Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Pomoć ili spas? Država dokapitalizovala Er Srbiju

Na samom kraju 2020. godine, Vlada Srbije je donela odluku o dokapitalizaciji nacionalne avio-kompanije Er Srbija tako da je državno vlasništvo povećano sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto.

Published

on

Kako je Ministarstvo finansija saopštilo 30. decembra, uvećanje osnovnog kapitala Er Srbije je preduzeto u cilju otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19, navodi se u saopštenju.

Dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom, istaklo je Ministarstvo finansija.

Kako je objašnjeno, ta uredba u potpunosti je usklađena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije COVID-19, uključujući i dokapitalizaciju.

Er Srbija nije izuzetak kada je reč o avio kompanijama koje već mesecima osećaju posledice, od kojih su neke ugašene, a nekima su, kao što je nacionalnoj avio-kompaniji u Srbiji, matične države pritekle u pomoć.

Međutim, prema rečima Ljubomira Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, svaka pomoć ima smisla, ako se problem reši.

U suprotnom, ukazuje on, to je samo bacanje para.

“Na državi je da napravi neku održivu strategiju šta treba uraditi sada, u periodu krize, a šta bi bilo srednjeročno rešenje sa idejom da Er Srbija funkcioniše na tržišnim principima bez pomoći države”, objasnio je Savić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nezavisni državni organ, Fiskalni savet Srbije ukazao je u svojoj analizi iz decembra na netransparentnost u radu i probleme sa poslovanjem Er Srbije, uz napomenu da su oni postojali i pre svetske zdravstvene krize.

Ocene Fiskalnog saveta

Narodna skupština Srbije je 10. decembra usvojila budžet za 2021. godinu, u kojem je privatnim preduzećima preko Ministarstva privrede opredeljeno skoro 126,4 miliona evra. Ta sredstva su namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Srbije i kompanije Fijat (Fiat), kao i ugovora o osnivanju Er Srbije.

Međutim, u usvojenom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako preduzeće kojem su ta sredstva namenjena.

Fiskalni savet Srbije je ocenio da su u Budžetu rashodi za subvencije, uključujući i neto budžetske pozajmice, neuobičajeno veliki – oko 0,8 odsto BDP-a iznad njihovog dugoročno održivog nivoa, a da nije objašnjena konkretna namena velikog dela tih sredstava.

Državna davanja za Er Srbiju nisu našla mesto samo u Budžetu za 2021. godinu, već i u rebalansu ovogodišnjeg Budžeta iz novembra, kaže za RSE Marko Milanović, fiskalni analitičar u Fiskalnom savetu Srbije.

On dodaje da ni u jednom od ova dva budžetska dokumenta nisu transparentno prikazana sredstava koja se izdvajaju za ovu kompaniju.

„Ni Budžet niti prateća dokumentacija se nijednom rečju ne referišu direktno na Er Srbiju. Naše analize su pokazale da je, po svemu sudeći, za ovu kompaniju izdvojen dobar deo novca, opredeljenog u okviru Neto budžetskih pozajmica, što je praktično jedna vrsta subvencije. To je otprilike po 100 miliona evra za 2020. i 2021. godinu, dakle u zbiru 200 miliona evra“, kaže Milanović.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da će Er Srbiji biti potreban mnogo veći deo novca zbog neefikasnog poslovanja iz perioda pre svetske zdravstvene krize.

RSE je od Er Srbije pokušao da dobije odgovor na pitanje koliki su gubici kompanije od početka pandemije do sada, kao i na koji način kompanija očekuje da joj država pomogne, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.

Tada ministarka saobraćaja u Vladi Srbije, Zorana Mihajlović, izjavila je u aprilu da se procenjuje se da su gubici kompanije Er Srbija tokom pandemije korona virusa u tom trenutku bili veći od 35 miliona evra.

Državne subvencije veće od godišnje dobiti kompanije

Er Srbija, naslednica nekadašnjeg Jat Ervejza (JAT – Jugoslovenski aero transport), formirana je avgusta 2013. godine na osnovu ugovora Vlade Srbije i Etihada, nacionalnog avio prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Prema tom dokumentu, većinsko vlasništvo u kompaniji imala je Srbija sa 51 posto udela, naspram 49 posto koliko je imao Etihad.

