Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ponos: Naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu među najcitiranijim u svetu

U prvih dva odsto najcitiranijih naučnika u svetu, prema citiranosti u 2019. godini, na nedavno objavljenoj listi koja je rezultat najnovijeg istraživanja Univerziteta Stenford u SAD, nalazi se 63 naučnika iz Srbije, među kojima je devetoro sa Univerziteta u Novom Sadu.

Published

on

Četvoro je sa Prirodno-matematičkog fakulteta – prof. dr Neda Mimica-Dukić, Dušan Jakovetić, Stevan Pilipović i Biljana Abramović, navodi se u saopštenju.

Te baze podataka rezultat su drugog po redu istraživanja Univerziteta Stenford u kojem je pružen uvid u standardizovane informacije o citiranosti, h-indeksu, hm-indeksu prilagođenom prema koautorstvu, citiranosti u radovima prema različitim autorskim pozicijama i kompozitnom indeksu.

Istraživanje daje uvid i u metriku sa i bez autocitata, kao i u odnos broja citata i citiranih radova.

Naučnici su podeljeni u 22 naučne oblasti i 176 podoblasti.

Konačna lista najcitiranijih naučnika za citiranost tokom njihove celokupne karijere sadrži 159.683 imena, dok lista prema rezultatima citiranosti u kalendarskoj 2019. godini predstavlja 161.441 najcitiranijeg naučnika.

Oblasti rada najcitiranijih naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu obuhvataju discipline kao što su mašinstvo, mehanika, nauka o sportu, prehrambene tehnologije, medicinska i biomolekularna hemija, telekomunikacije, farmakologija i farmacija, opšta matematika i opšta hemija.

Izvor: b92.net

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je sporno u izvođenju veronauke koju pohađa 60 odsto đaka: Dve decenije od uvođenja u obrazovni sistem

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama

Published

on

By

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama.

U medijima i na društvenim mrežama se po ko zna koji put vodi debata da li je verskoj nastavi mesto u obrazovnim ustanovama, negativne pojave koje prate SPC prebacuju se „na teren“ verske nastave, ali van radara, čak i stručne javnosti, ostaju odgovori o tome šta se dešava u učionicama, kakvi su efekti veronauke posle dve decenije od njenog uvođenja, kakve su kvalifikacije ljud koji predaju ovaj izborni program, ko i na koji način kontroliše njihov rad.

Poslednja studija o kvalitetu programa i kompetencijama nastavnika verske nastave i građanskog vaspitanja rađena je davne 2012/2013. školske godine u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete, iz koga preciziraju da versku nastavu pohađa 448.925 učenika osnovnih i srednjih škola, a građansko vaspitanje 300.274. Odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke, iako je godinama unazad bio pola-pola.

Podaci koji su nedavno izneti za školsku 2020/21. godinu u okviru istraživanja o građanskom vaspitanju pokazali su još povoljniji položaj veronauke – na građansko je išlo 264.220 učenika, što je oko 34 odsto od ukupne đačke populacije.

Statistika svedoči da se najmanji broj učenika opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto. Taj broj je dupliran u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, ali je opet pohađanje verske nastave masovnije.

Verska nastava i njen alternativni predmet građansko vaspitanje su uvedeni u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić,  u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.

Na primedbe da je veronauka uvedena političkom odlukom crkva je odgovorila da nije reč o uvođenju, već njenom vraćanju u škole posle pauze od skoro 50 godina.

Naredne školske godine (2002/2003.) verska nastava i građansko vaspitanje  postaju izborni predmeti na oba nivoa školovanja, što podrazumeva obavezan izbor i pohađanje jednog od njih.

Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje da bi  2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv obaveznih izbornih predmeta.

Od tada do danas status veronauke i alternativnog predmeta se nije menjao, bez obzira što su zakonskim promenama 2018. postali izborni programi.

Đaci se za jedan od njih opredeljuju na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a jednom u toku četvorogodišnjeg ciklusa mogu promeniti izbor.

Tokom vremena se promenio odnos prema ovim predmetima, pa to više nije isključivo opredeljivanje između „konzervativne“ i „moderne“ Srbije, već često za manje zahtevnog ili zanimljivijeg nastavnika jer je činjenica da se zbog svog statusa ne smatraju „ozbiljnim“ predmetima.

