prodala svoje operacije i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj.

U obrazloženju odluke o povlačenju Sberbanka je navela da želi da smanji svoje geografsko prisustvo u Centralno-istočnoj Evropi, kako bi se fokusirala na ključna tržišta i istražila nove poslovne modele.

„Sberbank Europe“ želi da ubrza svoje digitalno poslovanje sa stanovništvom u Nemačkoj i da unapredi poslovanje korporativnog bankarstva u Austriji“, navela je ova banka za RSE.

Sberbank Srbija je deo Sberbank Europe grupacije.

Na upit RSE o razlozima za povlačenje navedeno je da su sva zavisna preduzeća, uključujući i Sberbanku Srbija, profitabilna, sa solidnim nivoom kapitala i likvidnosti i pokazuju pozitivan razvoj.

„Međutim, izgledi za dalji rast bili su ograničeni za Sberbank Europe“, stoji u odgovoru.

RSE nezvanično saznaje da je proces za prodaju pokrenut pre godinu i po dana.

"Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, kaže novinar Miša Brkić.
“Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, kaže novinar Miša Brkić.

Ekonomski novinar iz Srbije Miša Brkić ocenjuje da Sberbanka izlazi iz zemalja EU zato što naslućuje da će i politički i ekonomski odnosi između EU i Rusije početi da zahlađuju i da ruska poludržavna ili državna banka nema šta da traži na tržištu EU.

„Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, naveo je Brkić.

Portfolio Sberbanke

Sberbanka je, kako se navodi na sajtu, vodeća banka u Rusiji, koja poseduje najveću bankarsku mrežu u toj zemlji – čini je 14.200 ekspozitura.

Sberbank Europe je prisutna na osam tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi; u Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji i Nemačkoj.

Osnivač Sberbank i ujedno najveći akcionar banke je Centralna banka Rusije, koja poseduje većinski deo kapitala.

Natpis na ekspozituri Sberbanke u Beču - zabeleženo septembra 2016.
Natpis na ekspozituri Sberbanke u Beču – zabeleženo septembra 2016.

Signali o političkoj odluci Rusije?

Povlačenje Sberbanke iz Srbije ipak je bilo iznenađenje.

„Čini mi se da povlačenje banke može da bude i jedna vrsta signala o političkoj odluci države Rusije da smanji ekonomski angažman u ovom regionu“, ocenjuje Brkić.

Zvaničnici u Beogradu oslanjaju se na Rusiju, pre svega kada su u pitanju isporuka energenata i nabavka vojnog naoružanja i opreme.

U političkom smislu Beograd računa na podršku Rusije u lobiranju protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama. Beograd ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.

I zbog toga, a i pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo i saradnju, Beograd odbija da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

O ruskom prisustvu u Srbiji

Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kao uzroke povlačenja Sberbanke iz Srbije i regiona vidi limitirane interese, kapacitete i instrumente Rusije na Balkanu.

„Na osnovu ruskih izvora sa kojima ja komuniciram ovo je više zbog potencijalnih finansijskih sankcija kojima je Rusija izložena stalno od strane Zapada. To ima mnogo veći efekat na ovu odluku“, rekao je Vuksanović za RSE.

On, međutim, dodaje i da je povlačenje Sberbanke veoma jak pokazatelj da Balkan i Srbija nikada nisu bili prioritet za rusku spoljnu politiku.

„Ovo je pokazatelj toga da Rusija niti ima toliki interes za ovaj region niti da ima toliki kapacitet“, ocenio je Vuksanović.

Umesto toga, smatra on, Rusija se oslanja na veoma limitiran set instrumenata uticaja.

„To su popularnost među pojedinim delovima javnog mnenja u Srbiji i na Balkanu, energetika što vidimo na osnovu Turskog toka (gasovod) i nerešeni kosovski spor. Potencijalno možda možemo tom spisku da dodamo sada i pitanje Sputnjik V vakcina (protiv korona virusa)“, rekao je Vuksanović.

Zašto je Sberbank odlučila da se povuče?

Kako je prenela agencija Reuters 3. novembra, ova državna banka, koja je pod zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji 2014. zbog aneksije Krima, godinama planira da smanji svoje poslovanje u Evropi i već je prodala svoju tursku podružnicu Denizbank.

Predsednik Uprave Sberbanke German Gref izjavio je 2017. godine da kompanija planira da napusti niz evropskih zemalja zbog ozbiljnih poteškoća u poslovanju koje proizlaze iz silnog regulatornog pritiska povezanog sa sankcijama protiv Rusije, preneo je Jutarnji list, citirajući Grefovu izjavu za TV kanal Rossia 24.

German Gref (levo), predsednik Uprave Sberbanke, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, tokom online konferencije o veštačkoj inteligenciji, u Moskvi 4. decembra 2020.
German Gref (levo), predsednik Uprave Sberbanke, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, tokom online konferencije o veštačkoj inteligenciji, u Moskvi 4. decembra 2020.

Banka je pod sankcijama kako EU, tako i SAD.

Kako je javio Financial Times (FT) u septembru, ova kompanija u državnom vlasništvu želi da iskoristi bazu finansiranja i ponudi sve, od isporuke hrane do strimovanja zabave.

Takozvani “Ruski Amazon” ambicija je zajmodavca u državnom vlasništvu da iskoristi konkurentske prednosti svoje ogromne baze finansiranja kako bi korisnicima ponudila sve – od isporuke hrane do striming zabave, navodi se u izveštaju FT.

Međutim, kako se navodi, ideja se pokazala kontroverznom u nekim delovima ruske vlade, jer zvaničnici veruju da je dužnost grupe da poveća isplatu dividendi koju obećava predsednik Vladimir Putin.

Odlazak iz Srbije u “najuspešnijoj godini”

Neto profit Sberbanke Srbija za sedam meseci 2021. godine premašio je 11,2 miliona evra tako da je banka u julu ostvarila poslovne i finansijske ciljeve za celu 2021. godinu, saopšteno je 7. septembra, samo dva meseca pre odluke o povlačenju iz Srbije.

Predsednik Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Vladimir Bošković je na konferenciji za novinare istakao da će 2021. za tu banku biti “zasigurno najuspešnija poslovna godina”, prenela je agencija Beta.

Sberbank je na tržište Srbije došla 2012. godine akvizicijom austrijske Volksbanke. U saopštenju koje je tada objavljeno na sajtu Sberbanke navodi se da kompanija u Srbiju dolazi sa “ciljem da postanemo lideri u bankarskom sektoru Srbije, moderni, fokusirani i pouzdani”.

Sberbank Srbija je, dodaje se, jedinstven bankarski partner u “građenju mostova ka preduzećima na istoku u Srbiji, Rusiji i Zajednici nezavisnih država”.

Poslovanje Sberbanke u Hrvatskoj

I u Hrvatsku je Sberbanka ušla 2010. godine kupovinom Volksbank International u koji je spadala i Volksbank Hrvatska.

Sberbanka u Hrvatskoj ima 31 poslovnicu i na hrvatskom tržištu je osma po udelu u ukupnoj aktivi na bankarskom tržištu sa bilansom od oko 10 milijardi kuna (1,33 milijarde eura).

Osim u bankarskom sektoru, Sberbanka je u Hrvatskoj prisutna i u biznisu. Kada je bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić 2014. želeo da preuzme slovenački trgovinski lanac Merkator, zapadni kreditori nisu bili spremni da ga prate ocenjujući da je prezadužen, ali Sberbanka ga je kreditirala sa milijardu eura.

Ivica Todoić, u razgovoru sa novinarima 7. novembra 2017. u Londonu, gde je boravio nakon što je protiv njega u Hrvatskoj zbog sumnje na visoku korupciju pokrenut postupak.
Ivica Todoić, u razgovoru sa novinarima 7. novembra 2017. u Londonu, gde je boravio nakon što je protiv njega u Hrvatskoj zbog sumnje na visoku korupciju pokrenut postupak.

Kada je u proleće 2017. krenula kriza u Agrokoru, Sberbanka je intervenisala sa dodatnih 100 miliona eura.

U restrukturiranju Agrokora dug je pretvoren u udele i Sberbanka je vlasnik 44 posto restrukturiranog koncerna koji se sada zove Fortenova.

Ni u Fortenova grupi (bivši Agrokor) ni u hrvatskoj Vladi ne očekuju da će prodaja Sberbanke Europe uticati na vlasništvo Sberbanke u Fortenovi.

“Navedena prodaja ni na koji način ne utiče na vlasništvo Sberbank Rusija u Fortenova grupi. Sberbank Rusija i dalje je najveći pojedinačni dioničar Fortenova grupe”, objavili su iz Fortenova grupe.

Na istom tragu bio je i ministar ekonomije i održivog razvoja u hrvatskoj Vladi Tomislav Ćorić.

Na pitanje hoće li doći do promene vlasničke strukture u Fortenova grupi, odgovorio je da “po tom pitanju ne očekujemo nikakve promjene”.

Herman Gref, glavni izvršni direktor Sberbanke u junu je izjavio da mu je cilj u iduće dve godine da proda udeo Sberbanke u Fortenovi.

Sa kim je u Srbiji banka sarađivala?

Sberbanka je i među četiri banke kod kojih se 2020. godine javno preduzeće Srbijagas zadužilo uzimanjem kredita u ukupnom iznosu od 55 miliona evra za nastavak gradnje gasovoda Turski tok. Garanciju je Srbijagasu pružila država.

Sberbank je u Srbiji sarađivala i sa ruskim kompanijama u zemlji. Tako je banka imala potpisan ugovor sa osiguravajućum kućom „Sogaz“, koja je u većinskom vlasništvu istoimene ruske osiguravajuće kompanije. Ugovor je podrazumevao saradnju na zajedničkim poslovnim aktivnostima.

Sberbank je u Srbiji imala zajedničke projekte i sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma. Ugovor o saradnji 2013. godine potpisali su direktor NIS Kiril Kravčenko i predsednik izvršnog odbora Sberbanke Srbija Valerij Ovsjanikov.

Kako je tada rečeno, Sberbank Srbija ponudila je NIS-u “privlačne uslove saradnje”, a NIS će partnerstvo iskoristiti za razvoj poslovanja u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.

Prodaja Sberbanke bez uticaja na finansijsko tržište

Ekonomski novinar Miša Brkić ocenjuje da se povlačenje ruske Sberbanke neće odraziti na finansijsko tržište Srbije.

„Prvi razlog je što je banka imala malo učešće u finansijskim tokovima, investicionim i bankarskim, u Srbiji“, naveo je.

Brkić kaže da bi možda imalo nekog uticaja da je banka propala.

„Ali banku je kupila druga banka koja bolje stoji, koja ima veći udeo na tržištu“, ocenio je Brkić.

Ko je kupio Sberbank?

Sberbank Europe je 3. novembra potpisala ugovor sa AIK Bankom a.d. Beograd, Gorenjska banka dd, Kranj i Agri Europe Ciprus Limited za prodaju svojih ćerka banaka u Bosni i Hercegovini (Sberbank BH dd Sarajevo i Sberbank ad Banja Luka), Hrvatskoj (Sberbank dd), Mađarskoj (Sberbank Magiarorszag Zrt.), Srbiji (Sberbank Srbija ad Beograd) i Slovenije (Sberbank banka dd), sa ukupnom aktivom od 7,329 milijardi evra, 162 ekspoziture i oko 600.000 klijenata, saopšteno je iz pres službe banke.

Sberbank CZ, a.s. u Češkoj Republici ostaje u vlasništvu Sberbank Europe i nastaviće sa svojim sadašnjim poslovnim modelom, dodaje se u saopštenju.

Zatvaranje transakcije, kako se još dodaje, biće završeno u 2022. godini.

Ko su kupci?

Iza kompanija AIK banka, Gorenjska banka i Agri Europe Cyprus Limited stoji Miodrag Kostić, jedan od najbogatijih srpskih biznismena.

Kostić je predsednik kompanije MK Group čije su osnovne delatnosti proizvodnja i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Kostić je u javnosti često bio nazivan “kraljem šećera”, jer je bio vlasnik tri najveće šećerane u Srbiji.

Miodrag Kostic, predsednik MK Group, na ovoj fotografiji iz maja 2002. pokazuje novinarima ostatke jednog od objekata uništenih tokom NATO bombardovanja ciljeva u Srbiji tri godine ranije. Kostićev konzorucijum je kupio ostatke zgrade, koja je kasnije obnovljena.
Miodrag Kostic, predsednik MK Group, na ovoj fotografiji iz maja 2002. pokazuje novinarima ostatke jednog od objekata uništenih tokom NATO bombardovanja ciljeva u Srbiji tri godine ranije. Kostićev konzorucijum je kupio ostatke zgrade, koja je kasnije obnovljena.

Izvoz šećera u EU nalazio se na spisku jedne od 24 sporne privatizacije, čiju istragu je tražila Evropska unija. Kostić je 2014. godine i saslušan u tom predmetu u kojem je doneta oslobađajuća presuda.

Kostić je vremenom širio svoje poslovanje, pa je tako izgradio i turistički kompleks na Kopaoniku u centralnoj Srbiji, hotele na jadranskoj obali, u Sloveniji. Bankarstvo je u svoj portfolio uveo 2014. godine, kada je postao većinski vlasnik AIK banke, a potom i kompanija u bankarskom sistemu i zemljama okruženja.

AIK banka drži oko 92 odsto akcija u Gorenjska banka, a Kostić je i član borda Agri Europe Cyprus Limited.

Bogatstvo Miodraga Kostića dovelo ga je na Forbsovu listu najbogatijih biznismena u Srbiji.

Saradnja na tekstu: Enis Zebić iz Zagreba

Ljudmila Cvetković

Maja Živanović

izvor : https://www.slobodnaevropa.org/a/sberbank-srbija-prodaja/31547821.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidat opozicije za premijera Mađarske: Očuvati dobre odnose sa Srbijom

Kandidat za premijera ujedinjene opozicije na izborima u Mađarskoj 2022. godine Peter Marki-Zaj izjavio je da želi da zadrži sve pozitivne i dobrosusedske odnose koje je postigla aktuelna vlast.

Published

on

By

foto: N1

Kandidat za premijera ujedinjene opozicije na izborima u Mađarskoj 2022. godine Peter Marki-Zaj izjavio je da želi da zadrži sve pozitivne i dobrosusedske odnose koje je postigla aktuelna vlast.

„Mislim da je u interesu i Srba i Mađara koji žive u Srbiji da dve zemlje održavaju veoma dobre odnose, da saradnja bude kontinuirana, da se dva naroda prihvataju srdačno i poštuju kulturu onog drugog. Ja bih to i produbio, u smislu da bih voleo da mladi u mađarskim školama uče više o srpskoj kulturi i srpskom jeziku“, rekao je Marki-Zaj u intervjuu za portal Slobodni Mađar so.

Dodao je da se osnovni rečnik može naučiti za pola godine i naveo da ne vidi nikakvu prepreku da mađarski đaci nauče barem slovački, rumunski i srpski jezik u školama.

„Važno je da upoznamo kulturu jedni drugih kako bismo znali šta je pravoslavna crkva, pravoslavna vera, kako se one razlikuju od zapadnog hrišćanstva. Bilo bi korisno da se na ovaj način i na školskom nivou promoviše međusobno razumevanje. Ja imam jedan ovakav san“, kazao je Marki-Zaj.

autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/svet/kandidat-opozicije-za-premijera-madjarske-ocuvati-dobre-odnose-sa-srbijom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odbornici Skupštine grada usvojili odluku o prodaji zemljišta za potrebe japanskog Nideka

Skupština Novog Sada usvojila je odluku o prodaji više od osam i po hetara zemljišta beogradskom CTP-u, za potrebe japanskog Nideka u Radnoj zoni Sever. Izgradnja fabrike elektromotora počinje sledećeg meseca

Published

on

By

foto: R. Hadžić

NOVI SAD – Skupština Novog Sada usvojila je odluku o prodaji više od osam i po hetara zemljišta beogradskom CTP-u, za potrebe japanskog Nideka u Radnoj zoni Sever. Izgradnja fabrike elektromotora počinje sledećeg meseca.video icon

“Desetog decembra imaćemo priliku da prisustvujemo polaganju kamena temeljca za tu lokaciju, svega nekoliko meseci nakon kupovine zemljišta, što govori jasno u prilog činjenici da je ova kompanija zainteresovana da što ranije krene u proces proizvodnje, izjavio je Milan Đurić, zamenik gradonačelnika Novog Sada.

Izvor: RTV (Jaroslav Pap)

Početak proizvodnje očekuje se septembra naredne godine. Oni bi trebalo da zaposle oko 500 radnika. Nova vest je da u Novi Sad dolazi povezana firma Nideka, kojoj je potrebno obezbediti dodatnu parcelu za izgradnju njihovih pogona. To je ova parcela od 8,6 hektara, od koje će Grad prihodovati 403 miliona dinara, po proceni vrednosti ove parcele,“ izjavio je  Đurić, zamenik gradonačelnika Novog Sada.

autor: RTV

izvor: https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/poslanici-skupstine-grada-o-nideku-gradnji-pesacko-biciklistickog-mosta-bazenu-u-futogu…_1292786.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine – Copyright Pixabay

Kremlj je saopštio da se nada da će predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati pre kraja godine

Published

on

By

Copyright Pixabay

Kremlj je saopštio da se nada da će predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati pre kraja godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u nedelju, odgovarajući na pitanje TAS-a o mogućnosti da dođe do razgovora dvojice lidera, da datum nije dogovoren.

“Nadamo se da će takav samit biti održan pre kraja godine”, naveo je Peskov.

Na pitanje o tome u kakvom formatu bi mogao da bude održan razgovor, rekao je da će najverovatnije biti video-konferencija.

On je naglasio da nije postignut napredak po tom pitanju, ali da se Kremlj nada da će Putin i Bajden razgovarati pre kraja godine.

Autor: Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/27023/kremlj-nadamo-se-razgovoru-putina-i-bajdena-do-kraja-godine/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ovo je pitanje koje će biti postavljeno na referendumu o promeni Ustava

Published

on

By

Tanjug/Sava Radovanović – Copyright Tanjug/Sava Radovanović

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo danas je odlučio da pitanje na referendumu o ustavnim promenama glasi: “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”

Članovi odbora su jednoglasno odlučili da bi tako trebalo da glasi pitanje o kojem se građani izjašnjavaju na referendumu sa ponuđenim odgovorima. Odbor je zatim Republickoj izbornoj komisiji uputio zahtev za mišljenje o usvojenom predlogu.

Tokom dana sledi još jedna sednica ovog Odbora, na kojoj bi članovi trebalo da utvrde Predlog akta o promeni Ustava, Predloga ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava i Predlog odluke o raspisivanju referenduma, radi potvrdivanja akta o promeni Ustava.

Predsednik parlamenta Ivica Dačić ranije danas je rekao da bi, ukoliko Odbor bude imao poptunu saglasnost oko teksta ustavnih amandmana, on mogao već da zakaže sednicu parlamenta na kojoj bi se usvojio taj tekst i raspisao referendum za 16. januar.

“Pitanje jasno i nedvosmisleno”

Pitanje na referendumu o ustavnim promenama je u skladu sa Zakonom, jasno i nedvosmisleno, potvrdila je Republička izborna komisija, rekla je na sednici Skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, prdsednica tog tela Jelena Žarić Kovačević.

“Referendumsko pitanje jasno je i nedvosmisleno i ne daje se prednosti niti se sugeriše odgovor, zaključila je RIK nakon što je jutros dobila naš zahtev za mišljenje o usvojenom predlogu”, rekla je Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora, članovi su jednoglasno utvrdili Predlog akta o promeni Ustava, Predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrdivanja akta o promeni Ustava.

autor: Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/27050/ovo-je-pitanje-koje-ce-biti-postavljeno-na-referendumu-o-promeni-ustava/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Raspust od 20. decembra, omikron i druge mere: Šta će se naći na stolu na sednici Kriznog štaba

Published

on

By

Sednica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona, najavljena za prošlu nedelju, još nije zakazana. Na njoj bi jedna od glavnih tema trebalo da bude produženje zimskog raspusta, ali se najavljuje da bi na sednici moglo da bude reči i o potencijalnim rizicima zbog pojave novog omikron soja virus.

Predstavnici medicinskog dela Kriznog štaba prošle nedelje imali su konsultacije sa premijerkom i njihov predlog je da zimski raspust počne dve nedelje ranije – 20. decembra, zapravo poslednji radni dan đacima u školi bio bi 17. decembar.

Osim produženja zimskog raspusta lekari traže i da se važenje kovid propusnica u ugostiteljskim objektima produži na 24 sata, uključujući i skijališta uz ski pas.

Smatraju i da je vreme da se kovid propusnice, osim ugostiteljskih objekata, prošire i na druge delatnosti: teretane, salone za ulepšavanje. 

Broj zaraženih virusom korona smanjuje se na dnevnom nivou, ali lekari upozoravaju da predstojeći praznici, slave predstavljaju epidemiološki rizik i da u drugoj polovini januara Srbija može da ima novi talas epidemije. Razlog za brigu čini i novi soj koronavirusa, koji se pojavi u Južnoj Africi, i koji je izolovan u nekoliko evropskih zemalja. 

Omikron i nove mere

Epidemiolog Predrag Kon navodi da će insistirati da se mere koje se preduzimaju u Evropi primenjuju i kod nas, a u vezi sa putnicima koji dolaze iz zemalja gde je omikron registrovan. Naime, mnoge evropske zemlje uvele su restriktivne mere za putnike koji stižu iz Južne Afrike gde je registrovana nova varijanta virusa korona. Lekari u Srbiji kažu da se ne sme ignosirati ova varijanta sa 32 mutacije na spajk proteinu.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Marton: Vojvođani nemaju pijaću vodu, a vlast gradi preskupi nacionalni stadion

Published

on

By

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton prokomentarisao je danas vest da će cena izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona Srbije koštati 418 miliona evra. Marton je primetio da: “Budžet AP Vojvodine za 2021.iznosi 620 miliona evra.Samo 200 miliona evra manje od toga, koštaće nacionalni fudbalski stadion.U isto vreme, 700.000 građana Vojvodine nema ispravnu pijaću vodu!!! 

Continue Reading

Trending