Obaveza Etihada bila je da uloži 40 miliona dolara i obezbedi još 60 miliona kroz kreditne linije, dok je Vlada Srbije na sebe preuzela dugove bivšeg JAT-a i obavezu da isplati socijalni program za višak radnika.

Ovaj poslovni poduhvat tadašnji politički vrh Srbije predstavio je kao spasavanje naslednice nekadašnjeg JAT-a, koji je godinama grcao u milionskim dugovima.

Šta pokazuju podaci iz prošle godine?

Kako se navodi u Napomenama uz finansijski izveštaj kompanije za prošlu godinu, u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između Republike Srbije, Etihada i Er Srbije, ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Srbije i Etihad Airways PJSC u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti Er Srbije.

Dodaje se da je državna pomoć, koju obezbeđuje Republika Srbija, definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja, uz formalno preuzimanje od strane Republike Srbije nasleđenih finansijskih obaveza na dan 31. decembar 2013. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je 14. decembra u autorskom tekstu za beogradski dnevni list “Politika” napisao da je ukupan prihod Er Srbije u 2019. godini iznosio je 356 miliona evra, “što je rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 323,1 milion evra”.

“Neto dobit u 2019. godini, a nakon velike ekspanzije, pokretanja novih destinacija i završetka restrukturiranja, iznosila je 9,5 miliona evra, dok je godinu ranije neto dobit iznosila 12,2 miliona evra. Ukupne finansijske obaveze prema kreditorima nastavile su da idu silaznom putanjom, pa su tako sa 146,64 miliona evra od 31. decembra 2018. godine smanjene godinu dana kasnije na iznos od 117,98 miliona evra”, napisao je Mali.

Ministar finansija, međutim, nije pomenuo da je prethodne dve godine Er Srbija dobila po 21 milion evra kroz subvencije, dotacije i donacije, što je zabeleženo u Bilansu uspeha ove kompanije.

Mali je konstatovao da Er Srbija ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane.

“Naprotiv, direktne uplate u budžet Republike Srbije od strane Er Srbije do 17. novembra 2020. godine iznosile su 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra. Dakle, to je direktan doprinos Er Srbije budžetu Republike”, napisao je ministar finansija.

Na sumnje dela stručne javnosti da se Er Srbija subvencioniše tajno, iz budžeta Srbije, Mali je odgovorio da je “svaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema Er Srbiji, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama”.

Zbog čega je onda tajna budžetska stavka o konkretnom iznosu koji je država namenila Er Srbiji? Na to pitanje smo pokušali da dobijemo odgovor u Ministarstvu finansija, ali nam odgovor nije stigao do zaključenja ovog teksta.

Etihadovi loši potezi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 9. decembra da će Er Srbija biti restrukturirana, a da bi opstala, naveo je, razmatraće se i dokapitalizacija.

“Moraćemo da podnesemo neki plan za restrukturiranje, jer smo pod direktnom kontrolom Evropske komisije za državnu pomoć. Ne možemo da uradimo ništa što ne rade velike evropske zemlje, a hoćemo da sačuvamo našu kompaniju jer je bolja od svih u regionu”, kazao je on novinarima u Beogradu.

Vučić je kazao i da će Er Srbija opstati.

“Er Srbija ne samo da će da opstane, već ćemo imati i snage i znanja, ako bude potrebno i mi da dokapitalizujemo, da preuzmemo veći procenat, nikakav problem nije. Ali Er Srbija će biti uspešna kompanija i ponos Srbije na svakom mestu u svetu”, rekao je Vučić.

Prema rečima profesora Ljubodraga Savića, stručna javnost je mnogo očekivala od ugovora potpisanog pre sedam godina sa Etihadom, ali je, dodaje on, u međuvremenu ta kompanija povukla nekoliko loših poteza., kaže Savić.

“To je bila jedna prilično dobro situirana kompanija koja je letela sa Srednjeg istoka i imala vrlo dobro razvijen saobraćaj i neko vreme poslovala vrlo dobro. Ali, ona je dosad napravila dve akvizicije sa AlItalijom i Er Berlinom, i oba ova poteza su bila loša”, kaže Savić.

Podsetimo, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su još u maju za RSE rekli da se povećanje vlasničkog udela kompanije razmatra kao jedna od mera pomoći države.

U radu na ovom tekstu poslali smo upit ministarstvu na koji način bi se ta ideja realizovala, ali odgovor nismo dobili.

Primeri iz Evrope

Evropska komisija je utvrdila da je 73 miliona evra italijanske podrške u korist kompanije AlItalija u skladu sa pravilima Evropske unije (EU) o državnoj pomoći.

Kako je saopšteno iz Komisije 29. decembra, ova mera ima za cilj nadoknađivanje aviokompaniji štete pretrpljene na 19 linija zbog pandemije korona virusa u periodu između 16. juna i 31. oktobra.

„Avionska industrija je i dalje jedan od sektora koji je posebno pogođen pandemijom”, rekla je Margret Vestager (Margrethe) izvršna potpredsednica Evropske komisije za Evropu prilagođenu digitalnom dobu.

“Nastavljamo blisko da sarađujemo sa državama članicama EU kako bismo osigurali da se nacionalne mere podrške mogu uspostaviti na koordinisan i efikasan način, u skladu sa pravilima EU. U isto vreme, naše istrage o prošlim merama podrške kompaniji AlItalia su u toku i u kontaktu smo sa Italijom u vezi sa njihovim planovima i poštovanjem pravila EU”, rekla je Vestager.

Nemačka je u junu izdvojila devet milijardi evra pomoći za nacionlanu aviokompaniju Lufthanzu (Lufthansa).

Međutim, Marko Milanović iz Fiskalnog saveta podvlači da analize ukazuju na dve vrste kompanija – one koje su uspešno poslovale zaključno sa krajem 2019. godine, i one koje su i pre pandemije imale loše poslovanje.

Prema tom modelu, dodaje on, Lufthanza, koja spada u prvu grupu, je od matične države dobila pomoć, ali pod određenim uslovima.

“Ne treba gubiti iz vida da je to uslovljeno da se kroz pet godina država povuče iz vlasništva na nivo koji je bio pre krize, kao i kroz još neka ograničenja ovoj kompaniji, na primer odustajanje od nekih slotova na aerodromima u Minhenu, ograničenje plata menadžmenta i tako dalje”, kaže Milanović za RSE.

Er Srbija je, kaže naš sagovornik, u grupi kompanija koje su loše poslovale i pre krize i za koje u evropskoj praksi važe nešto drugačiji uslovi.

“Oni će u Evropi dobiti pomoć po drugom propisima koji se primenjuju po dosta oštrijim uslovima, koji podrazumevaju praktično restrukturiranje kompanije. Na primer, po tim propisima dobio je portugalski TAP i rumunska kompanija TAROM”, kaže Milanović.

U skladu s tim, naglašava Milanović, Fiskalni savet smatra da je potrebno da država pomoć Er Srbiji uslovi restrukturiranjem kompanije.

“I na kraju krajeva, čitav taj proces bi, kao u Evropskoj uniji, trebalo da prati transparentnost, da se objavi po kom osnovu i koliko tačno sredstava će biti odobreno ovoj kompaniji i pod kojim uslovima, jer postoji opravdanje da i građani Srbije znaju po kom osnovu i zašto kompanija dobija ponovo državnu pomoć”, zaključuje Milanović.

Generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (Iata) Aleksandar de Žuinak izjavio je u novembru da je taj sektor već dobio 160 milijardi dolara pomoći od vlada više država.

„Što duže kriza traje to su veći rizici od bankrota. Blizu 40 firmi je u vrlo velikim teškoćama u procedurama očuvanja ili stečaja“, rekao je Žuinak za list “Tribun”.

Autor: Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending