Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Pavle Petrović: Ako se ostvari plan Vlade, javni dug prelazi 60 odsto BDP

Glavni razlog zbog koga Srbija zaostaje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom je loš kvalitet institucija koji se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Published

on

Na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, Petrović je rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.

„Privredni rast bi trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE“, rekao je Petrović.

Dodao je da Srbija u nekim godinama ima bolje, a u nekim nešto lošije rezultate, ali ukupno gledano privredni rast je nezadovoljavajući.

Fiskalni savet je, kako je rekao, sugerisao Vladi Srbije da prilikom izrade budžeta za 2021. godinu „ne ide na tako visoku stopu privrednog rasta od šest odsto jer je u vreme neizvesnosti mnogo bolje oprezno planirati privredni rast i poreske prihode, pa se ‘iznenaditi’ boljim rezultatima nego obratno“.

Prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara 2021. godine, prema njegovim rečima, nagoveštavaju da je Fiskalni savet bio u pravu, odnosno da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto planiranih šest odsto, ali je u međuvremenu usvojen rebalans budžeta koji, izmedju ostalog, predviđa snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu.

„Mi smo procenili da bi to veliko povećanje javnih investicija moglo dodati još oko 1,5 odsto na sadašnji tempo privrednog rasta od četiri odsto, pa bi rast BDP-a Srbije u 2021. na kraju ipak mogao da bude preko pet odsto i blizak prvobitnim prognozama Vlade Srbije“, rekao je Petrović.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se javni dug zadrži ispod 60 odsto BDP-a, kako obećava Vlada Srbije, Petrović je rekao da će, ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra kako je planirano usvojenim rebalansom, javni dug premašiti 60 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je, prema njegovim rečima, preporučio da se tokom godine naprave uštede i deficit smanji na ispod tri milijarde evra, a sa osetno manjim deficitom smanjila bi se i potreba za zaduživanjem zemlje, pa bi javni dug mogao da ostane ispod 60 odsto BDP-a.

Planirani treći antikrizni paket pomoći neće se, kako je rekao, potrošiti u potpunosti, a ušteda će tu biti najmanje 200 miliona evra.

Uz to se neke javne nabavke sprovode sporije od plana, pa je moguće da se ambiciozni plan povećanja javnih investicija neće ostvariti u potpunosti, a ne bi bilo iznenađenje i da naplata doprinosa bude nešto bolja od očekivanja.

„Međutim, kada su u prethodnim godinama ostvarene slične uštede Vlada je to obično koristila za finansiranje nekih novih rashoda koji nisu bili planirani budžetom, pa su tako vanredna sredstva davana lokalnoj samoupravi, crkvi, sportskim klubovima, javnim i državnim preduzećima koja imaju probleme u poslovanju ili bi se u decembru jednostavno potrošila na vanredne isplate penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru“, rekao je Petrović.

Dodao je da je Fiskalni savet sada preporučio Vladi da ove godine bude naročito odgovorna i da sve moguće uštede koje se već naziru iskoristi isključivo na smanjenje deficita kako bi se usporio rast prevelikog javnog duga.

Petrović je rekao da je Fiskalni savet sredinom prošle godine upozoravao Vladu da bude oprezna i prilikom planiranja rasta plata u javnom sektoru budući da je već tada bilo jasno da razvoj epidemiološke situacije može zahtevati pakete pomoći privredi, odnosno dodatno zaduživanje zemlje.

„Naš predlog bio je da se plate u javnom sektoru u 2021. zamrznu ili da se eventualno dozvoli njihova minimalna indeksacija kao što je bio slučaj u većini drugih zemalja CIE“, rekao je Petrović.

To je u jednom momentu, prema rečima Petrovića, prihvatilo Ministarstva finansija koje je početkom oktobra 2020. izašlo s najavom da će zarade u 2021. rasti u skladu s inflacijom.

„Međutim, Vlada je na kraju ipak odlučila da i u 2021. relativno snažno poveća plate u javnom sektoru, što ekonomski nije opravdano“, rekao je Petrović.

Mali: Dug neće premašiti 60 odsto BDP-a, poređenja sa zemljama CIE neumesna

Ministar finansija Siniša Mali danas je reagujući na ocenu predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da Srbija zaostaje u privrednom rastu poručio da ta ocena nema realno utemeljenje.

Mali je u saopštenju kazao da je „opšta karakteristika fiskalnih saveta kao nezavisnih tela širom Evrope prisustvo opreznosti i određene doze konzervativizma u javnim nastupima i analizama, ali da Fiskalni savet Srbije na čelu sa gospodinom Petrovićem već duže vreme u svojim analizama prevazilazi uobičajne okvire konzervativizma, te stavovima, više političkog nego ekonomskog karaktera, pokušava da umanji dostignuća koja Srbija postiže poslednjih godina“.

„Gotovo po pravilu Fiskalni savet je taj koji redovno potcenjuje stope privrednog rasta Srbije. Podsetimo se samo da je za 2020. godinu Fiskalni savet procenjivao da će pad BDP-a iznositi tri odsto, dok je Srbija sa padom BDP-a od svega jedan odsto zabeležila jedan od najboljih rezultata u Evropi“, naveo je ministar finansija.

Takođe, kako je dodao, „i za 2021. godinu prvobitna procena rasta Fiskalnog saveta iznosila je četiri odsto, a čak i MMF ima veći projektovani rast od pet procenata. Pri tome, rezultati iz prvog tromesečja 2021. godine su ohrabrujući, s obzirom da će rast BDP-a biti veći od jedan odsto, iako smo u prvom kvartalu projektovali negativnu stopu rasta, minus 1,3 odsto, a koji je podrazumevao godišnju putanju BDP-a od šest procenata“, rekao je Mali.

Po njegovim rečima, netačne su tvrdnje Fiskalnog saveta da podaci s početka 2021. godine idu u prilog projekciji godišnjeg rasta BDP od četiri odsto, „već naprotiv, tekući trendovi u svim privrednim sektorima pokazuju da postoji više razloga za optimizam u pogledu revidiranja Vladine projektovane stope rasta BDP-a naviše“.

Ministar je istakao da se ovakvi rezultati postižu u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, „kada su mnogo jače i razvijenije zemlje imale ogroman pad svojih privrednih aktivnosti“.

On je naveo da „za razliku od pojedinaca iz Srbije, velike međunarodne institucije prepoznaju rezultate odgovorne ekonomske politike koja se vodi“.

„Prognoze Svetske banke i MMF-a za ovu godinu su da će privredni rast naše zemlje biti 4,5 odnosno pet odsto. Naša Vlada je optimističnija, jer verujemo u preduzete mere, pa je stoga projektovan rast od šest procenata. Naime, u drugom kvartalu planiran je rast od 10 odsto, ali smo uvereni da možemo da rastemo 11,5 procenata. Ukoliko to uspemo, a nema razloga da gubimo optimizam, Srbija će se vratiti na stare staze ekonomskog uspeha i imaćemo rast od šest procenata na kraju godine. To znači da ćemo biti na vrhu Evrope po pitanju uspešnosti naše ekonomije“, procenio je Mali.

On je rekao da su poslednjih par godina stvorene osnove za dalje ubrzanje privrednog rasta, a da udeo investicija u BDP-u konstantno raste.

„Nizak nivo javnih investicija je upravo bila jedna od glavnih zamerki Fiskalnog saveta koji je tvrdio da taj nivo treba da iznosi pet odsto. Taj nivo je dostignut još 2019, a za 2021. godinu udeo javnih investicija bi trebalo da bude rekordnih 7,2 odsto BDP-a. Srednjoročna poređenja sa zemljama CIE su neumesna, budući da su one znatno ranije završile proces tranzicije, a Srbija je dodatno zbog neodgovorne politike prethodne vlasti morala da sprovodi fiskalnu konsolidaciju koja se dodatno odrazila na rast“, naveo je Mali.

Kako je dodao, Srbija je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji uspela da četiri godine ima suficit u budžetu, zahvaljujući brojnim uštedama i domaćinskom upravljanju.

„Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koja je počela na predlog Aleksandra Vučića, Srbija je uspela da se otrgne iz zagrljaja ekonomske propasti i da se čvrsto pozicionira kao zemlja koja ispred sebe vidi samo put uspeha. Ne nižemo samo sportske uspehe, jer ovo što Srbija danas može nije samo zabava za mase, već je plod ozbiljnog promišljanja i vraćanja na pravi kolosek, odnosno temelje realne ekonomske politike“, naveo je ministar finansija.

On je istakao da je „zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji ekonomija zemlje počela da raste, da je postignuta makroekonomska stabilnost, kao i da je i građanima i privredi država pomogla onda kada je to bilo neophodno, sa čak tri paketa pomoći“.

„Bez obzira na to što Srbija ide strahovitom brzinom napred, što je u mogućnosti da pomogne i građanima i privredi, to pojedincima smeta. Ali, mi ne odustajemo od naših građana i izgradnje zemlje zarad boljeg sutra. Zato je samo treći paket pomoći građanima i privredi vredan 257 milijardi dinara, što je 4,3 odsto BDP-a. Uključujući prethodna dva paketa pomoći, u vrednosti od 704 milijarde dinara, država je uspela da izdvoji ukupno 17,2 odsto BDP-a“, naveo je Mali u saopštenju.

On je uveren da javni dug, bez obzira na planirana davanja, kako za pomoć građanima i privredi i za kapitalne investicije, neće premašiti 60 odsto BDP-a.

„Uz vakcinaciju, a podsetiću i da smo među najboljima u svetu po tom pitanju, vrlo brzo ćemo se otrgnuti iz nemilosti u koju nas je pandemija virusa korona uvukla i otvorićemo našu ekonomiju“, naveo je Mali i dodao da Srbija nije usamljeno ostrvo, te da u velikoj meri ekonomija zavisi i od otvaranja drugih država, ali da ni po tom pitanju ne treba gubiti optimizam.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

Pred novosadskim ligašima odluka o “komunalnoj koaliciji”: Kuda dalje?

Gradonačelnik Miloš Vučević pre nešto manje od mesec dana rekao je da bi mirno prihvatio da LSV izađe iz “komunalne koalicije”, dok LSV ne otkriva svoje planove

Published

on

By

U odgovoru za 021.rs portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton navodi da se o takvim pitanjima razgovara na sednici Gradskog odbora LSV-a.

“Po Statutu Lige socijaldemokrata Vojvodine odluke o lokalnim koalicijama donose organi gradskih organizacija. Tako i u slučaju Novog Sada, odluku donosi Gradski odbor LSV NS. Po informacijama koje imam, sednica ovog odbora očekuje se u septembru“, navodi Marton za 021.rs.

Dodaje da Liga “nikad neće odustati od svojih vrednosti i definisanih ciljeva, ni po koju cenu”.  

Na dodatna pitanja 021.rs, koja se odnose na izostanak sa sednice na kojoj se glasalo za novi Generalni urbanistički plan, prisustvo članova stranke na protestu “Buna protiv mafije”, kao i stavovima gradskih čelnika koji se kose sa proklamovanim vrednostima Lige, Marton nije odgovarao. Kako je rekao, sve je jasno iz kratkog odgovora na prvo pitanje o budućnosti “komunalne koalicije”. 

Miloš Vučević je, s druge strane, bio konkretniji kada je rekao da je njemu “svejedno kakve odnose LSV želi da ima sa njima (SNS) i da ne razmišlja o tome da li će se isti promeniti”, nakon poslednje sednice, kada odbornici LSV nisu bili u sali i time jedini iz vladajuće koalicije nisu podržali donošenje ovog spornog urbanističkog dokumenta. 

“Kakve oni odnose žele da imaju, mi ćemo ih takve prihvatiti. Ako žele da su na odmoru, mogu da budu na odmoru. Ako hoće da izađu iz koalicije, prihvatam da izađu iz koalicije. Ako hoće ponovo da uđu, ponovo ću da ih prihvatim. Nikakav problem nije, jer nije pravljena skupštinska većina matematikom, nego politikom. Sve sam ovo preživljavao 2012/13. Ako žele da budemo svi u koaliciji, bićemo svi, ako ne žele, opet sve najbolje jedni o drugima. Od njih čekam predlog ako treba da redefinišemo odnos u koaliciji. Potpuno sam spokojan i o tome ne razmišljam”, kazao je Vučević. 

Pitanja o mogućem raspadu “komunalne koalicije”, koja svako malo iskrsnu, poslednji put su se dakle pojavila kada Liga nije glasala za GUP, pa je čak i nakon protesta postavila pitanje “ko je tukao Novosađane i da li je došlo do prekomerne upotrebe sile”. 

Najkonkretnije mišljenje o tome da li je LSV-u mesto u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom više puta je iskazivao Pokret socijalista. Oni su poslednji, ali ne i prvi, put tražili da LSV bude izbačen iz gradske vlasti u julu 2022. godine i to upravo nakon toga što je LSV zatražio da se utvrdi ko je činio nasilje na protestu. 

U Pokretu socijalista su naveli da Nenad Čanak “roni suze nad akcijom policije koja je branila ustavni poredak, ali i sigurnost odbornika, kao i državnu imovinu”. Svoje koalicione partnere, jer i PS učestvuje u gradskoj vlasti, nazivaju “kukavicama” i “dvoličnjacima” koji su “bili dovoljno pokvareni” da ne dođu na sednicu i ne podrže GUP, “ali i dalje primaju plate i tove se od budžetskih para grada protiv kojeg se bore”. 

U saopštenju punom uvreda i oštrih kvalifikacija karakterističnih za stranku koju predvodi Aleksandar Vulin, poručili su da ligaši moraju biti “odstranjeni iz Gradske kuće”, navodeći da nemaju pravo da budu deo gradske vlasti. 

Poslednji put se “komunalna koalicija” ozbiljnije poljuljala na jesen 2021. godine. Tada je inicijalna kapisla za talas kritika upućen zajedništvu SNS-a i LSV-a bila kada se lider Lige, Nenad Čanak, zalagao da građani mogu da se izjasne kao Vojvođani, ali i kada je za vreme turbulentnih odnosa između Srbije i Crne Gore, posećivao Cetinje.

I tada je Pokret socijalista zahtevao isključenje Lige iz gradske vlasti. Dveri su kritikovale SNS zbog toga što na jednom nivou kritikuju LSV, dok na lokalnom sarađuju sa njim, a ovaj pokret podneo je i krivičnu prijavu protiv Nenada Čanka. Zahtevima za isključenje Lige tada su se priključile i Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije koje su koaliciju SNS-a i LSV-a nazvale “neprirodnim savezom”. 

Vučević je 2021. pokazao sličnu ravnodušnost kao i sada ističući da nema “trzavica” sa Ligom, dok je njegov zamenik Milan Đurić naveo da će, ukoliko ima interesa za nastavak saradnje, nastaviti da sarađuju.

Podsetimo da je LSV manjinski koalicioni partner u vlasti Novog Sada od 2016. godine, što se desilo na veliko iznenađenje njihovih glasača. Taj ceh je plaćen četiri godine kasnije, kada je podrška koju je LSV dobila od birača izašlih na glasanje bila manja od pet odsto. Za osam godina Liga je u Novom Sadu pala sa 26.000 na 6.000 glasova.

Ovaj “neprirodni savez”, kako su ga pojedini političari nazvali, obrazložen je time da se radi isključivo o “stvarima na lokalu” koje se tiču kanalizacije, vodovoda i saobraćaja, pa da tu ima malo politike.

Aleksandar Kravić (LSV) uz to je rekao i  da je uveren da su deo glasača “jednostavno razočarali u nekom njihovom isključivom viđenju politike”.

“Međutim, da li je u ovom gradu 2016. bilo bolje ili je bolje danas, u smislu svih onih komunalnih stvari za koje je zadužen grad, u čemu smo mi učestvovali kao deo vlasti koji je vodio određeni resor? To je suština stvari. Uvek to prvo treba gledati. Mi smo za ove četiri godine prošli bez ikakvih afera, problema. Bilo je nekoliko varnica, što je potpuno normalno, ali se to dešavalo u vezi sa nekim stvarima koje su pitanje ideologije, odnosno uključivala se politika. Sve drugo je bilo zdrav razum. Trudili smo da zajedno uradimo koliko god možemo. Uveren sam i da je jedan deo glasača razumeo šta smo zapravo uradili odlukom da učestvujemo u vlasti”, naveo je Kravić.

Iz Srpske napredne stranke retko su kritikovali ligaše, dok je LSV, u retkim prilikama ukazivao na to da se ne slaže u svemu sa najjačom partijom. To su činili uglavnom neprisustvovanjem sednicama ili suzdržanošću, kao što je to bio slučaj sa glasanjem za Generalni urbanistički plan ili sporni spomenik “Nevinim žrtvama 1944/45”.

Dragana Prica Kovačević

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/313861/Pred-novosadskim-ligasima-odluka-o-komunalnoj-koaliciji-Kuda-dalje.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vlada dala ponudu poljoprivrednicima, glavni zahtevi nisu ispunjeni

Potpredsednik udruženja poljoprivrednika “Stig” Milan Marković rekao je agenciji Beta da su poljoprivrednici nezadovoljni rezulatatom razgovora sa premijerkom Anom Brnabić i da će večeras će odlučiti da li će nastaviti proteste. Predsednik udruženja Nedeljko Savić rekao je da je Vlada izašla sa određenom ponudom i da će o njoj biti obavešteni članovi udruženja

Published

on

By

„Samo jedan naš zahtev je ispunjen – da bude ukinuta zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda, o čemu će Vlada danas doneti odluku“, kazao je Marković.

Kako je naveo, za suncokret im je ponuđena otkupna cena od 535 evra po toni.

„To je za nas neprihvaljivo jer smo tražili da cena bude 700 evra po toni. Naš predlog je da se smanje trgovačke marže, a da proizvođači dobiju više jer su njihovi troškovi uvećani 300 odsto“, rekao je Marković.

On je istakao da će poljoprivrednici na sastanku večeras odlučiti na koji način će nastaviti da se bore za ispunjenje zahteva.

Šta su poljoprivrednici tražili, a šta im je ponuđeno

Poljoprivrednici su tražili da cena suncokreta bude 700 evra, ali je Vlada ponudila 535 evra plus PDV.

Nije ispunjen ni zahtev da se registrovana poljoprivredna gazdinstva oslobode akciza na gorivo za količinu do 100 litara po hektaru, a Vlada je ponudila umanjenje cene goriva za 22 dinara po litru za količino do 60 litara po hektaru.

Kako je objasnio Radoslav Adamović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, taj novac bi se poljoprivrednicima isplatio unapred i oni bi s njim mogli da kupuju gorivo na pumpama.

Vlada se složila sa poljoprivrednicima da se ukine zabrana izvoza rafinisanog ulja.

„Mi smo predložili da se ukine marža trgovačkim lancima, to je neka razlika od 148 dinara koliko dobijaju uljare od trgovačkih lanaca do 196 dinara koliko je trenutno na rafovima u marketima. Mi smo tu pokušali da nađemo mesto što se tiče pomaka cene“, rekao je posle sastanka Nedeljko Savić.

Na sastanku je ponuđeno da se mlekarima isplate premije za mleko u iznosu od 15 dinara po litru, a kako su rekli predstavnici poljoprivrednika iz Vlade je poručeno da ne postoji mogućnost da se subvencioniše cena đubriva.

Upitani da li su ovo bili samo kratkoročni zahtevi ili se oni odnose i na sledeću godinu, Adamović je kazao da poljoprivrednici imaju zahteve i za narednu godinu, a to su uvođenje plavog dizela do 100 litara po hektaru, za koji bi mogla da se prijave gazdinstva površine do 100 hektara.

„Tražili smo 300 evra subvencije. Da se povećaju subvencije kako bi pokušali da se približimo makar poljoprivrednicima u okruženju“, rekao je Adamović.

On je dodao da će poljoprivrednici nastaviti protest ako im se ne dopadne ponuda Vlade.

N1 Srbija, Tamara Urošević

izvor: https://rs.n1info.com/biznis/vlada-dala-ponudu-poljoprivrednicima-nije-ispunjen-nijedan-zahtev/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Novi premijer Srbije mogao bi da dođe iz Vašingtona?

U najužem krugu kandidata Srpske napredne stranke za mandatara nove Vlade i budućeg premijera Srbije razmatra se i ime Marka Đurića, aktuelnog ambasadora Srbije u Vašingtonu, saznaje Danas nezvanično iz političkih krugova

Published

on

By

U slučaju da se predsednik SNS i Srbije Aleksandar Vučić odluči da poverenje za sastav vlade dodeli Đuriću, dosadašnja premijerka Ana Brnabić takođe ne bi ostala bez fotelje, već bi dobila ministarsko mesto, i to najverovatnije na čelu srpske diplomatije, tvrde naši izvori.

Konsultacije za novi tim izvršne vlasti započete su početkom ove nedelje, a prva dva dana sastajanja bila su rezervisana za dogovore unutar Srpske napredne stranke, koja će predložiti ime mandatara na osnovu većine koju ima u Narodnoj skupštini.

Po završetku konsultacija iskristalisalo se nekoliko imena koja važe za najozbiljnije predloge za mandatara, od kojih će šef naprednjaka izabrati jednog u narednim danima.

Osim Ane Brnabić, koja se prethodnih dana pominjala u medijima kao gotovo jedino rešenje, naši izvori navode da je i dalje u opticaju i mogućnost da premijersko mesto dobije Marko Đurić.

Sa Đurićem se nedavno sastao ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, i to u Kolumbiji u kojoj je Đurić takođe ambasador na nerezidencijalnoj osnovi, tokom inauguracije novog predsednika Kolumbije Gustava Fransiska Petra Urege.

Na objavljenim snimcima posete vidi se da je sa Selakovićem bio i srpski ambasador Đurić, a tom prilikom Selaković je preneo novom predsedniku Kolumbije pozdrave i čestitke Aleksandra Vučića te ga pozvao u zvaničnu posetu Srbiji.

O mogućnostima za ovakvo unapređenje Đurića spekulisalo se i ranije, nakon što je Đurića primio lično predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden, što je u diplomatskim krugovima protumačeno kao značajna podrška ambasadoru Srbije i na ličnom planu.

Đurić je, naime, u aprilu ove godine, samo nekoliko dana nakon što su u Srbiji održani izbori na svim niovima, imao čast da se upiše u knjigu gostiju Bele kuće i da ga tamo dočeka lično Bajden.

Tu čast, u ovdašnjim diplomatskim krugovima tumačili su kao „neočekivan uspeh“ mladog Đurića koji se u Americi pokazao sposobnijim i vrednijim nego što mu se pridavalo značaja po odlasku u Vašington.

Kao jedna od mogućnosti za napredovanje Đurića tada se pominjao upravo ulazak u uži krug kandidata za mandatara nove Vlade Srbije, koji bi mogao da odnese prevagu „ukoliko predsednik SNS i Srbije Vučić donese odluku da u daljem razvoju geopolitičke situacije treba da intenzivira saradnju sa Zapadom. Tu će mu Đurić biti najdragoceniji“, kako su tada tvrdili Danasovi izvori.

Osim toga što je stekao vredne kontakte na Zapadu, Đurića za premijersko mesto može da kandiduje i to što je prethodno obavljao funkciju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, te je dobro upoznat u odnose Beograda i Prištine koji se trenutno sve više zatežu i mogli bi da budu jedna od tema u fokusu nove Vlade.

O svemu ovome će Vučić odlučiti kada završi razgovore sa strankama koje mogu da obezbede dodatne glasove njegovoj poslaničkoj grupi u Skupštini. To su stranke koje su svojim glasovima podržale i izbor Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine – koalicija SPS-JS, SDPS, PUPS i SVM.

U slučaju izbora predsednika Vlade, procedura je takva da stranka koja ima većinu u Skupštini daje mandat jednoj osobi da sastavi Vladu, ali mandatar mora za to da dobije i glasove podrške 126 od 250 narodnih poslanika.

Ambasador u više od 10 zemalja

Đurić je na mestu ambasadora u SAD od oktobra 2020. godine, odnosno sada je negde na polovini mandata koji inače traje tri do četiri godine, ali to ne znači da ne može biti ranije opozvan ukoliko se za njega sprema važnija funkcija. Ono što se možda previđa i nedovoljno važnosti zavređuje u domaćoj javnosti, jeste da je Đurić tokom „službovanja“ u SAD pored toga postao i ambasador Srbije na nerezidencijalnoj osnovi u više od 10 zemalja – Kolumbiji, Surinamu, Belizeu, Antigvi…

Aleksandra Popović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/novi-premijer-srbije-mogao-bi-da-dodje-iz-vasingtona/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje narodnih poslanika koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ od 11. 08. 2022. godine

Ukinuti Zakon o rehabilitaciji i poništiti sve pravne posledice njegove primene

Published

on

By

Ukinuti Zakon o rehabilitaciji i poništiti sve pravne posledice njegove primene

Zakonom o rehabilitaciji iz 2011. godine se ne utvrđuje da li je Nikola Kalabić naređivao ili je i učestvovao u vršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata, već se, samo formalno, utvrđuje da li je imao pravično suđenje. Međutim, svaka sudska odluka kojom se utvrđuje da nije imao pravično suđenje ukida raniju osuđujuću presudu te zbog nemogućnosti novog suđenja svi saradnici okupatora, izdajnici i ratni zločinci ostaju neosuđivani.

Isto se desilo i sa Dražom Mihailovićem, i ako ovaj zakon ostane na snazi rizikujemo da svi ratni zločinci i saradnici okupatora ostanu neosuđivani i to bez mogućnosti utvrđivanja njihove stvarne krivice.

Zakonom o rehabilitaciji se pokušava od gubitnika rata, četnika, ustaša i ostalih zločinaca i saradnika okupatora, napraviti pobednike i zato će narodni poslanici koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ predložiti ukidanje ovog zakona ali i svih njegovih posledica a to su presude o rehabilitaciji koje su do sada donete.

Aleksandar Olenik, narodni poslanik

Tomislav Žigmanov, narodni poslanik

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Udruživanje protiv spornog spomenika fašistima

“Biće sprovedene konkretne akcije, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne”

Published

on

By

Gradski odbor Zajedno inicirao je za večeras sastanak sa svim pravim opozicionim strankama, neformalnim i formalnim udruženjima i pokretima građana koji su antifašističkog i građanskog karaktera na kojem bi trebalo da bude dogovoren plan delovanja protiv namere gradskih vlasti da podigne sporan spomenik „Nevinim žrtvama 1944/45 godine“.

Kako je istaknuto na konferenciji za novinare ispred Gradske kuće, paralelno sa tim u planu je i pokretanje peticije kako bi se građani i formalno usprotivili ideji da se podigne spomenik, kako kažu, osvedočenim fašistima, osuđenim ratnim zločincima i kolaboracionistima iz tog perioda.

Predsednik GO Zajedno Novi Sad Radivoje Jovović ocenio je da je prikupljanje potpisa neophodno kako bi se veoma jasno delegitimizovalo postavljanje tog spomenika, a ukoliko se desi da spomenik bude postavljen ranije, u dogovoru sa širokim frontom stranaka, organzacija civilnog društva i istaknutih antifašista biće sprovedene konkretne akcije, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne.

Jovović je podsetio i da je Novosadska racija najstravičniji zločin na ovim prostorima te da su u njoj učestvovali zločinci iz redova hrvatske, srpske i mađarske nacije.

– Nijedan od tih zločina ne pripisujemo nijednoj nacionalnoj zajednici, ali ukazujemo da je reč o stravičnim zločinima koji su činjeni u ime tih nacija od strane tih konkretnih  fašista. Mi smo ovde da se borimo protiv bilo čijeg fašizma – rekao je Jovović. Ponovio je da je izgradnja spomenika rezultat saradnje nacionalističkih opcija na gradskom ali i državnom nivou, s ciljem realizacije vizija „mađarskog sveta“ i „srpskog sveta“, kojima se Aleksandar Vučić i Viktor Orban dodvoravaju svom nacionalističkom biračkom telu.

Jovović je ocenio i da je na delu promovisanje nacionalnog populizma s ciljem razjedinjavanja građana, narušavanja solidarnost zajednice i skretanja pažnje sa svih važnih društvenih i ekonomskih problema koji nas okružuju. Istovremeno se, dodaje, rehabilituju zločinci i ideologije mržnje i sprovodi pojava koja se naziva anti-antifašizam.

– Time što se relativizuje antifašistička i narodnooslobodilačka borba na ovim prostorima, time se, zapravo, teže kompromitovati, satanizovati, demonizovati političke partije, stranke i pokreti levice. Dakle, one opcije koje su za socijalnu pravdu, za radnička i socijalna prava i koje jedine mogu da dovedu u pitanje trenutni odnos političke i ekonomske moći, odnosno eksploatacije i potčinjavanja ljudi moći i prljavim interesima nekolicine ljudi u ovom društvu – zaključio je Jovović.

Komentarišući najavljenu izgradnju memorijalnog centra posvećenog žrtvama Racije, Jovović je rekao da se radi o podlom i prilično smešnom pokušaju gradskih vlasti da se iskupe.

– Oni jednostavno imaju posao koji moraju da obave. Ne mogu da tvrdim kakvi su materijalni interesi u pozadini, ali više su nego očigledni politički interesi. Podići jedan antifašistički spomenik nakon jednog fašističkog spomenika, to ih ne spašava – naveo je Jovović.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/udruzivanje-protiv-spornog-spomenika-fasistima/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Požar u okolini Rafinerije u Šangaju

Ovog poslepodneva izbio je požar u okolini Rafinerije i skladišta gasa u Šangaju

Published

on

By

Gori nisko rastinje, na velikoj površini.

Vatrogasci su na terenu i gašenje požara je u toku.

Prema saznanjima 021.rs, nema povređenih.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Hronika/313782/FOTO-VIDEO-Pozar-u-okolini-Rafinerije-u-Sangaju.html

Continue Reading

Trending