Upravo zbog toga veronauka se, kao uostalom i građansko (GV), suočava sa sličnim problemima koji je prate od starta.

O tome se govorilo krajem prošle godine i na Bogoslovskom fakultetu povodom dve decenije od uvođenja verske nastave u domaći obrazovni sistem, a sa tog skupa je proizašao niz predloga upućen najvišim državnim organima, između ostalog, da se veronauci vrati status obaveznog izbornog predmeta, da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih, kao i da se časovi verske nastave održavaju istovremeno sa časovima GV.

Predloženo je i da se opredeljivanje vrši posle prve ili druge nedelje školske godine, a nakon predstavljanja nastave i nastavnika oba predmeta.

Traženo je takođe da se zakonski uredi status 2.100 veroučitelja i da im se omogući zaposlenje na neodređno vreme, te da crkve, odnosno verske zajednice imaju pravo da ih „povuku iz nastave“ ukoliko njihov rad u školi ili postupci u zajednici izvan škole nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te crkve, odnosno verske zajednice.

Crkva je tražila i da samostalno vrši nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

A kako je trenutno  u praksi? Patrijarhove tvrdnje o pritiscima da se bira građansko mnogi direktori škola sa kojima smo razgovarali demantuju.

Za sada su u domenu spekulacija priče da se u manjim sredinama upravo veronauka nameće, da u nekim osmoletkama učiteljice „vuku“ na stranu građanskog da bi imale pun fond časova, da pojedini direktori otvoreno promovišu versku nastavu, dok neki drugi više  „simpatišu“ građansko vaspitanje čineći uslugu kolegama da dopune normu.

Ministarstvo prosvete i škole nemaju uticaj na to ko će predavati versku nastavu, već obrazovnim ustanovama samo stižu spiskovi veroučitelja za konkretnu školsku godinu.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja piše da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar, a da nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Upkos tome, u fusnoti odluke o proširivanju liste nastavnika verske nastave za školsku 2021/22. godinu, koju je potpisao ministar Ružić, piše napomena: „Direktorima škole prepuštamo da sami odluče na osnovu školske spreme, godina staža i drugih relevantnih kriterijuma, a bez mešanja bilo koje tradicionalne crkve ili verske zajednice, izbor kandidata kojeg žele uposliti“.

U praksi se, tvrde direktori sa kojima smo razgovarali, nikad nije desilo da se njima prepusti izbor.

Kažu i da veroučitelji ne podležu stručno-pedagoškom nadzoru prosvetnih savetnika iz školskih uprava, već njihov rad kontroliše crkva, a kada je reč o prosvetnoj inspekciji, ona postupa u sklopu provere zakonitosti rada škola.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, inspekcija gotovo da nema pritužbe na račun ne samo veroučitelja, već i nastavnika građanskog vaspitanja, a jedan prosvetni inspektor to tumači činjenicom da se ovi predmeti ne ocenjuju.

U neformalnim razgovorima provejava zaključak da je cela priča sa veronaukom van kontrole prosvetne vlasti, te da je jedan od razloga zašto se odlaže rešavanje radno-pravnog statusa veroučitelja upravo bojazan da bi mogli doći u sukob sa crkvom i njenim stremljenjem da ima glavnu reč.

A poznato je kako su prošli ministri koji su imali ideju da nešto promene.

S druge strane, iz Ministarstva prosvete za naš list ističu da 2.100 veroučitelja, koliko ih je zaposleno u osnovnim i srednjim školama (iz sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica) ima potpuno isti status kao i drugi nastavnici, kada su u pitanju kvalitet rada i zahtevi nastave.

– Stručno-pedagoški nadzor se obavlja kroz redovne nadzore od strane prosvetnih savetnika, kroz eksternu evaluaciju i pojedinačne nadzore. U svakom spoljašnjem vrednovanju i ova nastava bude u uzorku časova koji se posmatraju. Isto je i kada su u pitanju predstavke na rad veroučitelja, prosvetni savetnici ostvaruju stručno-pedagoški nadzor nad njihovim radom – tvrde u Ministarstvu.

Nekoliko direktora škola iz Beograda pak kaže da se ne seća kada su prosvetni savetnici prisustvovali času verske nastave.

Pitali smo nadležne i da li je neki od zahteva koje su dobili nakon skupa na Bogoslovskom fakultetu ispunjen.

– U proteklom periodu smo imali sastanake sa predstavnicima SPC oko pripreme obuka za veroučitelje, jer se kvalitet nastave mora podići na viši nivo.  Ministarstvo je, prema dogovoru sa predstavnicima SPC, od prošle godine, pripremilo predlog pilot projekta za unapređivanje kvaliteta nastave Pravoslavnog katihizisa u osnovnoj i srednjoj školi. Očekujemo povratnu informacija o zajedničkom planiranju projekta – navode u Ministarstvu.

Programi

Za razliku od planova i programa svih drugih predmeta koji prolaze kroz Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), planove i programe za versku nastavu donosi ministar, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica i po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama.

Na pitanje da li je tačno da programi verske nastave nisu u skladu sa zakonom jer nisu urađeni „ishodovno“, što je okosnica aktuelne reforme obrazovanja, u Ministarstvu kažu da su jedino predstavnici SPC uradili planove i programe po ishodima učenja, ali ne za sve razrede osnovnih i srednjih škola.

– Ostali predstavnici verskih zajednica, nisu se odazivali pozivu ZUOV-a da dođu na obuke za pisanje planova i program po ishodima – ističu u Ministarstvu.

V.Andrić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sta-je-sporno-u-izvodjenju-veronauke-koju-pohadja-60-odsto-djaka-dve-decenije-od-uvodjenja-u-obrazovni-sistem/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala

Povodom slučaja Barbalić, ispred sedišta Srpske radikalne stranke u Zemunu Žene u crnom, Inicvijativa mladih i Pokret za Zemun organizovali su danas protest

Published

on

By

Protest je trajao nešto kraće od sat vremena, a učesnike je obezbeđivala policija.

Kako je javila reporterka Danasa sa lica mesta, policija je na početku napravila prsten između demonstranata i nekoliko radikala.

Nakon što došlo je do dobacivanja od strane okupljenih radikala, broj pripadnika policije udvostručio, a protest je okončan bez većih incidenata.

Okupljeni radikali nosili su dela Vojislava Šešelja.

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 2
Foto: J. Jovanović/Danas
Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 3
Foto: J. Jovanović/Danas

Podsetimo, navršava se četvrt veka otkada je radikalska vlast u Zemunu, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, isterala iz stana porodicu Barbalić, pod parolom da „Zemunu neće ustaše“ a srpske institucije ozakonile i legitimizovale tu otimačinu.

Barbalići još uvek traže pravdu na međunarodnom sudu u Strazburu, a protagonisti tog sramnog proterivanja iz Beograda porodice sa hrvatskim poreklom, zauzimaju ili su zauzimali čelna mesta u državi.

J.J.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/napeto-ispred-sedista-srs-u-zemunu-protest-podrske-porodici-barbalic-jake-policijske-snage-cuvale-demonstrante-od-radikala/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Imenovani članovi Odbora direktora NIS-a, Danica Drašković među njima

Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je da je Skupština te kompanije imenovala 11 članova Odbora direktora.

Published

on

By

Članovi Odbora direktora NIS-a su Vadim Jakovljev, Pavel Oderov, Anatolij Černer, Aleksej Jankevič, Kiril Tjurdenjev, Vsevolod Vorobjov, Dragutin Matanović, Dejan Radenković i Danica Drašković.

Za nezavisne članove Odbora direktora imenovani su Olga Visocka i Aleksandar Čepurin.

Skupština akcionara, koja je održana juče, odobrila je raspodelu prošlogodišnje dobiti, kako je i predložila uprava kompanije.

Akcionari će podeliti 25 odsto prošlogodišnjeg profita, što je duži niz godina bila uobičajena praksa kompanije koju je prošle godine prekinula pandemija.

Ovogodišnja dividenda iznosi 5,78 milijardi dinara odnosno 35,46 dinara po akciji što daje prinos na trenutnoj ceni od 5,9 odsto.

Kao dan dividende utvrđen je 19. jun.

Kompanija je prošle godine ostvarila nekonsolidovani profit od 23,1 milijardu dinara, a preostali iznos dobiti u visini od 17,35 milijardi dinara ostaće neraspoređen.

Beta

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310071/Imenovani-clanovi-Odbora-direktora-NIS-a-Danica-Draskovic-medju-njima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Regionalni vodovodi jedini put da Vojvođani dobiju ispravnu vodu

Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je odluka kikindskih vlasti da kubik vode i kanalizacionih usluga poskupi za 39,40% skandalozna. Građani Kikinde zahtevaju ispravnu pijaću vodu, a ne drastična poskupljenja

Published

on

By

Novi Sad, 01. jul 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da je odluka kikindskih vlasti da kubik vode i kanalizacionih usluga poskupi za 39,40% skandalozna. Građani Kikinde zahtevaju ispravnu pijaću vodu, a ne drastična poskupljenja.

Ova odluka znači da će JP „Kikinda“ u gradskim mesnim zajednicama račun za dva člana domaćinstva naplaćivati 1.698 dinara i biće uvećan za 565 dinara, za četvoročlano domaćinstvo koje sada plaća 2.260 dinara nova cifra biće 3.278, što znači da je uvećan za 1.000 dinara. Prema novom cenovniku, u selu dva člana plaćaju 600 dinara, a sa novim povećanjem od 256 dinara dobijaće za uplatu 858. Četvoročlana seoska porodica dosadašnji račun od 1.204 dinara plaćaće za 395 dinara više.

Problem ispravne pijaće vode u Vojvodini ima preko 700.000 građana. Dosadašnji pokušaji rešavanja problema, kao onaj u Zrenjaninu na primer, nisu dali nikakve rezultate.

Očito je i da je kikindska vlast na pogrešnom putu.

Jedino rešenje je izgraditi sistem regionalnih vodovoda i tako omogućiti svim građanina Vojvodine ispravnu pijaću vodu.

LSV zahteva da kikindska vlast shvati ozbiljnost situacije i najzad počne da radi u interesu građana.

Miroslav Grujić

Predsednik LSV Kikinda

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za vojvođanske Ukrajince odluka Skupštine Vojvodine da osudi poplavu simbola ruske agresije bila bi izuzetan gest

Ukrajinska manjinska zajednica izložena proruskoj propagandi

Published

on

By

Podrška Skupštine AP Vojvodine domaćoj ukrajinskoj zajednici, koja mahom živi u toj pokrajini, zvaničnom osudom podrške agresiji Rusije na Ukrajinu, koja je svakodnevno vidljiva u javnosti i na ulicama od samog početka, bio bi izuzetran gest, ukrajinska zajednica bi to primila pozitivno, a svakako bi se to odrazilo i na međunarodni imidž Srbije, ocenio je za Autonomiju Miroslav Hočak, član Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine i potpredsednik Evropskog kongresa Ukrajinaca.

Sa druge strane, u pokrajinskom parlamentu za naš portal kažu da nema zvaničnih inicijativa tim povodom.

Gotovo od prvog dana agresije Rusije na Ukrajinu, fasadama zgrada u Novom Sadu, ali i nekih drugih gradova, prisutni su znakovi podrške Rusiji, popuz slova „Z“ i drugih grafita, dok mediji sa nacionalnim frekvencijama i tabloidi mahom podržavaju rusku stranu. Moguće je legalno kuptiti majice s znamenjem koje podržava rusku agresiju i uništavanje Ukrajine, poput slova „Z“ ili one na kojima piše Mariupolji slično, ista znamenja su se videla i na bojnim protestima organizovanim od strane desničarskih organizacija, a neretko su ih imali i članovi vladajućih stranaka.

Foto: Autonomija

Izvesno je da je izostanak osude od strane nadležnih samo podstakao prorusko raspoloženje, kažu naši sagovornici, uz ocenu da će se teško tu nešto promeniti, imajući u vidu čvrst ruski zagrljaj u koji nas je vlast uvukla.

Miroslav Hočak za Autonomiju kaže da to nije nimalo prijatno okruženje za vojvođanske Ukrajince.

Ukrajinci su zvanično priznata manjnska zajednica u Srbiji. Prema popisu iz 2011. godine, ta zajednica broji oko pet hiljada članova, koji uglavnom žive u Vojvodini, mahom u opštinama Kula i Vrbas.

„U ovom slučaju izigravati neku neutralnost, to je u suštini podrška Rusiji. Ne možeš u ovom biti neutralan, ali razumemo u kakvoj zemlji živimo. Osamdeset odsto građana je ne proruski nego proputinovski raspoloženo, ali od početka rata u Ukrajini i broj proukrajinskih, odnosno onih koji realno rezonuju, se povećava, jer u suštini vide šta se radi i šta se dešava“; istakao je Hočak.

On smatra da je takav odnos u javnosti rezultat izuzetno jake ruske propagande koja je u Srbiji na vrloo visokom nivou.

Miroslav Hočak (Foto: privatna arhiva)

„Kad prođeš negde ulicom i vidiš čoveka s takvom majicom, nije ti svejedno. I naravno da bi i to trebalo na neki način da se reguliše kao u zemljama Evrope, gde je dosta država to zabranilo na zakonodavnom nivou. U suštini, izjednačili su nacističke znakove iz Drugog svetskog rata sa ovim „Z“ znakom“, ukazuje Hočak.

Nada se da bi, nakon formiranja novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, slična inicijativa mogla da se pojavi tamo, od strane opozicionih poslanika koji do sada nisu bili u parlamentu.

Foto: Autonomija

Pastor: Nije bilo inicijativa za reakciju Skupštine Vojvodine

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor ozjavio je za Autonomiju da je poslednjih meseci lično bio u čestom kontaktu sa predstavnicima ukrajinske nacionalne zajednice koja živi u pokrajini, te da od njih nije dobio saznanja o postojanju osećaja njihove ugroženosti i nesigurnosti.

U sredinama u AP Vojvodini, u kojima je ova zajednica najprisutnija, nastavlja Pastor, dobio je uveravanja o uobičajeno skladnim međunacionalnim odnosima u svakodnevnom životu.

Ištvan Pastor (Foto: skupstinavojvodine.gov.rs)

Predsednik vojvođanskog parlamenta istakao je i da je Poslovnikom o radu Skupštine AP Vojvodine propisan postupak donošenja akata, kao i to ko su ovlašćeni predlagači akata iz nadležnosti Skupštine, ali da do sada nije podnet nijedan predlog od strane ovlašćenih predlagača za donošenje nekog akta u vezi sa pomenutim pitanjem osude podrške agresiji.

„Pored toga, ukazujem na činjenicu da nijedan od organa AP Vojvodine, kao ni radnih tela Skupštine AP Vojvodine u čijoj nadležnosti se nalaze pitanja međunacionalnih odnosa na teritoriji AP Vojvodine nije u vezi sa navedenim pitanjem ukazao na potrebu preduzimanja mera, a koje su u nadležnosti Skupštine. Ukoliko do ovakve inicijative dođe, Skupština APV će postupiti u skladu sa propisanom procedurom. Isto tako, Skupštini AP Vojvodine u vezi sa navedenim pitanjem do današnjeg dana formalno se nisu obraćali ni predstavnici ukrajinske nacionalne zajednice u AP Vojvodini“, napomenuo predsednik vojvođanskog parlamenta.

On je naglasio i da mu je i lično i kao predsedniku Skupštine APV izuzetno stalo do osećaja mira i sigurnosti svakog građanina, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

„Sve pojave koji bi to ugrozile najoštrije osuđujem“, rekao nam je Pastor.

Foto: Autonomija

„Ne možemo se izjašnjavati o tako važnim svetskim pitanjima“

Međutim, Pastorovo raspoloženje ne dele sve njegove kolege, te se čini da je u pokrajinskom parlamentu „proukrajinski“ stav u manjini.

Poslanik Srpske napredne stranke Nenad Borović rekao je za Autonomiju da inicijativa kojom bi se na nivou Skupštine osudila javna podrška ruskoj agresiji nad Ukrajinom, kao znak dobre volje prema domaćim Ukrajincima nije moguća jer, kako tvrdi, Skupština AP Vojvodine nema takve nadležnosti.

Nenad Borović (Foto. Autonomija)

Dodao je i da se eventualno o toj temi mogu izjasniti kao pojedinci, ali ne kao poslanička grupa.

„Mi kao poslanici nemamo ni statutarnu mogućnost niti poslovničku da se izjašnjavamo, osim ako ne bude neko predožio, pa da zaumemo stav. Da li bi Kolegijum Skupštine ili predsednik skupštine, gospodin Pastor, izašao sa nekom deklaracijom, ne znam kako bi to moglo da izgleda, ali mi kao Skupština nemamo u svojim nadležnostima uopšte predviđeno da se možemo izjašnjavati o tako važnim svetskim pitanjima kao što je pitanje sukoba u Ukrajini“, rekao je Borović.

On je naveo da se „državni vrh opredelio“ i rekao da je u pitanju akt agresije, te da je „predsednik Aleksadar Vučić o tome govorio i u Ujedinjenim nacijama“, i da tu dileme za njih nema.

Za radikale je situacija jasna – dolazi u obzir jedino i isključivo podrška Rusiji. Poslanik Đurađ Jakšić je za Autonomiju potvrdio da i sam ima majicu sa znakom“Z“, a njegove kolege i on na reverima tokom zasedanja nosili su lentu kao znak podrške ruskoj agresiji.

„Skupština AP Vojvodine ima daleko veće probleme i brige, kao i Pokrajinska vlada“, kaže Jakšić i ponavlja da je stav SRS da Republika Srbija ni po koju cenu ne sme uvesti sankcije „bratskoj Ruskoj federaciji“, koja je „jedini pravi tradicionalni saveznik Srbije i neko ko čuva njen teritorijalni integritet u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“.

Đurađ Jakšić (Foto: Autonomija)

„Za razliku od svih drugih predstavnika na političkoj sceni, mi se zalažemo ne za neutralnost, nego za politički, ekonomski i vojni savez sa bratskom Rusijom. A vama, ubeđen sam, da je poznato da je Ruska federacija isprovocirana na tu specijalnu vojnu operaciju koju je započela 24. februara dece“, istakao je Jakšić.

LSV: Skupština Vojvodine treba da se izjasni

Sa druge strane, Liga socijaldemokrata Vojvodine bi, kaže za Autonomiju njen poslanik Saša Šućurović, mogla da pokrene ovu temu pred vojvođanskim parlamentom, uz podsećanje da je na njihovim stranačkim prostorijama od prvog dana rata istaknuta ukrajinska zastava.

„Kod Lige je jasno ko je agresor a ko je žrtva u ovom ratu i svakako će poslanička grupa Lige pokušati da Skupština Vojvodine nametne tu temu i da se Skupština Vojvodine izjasni upravo zbog manjina i Ukrajinaca koji žive na teritoriji Vojvodine“, rekao nam je Šućurović.

Saša Šućurović (Foto: Automomija)

On je kazao da je dovoljno samo uključiti TV da bi se videla snaga proruske marketinške mašinerije u Srbiji i Vojvodini.

„Kada bi neka institucija dala neku podršku, naši sugrađani, odnosno ljudi koji žive u Vojvodini drugačije bi se osećali. Videćemo kako druge poslaničke grupe razmišljaju“, dodao je Šućurović.

Interesantno je pomenuti u kontekstu atmosfere u društvu i da su ovih dana inače u Sremskim Karlovcima, na otkrivanja biste ruskom caru Petru Velikom (što je po sebi svojevrsna provokacija), uz predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, bili i ljudi u majicama sa slovom „Z“ i zastavama otcepljenih proruskih pokrajina. A Vučević je tek nešto pre više od godinu dana svečano otkrio bistu ukrajinskom pesniku i slikaru Tarasu Ševčenku, koja je od početka agresije u nekoliko navrata skrnavljena slovom istim simbolom agresije – „Z“.

Varga: Svaka inicijativa koja je na strani žrtve je dobra

Politikolog i novinar Boris Varga za Autonomiju ocenjuje da je svaka inicijativa koja je na strani žrtve dobra, pogotovo u uslovima političke i ideološke monolitnosti režima naprednjaka.

On kaže da je sramota da Republika Srbija nije pokazala iskrenu podršku i saosećaj sa Ukrajinom u uslovima ruske agresije, podsetivši da je zvanični Beograd učinio samo ono što je morao, pravdajući se Rusiji kako je to učinio pod međunarodnim pritiskom.

„Ne može se ni u snu zamisliti da Brnabić, Dačić ili Vučić posete Ukrajinu i obiđu Irpinj, Buču. To bi faktički značilo da priznaju genocid u Srebrenici, zločine na Kosovu, čime se suočavanje sa prošlošću i zločinima na prostoru bivše Jugoslavije stavlja u širi kontekst novih civilizacijskih opredeljenja u uslovima rata u Ukrajini“, istakao je Varga.

Boris Varga (Foto: N1)

On smatra da će Srbiji biti teško u Evropi sa takvim vrednosnim opredeljenjima, ali podseća da je realnost takva da se naše društvo menja i integriše u EU jedino pod pritiskom.

Zato je svaka inicijativa osude rata u Ukrajini važna. Ukrajinskoj zajednici, a posebno izbeglicama iz Ukrajine veoma je neprijatno i strašno kada u Srbiji vide proteste sa neofašističkim znakom „Z“ i svugde okolo portrete Putina. Ukrajinska i rusinska zajednica je imala strah i 2014. godine, kada su iz Novog Sada i Srbije odlazili dobrovoljci u Donbas da ratuju na strani separatista“, napominje Varga.

Naš sagovornik dodaje da se mora imati u vidu da je ukrajinska manjinska zajednica u Srbiji prilično izložena proruskoj propagandi medija i da među njima ima različitih stavova, od kojih su pojedini pomalo zabrinjavajući. Ipak, dodaje Varga, jedno je strah, a drugo ravnodušnost i ponašanje kao da se u Ukrajini ne odigravaju razarajući sukobi.

Dalibor Stupar (Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/za-vojvodjanske-ukrajince-odluka-skupstine-vojvodine-da-osudi-poplavu-simbola-ruske-agresije-bila-bi-izuzetan-gest/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Disciplinske prijave protiv Vladimira Đukanovića završile u fioci

Protiv člana Glavnog odbora SNS-a prošle godine pokrenuta tri postupka pred Advokatskom komorom Beograda

Published

on

By

foto BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Protiv advokata Vladimira Đukanovića, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, krajem prošle godine pokrenuta su tri disciplinska postupka

Međutim, iako Statut Advokatske komore Beograda, čiji je Đukanović član, propisuje hitno postupanje disciplinskih organa, osim početnih radnji, u ovim predmetima se nije postupalo gotovo osam meseci.

Vladimir Đukanović, iako se svega četiri godine bavi advokaturom, postao je jedan od najpoznatijih advokata u zemlji. Tome je u prvenstveno kumovala činjenica da je Đukanović i pored svog neiskustva, angažovan u nekim od najznačajnijih krivičnih postupaka u zemlji. Đukanović, između ostalog zastupa Predraga Koluviju, vlasnika kompanije Jovanjica, Dijanu Hrkalović, bivšu državnu sekretarku MUP-a, ali i Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Osim što je jedan od najpoznatijih Đukanović je i jedan od najkontroverznijih advokata u zemlji. Uz advokaturu ovaj visokopozicioniran član vladajuće stranke istovremeno obavlja funkcije narodnog poslanika, predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, a po poziciji je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, tela koja između ostalog odlučuju o izboru i napredovanju sudija i tužilaca. Uz sve ove poslove Đukanović stiže i da se bavi novinarstvom, vodeći emisiju na televiziji Kopernikus i intervjue na portalu tabloida Objektiv.

Koliko problematično može da bude kada jedna osoba obavlja sve ove fukcije najbolje se videlo 3. oktobra prošle godine kada je objavljen intervju koji je Đukanović obavio sa svojim klijentom Predragom Koluvijom. U tom intervjuu Koluvija je, koji je nedugo pre toga pušten u kućni pritvor, iznosio odbranu optužujući policijske službenike da su mu namestili slučaj, kao i da su pokušali da ga primoraju da za masovnu proizvodnju kanabisa okrivi Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Ovaj intervju predstavljao je incijalni događaj za tri disciplinska postupka koja su protiv Đukanovića pokrenuta pred organima Advokatske komore Beograda. Prvi postupak iniciran je 5. oktobra 2021. godine od strane Disciplinskog tužioca AKB-a, a na osnovu teksta objavljenog u listu Politika. Istog dana, komora je primila i disciplinsku prijavu advokata iz Užica Desimira Dragojlovića.

Postupajući zamenik disciplinskog tužioca je u skladu sa Statutom AKB-a poslao Đukanoviću prijave na izjašnjenje, čime je i formalno pokrenut disciplinski postupak. Đukanović se u zakonskom roku izjasnio i poslao svoj odgovor 18. oktobra. Treća diciplinska prijava protiv Đukanovića stigla je u komoru 3. novembra, a poslao ju je Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM. U njoj oni su istakli da je Đukanović počinio više teških disciplinskih prestupa. Svojim postupanjem, navodi se u prijavi, on je ugrozio samostalnost i nezavisnost advokature, nedostojnim ponašanjem narušio je ugled profesije, a pritom je odao advokatske tajne i stračunato reklamirao sebe. Na ovu prijavu, Đukanović je odgovorio 10. januara.

I iako Statut Advokatske komore Beograda propisuje da su disciplinski organi komore dužni da postupaju hitno, po ovim prijavama više ništa nije učinjeno. Prema Statutu, nakon što se okrivljeni advokat izjasni, postupajući zamenik disciplinskog tužioca mora da donese odluku – ili da podigne optužnicu ili da prijavu odbaci.

Disciplinska tužiteljka Advokatske komore Beograda advokatica Biljana Kajganić za Danas pojašnjava da je ona, uvidevši da se u predmetu ne postupa, izdala obavezno uputstvo postupajućem zameniku disciplinskog tužioca, kako bi se stvar pokrenula. Nakon što postupajući zamenik nije u roku od sedam dana postupao po uputstvu, ona je predmet predala drugom zameniku u nadležnost.

– Trenutno radim na jednom drugoj optužnici, a čim sa tim završim pomoći ću kolegi da odluči u tim predmetima, kazala je Kajganić. Na pitanje kada je donela odluku da predmet dodeli drugom zameniku disciplinskog tužioca ona je rekla između deset i petnaest dana. Danas je početkom juna Advokatskoj komori Beograda poslao pitanja vezana za disciplinske prijave protiv Đukanovića.

Zamenik tužioca od koga su oduzeti predmeti o Đukanoviću je advokat Nikola Vulović. On nije sa preciznošću mogao da odgovori na pitanje zbog čega od oktobra prošle godine nije postupao po prijavama protiv Đukanovića, ističući da je bio preopterećen predmetima i da je zbog toga i zamolio disciplinsku tužiteljku da mu smanji broj predmeta. Upravo to je i razlog zbog kojeg su, kako je naveo, predmeti protiv Đukanovića prebačeni drugom zameniku disciplinskog tužioca.

Desimir Dragojlović, advokat iz Užica koji je podneo jednu od disciplinskih prijava kaže da se na taj korak odličio nakon intervjua koji je Đukanović vodio sa Koluvijom.

– Ja se ovim poslom bavim 35 godina i tada me je prvi put bila sramota svoje profesije. Takvim ljudima nije mesto u advokaturi. To što Đukanović radi je trgovina interesom i otvoren uticaj na sud, kaže Dragojlović.

On ističe da je Đukanović, nakon oštrih kritika javnosti još intenzivnije nastavio da zloupotrebljava svoj položaj, pokazujući da mu niko ništa ne može.

– Ne iznenađuje me činjenica da komora ništa nije uradila sa disciplinskim prijavama protiv Đukanovića. Ovde nije toliko problem u Đukanoviću, već mnogo više u tom nečinjenju komore koja je, kao i brojne druge institucije, postala zarobljena, kaže Dragojlović.

Vladimir Đukanović je u toku jučerašnjeg dana bio nedostupan za komentar.

V.Jeremić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/disciplinske-prijave-protiv-vladimira-djukanovica-zavrsile-u-fioci/

Continue Reading

Trending