Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

“Oči i uši” svetskih sila na Zapadnom Balkanu: Lista od pet “specijalaca” sa Zapada uskoro bi mogla da se produži

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Stjuart Pič, Manuel Saracin, Sofija Gramata… Nizu iskusnih diplomata koje su svetske sile imenovale i zadužile za prostor Zapadnog Balkana, po svemu sudeći, ovde neće biti kraj

Published

on

Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Stjuart Pič, Manuel Saracin, Sofija Gramata… Nizu iskusnih diplomata koje su svetske sile imenovale i zadužile za prostor Zapadnog Balkana, po svemu sudeći, ovde neće biti kraj. Pet specijalaca, mogli bi uskoro, da dobiju i kolegu iz Francuske, koji bi, prema najavama iz Pariza, poput ostalih bio zadužen za bližu i detaljniju kontrolu dešavanja u regionu.

Njihov posao je da budu “oči i uši” svojih vlada u regionu, kako je to nedavno formulisala i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok govoreći o imenovanju Manuela Saracina za specijlanog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan. Region je godinama unazad bio pod budnim okom svetskih sila, najviše zbog burnih dešavanja i otvorenih pitanja na koje oni teže da daju konačan odgovor, ali je potreba za efektnijom kontolom došla sa agresijom Rusije na Ukrajinu i ratom na evropskom tlu koji je ona pokrenula

Svog čoveka za Zapadni Balkan imaju od ranije Evropska unija (kada je reč o dijalogu Begrada i Prištine), ali i SAD, dok su proteklih meseci svog čoveka za region imenovale i Velika Britanija i Nemačka. Poslednja u nizu koja je to zvanično uradila je Grčka, ali tu po svemu sudeći neće biti kraj. Oči su uprte i u predsednika Francuske Emanuela Makrona i moguće imenovanje izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan.

Stručnjaci ukazuju na nekoliko razloga za imenovanje specijalnih izaslanika. Pre svega, ono što je svim zemljama na Zapanom Balkanu zajedničko jeste težnja ka članstvu u Evropskoj uniji, dok se svaka nalazi u različitim stadijumima pregovora o pristupanju i susreće sa unutarpolitičkim problemima. Kada je Srbija u pitanju, sfera specijalnih izaslanika posebno je i dijalog Beograda i Prištine, dok je kontekst rata na evropskom tlu, i opredeljivanje po pitanju sankcija Rusiji, kada je reč o Srbiji, sada u posebnom fokusu. 

fokusu. 

Prema ocenama stručnjaka, zapadni zvaničnici imenuju svoje diplomate kako bi imali bolji uvid u dešavanja i čuvali mir, ali eventualno i ubrzali saradnju sa regionom i približili EU, posebno u aktuelnom trenutku kada je pitanje bezbednosti isplivalo kao prvi prioritet na starom kontinentu.

O imenovanju specijalnih izaslanika, odgovarajući na pitanja novinara govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naveo da je “važno da razgovaramo u okviru domaće političke scene čim se formira parlament, da razgovaramo o tome i sa predstavnicima vlade i sa zemljama u okruženju da vidimo kakav je naš status”.

“Što je veća poplava (specijalaca), plašim se da je sve manje validnih i dobrih predloga za nas, valjda svi pokazuju veliku brigu, a ponekad mi se čini “mnogo babica, kilava deca”. Videćemo, naše je da razgovaramo sa svima, da poštujemo svoju politiku, svoj program, planove, tako ćemo raditi i u budućnosti”, rekao je Vučić.

Ko su iskusne diplomate koje su “uši i oči” svojih zemalja na Zapadnog Balkanu i šta je zapravo njihov posao?

SAD – Gabrijel Eskobar

Sjedinjene Američke Države imenovale su prvog izaslanika za Zapadni Balkan 2019. Bio je to Metju Palmer, koji je na toj funkciji proveo gotovo dve godine. Međutim, tokom prošle godine, SAD su imenovale i celu novu garinituru ambasadora u zemaljama na području ZB, a na mesto specijalnog izaslanika za ovaj region imenovan je Gabrijel Eskobar, koji je bio na funkciji zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu.

Kako se ocenjivalo uoči imenovanja Eskobara, njegova pozicija bi trebalo da doprinese boljoj saradnji i komunikaciji SAD i Srbije po mnogim pitanja, a posebno po pitanju Kosova i Metohije. Iako je stav Amerike jasan, Eskobar je u više navrata razgovarao sa srpskim zvaničnicima, ali i sa političarima na Kosovu i dao podršku dijalogu. Takođe, pozivao je na integraciju Zapadnog Balkana u EU, a aktivno se bavi i političkim pitanja i Bosni i Hercegovini. Nedavno je izjavio i da je prilično siguran da će Crna Gora biti sledeća članica EU.

Evropska unija – Miroslav Lajčak

Evropska unija kojo teže zemlje Zapadnog Balkana ima svog izaslanika za ovaj region. U aprilu 2020. je Miroslav Lajčak imenovan na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, ali i izaslanika za ceo Zapadni Balkan.

