Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Osuđeni za masakr u Trnju na Kosovu pobegao od kazne u Srbiji

“Od Srbije sve očekujem. Sama je počinila zločine, sama ih je sudila“.

Published

on

Tako Bekim Gaši (Gashi), koji je u masakru u mestu Trnje na Kosovu 1999. godine izgubio 22 člana porodice, odgovara na medijske navode da je bivši pripadnik Vojske Jugoslavije Rajko Kozlina pobegao iz Srbije nakon izricanja presude za ovaj ratni zločin.

Gaši je u Beogradu bio svedok na suđenju Kozlini i drugom optuženom za zločin u Trnju, nekadašnjem pripadniku Vojske Jugoslavije Pavlu Gavriloviću, koji je oslobođen je odgovornosti.

„Ne čudi me ukoliko je Kozlina pobegao i to što ne izdržava kaznu. Ti sudovi su formalnost, zarad Evrope i sveta da kažu da navodno sude onima koji su počinili zločine. A te zločine je počinila država organizovano, a onda su žrtve nestale. Evo 21 godinu ne možemo da ih pronađemo“, rekao je Gaši za Radio Slobodna Evropa (RSE).

U masakru u Trnju, Gaši je izgubio majku i četiri sestre, i još 17 članova porodice sa stričeve strane. U danu kada se dogodio zločin, 25. marta 1999. godine, uspeo je da se sakrije na tavanu kuće, gde je proveo dva dana. Gledao je kako mu ubijaju porodicu.

Šta se dešavalo sa osuđenim Kozlinom?

Rajko Kozlina je u aprilu 2019. godine pred Višim sudom u Beogradu osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva 15 i ranjavanja dvoje albanskih civila u Trnju kod Suve Reke. On je okrivljen da je grupi vojnika koju je predvodio naređivao i zajedno sa njima počinio ovaj zločin.

Nakon što se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora, Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. septembra ove godine za Kozlinom raspisao poternicu, a Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je da je pobegao iz zemlje.

Šta kažu institucije?

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li je tačno da je pobegao iz Srbije, niti kako se to dogodilo.

Njegov advokat Nikola Hanžek rekao je za RSE da se svojim klijentom poslednji put smo čuo u decembru 2019. godine.

“Kasnije sam pokušavao da ga kontaktiram i jednostavno nemam nikakve informacije o njemu”, rekao je Hanžek.

Uz Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva pravde, kojima je RSE uputio pitanja da li imaju informacije od policije i da li će tražiti raspisivanje međunarodne poternice za Rajkom Kozlinom.

Odgovore nije dobila ni Balkanska istraživačka mreža – BIRN, koja je 29. oktobra objavila da je MUP odbio njihov zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa njegovim slučajem.

MUP-u je BIRN postavio pitanje da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz zemlje, budući da se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora.

Iz Ministarstva su, kako navodi BIRN, odgovorili “da bi davanje informacije značilo „kršenje prava na privatnost ličnosti” i da “ne postoji javni interes za pružanje ove informacije”.

Zašto Kozlina nije bio u pritvoru?

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je još 2013. godine optužnicu protiv tada još aktivnih pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin u Trnju.

Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila. Žrtve su bili muškarci, žene i deca, a najmlađe dete imalo je četiri godine. Nakon što su ubijeni, sumnja se da su tela odneli pripadnici srpskih vojnih snaga kako bi ih sakrili u masovnoj grobnici.

“Nikada im nije određen pritvor pod obrazloženjem da ne postoji mogućnost ponavljanja krivičnog dela. Naravno da delo ne može da se ponovi zato što više nije ratno stanje i ne mogu da ponove ratni zločin. Ali oni nikada nisu bili u pritvoru”, rekla je za RSE Ivana Žanić iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji prati suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Žanić je dodala da je FHP tražio od Tužilaštva za ratne zločine da zahteva pritvor za optužene.

Iz ovog Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE zašto pritvor nije tražen zbog opasnosti od bekstva.

Izostanak okrivljenih sa suđenja

Sam postupak protiv Kozlina i Gavrilovića trajao je šest godina, a obeležila su ga česta odlaganja i izostanak optuženih sa ročišta.

“Fond za humanitarno pravo je više puta ukazivao da se to suđenje često odlaže zbog hospitalizacije Rajka Kozline na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA). Nekoliko puta se dešavalo da se on ne pojavi na glavnom pretresu, a da njegovi branioci nakon toga dostavljaju lekarska opravdanja sa VMA”, rekla je Ivana Žanić.

Sa Vojno-medicinske akademije negirali su navode Fonda za humanitarno pravo da zdravstvene ustanove Vojske Srbije omogućavaju Gavriloviću i Kozlini da izbegnu sudska ročišta.

Ipak, sumnju da optuženi namerno izbegavaju ročišta navodeći zdravstvene probleme izrazila je i predsedavajuća sudija Mirjana Ilić.

Ona je u martu 2019. godine u sudnici rekla da se Kozlina i drugooptuženi u ovom predmetu, Pavle Gavrilović, često pre saslušanja pozivaju na zdravstvene probleme, od kojih se oporavljaju nakon ročišta.

“To izaziva ozbiljnu sumnju da se nešto sasvim drugo događa”, rekla je Ilić u sudnici.

‘Zavet ćutanja’

Rajko Kozlina je u vreme suđenja još uvek bio aktivni pripadnik Vojske Srbije. Iz Ministarstva odbrane Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE kada je penzionisan, te kako komentarišu to što je verovatno pobegao iz zemlje.

“Oni su vojnici i nisam iznenađena što institucije ćute. On je mogao je da pređe i sa lažnim pasošem, mogao je da pređe i preko nekih graničnih prelaza koji nisu legalni. Ne znamo gde je otišao i kada je uopšte otišao. To je jedan zavet ćutanja i način da se oni i dalje štite. Poruka njima da će država uvek stajati iza njih”, rekla je Ivana Žanić iz FHP-a.

Podrška Rajku Kozlinu stizala je sa adresa ekstremnih desničara. Tako je u aprilu 2019. godine neregistrovano udruženje “Inicijativa nema predaje Kosova i Metohije”, na svom sajtu objavio saopštenje u kom su naveli da je “žalosno što mnogi peru ruke od boraca koji su branili našu otadžbinu”.

“Mi ih nismo zaboravili i učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo”, navedeno je objavi.

Bez suđenja za komandnu odgovornost

Nadređeni Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću tokom zločina u Trnju bio je Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije za vreme rata na Kosovu.

On, kako ukazuju u Fondu za humanitarno pravo, nije bio obuhvaćen optužnicom. Delić se na suđenju pojavio kao svedok odbrane, a prisustvovao je i izricanju presude. Iako je Fond protiv njega podneo više krivičnih prijava za ratne zloćine, nikada mu nije suđeno.

“On je danas ugledni građanin Srbije i rado viđen gost na televizijama, u političkim emsijama, na tribinama i predstavljanju knjiga osuđenih ratnih zločinaca”, kaže Ivana Žanić.

Kao član Srpske radikalne stranke (SRS), haškog osuđenika Vojislava Šešelja, Delić je 2007. godine bio potpredsednik Skupštine Srbije. Posle raskola u SRS 2008. godine, prešao je u Srpsku naprednu stranku (danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića), da bi je 2011. napustio zbog neslaganja sa politikom partije i vratio se u radikale.

Bio je i svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.

Bekim Gaši nije očekivao ni da će Rajko Kozlina odslužiti kaznu za zločine koje je počinio.

“Naravno da će država da ga štiti, jer on nije delovao kao pojedinac, već je bio srpski vojnik na dužnosti. Ukoliko bi se ovi zločini sudili u jednom specijalnom sudu, kao što je sada slučaj sa Kosovom, onda bih očekivao da on dobije zasluženu kaznu”, rekao je Gaši.

Tela ubjenih majke i sestara Gaši nikada nije pronašao. Osamnaest puta čekao ih je na granici Kosova i Srbije, kad god su u Srbiji pronalazili grobnice, ispričao je za RSE u novembru 2018. godine.

Autori: Iva Martinović, Amra Zejneli Loxha (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending