Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Porast nacionalizma među mladima – ko doliva ulje na vatru?

Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote.

Published

on

Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih istorijskih sporova, različitih percepcija nedavne prošlosti, kao i društvenih i političkih pitanja koja čine njihove živote. Stručnjaci u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori vide loše obrazovanje, predrasude i narative koji dolaze od političkih lidera kao glavne faktore koji doprinose porastu nacionalizma među mladima.

Mural osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića podelio je Srbiju na one koji žele da se on ukloni sa zida u glavnom gradu i one koji brane njegovo postojanje u jednoj od centralnih beogradskih ulica. Sukob je rezultirao protestima i jakim podelama između onih koji osuđuju i onih koji slave ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, danas jedne od dve administrativne jedinice u Bosni i Hercegovini.

Nedavni događaji u vezi sa muralom ponovo su otvorili pitanje kakva se istorija izučava u različitim zemljama regiona i kako to utiče na percepcije mladih o aktuelnim političkim i društvenim pitanjima. Dok tragaju za svojim stanovištima i identitetima, nacionalizam se nudi kao ruka spasa od strane vladajućih desničarskih struktura u zemljama Zapadnog Balkana, još uvek ranjivih nakon sukoba iz 90-ih. Omogućen poslušnim medijima i nedostatkom kritične mase, ono što se može definisati kao etnički nacionalizam podsticalo je podele i podizanje tenzija među različitim narodima u regionu, a sada usisava čak i generacije rođene nakon 90-ih.

Programski koordinator beogradske Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja okuplja mlade ljude u Srbiji koji se protive kršenju ljudskih prava i promovisanju destruktivnih narativa u društvu, Marko Milosavljević, objašnjava da treba jasno razlikovati nacionalizam i patriotizam i da ta definišuća linija leži u opravdanju, privrženosti i poricanju nasilja nad „drugima”.Inicijativa mladih za ljudska prava imala je cilj da ukloni mural koji veliča osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Ovo okupljanje bilo je zabranjeno, a tog dana uhapšene su aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, jer su gađale mural jajima. Tih dana mogli su se videti mladi ljudi na ulicama kako protestuju protiv te akcije policije, a sa druge strane policijskog kordona bili su mladi ljudi koji su štitili mural i slavili Ratka Mladića. Ovi mladići smenjivali su se čuvajući mural na zidu danonoćno tokom više od dve nedelje i čistili ga kad je bio umazan jajetom i precrtan.

Nacionalizam je ideologija koja ceni pripadnost jednoj naciji, s jasnim razlikovanjem od drugih.

Prema Milosavljeviću, nacionalizam je najraširenija ideologija među mladima zbog neadekvatnih obrazovnih sistema; oni ne dozvoljavaju prostor za alternativno sećanje na ratove 90-ih i politiku sećanja koji su potisnuli antifašističku tradiciju ovih zemalja.

Ivana Vojvodić iz crnogorske nevladine organizacije Juventas se složila s Milosavljevićem.

Obrazovni sistem mora prepoznati potrebu za kritičkim mišljenjem, građanskim obrazovanjem i medijskom pismenošću. Imamo programe koji bi trebalo da proizvedu slobodoumnu ličnost ili uopšte ne bi trebalo da ih promovišemo. To su programi od interesa za mlade”, utvrdila je.

Foto: Jelena Kontić

Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, rekla je da je nacionalizam posledica strateških podrivajućih političkih narativa, neadekvatnog medijskog izveštavanja i dominantnih kultura u tim društvima.

To je posledica narativa koji postoji u medijima, koji je i dalje senzacionalistički, jednodimenzionalan i ratnohuškački. Ovakav način izveštavanja o regionalnim dešavanjima doprinosi osećaju nesigurnosti kod svih građana, rekla je, dodajući da se političari često služe takvom retorikom. U takvim uslovima lakše je mrzeti „druge”, pogotovo kad nemaju priliku da ih upoznaju.

Akri Cipa, istraživač i stručnjak za spoljnu politiku u Tirani, kaže da u Albaniji nema porasta nacionalizma, ali nedostaje razumevanje i poznavanje realnosti u susednim zemljama.

„Nažalost, ovo je problematična pojava za ceo Balkan. Potrebno je više razmena mladih kako bi se u potpunosti razumeli uslovi u kojima su njihovi vršnjaci odrasli i sada žive”, rekao je.

Nepoznavanje svojih komšija

Krovna organizacija mladih Srbije objavljuje godišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u ovoj zemlji. Pejić kaže da je u 2021. godini prvi put u četiri godine zabeležen pad značaja nacije i nacionalnosti među mladima.

Svaku drugu mladu osobu zanimaju teme nacionalnosti, kao što su rešavanje pitanja Kosova, situacija u regionu ili spoljnopolitičko usmerenje Srbije. Svaka peta osoba ili 22,7% je zainteresovana za suočavanje s prošlošću i pomirenje i to beleži pad od gotovo 10% u odnosu na 2020. godinu”, objasnila je.

Izvor: KOMS

U pogledu Crne Gore, rekla je da je religija jedan od najvažnijih faktora koji doprinosi naciji/nacionalnosti, a u ovom slučaju nacionalizam dolazi u svom najočiglednijem obliku. Što se tiče Albanije, Pejić je istakla da, budući da su bili izolovani gotovo 50 godina, kao i zbog jezičke barijere, većina mladih u Srbiji smatra svoje vršnjake potpunim strancima jer nisu imali prilike da ih upoznaju.

U Crnoj Gori je problem s pravoslavnom crkvom stvorio napetu situaciju u društvu, pogoršavajući tako odnose među zemljama u regionu; prošlogodišnja promena vlasti stvorila je dodatne tenzije.Cetinje je bilo središte takozvanih „patriotskih okupljanja” tokom prošle godine. Organizovani su protesti protiv aktuelne Vlade, a ovog leta i zbog odluke da se mitropolit Joanikije ustoliči u Cetinjskom manastiru. Situacija je kulminirala na dan ustoličenja kada su protestanti/patriote blokirali put prema Cetinju. Protest je održan uz podršku i prisustvo lidera Demokratske partije socijalista i predsednika te stranke i svih građana Crne Gore, Mila Đukanovića. Skandiralo se „E viva Montenegro’, „Ovo nije Srbija’ i „Belvedere’, a patriote su provele noć u gradu. Bili su tu mladi iz cele Crne Gore.
Cetinje je prestonica Crne Gore, simbol suvereniteta, ali i sedište mitropolije SPC u Crnoj Gori. Ustoličenje Joanikija u Cetinjskom manastiru opisano je kao okupacija Crne Gore, pokušaj ukidanja Podgoričke skupštine iz 1918. godine i uvođenje Crne Gore u tzv. srpski svet.

„Možemo reći da je u Crnoj Gori, nažalost, nacionalizam dostigao vrhunac u prethodnoj godini i, po mom mišljenju, po prvi put je stvoren „crnogorski nacionalizam“. Na neki način smo upoznati sa srpskim, pa i hrvatskim i albanskim nacionalizmom, ali do sada nismo imali priliku da kažemo da postoji crnogorski nacionalizam”, rekla je Andrijana Radović, članica Mreže mladih Crne Gore koja okuplja 35 organizacija.

„Svi smo došli u situaciju da mislimo ah, Srbi su ovakvi, Hrvati su takvi i tako dalje, dok ne dođete u situaciju da sretnete te ljude i otkrijete da razmišljaju na isti način kao i vi i da se bore sa istim problemima”, rekla je.

Stručnjakinja za komunikacije iz Tirane Edlira Gjoni objasnila je da mnogi mladi ljudi na Zapadnom Balkanu ne poznaju jedni druge baš dobro – nisu imali mogućnosti za kulturnu razmenu.

„Dakle, da li je činjenica da mladi ne poznaju naše komšije, rekla bih da je to srž zbog čega bi mogli da postoje znaci nacionalizma u ponašanju naše omladine”, rekla je Gjoni, dodajući da mladi na Zapadnom Balkanu imaju zajedničke probleme, uključujući nezaposlenost i želju da napuste svoje domovine.

Osvrćući se na sopstveno iskustvo pre nego što je postala omladinska aktivistkinja, Radović je takođe to potvrdila.

„Ja sam neko ko je možda bio crnogorski nacionalista. Dok nisam počela da odlazim na regionalne seminare, mislila sam da su ljudi iz Srbije agresori, da su svi Hrvati ustaše i sve je to negde bilo deo mog uverenja. Ne stavljam sve Srbe u isti koš, imala sam par neugodnih situacija u Beogradu kada su mi govorili da ne postojim kao nacija. Mi to slušamo svaki dan na određenim kanalima. Zato razumem što izaziva bes u određenom delu Crne Gore. Ali ne više. Otišla sam na taj seminar i jednostavno upoznala mnoge ljude iz tih zemalja. Zbližila sam se s njima i shvatila da svi delimo iste principe i probleme”, priznala je ova omladinska aktivistkinja.Nacionalističko skandiranje ne zaobilazi ni sport. Primer za to je serija finalnih utakmica regionalne košarkaške ABA lige 2019. godine kada su se za plasman u Euro ligu borile Crvena zvezda iz Beograda i Budućnost iz Podgorice.
Tu košarkašku sezonu na Balkanu obeležili su neredi na tribinama i košarkaškom terenu. Prilikom jednog od gostovanja u Beogradu letele su stolice i razni drugi predmeti, huligani su skandirali „Ubij Šiptara’, a igrači su bili prisiljeni da se povuku s terena. Utakmicu pre toga u Podgorici obeležio je sin tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Crne Gore Mevludina Nuhodžića, Amar Nuhodžić, koji je prošetao terenom Sportskog centra Morača i pljunuo igrače Crvene zvezde.

Jedan od zaključaka studije „Zajednička budućnost: Percepcije mladih o miru na Balkanu,” koju su objavili UNDP i RYCO, bio je da u celom regionu etničko-nacionalistički diskursi imaju potencijal da negativno utiču na komšijske odnose, koji su obeleženi nedostatkom konstruktivnog dijaloga i suprotstavljenim narativima o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Foto: Jelena Kontić

Kada je nacionalizam u određenoj grupi intenzivniji, onda imate odgovore drugih grupa u kojima je možda negde bio pobuđen određeni nacionalizam, ali jačanje jednog nacionalizma, posebno u državi Crnoj Gori, neminovno znači jačanje svih drugih. Mislim da je to jako opasno za mlade, kao i za sve nas”, rekla je Vojvodić.

Rigels Xhemollari, izvršni direktor lokalne organizacije „Qendresa Qytetare”, koja svoj rad fokusira na mlade i obrazovanje, rekao je da je najvažniji faktor koji oblikuje odnose i percepcije mladih o susednim zemljama to što u školama ne uče jedni o drugima, pa čak i Albanci malo znaju o Kosovu.

„U stvari, albanska omladina, zbog loših udžbenika iz istorije u školama i nedovoljnog spominjanja susednih zemalja i istorijskih, diplomatskih i političkih odnosa, vrlo malo zna o tim zemljama”, objasnio je.

Zajednička istorija, zajednički problemi, zajednički nacionalizam

Akri Cipa smatra da istorijski kontekst ima veliku ulogu na Zapadnom Balkanu.

„Postoje istorijski konteksti i osećaji koji su tome doprineli, a to je tipično za sve balkanske zemlje danas“, istakao je.

Istorijski elementi su doprineli tome da ljudi takođe vide svaku zemlju drugačijim očima. S većinskim albanskim stanovništvom, Kosovo, koje je nekada bilo pokrajina Srbije i koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, nakon rata 1998-1999, uvek je bilo pitanje na koje su obe zemlje gledale različito: Albanci koji tvrde da je to „albanska teritorija” i Srbi koji to isto tvrde. Obe zemlje takođe pothranjuju ideju „Velike Albanije”, koja znači „spajanje svih albanskih zemalja u jednu državu” i „Velike Srbije”, koja znači isto za Srbe. Obe ove ideje stvorile su napetosti i pogrešne percepcije među običnim ljudima, što dovodi do toga da jedni druge doživljavaju kao pretnju i opasnost. A to je način povećanja etničke distance među ljudima i narodima, što može dovesti do etničkih sukoba.U oktobru 2014. godine, na stadionu Partizana u Beogradu, fudbalska reprezentacija Srbije igrala je protiv reprezentacije Albanije za plasman na UEFA Euro 2016. Utakmica je prekinuta nakon nekoliko incidenata. Igra je zaustavljena pred kraj prvog poluvremena kada se iznad terena pojavio dron, vukući transparent označen albanskom zastavom i mapom „Velike Albanije’ koji prikazuje nacionalističke pretenzije prema susednim državama, uključujući Srbiju.
Srpski fudbaler je skinuo zastavu koju je nekoliko albanskih igrača zatim pokušalo da uzme. Usledila je konfuzna tuča u kojoj je učestvovao veliki broj igrača.

Ivana Vojvodić je rekla da ljudi u Crnoj Gori „definitivno proživljavaju buđenje nacionalizma među mladima. On je vidljiv, objasnila je, u interesovanjima mladih…

„Ovo se može videti po načinu na koji se mladi ponašaju, vrsti muzike koju slušaju, što se forsira na njihovim okupljanjima, proslavama, pa i školskim manifestacijama, iako sve više u žargonu i slengu koji koriste, načinu na koji izražavaju svoje poruke, kao što su, npr. grafiti, ili učešću na određenim skupovima koji imaju nacionalni ili verski prizvuk”, upozorila je ova aktivistkinja.

Radović je podsetila na neke diskutabilne situacije u Crnoj Gori:

„Imamo situaciju da su se pevale Thompsonove pesme na Cetinju, imamo i proslavu u Tuzima kada se klicalo Oslobodilačkoj vojsci Kosova. U Ulcinju većina Ulcinjana neće hteti da vam se obrati na crnogorskom, već na albanskom jeziku… Isticanje drugih zastava  u smislu isticanja i naglašavanja nečijeg drugačijeg identiteta je problem, a biće još i veći problem ako dopustite albansku, ali ne i srpsku… Imamo određene mlade ljude koji s ponosom ističu i veličaju ratne zločince. S druge strane, imali smo i ljude koji su na skupu na Cetinju klicali Krstu Zrnovu Popoviću, iako ga predstavljaju kao heroja”, kaže Radović.

Kada je reč o muzici, incident iz avgusta 2021. godine bio je zanimljiv primer različitih shvatanja i pitanja nacionalističkih narativa. Srpski muzičar Goran Bregović pozvan je da peva na lokalnom festivalu u Albaniji, Korča. Javnost i društvene mreže pozivale su na zabranu njegovog nastupa uz obrazloženje da je podsticao masakre tokom rata na Kosovu. Svi umetnici s Kosova koji su bili pozvani odustali su od festivala. Popularna fudbalska navijačka grupa „Tifozat Kuq e Zi” (Crveno-crni navijači) nekoliko je puta pozivala da ga vlasti otkažu i poručila da će učiniti sve da ga „sama otkaže”.

Ipak, koncert je održan, ali je to rezultiralo hapšenjem osobe koja je tokom nastupa pustila suzavac.

Preispitujući vrednosni govor mladih, Marko Milosavljević je istakao:

Na taj način su Dragoljub Mihajlović i njegov naslednik Ratko Mladić današnji narodni heroji. Jer vlasti šalju dvosmislene poruke – deklarativne, koje imaju za cilj promovisanje mira i ulazak u EU, a evidentno je suprotno – veličanje saučesnika i ratnih zločinaca.

***

Na osnovu studija, intervjua sa stručnjacima i mladim ljudima, nacionalizam i nepoznavanje jedni drugih, zemlje bez naučenih percepcija, i dalje su prisutni u modernom društvu na Zapadnom Balkanu.

Politički narativ koji podstiču politički lideri koji uključuje elemente nacionalizma šteti odnosima među državama i ljudima. Nedostatak odgovarajućeg obrazovanja, nedostatak putovanja i zasnovanih radnih odnosa još više doprinose jačanju postojećih percepcija.

*Tekst nastao u okviru projekta Media for all.

Naslovna fotografija: Istinomer

Autorke: Jelena Kontić, Fjoralba Sinoruka i Nikolija Čodanović

izvor: https://www.istinomer.rs/analize/porast-nacionalizma-medju-mladima-ko-doliva-ulje-na-vatru/?fbclid=IwAR3bctnJaJXW-a2EGnL5tnsnI-4sVR8zkBmlegW2UnBDay__iXFkuCyw_Dc

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u Novom Sadu, obustavljen saobraćaj (VIDEO)

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Published

on

By

Vatrogasne patrole gase požar u Hilandarskoj ulici, a ona je trenutno zatvorena za saobraćaj

Prema prvim nezvaničnim informacijama, do požara je došlo usled detonacije plinske boce.

Za sada nema informacija o povređenima ili žrtvama.

izvor: https://direktno.rs/vesti/hronika/394357/novi-sad-pozar-hilandarska-.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sve zemlje u kojima moramo da plaćamo boravišnu taksu – negde je ona simbolična, a negde do 10 evra po danu

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu

Published

on

By

Kako se pandemija virusa korona SARS-CoV-2 nastavlja, sektor putovanja se bori sa oživi suočen sa ograničenjima i zatvaranjima, a to posebno važi za zemlje koje su se do 2020. najviše oslanjale na turizam.

Iako mnoga mesta odavno imaju ovakve takse, druge su se pak, na ovaj korak odlučile zbog velikih gubitaka u prethodne dve godine.

Pogledajte u kojim zemljama moramo da plaćamo boravišnu taksu u 2022. godinu.

Crna Gora

U Crnoj Gori boravišna taksa iznosi jedan evro, a pod istim uslovima je plaćaju domaći i strani državljani. Deca do 12 godina starosti ne moraju da plaćaju taksu.

Ukoliko lica koja borave kod rođaka, prijatelja komšija ili drugih srodnika, koji te nekretnine (stanove, kuće, sobe, apartmane) ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno ne obavljaju ugostiteljsku delatnost, nisu u obavezi da plate iznos boravišne takse, jer se u takvom smeštajnom objektu ne obavlja turistička i ugostiteljska delatnost.

EU uvodi turističku taksu

Do kraja 2022. godine građani koji nisu iz EU, uključujući putnike izvan Šengen zone, moraće da popune aplikaciju ETIAS i plate sedam evra da bi ušli u Uniju.

Iako će do prve polovine godine sistem funkcionisati probno, nakon grejs perioda, tačnije krajem godine plaćanje će postati obavezno.

Oni mlađi od 18 ili stariji od 70 godina neće morati da plaćaju taksu.

Austrija

U Austriji se plaća boravišna taksa koja se razlikuje u zavisnosti od pokrajine u kojoj se nalazite. U Beču ili Salcburgu plaća se dodatnih 3,02 odsto na hotelski račun po osobi.

Turistička taksa je poznata i kao “tourismusgesetz” i “barherbergungsbeiträge”.

Belgija

Turistička taksa u Belgiji se takođe primenjuje na smeštaj i obračunava se po broju noćenja. Naknada je ponekad uključena u cenu sobe u hotelu, ali neki odvajaju troškove i dodatno naplaćuju, tako da morate pažljivo proveriti račun.

Antverpen i Briž naplaćuju cenu po sobi. Cena u Briselu varira u zavisnosti od veličine i ocene hotela.

Taksa u proseku iznosi oko 7,5 evra.

Bugarska

Bugarska obračunava taksu po broju noćenja. Cena je niska i varira u zavisnosti od oblasti i klasifikacije hotela – do oko 1,5 evra.

Hrvatska

Hrvatska je povećala iznos boravišne takse 2019. godine. Međutim, povećana stopa se primenjuje samo tokom letnjeg špica sezona.

Posetioci plaćaju oko 10 kuna (1,33 evra) po osobi i po noćenju.

Češka

Taksa se plaća samo ako se posećuje glavni grad Prag. Ona iznosi nešto manje od jednog evra po osobi, obračunava se po broju noćenja, maksimalno do 60 noćenja. Porez se ne odnosi na decu mlađu od 18 godina.

Francuska

U Francuskoj se plaća tzv “taxe de séjour”. Dodaje se na vaš hotelski račun i varira u zavisnosti od toga u kom se gradu nalazite.

Cene se kreću od 0,20 do oko četiri evra po noćenju.

Nemačka

Nemačka ima ono što oni nazivaju “porezom na kulturu” (a kulturförderabgabe), kao i “porez na krevet” (a bettensteuer) u gradovima kao što su Frankfurt, Hamburg i Berlin.

Naknada iznosi oko 5 odsto od hotelskog računa.

Grčka

Turistička taksa u Grčkoj se zasniva na broju hotelskih zvezdica ili broju soba koje ste iznajmili. U proseku iznosi četiri evra po sobi.

Taksu je uvelo grčko Ministarstvo turizma kako bi pomoglo u smanjenju prezaduženosti zemlje.

Mađarska

Turističke takse u Mađarskoj važe samo u Budimpešti.

Putnici moraju da plate dodatnih četiri odsto po noćenju na osnovu cene svoje sobe.

Italija

Turističke takse u Italiji zavise od toga gde se nalazite. U Rimu variraju od tri do sedam evra po noćenju, u zavisnosti od vrste sobe. Neki manji gradovi naplaćuju i više.

 

Venecija bi uskoro mogla da počne da naplaćuje turistima boravak, tačnije od leta 2022. godine.
Italijanski list “La Stampa” izvestio je u avgustu da je predloženo nekoliko mera za kontrolu broja turista, kao što je sistem onlajn rezervacija. Kako se mora uložiti više napora da bi se se smanjio broj ljudi u ovom gradu, to uključuje najavljenu taksu za ulazak u grad. Predložena taksa bi varirala između tri i 10 evra u zavisnosti od sezone.

Holandija

Holandija ima kopnenu i vodnu turističku taksu.

U Amsterdamu to iznosi sedam odsto cene hotelske sobe i zove se toeristenbelasting.

Portugal

Niska boravišna taksa u Portugalu se plaća po noćenju i po osobi i primenjuje se samo na goste koji imaju 13 ili više godina. Iznosi oko dva evra i morate je platiti samo u prvih sedam dana boravka.

Slovenija

Boravišna taksa u Sloveniji varira u zavisnosti od lokacije i ocene hotela.

Nešto je veća u gradovima i odmarilištima, uključujući Ljubljanu i Bled – oko tri evra.

Španija

 Ako idete na Ibicu ili Majorku, moraćete da platite turističku taksu.

Održiva turistička taksa, koja se primenjuje na smeštaj na španskim Balearima takođe se primenjuje na svakog turistu koji ima 16 ili više godina.

Tokom sezone, taksa može dostići i do četiri evra po noćenju.

Švajcarska

Boravišna taksa u Švajcarskoj varira u zavisnosti od lokacije. Cena je po noći i osobi i iznosi oko 2,2 evra.

Ponude za smeštaj obično ne uključuju boravišnu taksu – ona je navedena kao poseban iznos, tako da je lakše pratiti.

I to se odnosi samo na boravak kraći od 40 dana.

SAD

Hotelski porez ili porez na smeštaj za putnike koji iznajmljuju smeštaj se naplaćuju u većini Sjedinjenih Američkih Država.

Naknade se primenjuju u hotelima, motelima i gostionicama. Najviša stopa se navodno plaća u Hjustonu gde porez iznosi 17 odsto vašeg hotelskog računa.

Tajland

Tajland navodno od aprila uvodi turističku taksu od 300 bahta (osam evra).

Načelnik Turističke uprave Taljanda rekao je Rojtersu da će deo naknade biti iskorišćen za “brigu o turistima” posebno za ona oboljenja koja ne pokriva zdravstveno osiguranje.

Takođe, drugi deo novca biće namenjen za dalji razvoj turističkih atrakcija, poput Velike palate u Bangkoku.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PSG podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

Published

on

By

Predsedništvo, Izvršni odbor i opštinski i gradski poverenici Pokreta slobodnih građana (PSG) podržali su predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima bude general Zdravko Ponoš, saopšteno je danas iz te stranke.

PSG u saopštenju navodi da je predlog Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije sugerisan na sednici Političkog saveta te stranke, održanoj 23. decembra 2021. godine, kada je doneta i odluka da se o tome obaveste koalicioni partneri.

“Odgovoran pristup prilikom obavljanja javnih poslova, umerenost u javnom nastupu i dosledno odbijanje da svojim delovanjem doprinosi daljoj polarizaciji već preduboko podeljenog društva dovoljan su zalog za nadu i poverenje da bi upravo Zdravko Ponoš mogao da bude dostojan predsednik Republike Srbije”, naveo je PSG.

U saopštenju se dodaje da se od Ponoša očekuje da, ukoliko pobedi na izborima, “dužnost predsednika obavlja pošteno i u skladu sa Ustavom propisanom obavezom da bude simbol državnog jedinstva”.

(Beta, 01.23.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zapalilo se sanitetsko vozilo tokom transporta pacijenta, nema povređenih

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Published

on

By

Sanitetsko vozilo prokupačke bolnice, koje je transportovalo pacijenta iz tog grada u niški Klinički centar, zapalilo se i potpuno izgorelo oko dva sata posle ponoći.

Ni pacijent ni medicinsko osoblje nisu povređeni, preneo je RTS.

Da nešto nije u redu sa vozilom najpre je primetio vozač saniteta, nekoliko kilometara na izlazu iz Prokuplja ka Nišu, kod sela Jugbogdanovac.

On je zaustavio vozilo, a zdravstveni radnici su evakuisali pacijenta.

Na lice mesta stiglo je odmah drugo sanitetsko vozilo kojim je pacijent bezbedno transportovan do Niša.

Vatra se brzo proširila i vozilo je potpuno izgorelo.

U prokupačkoj bolnici ističu da je najvažnije da se na vreme reagovalo i da nema povređenih, a istraga će pokazati uzrok nesreće.

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/295826/Zapalilo-se-sanitetsko-vozilo-tokom-transporta-pacijenta-nema-povredjenih.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms o Linglongu u Zrenjaninu: Pakao na zemlji

“Uslovi rada u Srbiji opasni i jadni”

Published

on

By

Očajni uslovi za vijetnamske radnike koji grade fabriku vrednu 900 miliona dolara pokazuju ponor između obećenih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu“, piše Njujork Tajms o fabrici Linglong u Zrenjaninu.

Novinar Njujork Tajmsa uverio se u ono što mediji (oni koji smeju) pišu već mesecima o neljudskim uslovima u kojima rade radnici Linglonga u Zrenjaninu. Bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, oni se bore da zarade nešto novca kako bi se vratili u svoju domovinu.

Jedan od radnika, koji je zbog odmazde poslodavaca želeo da ostane anoniman, rekao je za Njujork Tajms da je on samo želeo da ode na Zapad da bi promenio svoj život. Promenu je i doživeo, ali nažalost samo na gore.

„Ispostavilo se da je posao u Srbiji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, gde radi u fabrici guma u Zrenjaninu postao simbol ponora između obećanih ulaganja iz Kine i mračne realnosti na terenu. Iako je proglašena kao najveća kineska investicija u Evropi, fabrika Linglong vredna 900 miliona dolara, sada je magnet za kritiku vlade Srbije koju protivnici optužuju za potčinjavanje Kini. Radnici kažu da su standardni problemi poput trgovine ljudima, da su uslovi nalik zatvoru i da se zloupotrebljava životna sredina“, piše u ovom listu.

Bivši radnik iz Vijetnama opisao je uslove rada u Srbiji kao „opasne i jadne“ i podvukao da je bio smešten u oronuloj kolibi prepunoj drugih radnika, te da su ga maltretirali kineski nadzornici.

Njujork Tajms piše da je pitanje životne sredine zadalo „ozbiljnu glavobolju“ Vučiću, koji je pretrpeo kritike Evropskog parlamenta zbog svojih odluka ali i koji se svake nedelje suočava za protestima širom zemlje.

„Kineske investicije uključuju čeličanu u blizini glavnog grada Srbije, rudnik u Boru, a sve je to podstaklo bes naroda. Iako se u provladinim medijima hvale kineske investicije, kod brojnih građana Srbije ovakve investicije predstavljaju sinonim za degradaciju životne sredine. Radnici su bili uplašeni da će im oduzeti pasoše i staviti ih u ‘moderno ropstvo’“, piše poznati list.

Jedan od radnika koji je preko 15 godina radio za različiti kineske kompanije u Koreji, Kuvajtu i Tajvanu, rekao je da nikada nije izdržao tako loše uslove kao na gradilištu Linglonga u Srbiji.

„Ovo je kao pakao na zemlji“, podvukao je radnik koji je dodao da su se uslovi nešto poboljšali poslednjih nedelja.

Mnogi radnici sada žive u dvospratnom betonskom bloku ograđenom metalnom ogradom, a nadgleda ih obezbeđenje iz Srbije. Jedan vijetnamski radnik, koji je isto želeo da ostane anoniman, kazao je da deli malu sobu sa još sedmoro drugih kolega, te da je njihova kuhinja puna pacova. Iako je plata od 900 dolara veća od one koju mogu da zarade u Vijetnamu, često je isplaćivana sa zakašnjenjem i u nešto manjem iznosu ukoliko je radnik bio bolestan, slobodan ili jednostavno bilo loše vreme“, piše Njujork Tajms.

(Nova.rs, foto: VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/njujork-tajms-o-linglongu-zrenjaninu-ovo-je-pakao-na-zemlji.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kada je dete zavisnik od interneta? U Srbiji na lečenju i deca od 12 godina, a ponekad i – cele porodice

Zavisnost dece od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji.

Published

on

By

Zavisnost od korišćenja interneta i društvenih mreža sve je češća i u Srbiji. Dok naši stručnjaci upozoravaju na opasnost od prekomernog provođenja vremena u onlajn prostoru, zdravstvene službe u Kini ustanovile su da je šest sati neprekidnog korišćenja interneta granica posle koje neko može biti klasifikovan kao zavisnik i upućen na lečenje. 

Umesto sa vršnjacima, sve je češća slika dece koja svoje slobodno vreme provode na mobilnim telefonima, a neretko to rade i u školi. Pravi problem nastaje kada vannastavna aktivnost te vrste postane ozbiljna zavisnost.  

Psiholog Marina Nadejin Simić kaže da se roditelji vrlo teško suočavaju sa tim problemom.

“Zaista je teško razlikovati da li su to, kako oni kažu, savremene generacije koje spavaju sa mobilnim telefonom pored sebe i u 2,3,4 ujutru odgovaraju na poruke ili je reč o zavisnosti”, navela je ona za Euronews Srbija.

Zavisnost od interneta i onlajn igrica zahteva neku vrstu terapije. U Srbiji postoje ustanove koje se time bave, a jedna od njih je i Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti dr Ivica Mladenović pojašnjava da oni leče decu i mlade od 12 do 18 godina u posebnom programu. Dodaje da je kod mladih starijjih od 18 godina taj problem veoma rasprostranjen i da je to bolest budućnosti.

Internet obezbedio zavisnost za sve uzraste

“Izuzetno je veliki procenat zavisnosti od interneta. Kod najmlađe dece to je zavisnost od video igara. Kako deca rastu, to je zavisnost od video igara, od društvenih mreža – tviter, fejsbuk, tik-tok. Kasnije sa rastom je to zavisnost od pornografije preko interneta i od kupovine preko interneta”, pojašnjava mladenović.

Upozorava da se kod starijih od 20 godina sve češće javlja zavisnost od online kockanja, te da je internet obezbedio za svakog od 7 do 77 godina po nešto da postane zavistan.

Programsko lečenje na Klinici traje tri meseca, a kod složenijih slučajeva i dve godine.

“Uzrast 16 do 18 godina su problematični, jer su debelo zapušteni. To je završna faza kada neko napušta školu. Mi to ne možemo da rešimo za par dana i onda se to rešava porodičnom terapijom, jer su roditelji dobrim delom zaslužni zato što su deca postala zavisna. Onda moramo celu porodicu da lečimo da bismo eliminisali problem”, pojasnio je Mladenović.

Psiholog Marina Nadejin Simić dodaje da roditelji teško prihvataju činjenicu da su deca zavisna od interneta.

“Radimo na tome da se i roditelji motivišu, da pomognu deci uz stručnu pomoć, da im se objasni da je reč o određenom problemu koji potiče iz realnog života i da sve što se dešava u virtuelnom svetu je beg od realnog”, navela je ona.

A beg od nove realnosti mladi su pronašli upravo na internetu, jer je prošlogodišnje Istraživanje Centra za sigurniji internet u Srbiji pokazalo da čak 77 odsto mladih smatra da im je onlajn svet pomogao da lakše prebrode pandemiju u karantinu, dok njih 73 odsto navodi da im jednu od bitnijih uloga u životu igra internet.

Roditelji moraju deci dati primer

Vladimir Radunović iz Diplo Fondacije kaže da je internet omogućio da lakše preživimo situacije kao što je epidemija virusa korona, kao društvo i ekonomski.

naveo da je problem što trpošimo vreme, posebno deca, na sadržaje koji nije kreativan. Statistike pokazuju da se u proseku na društvene mreže troši 2,5 sati.

“Dve i po sata ste na društvenim mrežama u proseku. Ima onih koji provode i više. Tamo imamo jedan našminkani rijaliti gde pratimo tuđe živote”, rekao je on za Euronews Srbija.

 Dodaje da je glavna greška što roditelji ostavljaju decu sa telefonom i ne shvataju da su na taj način decu ostavljaju ulici da ih vaspitava, jer je internet neka vrsta ulice.

“Nije neminomvno uskratiti vreme provedeno na internetu, jeste i to, ali je ključno pomoći deci da savladaju digitalni svet, da shvate šta to znači, da vide dobre i loše strane”, pojasnio je Radunović.

Pojašnjava da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju.

“Mi smo loš primer kao roditelji. Pogledajte koliko nas prekomerno koristi telefon i deca to vide. Uđite u restoran i videćete koliko roditelja drži telefon da dete gleda crtani dok jede”, ukazao je on.

Kako kaže važno je da roditelji daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da se on kvalitetno koristi.

“Važno je da roditelji šetaju sa decom kroz onlajn svet, ne samo zbog rizika, već zbog sistema vrednosti”, zaključio je Radunović.

EuroNews Serbia

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/34067/kada-je-dete-zavisnik-od-interneta-u-srbiji-na-lecenju-i-deca-od-12-godina-a-ponekad-i-cele-porodice/vest

Continue Reading

Trending