Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Penali zbog ‘Srbijagasa’ na dnevnom redu Ministarskog saveta Energetske zajednice

Dugogodišnje odlaganje restrukturiranja javnog preduzeća “Srbijagas” i kršenje propisa naći će se na dnevnom redu ovogodišnje decembarske sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ), uz zahtev da se Srbiji zbog toga izreknu penali, potvrđeno je u tom regulatornom telu Evropske unije, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.

U Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone.

“Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo”, ističu u evropskom regulatornom telu.Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo.Iz odgovora Energetske zajednice

“Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa”, naglašava EZ.

U odgovoru se dodaje i da već neko vreme o problemu “Srbijagasa” nisu razgovarali sa kolegama iz Srbije a da je poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i “Srbijagasom” održan u Beogradu prošle godine. Tada se, kako navode u tom telu, raspravljalo o pitanju neusklađenosti srpskog gasnog tržišta sa regulativom EU i dogovoren je sveobuhvatan akcioni plan kako da se reši problem razdvajanja delatnosti unutar Srbijagasa, čiji je stopostotni vlasnik država.

Neki pomak, navode u EZ, ipak je napravljen, kao što je uspostavljanje funkcionalne ćerke kompanije “Transportgas Srbija”.

Međutim, pojašnjavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna i da njen izvršni direktor (Stevan Dukić) nije samostalan u odnosu na uticaj majke kompanije, odnosno “Srbijagasa”, na čijem čelu je od 2008. Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera Srpske napredne stranke.

Ministarstvo: Nesprovođenje reformi znači neispunjavanje međunarodnih obaveza

Zahtevi Energetske zajednice u vezi sa restrukturiranjem “Srbijagasa“ poznati su već godinama unazad i proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine, u koji su unete odredbe iz Trećeg energetskog paketa, navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike u saopštenju dostavljenom RSE.

Takođe, navodi se da je ministarstvo na čelu sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom Zoranom Mihajlović, odmah po svom formiranju, upozorilo javnost da nesprovođenje reformi u JP „Srbijagas” znači “neispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije koje se odnose na razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru“.

„Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje“, saopštilo je ministarstvo.

Medović: Srbija probila sve rokove

Restrukturiranje “Srbijagasa” je obaveza koja datira još od 2007. i Srbija je po tom pitanju probila sve rokove, ukazuje Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

On pojašnjava da nije prvi put da se “zbog ozbiljnog i upornog kršenja prava EZ” protiv Srbije pokreće postupak, dok je Ministarski savet do sada već donosio odluku da Srbija krši ta prava, ali bez izricanja sankcija.

Na pitanje šta bi mogle biti sankcije, Medović odgovara:

“To može da podrazumeva i suspenziju prava glasa Srbije u Ministarskom savetu, što bi svakako bila loša vest za Srbiju”.

“Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća”, navodi Medović.

On pojašnjava da obaveza razdvajanja delatnosti “nije sama sebi svrha”.
“Svako onaj ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, navodi Medović.

Prema njegovima rečima, time se ostvaruje bolja i kvalitetnija ponuda, kontinuirano snabdevanje gasom i niže cene energenta.

Znatno ozbiljnije sankcije Srbiji zbog kršenja propisa, ističe Medović, može izreći EU. I u tom kontekstu je važno mišljenje Energetske zajednice jer je ona “instrument spoljne energetske politike EU”.

On podseća i da pregovaračko poglavlje 15 u procesu pristupanja EU o energetici nije otvoreno, jer se čeka da Srbija u potpunosti ispuni svoje obaveze preme Energetskoj zajednici.

Medović dodaje i da EU na raspolaganju ima još jedno sredstvo, a to je da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata dok Srbija ne ispuni svoje obaveze.

Restrukturiranje ‘Srbijagasa’ kao prepreka evropskom putu

Neophodnost reforme “Srbijagasa” kao jedan od prioriteta u sektoru energetike redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.

U poslednjem,za 2020. godinu Evropska komisija ukazuje na to da u okviru “Srbijagasa” nisu razdvojene delatnosti čime bi se omogućila konkurencija i pristup drugim akterima na tržištu trasnportnom sistemu u skladu sa pravilima EU.

Da je restrukturiranje “Srbijagasa”, koji prema podacima Agencije za energetiku drži monopol na gasnom tržištu Srbije, pitanje koje stoji na evropskom putu Srbije, ukazala je i Zorana Mihajlović 17. novembra nakon sastanka sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem.

“Nema opravdanja da se kasni sa akcionim planom za sprovođenje restrukturiranja i da se isti ne dostavi Evropskoj komisiji”, rekla je tada Mihajlović, saopštilo je ministarstvo.

Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015.

Odluka se, prema izjavi čelnika “Srbijagasa” Dušana Bajatovića od 28. marta 2016. za N1 odnosila na formiranje dva nova preduzeća “Transportgas Srbija” i “Distribucija gas Srbija”.

Prema izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, preduzeće “Transportgas Srbija” je krajem te godine “otpočelo sa obavljanjem dela svojih aktivnosti, zbog čega delatnost transporta prirodnog gasa i dalje obavlja njegov osnivač JP Srbijagas”.

Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.

Nesuglasice između ‘Srbijagasa’ i nadležnog ministarstva

Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora “Srbijagasa” i nove nadležne ministarke. Zorana Mihajlović, kadar SNS-a, funkciju ministarke preuzela je u oktobru resor energetike, koji je do tada upravljala stranka kojoj pripada Dušan Bajatović – SPS.

Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastankakoji je ministarka Mihajlović sazvala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike.

U saopštenju koje je izdala Mihajlović, navodi se da je Bajatović udaljen zbog “nepoštovanja institucije Vlade Srbije”, ali nije navedeno šta mu je konkretno zamereno.

Mihajlović je poručila u saopštenju da javna preduzeća iz toga resora “neće moći da rade kao do sada”, odnosno da čekuje brži i efikasniji rad, navedeno je saopštenju.

Javnu opomenu od nadležne ministarke dobio je i direktor Srbijagasove ćerke firme “Transportgas”, koji se, prema njenim rečima nije pojavio ni na jednom sastanku koji je organizovala sa direktorima javnih preduzeća koja posluju u sektoru energetike.

U poslednjoj izjavi u nizu, od 16. novembra Mihajlović je navela da direktor “Transportgasa” štiti privatne interese direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića.

“Ali, bez obzira na nepoštovanje Vlade i Ministarstva koje je pokazao, nijedan direktor preduzeća nije iznad države koja ga je osnovala, pa ni direktor ‘Transportgasa’”, navela je Mihajlović u saopštenju.

’Srbijagas’ uzima kredite, građani plaćaju

Članovi skupštinskog odbora za finansije na sednici 23. novembra usvojili su predlog zakona o davanju garancije Srbije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima „Srbijagas“ za izgradnju novog gasovoda, kojim će se Srbija priključiti na Turski tok.

Reč je o dodatnom zaduživanju „Srbijagasa“ u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država.

To da „Srbijagas“ uzima kredite, za koje garantuje država, a zatim zbog toga što „Srbijagas“ ne može da plaća obaveze po kreditu – dug „Srbijagasa“ preuzima na sebe, obrazac je koji se ponavlja u proteklih par godina, ukazuje u razgovoru za RSE Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa „Biznis“ i „Ekonometar“.

„To je jedan model koji predstavlja začarani krug plaćanja i potraživanja kome nema kraja i u jednom momentu to se zaista mora preseći“, navodi Nikolić.

„Srbijagas“ nakon što se aktiviraju državne garancije duguje umesto bankama – državi Srbiji, koja je ne jednom ta dugovanja otpisala.

„Posle otpisa, podvuče se crta i onda krenemo opet u novo zaduživanje. Kraj je onda kada se pojavi arbitar sa strane, kao to je put Srbije ka EU i članstvo u međunarodnim organizacijama, koje se zalažu za sprovođenje strukturnih reformi na ekonomskom planu i koje onda ukažu – ovo morate da rešite“, pojašnjava Nikolić.

Ona ističe da dugovi „Srbijagasa“ padaju na teret republičkog budžeta, samim tim na teret građana kao poreskih obveznika.

Prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koje je „Srbijagas“ imao prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra, o čemu je pisao RSE.

Dug “Srbijagasa” gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao “Srbijagas”.

To se vidi u Zaključku Vlade od 26. marta 2019.

I pored finansijske podrške države, „Srbijagas“ iako preduzeće se apsolutnim monopolom na gasnom tržištu Srbije ne beleži poslovne rezultate.

Razlog za to jednim delom, objašnjava Radojka Nikolić, leži i u činjenici da je „Srbijagas“ prethodnih godina preuzimao veliki broj neuspešnih preduzeća kako bi se ta preduzeća spasila iz strateških ili političkih razloga:

„U jednom momentu je ’Srbijagas’ bio konglomerat mislim više od tridesetak potpuno različitih firmi u svom vlasništvu. U svim tim slučajevima su donošene političke odluke, a ne ekonomske.“

Prema njenim rečima, neracionalno ekonomsko ponašanje „Srbijagasa“ u tesnoj je vezi sa politikom.

Uvidom u poslednji izveštaj o poslovanju „Srbijagasa“ na sajtu Agencije za privredne registre, to preduzeće je u 2019. imao 1.021 zaposlenog i ostvario je neto dobitak u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su za isti period dugoročne obaveze koje to preduzeće ima iznosile 252 miliona evra.

I novi gasovod van regulative EU

Deonicu gasovoda kroz Srbiju, kojim bi ona trebalo da se poveže na Turski tok gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“, u kome 51 odsto vlasništva drži ruski „Gasprom“, a 49 odsto javno preduzeće „Srbijagas“.

Ruski projekat „Turski tok“ naslednik je propalog Južnog toka, od čije izgradnje je Rusija odustala 2014. godine upravo zbog toga što nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije po pitanju omogućavanja konkurencije.

Pravila Evropske unije sadržana u Trećem energetskom paketu podrazumevaju da jedna kompanija, u ovom slučaju ruska državna kompanija „Gasprom“, ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, i da sama infrastruktura gasovoda mora biti dostupna i trećoj strani, čime se omogućava konkurencija.

Srbija projekat nije usaglasila sa zahtevima koje je Energetska zajednica formulisala u mišljenju od februara 2019. dok je Agencija za energetiku Srbije u odluci od marta iste godine izuzela novi gasovod od primene pravila Trećeg energetskog paketa.

Energetska zajednica (EZ) je u više navrata izrazila zabrinutost zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU i zahtevima EZ da se na njemu omogući konkurencija, odnosno da njim ne teče isključivo ruski gas, već i gas drugih zainteresovanih proizvođača.

Zbog svega toga i pregovori između nadležnih institucija Srbije i EZ oko usaglašavanja projekta sa pravilima EU u zastoju su od aprila 2019.

Autor: Mila Đurđević (Radio Slobodna Evropa)


SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending