Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

“Oči i uši” svetskih sila na Zapadnom Balkanu: Lista od pet “specijalaca” sa Zapada uskoro bi mogla da se produži

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Stjuart Pič, Manuel Saracin, Sofija Gramata… Nizu iskusnih diplomata koje su svetske sile imenovale i zadužile za prostor Zapadnog Balkana, po svemu sudeći, ovde neće biti kraj

Published

on

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Stjuart Pič, Manuel Saracin, Sofija Gramata… Nizu iskusnih diplomata koje su svetske sile imenovale i zadužile za prostor Zapadnog Balkana, po svemu sudeći, ovde neće biti kraj. Pet specijalaca, mogli bi uskoro, da dobiju i kolegu iz Francuske, koji bi, prema najavama iz Pariza, poput ostalih bio zadužen za bližu i detaljniju kontrolu dešavanja u regionu.

Njihov posao je da budu “oči i uši” svojih vlada u regionu, kako je to nedavno formulisala i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok govoreći o imenovanju Manuela Saracina za specijlanog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan. Region je godinama unazad bio pod budnim okom svetskih sila, najviše zbog burnih dešavanja i otvorenih pitanja na koje oni teže da daju konačan odgovor, ali je potreba za efektnijom kontolom došla sa agresijom Rusije na Ukrajinu i ratom na evropskom tlu koji je ona pokrenula

Svog čoveka za Zapadni Balkan imaju od ranije Evropska unija (kada je reč o dijalogu Begrada i Prištine), ali i SAD, dok su proteklih meseci svog čoveka za region imenovale i Velika Britanija i Nemačka. Poslednja u nizu koja je to zvanično uradila je Grčka, ali tu po svemu sudeći neće biti kraj. Oči su uprte i u predsednika Francuske Emanuela Makrona i moguće imenovanje izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan.

Stručnjaci ukazuju na nekoliko razloga za imenovanje specijalnih izaslanika. Pre svega, ono što je svim zemljama na Zapanom Balkanu zajedničko jeste težnja ka članstvu u Evropskoj uniji, dok se svaka nalazi u različitim stadijumima pregovora o pristupanju i susreće sa unutarpolitičkim problemima. Kada je Srbija u pitanju, sfera specijalnih izaslanika posebno je i dijalog Beograda i Prištine, dok je kontekst rata na evropskom tlu, i opredeljivanje po pitanju sankcija Rusiji, kada je reč o Srbiji, sada u posebnom fokusu. 

fokusu. 

Prema ocenama stručnjaka, zapadni zvaničnici imenuju svoje diplomate kako bi imali bolji uvid u dešavanja i čuvali mir, ali eventualno i ubrzali saradnju sa regionom i približili EU, posebno u aktuelnom trenutku kada je pitanje bezbednosti isplivalo kao prvi prioritet na starom kontinentu.

O imenovanju specijalnih izaslanika, odgovarajući na pitanja novinara govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naveo da je “važno da razgovaramo u okviru domaće političke scene čim se formira parlament, da razgovaramo o tome i sa predstavnicima vlade i sa zemljama u okruženju da vidimo kakav je naš status”.

“Što je veća poplava (specijalaca), plašim se da je sve manje validnih i dobrih predloga za nas, valjda svi pokazuju veliku brigu, a ponekad mi se čini “mnogo babica, kilava deca”. Videćemo, naše je da razgovaramo sa svima, da poštujemo svoju politiku, svoj program, planove, tako ćemo raditi i u budućnosti”, rekao je Vučić.

Ko su iskusne diplomate koje su “uši i oči” svojih zemalja na Zapadnog Balkanu i šta je zapravo njihov posao?

SAD – Gabrijel Eskobar

Sjedinjene Američke Države imenovale su prvog izaslanika za Zapadni Balkan 2019. Bio je to Metju Palmer, koji je na toj funkciji proveo gotovo dve godine. Međutim, tokom prošle godine, SAD su imenovale i celu novu garinituru ambasadora u zemaljama na području ZB, a na mesto specijalnog izaslanika za ovaj region imenovan je Gabrijel Eskobar, koji je bio na funkciji zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu.

Kako se ocenjivalo uoči imenovanja Eskobara, njegova pozicija bi trebalo da doprinese boljoj saradnji i komunikaciji SAD i Srbije po mnogim pitanja, a posebno po pitanju Kosova i Metohije. Iako je stav Amerike jasan, Eskobar je u više navrata razgovarao sa srpskim zvaničnicima, ali i sa političarima na Kosovu i dao podršku dijalogu. Takođe, pozivao je na integraciju Zapadnog Balkana u EU, a aktivno se bavi i političkim pitanja i Bosni i Hercegovini. Nedavno je izjavio i da je prilično siguran da će Crna Gora biti sledeća članica EU.

Evropska unija – Miroslav Lajčak

Evropska unija kojo teže zemlje Zapadnog Balkana ima svog izaslanika za ovaj region. U aprilu 2020. je Miroslav Lajčak imenovan na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, ali i izaslanika za ceo Zapadni Balkan.

U pitanju je slovački diplomata koji je još 1999. godine bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Bio je i dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji. Takođe, bio je na pozicijama Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kao i specijalnog predstavnika EU u BiH.

 

Kako se dijalog Beograda i Prištine vodi upravo pod okriljem Brisela, a Lajčak ima posebna zaduženja i po tom pitanju, on prisustvuje i sastancima zvaničnika, a nekoliko puta boravio je i u Beogradu i u Prištini

Takođe, Lajčak boravi često u zemljama regiona i ističući da bi trebalo da se promeni politika proširenja, a u svojoj izjavi od prošle nedelje istakao je da je “EU regiji pre 19 godina obećala da će postati deo Evropske unije, a za tih 19 godina samo je Hrvatska postala punopravna članica”. Lajčak učestvuje na sastancima glavnih pregovarača dve strane u Briselu, gde se razgovara o tehničkim pitanjima, ali i u sastancima na najvišem nivou kojih već dugo nema. Njegov angažman više puta je dovođen u pitanje zbog izostanka rezultata u dijalogu, a i sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost rekao je nedavno da je “za ovaj zadatak postavio jednog od najboljih diplomata i da mora da kaže da treba više da se radi”.

Međutim, juče je, posle dužeg vremena, postignut jedan od dogovora na tehničkom nivou, koji je Lajčak nazvao velikim korakom napred, a reč je o planu implementacije sporazuma o energetici koji su, kako je rekao, Beograd i Pritšina prihvatili. 

Radio Slobodna Evropa objavio je nedavno da će Lajčaku produžen mandat za dodatnih 18 meseci, mada ta informacija za sada nije zvanično potvrđena. 

Velika Britanija – Stjuart Pič

Krajem prošle godine i Velika Britanija, koja je napustila Evropsku uniju, imenovala je svog izaslanika za Zapadni Balna. U pitanju je ser Stjuart Pič, a kako je u decembru navedeno u zvančnom saopštenju, njegov zadatak je da “zastupa britansku privrženost stabilnosti i napretku regiona”. Takođe, zadatak je i podrška dijalogu Beograda i Prištine.

 

Pič je pre ove pozicije bio predsednik vojnog odbora NATO, što je najviša vojna funkcija u ovom savezu.  Ipak, Piču region Zapadnog Balkana nije nepoznat, pošto je 2000. godine bio na čelu vazduhoplovnih snaga KFOR-a na Kosovu

Za poznavoce prilika angažovanje Velike Britanije na ovim prostorima nije iznenađenje, a mnogi veruju da su Britanci težili da nakon izlaska iz EU dodatno osnaže svoj uticaj. Na aktivniju ulogu Velike Britanije slutila je poseta britanskog ministra Bena Volasa u junu prošle godine, a potvrda tih slutnji došla je u obliku imenovanja Stjuarta Piča na mesto specijalnog izaslanika.

Pič je u februaru i posetio ceo region. Prilikom posete Beogradu, ocenio je da Srbija i Zapadni Balkan imaju mnogo potencijala i da Velika Britanija, u saradnji sa širom međunarodnom zajednicom, želi da pomogne da se izgradi održiva stabilnost i prosperitet.

Nemačka – Manuel Saracin

I Nemačka je, nakon izbora i formiranja nove vlade, takođe stala u red zemalja koji imaju svog čoveka za ovaj region. Za tu poziciju odredila je Manuela Saracina. On je inače profesor istorije, bio je poslanik u Bundestagu od 2008. do 2021. godine, a sada je i na funkciji predsednika Asocijacije jugoistočna Evropa, koja se bavi odnosima Nemačke sa tim regionom.

 

Imajući u vidu da se ova zemlja smatra jednom od vodećih zemalja EU i jednom od važnih političkih aktera u Evropi i svetu, angažovanje u određenom regionu ima određenu težinu

Kako je najavljeno po imenovanju Saracina, njegovi glavni zadaci tiču se podrške procesu evropskih integracija u zemljama regiona i promociji ekološke trasnformacije njihovih industrija i energetskog sektora. Sarcin dolazi upravo iz redova Zelenih, iz koje je i sadašnja ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok.

Saracin je takođe vrlo brzo po imenovanju boravio u poseti regionu, a kada je u pitanju Srbija, povodom aktuelne situacije, on je istakao da Srbija treba da se uskladi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji.

O pojačanom angažmanu Nemačke u regionu, međutim, ne govori samo imenovanje Saracina, On je, naime, jedan od ukupno šest zvaničnika i političkih predstavnika te zemlje koji su u poslednja tri meseca posetili Srbiju, a kruna nemačke “diplomatske ofanzive” bila je prva zvanična poseta novog kancelara Olafa Šolca. Šolc je, u Beogradu, bio jasan, a osim evropske perspektive za koju će se, kako je rekao, lično zalagati, nedvosmisleno je istakao da Nemačka od Srbije očekuje da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. 

Grčka – Sofija Gramata

Prošle nedelje, još jedna zemlja stala je u red onih koje imaju posebnog čoveka zaduženog za pitanja na Zapadnom Balkanu. Sofija Gramata biće specijalni izaslanik Grčke za ovaj region. Gramata je diplomirana pravnica, a u grčkoj diplomatiji je od 1993. godine. Tokom svoje duge karijere radila je na različim pozicijama pri Ministarstvu spoljnih poslova, obavljala poslove pri grčkim ambasadama u Jermeniji, potom u Latinskoj Americi, Severnoj Americi, Nemačkoj. Od 2003. do 2005. godine bila je član delegacije Grčke u NATO-u. Takođe, od 2009. do 2011. godine bila je deo operativnog odeljenja za NATO.

Stručnjaci navode da je potez Grčke očekivan i naglašavaju da Atina politiku poširenja posmatra kao sredstvo da se upotpuni bezbednosna, politička i druga arhitektura same Evropske unije.
Gramata je aktuelna ambasadorka Grčke u Rumuniji, a na novu funkciju imenovana nakon što je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas završio posetu Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Skoplju i Tirani.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je tokom svojih poseta prestonicama Zapadnog Balkana posebno govorio o proširenju EU na ovaj region i podršci Atine u tom procesu. Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, Grčka, kao deo Balkana, na taj način želi da radi na bezbednosnoj politici, imajući u vidu i aktuelnu krizu.

Grčka je prva zemlja EU koja imenuje specijalnog izaslanika, a koja ne priznaje nezavisnost, što se posebno ističe u ovim trenucima kada iz spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prvi put dolazi formulacija o “međusobnom priznaju Srbije i Kosova”.

Motivi i nova imenovanja

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić govorila je ranije o glavnim motivina svih diplomata postavljenih na pozicije koje se tiču Zapadnog Balkana, a koji imaju iskustva kada je reč o ovom prostoru.

“Osnovni motiv za postavljanje specijalnih izaslanika iz SAD, EU, Velike Britanije i Nemačke jeste rešavanje otvorenih pitanja u regionu, kao što su BiH i Kosovo, integracija u evropske i evroatlantske strukture, smanjenje uticaja tzv. trećih aktera, Rusije i Kine, ekonomski razvoj i unapređena regionalna saradnja”, objasnila je Suzana Grubješić za Euronews Srbija.

 

Takođe, Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu istakao je da su zemlje prepoznale važnost posebnog nadzora nad političkim i drugim dešavanjima u regionu.

“Imenovanje posebne izaslanice grčke vlade za Zapadni Balkan, ambasadorke Sofije Gramate, poslednje je u nizu sličnih aktivnosti koje su prethodno sprovele Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija.  Interesovanje Grčke za ovaj prostor logična je posledica nekoliko razloga. Najpre, Grčka je balkanska zemlja i oduvek je bila istinski zainteresovana da geografski regon kojem i sama pripada bude stabilan i što otporniji na bezbednosne i druge izazove. Drugo, upravo u Solunu je pre dvadeset godina na samitu Evropskog saveta prepoznata perspektiva članstva zapadnobalkanskih država u Evropskoj uniji, što je preraslo u strateški cilj svih regionalnih prestonica. Treće, u jeku napada na Ukrajinu i geopolitičkih previranja dešavaju se i promene u pogledu same politike proširenja”, kazao je Petrović nakon najnovijeg imenovanja specijanog izaslanika za Zapadni Balkan.

Ono o čemu se govori poslednjih dana je i mogućnost da svog izaslanika imenuje i predsednik Francuske Emanuel Makron. O ovome se spekulisalo u prištinskim medijima, koji se pozivaju na neimenovane međunarodne izvore, navodeći da će Francuska verovatno imenovati svog izaslanika u julu, kada ta zemlja završi rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU, kao i da još nije poznato ko će biti imenovan na to mesto.

Tatjana Krnajić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/52636/oci-i-usi-svetskih-sila-na-zapadnom-balkanu-lista-od-pet-specijalaca-sa-zapada-uskoro-bi-mogla-da-se-produzi/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Počelo postavljanje spornog spomenika “nevinim žrtavama 1944/45”, radovi gotovi krajem jula

Postavljanje spornog spomenika “nevinim žrtavama 1944/45” na Limanu počelo je ove nedelje

Published

on

By

Kako se uverio reporter 021.rs na licu mesta, trenutno nema radnika i za sada je postavljen samo postament.

Takođe, nije postavljena ni građevinska tabla. 

Iako su radovi odobreni 27. juna, nije bilo zvaničnih najava postavljanja. 

 Predstavnik firme “Ekonomist elektro” koja izvodi deo radova na postavljanju ovog spomenika za 021.rs kaže da su radovi počeli još u sredu.

 Kako je naveo, dogovoreno je da se u narednih nekoliko dana uradi prilaz od behatona, a potom mobilijar.

 Ovo je tek prva faza, a najverovatnije je da će sve biti završeno krajem meseca. 

Sam spomenik, rekao je predstavnik ove firme, biće postavljen tek nekoliko dana pred otvaranje.

 Podsetimo, Gradska uprava za urbanizam odobrila je početak parternog uređenja, izgradnje postamenta i postavljanja javnog osvetljenja za sporni spomenik nevinim žrtvama 1944/45 na Limanu IV 27. juna.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ranije je najavio da će obeležje na uglu ulica Ive Andrića i 1300 kaplara na Limanu IV biti postavljeno do jeseni.  

 Posao postavljanja spomenika kom se protive antifašistička udruženja i veliki deo opozicije, dobila je grupa ponuđača na čelu sa “Ekonomist elektro” iz Beočina. Ove firme će posao uraditi po ceni od gotovo 1,5 milion dinara sa uračunatim PDV-om.  

Ugovorom je predviđeno da ove firme izvedu radove na uglu Ive Andrića i 1.300 kaplara, gde bi trebalo da se uredi mali trg sa skulpturom u središtu popločanog platoa i pristupnim stazama. Prostor će upotpuniti i klupe, korpe za otpatke i led rasveta koja će imati i projektore za posebno osvetljavanje spomenika.  

 Skulptura je delo akademskog vajara Lasla Silađija, a spomenik se izrađuje od mermera. Dimenzije su 120x130x120, nalaziće se na postamentu od armiranog betona, koji stoji na stepeniku. Težina skulpture je između dve i dve i po tone. 

Podizanju spornog spomenika protivi se veliki deo javnosti i novosadske opozicije jer se na spisku žrtava nalaze osobe koje su osuđene kao ratni zločinci i saradnici okupatora. Poslednji protest je bio krajem decembra, kada je Antifašistički front 23. oktobar organizovao skup na mestu gde treba da se postavi spomenik i oni su tada saopštili da neće dozvoliti da se ovo obeležje tu postavi.  

Antifašistički front 23. oktobar uputio je čak i apel međunarodnoj javnosti u kojem je upozorio na nameru novosadskih vlasti da podignu spomenik “navodnim nevinim žrtvama”.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310166/FOTO-Pocelo-postavljanje-spornog-spomenika-nevinim-zrtavama-194445-na-Limanu.html?fbclid=IwAR0AwgaB-crD4YSWE9V5XxlP3Z1dntxqcC6_koirRMhMWP0QjCL7FW-B_jg&fs=e&s=cl

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nemačka otvara nove LNG luke do 2023. u nastojanju da smanji zavisnost od ruskog gasa

Ministar ekonomije Nemačke Robert Habek rekao je da se napori da se smanji zavisnosti od ruskog gasa odvijaju tempom koji “nikada ranije nije viđen u Nemačkoj”.

Published

on

By

Nemačka pokreće dva privremena terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (liquefied natural gas – LNG) do početka 2023. godine, rekao je ministar ekonomije Robert Habek u intervjuu koji je 2. jula objavio list Welt am Sonntag.

Nemačka vlada je zakupila četiri plutajuća LNG terminala u svojim naporima da smanji zavisnost zemlje od prirodnog gasa koji se uvozi iz Rusije. “Dva broda su već dostupna ove godine i trebalo bi da budu raspoređena u Vilhelmshavenu i Brunsbutelu na prelazu 2022. u 2023”, rekao je Habek.

On je rekao da se napori da se smanji zavisnosti od ruskog gasa odvijaju tempom koji “nikada ranije nije viđen u Nemačkoj”.

Klaus Miler, šef nemačke Mrežne agencije, koja nadgleda snabdevanje energijom, rekao je 2. jula da se plaši da bi Rusija mogla u potpunosti da prekine isporuke gasa Nemačkoj. Istog dana, Jens Kerstan, hamburški senator za životnu sredinu, takođe je rekao da bi racionalizacija tople vode za stanove u gradu mogla biti nametnuta ako Rusija smanji isporuke gasa.

“U slučaju akutne nestašice gasa, topla voda može biti dostupna samo u određeno doba dana”, rekao je Kerstan, pozivajući građane i kompanije da smanje potrošnju energije kako bi pomogli vladi da popuni kapacitete za skladištenje pre zimske grejne sezone.

Kerstan je rekao da privremeni LNG terminal planiran za Hamburg neće biti operativan do sredine 2023. godine.

Rusija je prošlog meseca smanjila isporuke gasa Nemačkoj, Italiji, Austriji, Češkoj i Slovačkoj, navodeći kao razlog tehničke probleme sa gasovodom Severni tok-1. Habek je tada rekao da nema tehničkih problema i da je Nemačka “u trgovinskom sporu” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

U junu je Evropska unija u celini prvi put ikada uvezla više LNG-a iz Sjedinjenih Država nego gasa iz gasovoda iz Rusije. Bez obzira na to, izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol napisao je na Tviteru da “pad ruskih snabdevanja zahteva napore da se smanji potražnja u EU kako bi se pripremila za tešku zimu”.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/nemacka-rusija-gas/31926040.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Vučić čini sve da Crna Gora 2026. ne uđe u EU

Najveći strah predsjednika Srbije Aleksandra Vučića je da bi Crna Gora mogla, u naredne 2 do 4 godine postati punopravna članica Evropske unije, pa pokušava da, forsiranjem tema poput ugovora sa Crkvom Srbije i Otvorenog Balkana, Podgoricu uspori u neophodnim reformama i onemogući u tom cilju, ocjenjuje istoričar Milivoj Bešlin za Gradsku televiziju

Published

on

By

Najveći strah predsjednika Srbije Aleksandra Vučića je da bi Crna Gora mogla, u naredne 2 do 4 godine postati punopravna članica Evropske unije, pa pokušava da, forsiranjem tema poput ugovora sa Crkvom Srbije i Otvorenog Balkana, Podgoricu uspori u neophodnim reformama i onemogući u tom cilju, ocjenjuje istoričar Milivoj Bešlin za Gradsku televiziju. I francuski ambasador u Podgorici Kristijan Timonije vidi Crnu Goru na čelu trke prema Evropskoj uniji.

„Vuk na ovcu svoje pravo ima, ka tirjanin na slaba čovjeka“ stih je iz Gorskog vijenca aktuelan vijek vjekova, pa i u ovom 21-om, koji bi se mogao aktuelizovati nakon posjete premijera Dritana Abazovića Beogradu, jer predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, poput vuka grabi priliku da preko priče o crkvi Srbije „ščepa“ Crnu Goru i spriječi njen put u evropsku uniju.

Za srpskog istoričara Milivoja Bešlina, ulazak Crne Gore u evropsku porodicu je najveći strah Vučića, koji će učiniti sve da to spriječi.

“Mora biti jasno, Aleksandar Vučić će učiniti sve da spreči i zatvori evropsku perspektivu Crnoj Gori, odnosno da je u smislu evropskih integracija izjednači i da je spusti na nivo i Srbije i ostalih zemalja regiona. Dakle, Vučić neće birati sredstva da Crnu Goru spreči u evropskim integracijama i da ovu 2025-27. koju smo rekli da je realna, da Crna Gora postane punopravna članica i da prvi put u svojoj istoriji Crna Gora zaista postane subjekt evropske politike. To je jedan od najvećih strahova Aleksandra Vučića u ovom trenutku. Nema stvari koje neće učiniti, to Crnoj Gori mora biti jasno. I u tu svrhu će koristiti, očito, Dritana Abazovića premijera Crne Gore koji na dnevni red stavlja pitanja koja su direktno suprotstavljena evropskom putu Crne Gore a to su pitanja Otvorenog Balkana i Ugovora sa državnom crkvom Srbije”, ocjenjuje Bešlin.

Dok je premijer u Beogradu razgovarao sa vrhom Srbije o zbližavanju i „boga molio” da se sastane sa patrijarhom Porfirijem kako bi mu lično dao nacrt Ugovora sa Crkvom Srbije, predsjednik države Milo Đukanović je u Madridu „krčio“ njen evropski put, koji vlada Dritana Abazovića uporno pokušava da stavi u zapećak i zamijeni ćorsokacima.

Za Crnu Goru je najvažnije da deblokira pregovarački proces i ide ka Evropi, ali sticajem okolnosti, to je postalo važno političko pitanje. Dakle, moramo odgovoriti toj važnosti i mora se dozvoliti svima da se uključe na tu temu i svako da obavi svoj dio posla. Vlada mora da vodi računa o interesima države, crkva da vodi računa o svojim interesima”, kazao je Đukanović.

Bešlin kaže da je Crna Gora pokazala da ima demokratski kapacitet i za mnogo teže izazove, te da vjeruje da će put ka EU biti preči od drugih.

“Najprije mora biti potpuno jasno da Crn aGora jedina u našem regionu ima stvarnu i realnu evrospku perspektivu. Dakle, ni jedna od ovih drugih država Zapadnog Balkana ne može da računa na to da će za života ljudi koji danas egzistiraju ovde dočekati ulaz u punopravno članstvo evropske unije . Crnoj Gori se ta perspektiva jedino nudi. To jedino i sagledivo 2025. godina i 2027. godina za članstvo”, smatra Bešlin.

Dodaje da će ako se u Crnoj Gori u društvu, u političkoj eliti ne shvati važnost ovoga istorijskog trenutka i te perspektive koja se otvara, zaista ova politička generacija i ovo društvo biti odgovorni za nešto što stvarno možemo da nazovemo istorijskim porazom.

I šef diplomatije Ranko Krivokapić poručio je da temeljni ugovor nije dio evropske agende aktuelne vlade, te da EU od Crne Gore traži da ispunjava svoju agendu.

“Ako ne bude ispunjavala evropsku agendu, neće trajati ni do prekosjutra”, kazao je Krivokapić.

Insistiranje na potpisvanju ugovora sa Crkvom Srbije, kaže Bešlin, moglo bi doći glave vladi Dritana Abazovića. Jer pitanja ugovora sa državnom crkvom Srbije i Otvorenog Balkana nijesu teme koje su kompatibilne sa pridruživanjem Crne Gore Evropskoj uniji.

“Dakle, sve ono što se nudi tim ugovorom, odnosno Ugovorom kojim državna crkva Srbije hoće da potpiše sa Crnom Gorom je prvo, to vodi jednoj klerakalizaciji društva. To direktno znači da crkva druge države postaje jedan korpus separatum unutar države Crne Gore . Dakle, država u državi , čak što više to je država iznad države. I kako da vam kažem, to će biti osnova za svaku dalju nestabilnost”, rekao je Bešlin.

Kako je kazao, na kraju krajeva, pitanje tog ugovora koje deli crnogorsko društvo danas i pitanje potpisivanja tog ugovora, odnosno sadržaj toga ugovora gdje država Crna Gora nema nikakva prava a navedene su silne obaveze koje nijedna druga evropska država, i svjetska, a za evropske mogu i da potvrdim ne bi prihvatila, a gdje se sa druge strana ne obavezuje ni za što, nema nikakve obaveze, a nude im se prava kakva se ne nude ni jednoj vjerskoj zajednici osim u Iranu.

“Dakle, takav ugovor sa crkvom će dubinski da udalji Crnu Goru od evropskog puta, da je skrene sa evropske agende i da zapravo potpuno dovede u pitanje tu 2025. odnosno 2027.godinu i pridruživanje. Vrlo slično je i sa otvorenim Balkanom”, smatra istoričar Bešlin.

Koliko god aktuelna Vlada žurila da preko Crkve Srbije preda Crnu Goru u ruke Vučiću, iz evropskih centara stižu druga predviđanja.

Tako je francuski ambasador u Podgorici Kristijan Timonije rekao da je Crna Gora i dalje na čelu trke prema EU, ali da ima još prepreka koje je neophodno preći, te da narednih par mjeseci očekuje opipljive dokaze.

(Gradski, Foto: Autonomija)

izvor: https://www.slobodnavojvodina.rs/wp-admin/post.php?post=26608&action=edit

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Novi strateški koncept NATO: Drugačije kvalifikacije o Rusiji i Kini i otvaranje prostora za proširenje izvan Evrope

Lideri država članica NATO sastali su se ove nedelje na godišnjem samitu koji je održan u Madridu

Published

on

By

Lideri država članica NATO sastali su se ove nedelje na godišnjem samitu koji je održan u Madridu. Osim što su Švedska i Finska zvanično dobile zeleno svetlo za članstvo u alijansi, samit u Španiji obeležilo je i usvajanje novog strateškog koncepta vojne alijanse u kom je Rusija označena kao “najznačajnija i najdirektnija pretnja”. Prvi put u ovakvom dokumentu kao poseban izazov pominje se i Kina.

Strateški koncept je zapravo dokument koji pokriva prioritete i ciljeve alijanse za narednih deset godina i postavlja njen zajednički stav o novim izazovima. Prethodni put usvojen je na samitu u Lisabonu 2010. godine, a od tada se bezbednosna slika sveta značajno izmenila pa je tako Rusija sada nazvana “pretnjom”, Kina “izazovom”, a u ovom novom dokumentu pominje se i Zapadni Balkan.

Rusija je, inače, baš u tom prethodnom strateškom konceptu bila označena strateškim partnerom. Međutim, u novom dokumentu, NATO je optužio Rusiju da koristi “prinudu, prevrat, agresiju i pripajanje” da bi proširila svoj uticaj.

Kako je pisao AP, strateški koncept je najvažniji dokument NATO nakon Severnoatlantskog ugovora iz 1949. godine, koji je sadržavao ključnu odredbu, Član 5 koji znači da se napad na jednu članicu smatra kao napad na sve. 

Šta sve piše u novom strateškom konceptu?

Lideri zemalja članica NATO još na samitu u Briselu 2021. godine dogovorili su se da počnu rad na novom strateškom konceptu koji bi bio usvojen godinu dana kasnije. Kako se navodi na sajtu NATO, početne diskusije vrtele su se oko potrebe da se Alijansa pripremi za svet koji karakteriše povratak međudržavnih pretnji i takmičenje velikih sila. 

A vojnu alijansu, koju je francuski predsednik Emanuel Makron 2019. godine nazvao “klinički mrtvom”, ruska invazija na Ukrajinu podstakla je na koordinisan odogovor, pa tako i nije bilo čudno ovo drugačije definisanje Rusije u odnosu na prethodni dokument.

“Evroatlantska oblast nije u miru. Ruska Federacija je prekršila norme i principe koji su doprineli stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku. Ne možemo da odbacimo mogućnost napada na suverenitet i teritorijalni integritet saveznika”, navodi se u dokumentu.

“Ruska Federacija je najznačajnija i najdirektnija pretnja bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlanstkom području. Nastoji da uspostavi sfere uticaja i direktne kontrole kroz prinudu, subverziju, agresiju i aneksiju”, navodi se dalje. 

 

NATO navodi da vojno jačanje Moskve, uključujući regione Baltika, Crnog mora i Mediterana, zajedno sa njenom vojnom intervencijom sa Belorusijom, dovodi u pitanje bezbednost i interese alijanse.

“Nastavićemo da odgovaramo na ruske pretnje i neprijateljske akcije na ujedinjen i odgovoran način”, navodi se u dokumentu”.

Ipak, iako se navodi da NATO više ne smatra Rusku Federaciju partnerom, alijansa izražava nameru da kanale komunikacije sa Moskvom ostavi otvorenim.

“Jedno dijametralno suprotno definisanje Rusije u odnosu na ono što je bilo 2010. godine. Treba reći da u nastavku toga postoji rečenica koja kaže da dijalog sa Rusijom nije zatvoren i da je NATO spreman da nastavi dijalog sa Rusijom o svim pitanjima i pitanjima međunarodne bezbednosti. Kanali komunikacije nisu zatvoreni”, rekla je za Euronews Srbija Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose. 

U dokumentu se dalje pominje Kina, a njene ambicije i politika prinude, kako se navodi, “osporavaju naše interese, bezbednost i vrednosti”. Takođe, izražena je zabrinutos zbog “produbljivanja strateškog partnerstva” između Kine i Rusije.

Na pitanje da li ovaj strateški koncept sada gura Kinu i Rusiju na bližu saradnju, Latinović kaže da je NATO izrazio zabrinutost zbog visokoh nivoa saradnje Moskve i Pekinga i da se verovatno mogu očekivati neki sinhroni politički nastupi dve zemlje.

Jedna od od glavnih tema strateškog koncepta je i proširenje, a NATO navodi da njihova vrata ostaju otvorena za sve evropske demokratije koje dele vrednosti sa alijansom.

Kako ističe Latinović, ovaj strateški koncept otvara prostor da se desi ono što se do sada nije dešavalo, a to je da se NATO proširi i na regione izvan Evrope.

“Na ovom samitu kao partneri učestovali su zvaničnici Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana i u samom dokumentu postoji poseban deo koji se odnosi na ponudu za saradnju u indijskom i indo-pacifičkom regionu. Otvara kanale mogućnosti komunikacije sa tim zemalja”, rekla je ona.

Reči i o Zapadnom Balkanu

U strateškom konceptu, šefovi država i vlada zemalja članica NATO ocenili su da su Zapadni Balkan i Crnomorski region od strateškog značaja za alijansu.

“Nastavićemo da podržavamo evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovim regionima. Uložićemo više napora kako bismo ojačali njihovu sposobnost da adresiraju različite pretnje i izazove sa kojima se suočavaju i povećamo njihovu otpornost na zlonamerno mešanje i prinudu treće strane”, ističe se u dokumentu.

Od zemalja regiona, jedino je direktno pomenuta Bosna i Hercegovina.

“Nastavićemo da razvijamo naša partnerstva sa Bosnom i Hercegovinom, Gruzijom i Ukrajinom da unaprede naš zajednički interes u evroatlantskim odnosima – mir, stabilnost i bezbednost”, navedeno je u dokumentu.

“Nova militarizacija u Evropi”

Inače, na samitu NATO donesena je i važna odluka o raspoređivanju dodatnih trupa u Evropi, a uoči susreta u Madridu, generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je ako će broj vojnika u visokoj pripravnosti biti povećan sa 40.000 na više od 300.000.

Najavljeno pojačanje borbene gotovosti nedvosmisleno će biti novi list u knjizi alijanse, a ovim potezom bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu trebalo da se stavi do znanja kako NATO neće odustati od podrške Ukrajini.

Stoltengerg je istakao kako će “novi vojni otisak značajno unaprediti istočno krilo bloka”, kao i da će nekoliko borbenih trupa u Istočnoj Evropi biti formirane kao “brigade”, što znači da će biti taktičke jedinice od po nekoliko hiljada vojnika”, i to je nazvao “jasnom porukom Rusiji”. 

 

Dodatno raspoređivanje NATO trupa koje je Stoltenberg najavio značiće da je, kako se sam izrazio, u pitanju najveće okupljanje odbrambenih snaga Alijanse još od Hladnog rata, a dolazi u trenutku kada Rusija dodatno raspiruje vatru sa Litvanijom zbog odluke da se Kalinjingradu ne dozvoli uvoz robe koju je EU sankcionisala.

Govoreći o ovome, kao i činjenici da je Rusija označena kao bezbednosna pretnja, bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da dolazi do nove militarizacije u Evropi.

“To znači da NATO dobija punu odbrambenu funciju i u pravnom smislu, tom indikacijom da je Rusija pretnja. Drugo, obezbeđuje tu političku koheziju i treće – stvara uslove za vojno jačanje”, rekao je MIlivojević. 

Euronewd Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/53792/novi-strateski-koncept-nato-drugacije-kvalifikacije-o-rusiji-i-kini-i-otvaranje-prostora-za-prosirenje-izvan-evrope/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šta je sporno u izvođenju veronauke koju pohađa 60 odsto đaka: Dve decenije od uvođenja u obrazovni sistem

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama

Published

on

By

Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama.

U medijima i na društvenim mrežama se po ko zna koji put vodi debata da li je verskoj nastavi mesto u obrazovnim ustanovama, negativne pojave koje prate SPC prebacuju se „na teren“ verske nastave, ali van radara, čak i stručne javnosti, ostaju odgovori o tome šta se dešava u učionicama, kakvi su efekti veronauke posle dve decenije od njenog uvođenja, kakve su kvalifikacije ljud koji predaju ovaj izborni program, ko i na koji način kontroliše njihov rad.

Poslednja studija o kvalitetu programa i kompetencijama nastavnika verske nastave i građanskog vaspitanja rađena je davne 2012/2013. školske godine u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete, iz koga preciziraju da versku nastavu pohađa 448.925 učenika osnovnih i srednjih škola, a građansko vaspitanje 300.274. Odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke, iako je godinama unazad bio pola-pola.

Podaci koji su nedavno izneti za školsku 2020/21. godinu u okviru istraživanja o građanskom vaspitanju pokazali su još povoljniji položaj veronauke – na građansko je išlo 264.220 učenika, što je oko 34 odsto od ukupne đačke populacije.

Statistika svedoči da se najmanji broj učenika opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto. Taj broj je dupliran u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, ali je opet pohađanje verske nastave masovnije.

Verska nastava i njen alternativni predmet građansko vaspitanje su uvedeni u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić,  u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.

Na primedbe da je veronauka uvedena političkom odlukom crkva je odgovorila da nije reč o uvođenju, već njenom vraćanju u škole posle pauze od skoro 50 godina.

Naredne školske godine (2002/2003.) verska nastava i građansko vaspitanje  postaju izborni predmeti na oba nivoa školovanja, što podrazumeva obavezan izbor i pohađanje jednog od njih.

Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje da bi  2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv obaveznih izbornih predmeta.

Od tada do danas status veronauke i alternativnog predmeta se nije menjao, bez obzira što su zakonskim promenama 2018. postali izborni programi.

Đaci se za jedan od njih opredeljuju na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a jednom u toku četvorogodišnjeg ciklusa mogu promeniti izbor.

Tokom vremena se promenio odnos prema ovim predmetima, pa to više nije isključivo opredeljivanje između „konzervativne“ i „moderne“ Srbije, već često za manje zahtevnog ili zanimljivijeg nastavnika jer je činjenica da se zbog svog statusa ne smatraju „ozbiljnim“ predmetima.

Upravo zbog toga veronauka se, kao uostalom i građansko (GV), suočava sa sličnim problemima koji je prate od starta.

O tome se govorilo krajem prošle godine i na Bogoslovskom fakultetu povodom dve decenije od uvođenja verske nastave u domaći obrazovni sistem, a sa tog skupa je proizašao niz predloga upućen najvišim državnim organima, između ostalog, da se veronauci vrati status obaveznog izbornog predmeta, da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih, kao i da se časovi verske nastave održavaju istovremeno sa časovima GV.

Predloženo je i da se opredeljivanje vrši posle prve ili druge nedelje školske godine, a nakon predstavljanja nastave i nastavnika oba predmeta.

Traženo je takođe da se zakonski uredi status 2.100 veroučitelja i da im se omogući zaposlenje na neodređno vreme, te da crkve, odnosno verske zajednice imaju pravo da ih „povuku iz nastave“ ukoliko njihov rad u školi ili postupci u zajednici izvan škole nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te crkve, odnosno verske zajednice.

Crkva je tražila i da samostalno vrši nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

A kako je trenutno  u praksi? Patrijarhove tvrdnje o pritiscima da se bira građansko mnogi direktori škola sa kojima smo razgovarali demantuju.

Za sada su u domenu spekulacija priče da se u manjim sredinama upravo veronauka nameće, da u nekim osmoletkama učiteljice „vuku“ na stranu građanskog da bi imale pun fond časova, da pojedini direktori otvoreno promovišu versku nastavu, dok neki drugi više  „simpatišu“ građansko vaspitanje čineći uslugu kolegama da dopune normu.

Ministarstvo prosvete i škole nemaju uticaj na to ko će predavati versku nastavu, već obrazovnim ustanovama samo stižu spiskovi veroučitelja za konkretnu školsku godinu.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja piše da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar, a da nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Upkos tome, u fusnoti odluke o proširivanju liste nastavnika verske nastave za školsku 2021/22. godinu, koju je potpisao ministar Ružić, piše napomena: „Direktorima škole prepuštamo da sami odluče na osnovu školske spreme, godina staža i drugih relevantnih kriterijuma, a bez mešanja bilo koje tradicionalne crkve ili verske zajednice, izbor kandidata kojeg žele uposliti“.

U praksi se, tvrde direktori sa kojima smo razgovarali, nikad nije desilo da se njima prepusti izbor.

Kažu i da veroučitelji ne podležu stručno-pedagoškom nadzoru prosvetnih savetnika iz školskih uprava, već njihov rad kontroliše crkva, a kada je reč o prosvetnoj inspekciji, ona postupa u sklopu provere zakonitosti rada škola.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, inspekcija gotovo da nema pritužbe na račun ne samo veroučitelja, već i nastavnika građanskog vaspitanja, a jedan prosvetni inspektor to tumači činjenicom da se ovi predmeti ne ocenjuju.

U neformalnim razgovorima provejava zaključak da je cela priča sa veronaukom van kontrole prosvetne vlasti, te da je jedan od razloga zašto se odlaže rešavanje radno-pravnog statusa veroučitelja upravo bojazan da bi mogli doći u sukob sa crkvom i njenim stremljenjem da ima glavnu reč.

A poznato je kako su prošli ministri koji su imali ideju da nešto promene.

S druge strane, iz Ministarstva prosvete za naš list ističu da 2.100 veroučitelja, koliko ih je zaposleno u osnovnim i srednjim školama (iz sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica) ima potpuno isti status kao i drugi nastavnici, kada su u pitanju kvalitet rada i zahtevi nastave.

– Stručno-pedagoški nadzor se obavlja kroz redovne nadzore od strane prosvetnih savetnika, kroz eksternu evaluaciju i pojedinačne nadzore. U svakom spoljašnjem vrednovanju i ova nastava bude u uzorku časova koji se posmatraju. Isto je i kada su u pitanju predstavke na rad veroučitelja, prosvetni savetnici ostvaruju stručno-pedagoški nadzor nad njihovim radom – tvrde u Ministarstvu.

Nekoliko direktora škola iz Beograda pak kaže da se ne seća kada su prosvetni savetnici prisustvovali času verske nastave.

Pitali smo nadležne i da li je neki od zahteva koje su dobili nakon skupa na Bogoslovskom fakultetu ispunjen.

– U proteklom periodu smo imali sastanake sa predstavnicima SPC oko pripreme obuka za veroučitelje, jer se kvalitet nastave mora podići na viši nivo.  Ministarstvo je, prema dogovoru sa predstavnicima SPC, od prošle godine, pripremilo predlog pilot projekta za unapređivanje kvaliteta nastave Pravoslavnog katihizisa u osnovnoj i srednjoj školi. Očekujemo povratnu informacija o zajedničkom planiranju projekta – navode u Ministarstvu.

Programi

Za razliku od planova i programa svih drugih predmeta koji prolaze kroz Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), planove i programe za versku nastavu donosi ministar, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica i po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama.

Na pitanje da li je tačno da programi verske nastave nisu u skladu sa zakonom jer nisu urađeni „ishodovno“, što je okosnica aktuelne reforme obrazovanja, u Ministarstvu kažu da su jedino predstavnici SPC uradili planove i programe po ishodima učenja, ali ne za sve razrede osnovnih i srednjih škola.

– Ostali predstavnici verskih zajednica, nisu se odazivali pozivu ZUOV-a da dođu na obuke za pisanje planova i program po ishodima – ističu u Ministarstvu.

V.Andrić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sta-je-sporno-u-izvodjenju-veronauke-koju-pohadja-60-odsto-djaka-dve-decenije-od-uvodjenja-u-obrazovni-sistem/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala

Povodom slučaja Barbalić, ispred sedišta Srpske radikalne stranke u Zemunu Žene u crnom, Inicvijativa mladih i Pokret za Zemun organizovali su danas protest

Published

on

By

Protest je trajao nešto kraće od sat vremena, a učesnike je obezbeđivala policija.

Kako je javila reporterka Danasa sa lica mesta, policija je na početku napravila prsten između demonstranata i nekoliko radikala.

Nakon što došlo je do dobacivanja od strane okupljenih radikala, broj pripadnika policije udvostručio, a protest je okončan bez većih incidenata.

Okupljeni radikali nosili su dela Vojislava Šešelja.

Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 2
Foto: J. Jovanović/Danas
Napeto ispred sedišta SRS u Zemunu: Protest podrške porodici Barbalić, jake policijske snage čuvale demonstrante od radikala 3
Foto: J. Jovanović/Danas

Podsetimo, navršava se četvrt veka otkada je radikalska vlast u Zemunu, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, isterala iz stana porodicu Barbalić, pod parolom da „Zemunu neće ustaše“ a srpske institucije ozakonile i legitimizovale tu otimačinu.

Barbalići još uvek traže pravdu na međunarodnom sudu u Strazburu, a protagonisti tog sramnog proterivanja iz Beograda porodice sa hrvatskim poreklom, zauzimaju ili su zauzimali čelna mesta u državi.

J.J.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/napeto-ispred-sedista-srs-u-zemunu-protest-podrske-porodici-barbalic-jake-policijske-snage-cuvale-demonstrante-od-radikala/

Continue Reading

Trending