Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Od grobnice u Srbiji do mesta ratnog zločina na Kosovu

Kamenolom “Kiževak” u opštini Raška u blizini granice sa Kosovom, peta je lokacija u Srbiji na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Published

on

Još nije poznat broj tela koja su na tom mestu pronađena 16. novembra. Viši sud u Beogradu je dva dana kasnije doneo naredbu za njihovom ekshumacijom. Kada će ona početi, “biće naknadno utvrđeno”, rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u tom sudu.

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu.

Prema podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica, u Batajnici nadomak Beograda su 2001. godine otkrivena 744 tela. Iste godine, u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji pronađeno je 61 telo. Kod jezera Perućac 2001. godine otkrivena je masovna grobnica sa 84 tela.

Poslednja masovna grobnica otkrivena je 2013. godine u mestu Rudnica na jugozapadu zemlje, u neposrednoj blizini graničnog prelaza Jarinje između Srbije i Kosova. U njoj su pronađeni posmrtni ostaci 52 osobe.

Gde se nalazi nova lokacija?

Kamenolom “Kiževak” u Raškoj, u jugozapadnom delu Srbije, nalazi se nekoliko kilometara severno od Rudnice i mesta na kom je pre sedam godina pronađena masovna grobnica sa telima albanskih civila.

Ljudske ostatke na novoj lokaciji pronašli su 16. novembra stručnjaci Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX), kosovskog Instituta za sudsku medicinu i Komisije Vlade Srbije za nestala lica.

Iz EULEX-a su 20. novembra saopštili da njihovi stručnjaci vrše iskopavanja u Kiževku od 2015. godine, te da su napravili pomak zahvaljujući snimcima iz vazduha.

“Problem je bio u tome što se radi o velikom kamenolomu i pejzaž se vremenom menjao zbog činjenice da je kamenolom još uvek bio u upotrebi duži niz godina”, rekao je Javier Santana, forenzički arheolog EULEX-a.

Kamenolom “Kiževak” je privatizovan posle 2007. godine. U maju ove godine, eksploataciono pravo na mestu nekadašnjeg rudnika srebra, cinka i olova je od srpske firme “EFPP” kupila geološka kompanija “Tethian” iz Kanade.

Iz EULEX-a su naveli da je proces utvrđivanja tačne lokacije bio dodatno zakomplikovan jer se u rudniku nalazi četiri do pet nivoa približne visine od po 13 metara.

Sumnja na tela žrtava iz sela Rezala na Kosovu

Nakon otkrivanja lokacije “Kiževak”, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović rekao je 18. novembra za Radio-televiziju Srbije (RTS) da informacije ukazuju da se na tom mestu potencijalno nalazi petnaest do sedmanaest tela.

Ova lokacija pominje se u izveštaju o napretku ljudskih prava koje svake godine objavljuju Sjedninjene Američke Države. U izveštaju iz 2015. navodi se da se sumnja da su na ovom mestu “srpske snage navodno sahranile ostatke kosovskih Albanaca ubijenih u selu Rezala na Kosovu 1999. godine”.

Tela 28 žrtava iz ovog sela pronađena su 2013. godine u masovnoj grobnici u Rudnici 2013, a dve godine kasnije sahranjena su u Rezali.

Na zločin u Rezali ukazala je nakon otkrivanja nove lokacije i nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.

Ova nevladina organizacija, koja se bavi istraživanjem ratnih zločina, objavila je 2015. godine dokument pod nazivom “Dosije Rudnica” u kom je, pored ostalog, ukazala na masovni zločin u Rezali i premeštanje tela žrtava.

FHP je naveo da se devet žrtava iz ovog sela i dalje vode kao nestali u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Ubistvo više od 40 civila

Prema izveštaju FHP-a, pripadnici nekadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) i policije ubili su u aprilu 1999. godine u Rezali najmanje 42 albanska civila, od toga 39 u masovnoj egzekuciji.

U “Dosijeu Rudnica”, koji sadrži vojne i policijske dokumente, izjave preživelih, te dokumentaciju i svedočenja oficira VJ i zvaničnika policije pred Haškim tribulanom, FHP navodi da su pripadnici vojske i policije 5. aprila ušli su u ovo selo, isterali meštane iz kuća, odveli ih u jedno dvorište i potom streljali.

“Pripadnici srpskih snaga na mestu su ubili 39 civila, dok su dvojica preživela streljanje tako što su ih prekrila mrtva tela muškaraca koja su pala preko njih. Među ubijenim civilima bila su tri dečaka, dok je najstarija žrtva imala 97 godina”, piše u izveštaju FHP-a.

Navodeći da je selo Rezala tokom sukoba na Kosovu bilo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade VJ, FHP navodi da “analiza vojnih i policijskih dokumenata, izjave očevidaca i drugi izvori snažno ukazuju da su zločine počinili pripadnici ove brigade i za sada nepoznata jedinica policije”.

Kako su uklanjana tela sa mesta zločina?

U Dosijeu FHP-a se navodi da je “asanacija terena” takođe bila u nadležnosti 37. motorizovane brigade VJ.

“Tela streljanih civila su ostala na mestu zločina. Narednog dana, 6. aprila 1999. godine, vojnici su ponovo došli u selo i zemljom prekrili tela streljanih civila”, navodi se u izveštaju FHP-a.

U dokumentu dalje piše da su tela ostala u Rezali do 13. aprila kada su se vojnici vratili u selo, otkopali ih i kamionom odvezli u nepoznatom pravcu.

O zločinu u ovom selu i odnošenju tela ubijenih 2001. godine izveštavala je i međunarodna nevladina organizacija Human Rights Watch (HRW).

HRW je naveo da je “moguće da su se srpske snage nadale da će zločin moći da predstave kao rezultat unakrsne ili slučajne vatre Oslobodilačke vojske Kosova”, ali da svedočenja dvoje preživelih “ne ostavljaju mesto sumnji u stvarni uzrok smrti meštana Rezala”.

Ova međunarodna organizacija piše i da se “horor u Rezali nije se završio ubistvima” i prenosi svedočenja preživelih koja ukazuju na to da su tela premeštena iz plitkih grobnica.

Ko je bio na čelu brigade?

U vreme zločina u selu Rezala, komandant 37. motorizovane brigade VJ bio je general Ljubiša Diković.

Diković je penzionisan 2018. godine, a pre toga je sedam godina bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Na to mesto postavljen je 2011, ukazom tadašnjeg predsednika Srbije iz redova Demokratske stranke Borisa Tadića.

Nakon što je imenovan, FHP je u januaru 2012. objavio Dosije “Ljubiša Diković” koji, uz kasniji Dosije “Rudnica”, ukazuje na to da je jedinica kojom je komandovao činila ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu.

“Naredbe koje je potpisao general Diković o asanaciji terena pokazuju da je 37. motorizovana brigada bila zadužena za uklanjanje tela kosovskih Albanaca u njihovoj zoni odgovornosti”, navedeno je u Dosijeu.

Odbačene prijave protiv Ljubiše Dikovića

Odmah po objavljivanju Dosijea, reagovalo je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, koje je odbacilo navode FHP-a i saopštilo da “ne postoji bilo kakav osnov za sumnju za krivičnu odgovornost” Dikovića. Tadašnji ministar odbrane iz Demokratske stranke Dragan Šutanovac je Dosije nazvao “lažnim i monstruoznim”.

Sam Diković je protiv tadašnje direktorke FHP-a Nataše Kandić podneo tužbu. Na ime “povrede ugleda i časti” zbog objavljivanja Dosijea, Diković je 2013. godine zatražio da mu FHP i Nataša Kandić isplate milion dinara (oko 8,5 hiljada evra).

Tri godine kasnije, u aprilu 2016, Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je u korist Ljubiše Dikovića. FHP-u je naloženo da mu isplati nešto više od polovine tražene sume (550 hiljada dinara) “jer mu je iznošenjem neistina u Dosijeu naneo duševne boli”.

Nakon otkrivanja masovne grobnice u Rudnici i objavljivanja novog dosijea, FHP je krajem 2015. godine protiv Dikovića podneo novu krivičnu prijavu.

Tužilaštvo za ratne zločine je 13. novembra iste godine za RSE saopštilo da je pokrenut predistražni postupak, ali “protiv NN lica za ubistvo civila sahranjenih u masovnoj grobnici Rudnica”.

Do objavljivanja ovog teksta iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE u kojoj je fazi ovaj predistražni postupak, ukoliko još uvek traje.

Šta je utvrdio Haški sud?

Dokazi o premeštanju leševa sa Kosova u Srbiju i njihovom pokopavanju u tajne grobnice izvođeni su u dva predmeta pred Haškim tribunalom.

Sud je operaciju skrivanja tela tretirao kao jedan od pokazatelja udruženog zločinačkog poduhvata na suđenju nekadašnjem potpredsedniku Vlade Savezne Republike Jugosavije (SRJ) Nikoli Šainoviću i drugim visokim vojnim i policijskim funkcionerima, i u postupku protiv bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimira Đorđevića.

Na suđenju Šainoviću i drugima, 2007. godine svedočio je i Ljubiša Diković koji je tvrdio da u rejonu na Kosovu za koji je bio odgovoran kao komandant 37. motorizovane brigade “nikada nije našao nikakve masovne grobnice”.

“Iako je vaša jedinica bila direktno angažovana u tom području, niko iz VJ nije vas pozvao na odgovornost za bilo koju od ovih operacija ili da pružite bilo kakvu informaciju o nađenim masovnim grobnicama?”, upitala je Dikovića tužiteljka April Carter u decembru 2007. godine.

“Verujte, ne znam o kojim masovnim grobnicama govorite. Ni na kakve masovne grobnice, ponavljam, nisam naišao u tom rejonu”, odgovorio je tada Diković.

Iako tužilaštvo Haškog tribunala u predmetu Šainović i drugi nije uspelo da utvrdi dalje postupanje 37. motorizovane brigade sa telima u selu Rezala, sud je u prvostepenoj presudi zaključilo da “nema sumnje da je tokom NATO bombardovanja 1999. godine izvedena tajna operacija ekshumacije preko 700 tela prvobitno pokopanih na Kosovu i njihovog prevoza u užu Srbiju”.

U presudi se navodi i da je proces ekshumacije i premeštanja tela “izvršen da bi se prikrile posledice zajedničke operacije vojske i policije”.

“Glavne ličnosti uključene u organizovanje ove velike operacije bili su tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, predsednik SRJ Slobodan Milošević i načelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević”, piše u prvostepenoj preusudi Šainoviću i drugima iz 2009. godine.

Đorđević jedini osuđeni za premeštanje tela

Sudsko veće Haškog tribunala je u presudi Vlastimiru Đorđeviću zaključilo da je na svim nivoima policije i vojske “postojala zavera ćutanja”.

Presuda Đorđeviću, kojom je 2011. godine osuđen na 27 godina zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu, ujedno je i jedina koja obuhvata i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice. Kazna mu je kasnije smanjena na 18 godina i služi je u zatvoru u Nemačkoj.

Ovom presudom je, pored ostalog, utvrđeno da je Đorđević imao vodeću ulogu “u naporima MUP-a da prikrije ubistva kosovskih Albanaca”.

“Dokazi potvrđuju da su od druge nedelje aprila 1999, barem šest puta u periodu od nekoliko nedelja, kamioni sa leševima kosovskih Albanaca koje su ubile srpske snage na Kosovu stizali pred centar Specijalne antiterorističke jedinice 13. maj u Batajnici, blizu Beograda”, stoji u presudi.

Dodaje se da su još dva transporta izvršena u Centar Posebnih jedinica policije u Petrovom Selu, te da su tela pronađena i u jezeru Perućac i sahranjena u masovnoj grobnici nedaleko odatle.

“Veće je zaključilo da je transport tela sa Kosova radi tajnog sahranjivanja u masovne grobnice sproveden u sklopu koordinirane operacije da se uklone dokazi zločina koje su počinile srpske snage nad kosovskim Albanicima”, navodi se u presudi Haškog suda Vlastimiru Đorđeviću.

Bez odgovornosti pred sudovima u Srbiji

U Srbiji do danas niko nije odgovarao za operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnicama.

Na to je ukazao i Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, reagujući 18. novembra na vest o pronalaženju tela na novoj lokaciji “Kiževak”.

Odbor je naveo da zbog masovnih grobnica i zataškavanja zločina niko nije odgovarao pred sudovima u Srbiji, dok je samo jedan zvaničnik Srbije odgovarao pred međunarodnim sudovima.

“Još uvek pronalaze tela sahranjena u Srbiji, žrtve (Slobodan) Miloševićevog etničkog čišćenja na Kosovu. Do danas je pronađeno preko 900 žrtava kosovskih Albanaca”, piše na zvaničnom Tviter nalogu američkog Odbora, uz link ka vesti o pronalasku posmrtnih ostataka.

Koji su dalji koraci?

“Rad u Kiževku je još daleko od završetka. Proces je vrlo složen i dugotrajan. Da bi rad mogao da se nastavi, potreban je sudski nalog”, rekao je 20. novembra EULEX-ov koordinator za iskopavanja Krasimir Nikolov.

Viši sud u Beogradu je 18. novembra doneo naredbu kojom se određuje ekshumacija neutvrđenog broja leševa na ovoj lokaciji.

U sudu je za RSE rečeno da je policiji naloženo da izvrši adekvatno obezbeđenje lokacije, dok će ostali bitni elementi biti utvrđeni dopunskom naredbom koja će se doneti naknadno “s obzirom na trenutne vremenske prilike, period godine, kao i nepostojanje detaljnih podataka”.

Sledeći korak posle naredbe suda je nastavak iskopavanja i izvlačenja ostataka.

“Kada se ostaci budu izvadili, obaviće se obdukcija i uzeće se uzorci kostiju za ispitivanje DNK profila. U slučajevima u kojima su rođaci nestalog lica dali referentne uzorke krvi, a izveštaj o podudaranju DNK je pozitivan, postupak identifikacije se završava. Potom se porodice obaveštavaju o identifikaciji i predaju im se ostaci nestalih lica”, rekao je zvaničnik EULEX-a Krasimir Nikolov.

Od početka EULEX-ovog mandata do 19. novembra 2020. godine, misija EU je sprovela 662 terenske operacije za pronalaženje nestalih lica, uključujući 169 iskopavanja. Identifikovani su posmrtni ostaci 457 osoba, uključujući 317 nestalih.

Više od 1.640 ljudi sa Kosova, većinom iz albanske zajednice, još se vodi kao nestalo.

Bez obeležja na mestima masovnih grobnica

Skoro dve decenije od otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac, i sedam od ekshumacija u Rudnici, na tim mestima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su skrivala zločine srpske vojske i policije nad albanskim civilima na Kosovu.

Inicijativa Fonda za humanitarno pravo iz 2015. godine za osnivanje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama pronađenim u masovnoj grobnici u Batajnici, do danas je bez odgovora.

Autor: Iva Martinović (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending