Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

POSLEDNJI POZDRAV: Kada su izronili pacovi, kriminalci i ološ, on je bio jedan od svetlih simbola ljudskosti

U Beogradu je 15. januara umro penzionisani general Jugoslovenske narodne armije Vlado Trifunović (1938., selo Rakelići kod Prijedora), jedan od svetlih simbola ljudskosti iskazane u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Poslednji komandant Varaždinskog korpusa, čovek koji je sačuvao živote svojih vojnika i gradsko jezgro Varaždina

Published

on

U Beogradu je 15. januara umro penzionisani general Jugoslovenske narodne armije Vlado Trifunović (1938., selo Rakelići kod Prijedora), jedan od svetlih simbola ljudskosti iskazane u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Poslednji komandant Varaždinskog korpusa, čovek koji je sačuvao živote svojih vojnika i gradsko jezgro Varaždina. 

Te 1991. godine doživeli smo crni septembar, prvi u nizu, pravi ratni, onaj u kojem su se ulično urlikanje, izvikivanje novog ovna predvodnika diljem Srbije i horske pretnje susedima pretvorili u sumanutu agresiju na Hrvatsku i istinsku, bezumnu smrt mladih ljudi, napadača i branilaca. Nama, zakletim civilima, Jugoslovenska narodna armija ličila je na amorfnu masu politički i moralno dezorijentisanih ljudi, ojačanu svakovrsnim kriminalcima i ljudima na ivici zakona, prošaranu prisilno mobilisanim i relativno normalnim svetom, ljudima koje smo poznavali kao pristojne. One čija će nas sudbina svakoga dana i noći proganjati, u strahu za njihove živote i, pre svega, sopstvenu budućnost koja je bila čitko ispisana brojevima vojnih pošta.

Pripadnici Teritorijalne odbrane dobijali su i etiketu dobrovoljaca, baš onakvu koja im nije padala na pamet, bilo je ozbiljnih vojnih pobuna, nisu svi shvatali šta treba da rade nekoliko stotina kilometara daleko od svojih kuća, da su oni samo “kao JNA” kako Srbija ne bi bila agresor u međunarodnom tumačenju klaonice. Poneko je tražio da služi “srpsku vojsku”, za to se mesec dana kasnije u Skupštini Srbije zalagao i patriotski svesni demokrata Zoran Đinđić, a načelnik Generalštaba JNA Blagoje Adžić, prototip pomerenog čizmaškog mozga, imao je naređenje za pobunjenike među vojskom – “Ćuti, vole jedan!”

Beograd tenkovi
Izronili su pacovi, duhovni teroristi, ološ i kriminalci, ponovo su vrteli neuništivu podmuklu, licemernu, ljigavu mitomaniju carstva nebeskog (FOTO: slobodna-bosna.ba)

Beogradom i po gradovima u unutrašnjosti kružile su naoružane bande pijanih četnika u maskirnim uniformama. Izdavali su potvrde da će srećni vlasnik izvesne količine nemačkih maraka (prosečno 500) na frontu kao dobrovoljac Srpske radikalne stranke, ili nečega sličnog, prodavati opljačkano, kola, tehniku, nakit, pevali po kafanama “Ubićemo, zaklaćemo!”. Svi su im verovali, mnogi su mislili da tako treba.

Mitomanija i teritorija

Budio se antiratni pokret, smešten, dikcijom državnih medija, odmah među petokolonaše i nepatriote, najgore su vesti, kao u sjajnoj pesmi, bile i najtačnije (A. Šoljan), raspadalo se, uz zaglušujuću buku, sve što je ličilo na normalnost, već su se vodile odsudne borbe za Vukovar. Miroslav Milenković, pedesetogodišnji građevinski radnik iz Gornjeg Milanovca ubio se 20. septembra, nakon trodnevne pobune u Šidu, između stroja dezertera i onih koji su se spremali za ofanzivu na Vukovar. Vladimir Živković iz Valjeva dovezao je 23. septembra pred Skupštinu SFRJ oklopni transporter i predao vojnoj policiji, rekavši “Pa šta sad? Sve je propalo, država je propala i ja sam propao”. Nije ni slutio koliko je bio u pravu, budući da je JNA saopštenjem Prve vojne oblasti, zapravo priznala kapitulaciju: „Vojnik u rezervi Vladimir Živković, vozač oklopnog transportera, u fazi psihičke labilnosti, samovoljno je borbenim vozilom došao pred Skupštinu SFRJ. Sve okolnosti u vezi ovog događaja se ispituju o čemu će biti dato potpunije saopštenje.” Potpunije saopštenje došlo je u vidu oslobađanja hrvatskih gradova. Do temelja. 

“Vukovar je danas srušen, ali slobodan grad”, poručio nam je današnji gensek Udruženja novinara Srbije Nino Brajović. Imao je taj i ekskluzivu “U dvorištu su srpski leševi. Uglavnom srpski”. Predah nakon TV Dnevnika koristio se, uglavnom, za uništavanje singlica i albuma sa Opatijskog festivala i čekanju pozivara, tog lajt-motiva života u poremećenoj državi.

Bilo je, fakat, psihičke labilnosti, ali u zapovedno-književnom, akademskom vrhu Srbije, među dežurnim crtačima karata novih “država”, ideološkim logističarima, cvetu srpske inteligencije koji je držao digitrone u rukama, uvek znajući da je agresor, uprkos žrtvama, na teritorijalnom dobitku. Izronili su pacovi, duhovni teroristi, ološ i kriminalci, ponovo su vrteli neuništivu podmuklu, licemernu, ljigavu mitomaniju carstva nebeskog kojem se valja pridružiti, kao, tobož’, na onoj utrini pre nekoliko vekova. 

Može se i ljudski

Tog crnog septembra zapovednik Varaždinskog korpusa JNA general Vlado Trifunović spasao je sigurne smrti 220 vojnika i 37 oficira. Nakon pregovora sa oficirima Hrvatske vojske odlučio je da ih uzme za taoce i da se povuče. Nije dozvolio da mu ubijaju vojnike, nije želeo da ubija grad. 

Pred opsednutu kasarnu svake večeri su dolazila njegova deca i dozivala ga. To je Vladi Trifunoviću bilo najteže, o tome se, jednostavno, ne govori, pristojan čovek ne pita. Samo je jednom rekao da su telefonski razgovori užasno skupi. Docnije i faktografski, da ima ćerku i četvoro unučadi, da mu je sin umro. Živeli su u Nemačkoj. 

Vlado Trifunović
“Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju” – Vlado Trifunović (SCREENSHOT: YouTube)

Prvi put sam sa Vladom Trifunovićem razgovarao kao dezerter-povratnik u bekstvu, bio je jun 1999. godine, vreme NATO intervencije u Srbiji. I tada i mnogo kasnije, govorio je: “U Hrvatskoj sam osuđen, presuda je oborena. Pod stresom sam i pod pritiskom, s jedne strane osuđen sam kao ratni zločinac, s druge kao izdajnik, a nisam ni jedno ni drugo. To su znali i Srbija, i Hrvatska, i Slovenija, samo su terali svoje. Da bi zvučalo strašno, ‘izdajnik’ i ‘ratni zločinac’. I danas se podsećamo situacije u kojoj smo se našli, pričamo, prepričavamo, analiziramo. Vladalo je bezumlje, tada su odlučivali skorojevići, bezdušno su se igrali životima ljudi. Godine prolaze, meni je zdravlje sve slabije, verujem da će jednog dana sve biti presuđeno kako je pravično, ali je pitanje da li ću to doživeti”. 

Bez obzira na oslobađajuće sudske presude, general Trifunović nije doživeo nikakvo priznanje, izdajnik je za sve koji bi da opet ratuju, ratni zločinci zauzimaju javni prostor, a svako ko se tome suprotstavlja je fašista, jezikom državnog vrha, pre svih premijera Aleksandra Vučića. Valjda se tako dolazi do pomirenja, sve slušajuć’ ratnog zločinca, viteza od Vukovara Veselina Šljivančanina koji slavi vladajuću partiju, ili dubokom analizom skokovitih kretenoidnosti Biljane Plavšić sa stranica državne fašistoidne tiskovine Politika. Tako ukratko deluje peti izgubljeni rat Srbije, garancije da je poslednji, jednostavno nema.

Balkanski delinkvent

Bio je general Trifunović siguran u ispravnost svoje odluke: “Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju”, govorio je mnogo kasnije za E-novine. 

I to da se “sa živim vojnicima može mnogo toga, sa mrtvima ništa”. Kakav optimist u državi čiji podanici slave samo one koji ih ispraćaju u smrt

Hotel “Bristol”, Glavna železnička stanica u Beogradu, mesto u kojem su utočište našle porodice oficira, izbeglice iz Hrvatske. U devet kvadrata živeo je Vlado Trifunović, čovek koji je do kraja života, uvek bi to ponavljao, poštovao želju svoje majke: “Majka me zaklela, kad sam dobio prve činove, da nikog u crno ne zavijem”.

Do generalove sobe mešaju se mirisi kolektivnog smeštaja, tek opranog rublja, ručkova, glasni razgovori, muzika. U njegovoj sobi vojnički red, uredno složeni dokumenti na pisaćem stolu, presude, prigovori, kopije novinskih napisa, a tu je i jedini “luksuz”, portabl frižider. To je bilo mesto na kojem se verbalno obračunavao sa zamišljenim protivnikom, sa srbijanskim gedžovanskim oficirlukom ćosićevske “nesreće”, kojom se ratni zločini pravdaju kao elementarna nepogoda.

Vlado Trifunović
“Godine prolaze, meni je zdravlje sve slabije, verujem da će jednog dana sve biti presuđeno kako je pravično, ali je pitanje da li ću to doživeti” (SCREENSHOT: YouTube)

“Uništio sam sve oružje koje sam mogao, to su bili tenkovi iz Slovenije, oklopna vozila. Naredili su mi da uništim hidroelektranu, da potopim grad. Pa, ja sam oficir, nisam se za to školovao, da ubijam civile i svoje vojnike da podavim”, govorio je.

Osuđen je za izdaju, na 11 godina zatvora, vojni vrh, pre svih general Momčilo Perišić, sastavio je veće koje će presuditi po njegovom nahođenju, u zamenu za napredovanje u hijerarhiji vojnog pravosuđa. 

“Nosio sam bombu da presudim izdajniku Trifunoviću i njegovoj porodici”, kazao je javno Perišić. Kada je Trifunović robijao 547. dan u zatvoru Zabela, bilo je izvesno da je nepotreban faktoru mira i sledećeg rata Slobodanu Miloševiću, koji je naredio Zoranu Liliću, predsedniku SRJ da ga abolira. Kakav pritisak javnosti, kakvi bakrači, nije postojala javnost, kao što ne postoji ni danas. A pogotovu javnost koja može da vlastodršce pritisne toliko da bi oslobodili “izdajnika”. Neko iz inostranstva sugerisao je Miloševiću da, eto, taj Trifunović…

Trifunović je aboliran 1997. godine, 2011. njegova kazna je izbrisana, sada je mrtav i za većinu Srba je izdajnik, što se verovatno neće promeniti. Perišić je na slobodi, možda još nosi nešto da presuđuje nekom, odgovara pred sudom za otkrivanje vojne tajne, primopredaju neke ‘artije u prigradskom jebarniku. 

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, preti komšijama da, ako ubijaju Srbe na Kosovu, a dobro se zna ko su uvek žrtve, neće samo Vojska Srbije u rat, nego on prvi. “Ne bi mi bilo prvi put”, kaže četnički vojvoda. Povešće, kaže, i sinove. 

Toj se logici suprotstavio general Vlado Trifunović, žrtva sumanutog hegemonizma, trijumfa mržnje jednog vaspitno zapuštenog kolektiviteta koji se opire zdravom razumu. Druže generale, mnogo si nam značio, poštovali smo te, pamtićemo tvoju žrtvu. Poslednji pozdrav. 

Lupiga.Com

Bojan Tončić

Naslovna fotografija: screenshot/YouTube

izvor: https://www.lupiga.com/vijesti/poslednji-pozdrav-kada-su-izronili-pacovi-kriminalci-i-olos-on-je-bio-jedan-od-svetlih-simbola-ljudskosti

SLOBODNA VOJVODINA

Markovina: Ne bih se začudio da Vučić uskoro dobije Porfirija za protivnika

Istoričar Dragan Markovina izjavio je da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije “opasniji” od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ocenio da ne treba isključiti mogućnost da Porfirije postane Vučićev neprijatelj

Published

on

By

Markovina je za vojvođanski portal Autonomija rekao da je patrijarh Porfirije relativno mlad i zna da će, za razliku od Vučića koji će jednom ipak otići sa vlasti, na tom mestu ostati do kraja svog života, a moć koju ima dovela je do toga da više nema potrebu da krije šta misli.

„Čuli ste šta je uoči održavanja Evroprajda, govorio o LGBT populaciji, kako se ponašao na Cetinju prilikom ustoličenja Joanikija, koliko je odlikovanja podelio ljudima poput Milorada Vučelića“, rekao je Markovina.

Ocenio je da je Porfirije „najbolji izraz postratnog srpskog nacionalizma“ i dodao da ga predstavlja bolje i preciznije „čak i od Vučića“.

„Vučić je bio deo rata, bio je ministar krajem ’90-tih, znamo šta je govorio; za razliku od njega, Porfirije je simbol novog doba. Zahvaljujući Porfiriju, Vučić bi mogao doživeti sudbinu Vuka Draškovića“, rekao je Markovina.

Prema njegovim rečima, Vučić se nije ideološki promenio, ali iz taktičkih razloga povlači poteze poput toga da je pod pritiskom Zapada ipak dopustio održavanje Evroprajda.

„Ne bih se začudio da uskoro dobije Porfirija za protivnika. Ako se to dogodi, prvi put će u novijoj srpskoj istoriji patrijarh, u političkom smislu, biti jači od šefa države“, kazao je Markovina.

Dodao je da misli da nacionalističke izjave koje Porfirije daje predstavljaju ono što on zaista i misli.

„Porfirije je govorio o promeni granica na Balkanu baš u Bijeljini, baš u Bosni i Hercegovini, pa je veoma jasno šta to tačno znači i kakve je to poruka. Rekao je to namerno i to se ne može opravdati“, rekao je Markovina.

On je ocenio da je nacionalizam, a ne korupcija, ključni problem regiona.

„Lično bih se odrekao 50 procenata primanja samo da se rešim nacionalista“, poručio je Markovina.

Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/markovina-ne-bih-se-zacudio-da-vucic-uskoro-dobije-porfirija-za-protivnika/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik(Vojvođani): Vojvođani moraju sprečiti uništavanje Vojvodine

Izborni savez Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani smatra da Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka već deceniju pljačkaju građane Vojvodine.

Published

on

By


SNS kadrovi iz Vojvodine bi najradije ukinuli institucije Vojvodine. Skupštinu i Vladu.

Ipak, to ne rade jer bi im onda bilo teže da otimaju.
Sada je stigao račun, a oni nastavljaju sa ponižavanjem Vojvođana.
Vojvođani moraju stati na put uništavanju Vojvodine.

Aleksandar Olenik
narodni poslanik

Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori od kojih strepi cela Evropa: Da li će pobediti desničarka Đorđa Meloni?

Italijanski sajam političke sujete kulminirao je u petak bukvalno do poslednje sekunde. Tada je udarom gonga u studiju televizijske mreže La7 obeležena ponoć, početak dana tišine uoči nedeljnih parlamentarnih izbora, a prekinuta je poslednja reč poslednjeg gosta Matea Salvinija, lidera Ksenofobične lige. (pun naziv: Liga za premijera Salvinija, član evropske suverenističke partije Identitet i demokratija).

Published

on

By

Subotnja tišina je, naravno, sasvim prividna. Sve što je rečeno u petak prelilo se u dnevne novine, radio i televizijske vesti, naravno i na portale, ležeći kao olovna kapa na mozgovima miliona italijanskih birača, barem onih koji sutra nameravaju da budu glasači. I saodlučuju ko će ući u novi, suženi republički parlament, piše Jutarnji list.

Biračka mesta su otvorena u nedelju od 7 do 23 sata. Minut kasnije znaćemo rezultate izlaznih anketa, četvrt sata kasnije biće objavljene prve projekcije (iskustvo kaže da mogu da greše i 1-2 odsto) . Kasno za štampane novine od ponedeljka (odavno su prošli dani kada se poslednji broj zatvarao u 2 ujutru), baš na vreme za portale (koji kod nas idu na spavanje oko ponoći).

Ako pobedi desni centar – kako su predizborne ankete jasno najavljivale – izgleda jasno da će Đorđa Meloni biti premijer. Tvrdi da mesta u vladi i javnoj upravi neće dobiti lojalisti, već kompetentni. Dodajmo: pod uslovom da joj to dozvole saveznici Salvini i Berluskoni (sa Tajanijem).

A u italijanskoj praksi je uobičajeno da se partner u političkoj vlasti ucenjuje, to nije karakteristika samo drugih.

Proslava demokratije

Izbori, rekao je neko otrcano, su slavlje demokratije. Neko je, neznajući svoj jezik, ostavio englesku imenicu na hrvatskom koju ne razume i napisao da su izbori festival demokratije. Kad je Italija u sredini, ta neznalica je skoro slučajno udarila. Petak je bio kao festival u Sanremu: svaki solista je interpretirao svoju estradu, manje-više harmonično, manje-više melodično, kitivši se retoričkim šljokicama, pojačavajući svoj nastup zvučnim i svetlosnim efektima.

Svi politički lideri čije stranke imaju više od pet odsto glasova održali su juče svoje poslednje mitinge, a zatim su – svaki po pola sata – prodefilovali ispred Enrika Mentana, urednika informativnog programa La7, koji je, pristojno i laskavo , ali usredsređeno ih je pitao šta su izbegavali na mitinzima bar kao đavo krštenu vodu. Pre Salvinija su došli: Đorđa Meloni (Braća Italije, predsednik Evropske konzervativne i reformističke partije), Enriko Leta (Demokratska partija, Partija evropskog socijalizma), Đuzepe Konte (Pokret 5 zvezda, van evropskih partija), Karlo Kalenda (Treći pol ).

Na Mentanino direktno pitanje, Meloni je rekla da njen model, ako postane premijer, neće biti Orbanova Mađarska, već Poljska Kačinjskog. Sada znamo. A već znamo da će pokušati da promene Ustav tako da predsednički sistem zameni parlamentarni – kao u Turskoj, Rusiji, širom Afrike, ali prvenstveno u dve Amerike.

Nešto drugo već znamo: kako se dele glasači desnog i levog centra. Naime, od 20 italijanskih regiona, Desni centar je na vlasti u njih 15, u različitim razmerama. S druge strane, u otprilike 80 odsto najvećih gradova gradonačelnici su iz redova Levog centra, pre svega iz Demokratske stranke (zbog čega zlonamerno kažu da vlada samo u sredinama sa ograničenim gradskim saobraćajem). Gradska buržoazija, etablirana, uglavnom obrazovanija, glasa za levi centar. Levičari su periferiju ostavili desno. Drugim rečima, siromašniji slojevi su izgubili nadu i poverenje u levicu, pa, žrtvovani u krizi, okreću se radikalnoj desnici, kao i pre sto godina.

Jutarnji

izvor: https://www.danas.rs/svet/izbori-od-kojih-strepi-cela-evropa-da-li-ce-pobediti-desnicarka-djordja-meloni/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Preobučeni radikali nas ponovo vode u izolaciju

Novi Sad, 25. septembar 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Vladu Republike Srbije da poništi skandalozni i štetni Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Ruske Federacije za naredne dve godine, koji su u Njujorku potisali šefovi diplomatija dve zemlje.

Published

on

By

Srbija se navednim planom stavila direktno pod kontrolu Vladimira Putina koji nastavlja svoju zločinačku akciju u Ukrajini i koji najdirektnije preti ne samo svetskom miru, već i opstanku naše planete. U ratu u kome su sve miroljubive i demokratske države na jednoj strani, na strani Ukrajine kao žrtve agresije, naprednjačka Srbija je odabrala da bude na pogrešnoj strani istorije, skupa sa zločinačkim režimima u Kremlju, Damasku, Pjong Jangu, Teheranu i Minsku.

Cena koju će građani Srbije narednih meseci i godina plaćati zbog neodgovorne, populističke i proputinovske politike Aleksandra Vučića i njegovog režima će biti razorna i veoma visoka. Pozivamo vlast da hitno uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, kao i da se u međunarodnim organizacijama svrsta uz demokratske države. Cena inaćenja sa čitavim civilizovanim svetom neće biti samo merena predstojećom izolacijom Srbije, već i opadanjem kvaliteta života svakog našeg građanina. Srbija nema vremena i kapaciteta da prolazi još jednu etapu međunarodne izolacije samo zbog neodgovorne i štetočinske rusofilije preobučenih radikala na vlasti.

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandar Marton

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

U LSV stasala generacija iskusnih političara koji imaju ideje i energiju

NOVI SAD – Opšti izbori će biti 2024. godine i Liga socijaldemokrata Vojvodine na njih mora izaći spremna, jaka i reorganizovana. Lično, mislim da sam posle 32 godine postao teret stranci jer su me sve vlasti i opozicije združeno pljuvale i to je kod jednog broja građana ostavilo neki trajni utisak. Ovo u interjuu za „Blic nedelje“ kaže Nenad Čanak, predsednik LSV

Published

on

By

– Dakle, odlučio sam da se ne kandidujem za mesto predsednika i time na vreme poručio da ne želim ni kandidaturu, a kamoli da ponovo budem predsednik. Vreme je za mlađe ljude, a njih Liga ima. Ja ću naravno biti tu, kao član ili na nekoj drugoj stranačkoj funkciji ako mi se ponudi, ali neću biti predsednik. Ja sam to hteo i ranije ali nekako stalno nije bilo vreme za to i stalno su me ubeđivali ili kandidovali. Sada je vreme da se kormilo prepusti mlađima, tim pre što ima dovoljno vremena do izbora da to ne bude smetnja.

Kažete i da nećete napustiti politički život. Šta to tačno znači i kako će vaš budući politički angažman izgledati?

– Ja ne napuštam politiku i javni život time što odlazim sa čela stranke. Naprotiv. Ja sam u politiku ušao ne da bih ćutao, nego da ne bih ćutao. I do sada sam nekako, sigurno ste to primetili, morao da biram reči kada govorim o nekim ljudima, političkim procesima ili promenama u društvu u ovoj zemlji. Sada, jednostavno više nemam obavezu za eufemističkim izražavanjem i mogu da budem oštriji i direktniji.

Ko bi mogao da bude sledeći predsednik LSV? Hoćete li nekoga predložiti na Skupštini u novembru?

– Ne želim da utičem na to. To što sam ja 32 godine na čelu stranke ne znači da je Liga bila liderska stranka. Naprotiv. Mi smo imali i imamo i stranačke institucije i demokratske procese na koje nisam uticao. Ono na šta sam ponosan jeste činjenica da je u stranci prosto stasala generacija iskusnih, a opet dovoljno mladih ljudi koji imaju energiju da nastave da od LSV čine građansku i regionalnu stranku koja ne odstupa od svojih političkih ciljeva.

Ako se osvrnete 32 godine unazad, kako biste ocenili društvo tada, a kako danas?– Pre 32 godine ljudi su ozbiljno pristupali politici i imali ubeđenja. Bili su spremni da o njima polemišu i smatrali su svojom moralnom obavezom, barem oni sa kojima sam se družio, da daju svoj doprinos preuzimanjem odgovornosti u javnim poslovima. Danas je sračunato uništeno ne samo poverenje u politiku i političare, nego uopšte u bilo kakav oblik javnog angažmana. Pa, više niko ne pita šta može da učini za svoju zemlju nego koje će privilegije dobiti postavši deo vladajuće strukture. Čast, poštenje i odgovornost postale su ismejane kategorije, a kada pogledate ko je od toga najviše profitirao videćete da po istraživanju javnog mnenja, najviše poverenja građani imaju u crkvu i vojsku. Dakle, u hijerarhijske organizacije na koje javnost nema nikakav uticaj. Drugim rečima, sračunatim delovanjem interesnih grupa u Beogradu i inostranstvu u Srbiji je stvoreno najplodnije moguće tle za klerofašističku diktaturu. Pre trideset godina bilo je budućnosti, ima je i sada, ali je više niko ne vidi. Barem ne ovde.

Šta je vaša najveća greška u periodu dužem od tri decenije? A šta najveći uspeh?

– Najveći uspeh je što pojam Vojvodine kao simbola demokratije, interkulturalnosti i decentralizacije još uvek postoji. A najveća greška mi je što sam poverovao da se među političkom elitom u Srbiji, i pozicionom i opozicionom, nalazi iko ko iskreno veruje u mogućnost da se Srbija decentralizuje i da se vlast spusti što bliže građanima. U Beogradu, takva biljka još nije nikla.

Nenad Čanak ide na prajd, za uvođenje je sankcija Rusiji, za vas je Kosovo nezavisna država… Da li mislite da će za takvu politiku ikada biti većina građana i građanki Srbije?

– Naravno da neće dokle god budu tretirani kao stado kojim upravljaju čopori. Srbija ne samo da nema nezavisne medije, nego nema medije uopšte. Ima samo razvijenu propagandnu industriju, ponekad konkurentskih propagandnih firmi. I naravno onda, stepen laži i sračunatog zasipanja sumnjom u sve postojeće kojim su izloženi, građane Srbije, dovodi u situaciju da su prestali da razlikuju elementarno dobro od elementarnog zla. To vodi, posle moralnog sunovrata i u fizički nestanak.

I kada ste ušli u politiku i danas kada najavljujete povlačenje sa čela LSV Kosovo je tema. Kako komentarišete aktuelno uključivanje različitih međunarodnih izaslanika u rešavanje kosovskog pitanja? Jesmo li blizu rešenja?

– Nismo. Iz jednostavnog razloga što – pod jedan, niko nije definisao koje je tačno to kosovsko pitanje i pod dva – koliko socijalnih parazita živi od nerešavanja tog nedefinisanog kosovskog pitanja.

Izjavili ste da ste kao predsednik stranke morali da govorite uvijeno i da vam je to bilo opterećenje. Da zamislimo da je sad novembar, da je Liga dobila novog predsednika. Šta je prva „potpuno slobodna“ izjava Nenada Čanka?

– Čućete u novembru. Mesec i po dana je jako dug period u današnje vreme. Videćemo šta će se sve dogoditi do novembra, pa i to da li ću zbog poteza botoksiranog degenerika iz Kremlja imati mogućnost da se uopšte ikome obratim.

O političkim protivnicima u dve, tri reči:Boris Tadić: Prijatelj sa mnogo razlika.Vojislav Šešelj: Monstrum i nedovoljno osuđeni ratni zločinacDragan Đilas: Nikad račundžija političarSlobodan Milošević: Putinova budućnost.Čedomir Jovanović: Vreme će reći.Aleksandar Vučić: Šahista koji igra i crnim i belim.Ivica Dačić: Uvek nešto, s nepoznatim zaštoBoško Obradović: Diler voštanica i tamjana

(SzILSV, 25.09.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dve godine i ovaj sporazum nazvala “ozbiljnim skandalom”

Published

on

By

„Ovo je ozbiljan skandal. Usred besnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su juče u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

Plan je potpisan na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a srpsko ministarstvo je na Tviteru objavilo video snimak potpisivanja i razmene dokumenta koji je, sudeći po snimku, potpisan u prostorijama ruske misije pri UN.

Inače, Stranka slobode i pravde danas je u saopštenju osudila potpisivanje ovog plana, istakavši da „naš tehnički ministar gura prst u oko celom civilizovanom svetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše“, kao i da vlast ovim krši poziciju Srbije oko Kosova.

„Neverovatno je da u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir, dok mesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u poslednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namerava da svojoj teritoriji prisajedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje“, navodi se u saopštenju SSP.

Valentina Teodorović

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/fon-kramon-plan-saradnje-srbije-i-rusije-signal-da-zamrznemo-pregovore-sa-eu/

Continue Reading

Trending