U pitanju je slovački diplomata koji je još 1999. godine bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Bio je i dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji. Takođe, bio je na pozicijama Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kao i specijalnog predstavnika EU u BiH.

 

Kako se dijalog Beograda i Prištine vodi upravo pod okriljem Brisela, a Lajčak ima posebna zaduženja i po tom pitanju, on prisustvuje i sastancima zvaničnika, a nekoliko puta boravio je i u Beogradu i u Prištini

Takođe, Lajčak boravi često u zemljama regiona i ističući da bi trebalo da se promeni politika proširenja, a u svojoj izjavi od prošle nedelje istakao je da je “EU regiji pre 19 godina obećala da će postati deo Evropske unije, a za tih 19 godina samo je Hrvatska postala punopravna članica”. Lajčak učestvuje na sastancima glavnih pregovarača dve strane u Briselu, gde se razgovara o tehničkim pitanjima, ali i u sastancima na najvišem nivou kojih već dugo nema. Njegov angažman više puta je dovođen u pitanje zbog izostanka rezultata u dijalogu, a i sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost rekao je nedavno da je “za ovaj zadatak postavio jednog od najboljih diplomata i da mora da kaže da treba više da se radi”.

Međutim, juče je, posle dužeg vremena, postignut jedan od dogovora na tehničkom nivou, koji je Lajčak nazvao velikim korakom napred, a reč je o planu implementacije sporazuma o energetici koji su, kako je rekao, Beograd i Pritšina prihvatili. 

Radio Slobodna Evropa objavio je nedavno da će Lajčaku produžen mandat za dodatnih 18 meseci, mada ta informacija za sada nije zvanično potvrđena. 

Velika Britanija – Stjuart Pič

Krajem prošle godine i Velika Britanija, koja je napustila Evropsku uniju, imenovala je svog izaslanika za Zapadni Balna. U pitanju je ser Stjuart Pič, a kako je u decembru navedeno u zvančnom saopštenju, njegov zadatak je da “zastupa britansku privrženost stabilnosti i napretku regiona”. Takođe, zadatak je i podrška dijalogu Beograda i Prištine.

 

Pič je pre ove pozicije bio predsednik vojnog odbora NATO, što je najviša vojna funkcija u ovom savezu.  Ipak, Piču region Zapadnog Balkana nije nepoznat, pošto je 2000. godine bio na čelu vazduhoplovnih snaga KFOR-a na Kosovu

Za poznavoce prilika angažovanje Velike Britanije na ovim prostorima nije iznenađenje, a mnogi veruju da su Britanci težili da nakon izlaska iz EU dodatno osnaže svoj uticaj. Na aktivniju ulogu Velike Britanije slutila je poseta britanskog ministra Bena Volasa u junu prošle godine, a potvrda tih slutnji došla je u obliku imenovanja Stjuarta Piča na mesto specijalnog izaslanika.

Pič je u februaru i posetio ceo region. Prilikom posete Beogradu, ocenio je da Srbija i Zapadni Balkan imaju mnogo potencijala i da Velika Britanija, u saradnji sa širom međunarodnom zajednicom, želi da pomogne da se izgradi održiva stabilnost i prosperitet.

Nemačka – Manuel Saracin

I Nemačka je, nakon izbora i formiranja nove vlade, takođe stala u red zemalja koji imaju svog čoveka za ovaj region. Za tu poziciju odredila je Manuela Saracina. On je inače profesor istorije, bio je poslanik u Bundestagu od 2008. do 2021. godine, a sada je i na funkciji predsednika Asocijacije jugoistočna Evropa, koja se bavi odnosima Nemačke sa tim regionom.

 

Imajući u vidu da se ova zemlja smatra jednom od vodećih zemalja EU i jednom od važnih političkih aktera u Evropi i svetu, angažovanje u određenom regionu ima određenu težinu

Kako je najavljeno po imenovanju Saracina, njegovi glavni zadaci tiču se podrške procesu evropskih integracija u zemljama regiona i promociji ekološke trasnformacije njihovih industrija i energetskog sektora. Sarcin dolazi upravo iz redova Zelenih, iz koje je i sadašnja ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok.

Saracin je takođe vrlo brzo po imenovanju boravio u poseti regionu, a kada je u pitanju Srbija, povodom aktuelne situacije, on je istakao da Srbija treba da se uskladi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji.

O pojačanom angažmanu Nemačke u regionu, međutim, ne govori samo imenovanje Saracina, On je, naime, jedan od ukupno šest zvaničnika i političkih predstavnika te zemlje koji su u poslednja tri meseca posetili Srbiju, a kruna nemačke “diplomatske ofanzive” bila je prva zvanična poseta novog kancelara Olafa Šolca. Šolc je, u Beogradu, bio jasan, a osim evropske perspektive za koju će se, kako je rekao, lično zalagati, nedvosmisleno je istakao da Nemačka od Srbije očekuje da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. 

Grčka – Sofija Gramata

Prošle nedelje, još jedna zemlja stala je u red onih koje imaju posebnog čoveka zaduženog za pitanja na Zapadnom Balkanu. Sofija Gramata biće specijalni izaslanik Grčke za ovaj region. Gramata je diplomirana pravnica, a u grčkoj diplomatiji je od 1993. godine. Tokom svoje duge karijere radila je na različim pozicijama pri Ministarstvu spoljnih poslova, obavljala poslove pri grčkim ambasadama u Jermeniji, potom u Latinskoj Americi, Severnoj Americi, Nemačkoj. Od 2003. do 2005. godine bila je član delegacije Grčke u NATO-u. Takođe, od 2009. do 2011. godine bila je deo operativnog odeljenja za NATO.

Stručnjaci navode da je potez Grčke očekivan i naglašavaju da Atina politiku poširenja posmatra kao sredstvo da se upotpuni bezbednosna, politička i druga arhitektura same Evropske unije.
Gramata je aktuelna ambasadorka Grčke u Rumuniji, a na novu funkciju imenovana nakon što je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas završio posetu Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Skoplju i Tirani.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je tokom svojih poseta prestonicama Zapadnog Balkana posebno govorio o proširenju EU na ovaj region i podršci Atine u tom procesu. Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, Grčka, kao deo Balkana, na taj način želi da radi na bezbednosnoj politici, imajući u vidu i aktuelnu krizu.

Grčka je prva zemlja EU koja imenuje specijalnog izaslanika, a koja ne priznaje nezavisnost, što se posebno ističe u ovim trenucima kada iz spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prvi put dolazi formulacija o “međusobnom priznaju Srbije i Kosova”.

Motivi i nova imenovanja

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić govorila je ranije o glavnim motivina svih diplomata postavljenih na pozicije koje se tiču Zapadnog Balkana, a koji imaju iskustva kada je reč o ovom prostoru.

“Osnovni motiv za postavljanje specijalnih izaslanika iz SAD, EU, Velike Britanije i Nemačke jeste rešavanje otvorenih pitanja u regionu, kao što su BiH i Kosovo, integracija u evropske i evroatlantske strukture, smanjenje uticaja tzv. trećih aktera, Rusije i Kine, ekonomski razvoj i unapređena regionalna saradnja”, objasnila je Suzana Grubješić za Euronews Srbija.

 

Takođe, Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu istakao je da su zemlje prepoznale važnost posebnog nadzora nad političkim i drugim dešavanjima u regionu.

“Imenovanje posebne izaslanice grčke vlade za Zapadni Balkan, ambasadorke Sofije Gramate, poslednje je u nizu sličnih aktivnosti koje su prethodno sprovele Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija.  Interesovanje Grčke za ovaj prostor logična je posledica nekoliko razloga. Najpre, Grčka je balkanska zemlja i oduvek je bila istinski zainteresovana da geografski regon kojem i sama pripada bude stabilan i što otporniji na bezbednosne i druge izazove. Drugo, upravo u Solunu je pre dvadeset godina na samitu Evropskog saveta prepoznata perspektiva članstva zapadnobalkanskih država u Evropskoj uniji, što je preraslo u strateški cilj svih regionalnih prestonica. Treće, u jeku napada na Ukrajinu i geopolitičkih previranja dešavaju se i promene u pogledu same politike proširenja”, kazao je Petrović nakon najnovijeg imenovanja specijanog izaslanika za Zapadni Balkan.

Ono o čemu se govori poslednjih dana je i mogućnost da svog izaslanika imenuje i predsednik Francuske Emanuel Makron. O ovome se spekulisalo u prištinskim medijima, koji se pozivaju na neimenovane međunarodne izvore, navodeći da će Francuska verovatno imenovati svog izaslanika u julu, kada ta zemlja završi rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU, kao i da još nije poznato ko će biti imenovan na to mesto.

Tatjana Krnajić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/52636/oci-i-usi-svetskih-sila-na-zapadnom-balkanu-lista-od-pet-specijalaca-sa-zapada-uskoro-bi-mogla-da-se-produzi/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Izbori od kojih strepi cela Evropa: Da li će pobediti desničarka Đorđa Meloni?

Italijanski sajam političke sujete kulminirao je u petak bukvalno do poslednje sekunde. Tada je udarom gonga u studiju televizijske mreže La7 obeležena ponoć, početak dana tišine uoči nedeljnih parlamentarnih izbora, a prekinuta je poslednja reč poslednjeg gosta Matea Salvinija, lidera Ksenofobične lige. (pun naziv: Liga za premijera Salvinija, član evropske suverenističke partije Identitet i demokratija).

Published

on

By

Subotnja tišina je, naravno, sasvim prividna. Sve što je rečeno u petak prelilo se u dnevne novine, radio i televizijske vesti, naravno i na portale, ležeći kao olovna kapa na mozgovima miliona italijanskih birača, barem onih koji sutra nameravaju da budu glasači. I saodlučuju ko će ući u novi, suženi republički parlament, piše Jutarnji list.

Biračka mesta su otvorena u nedelju od 7 do 23 sata. Minut kasnije znaćemo rezultate izlaznih anketa, četvrt sata kasnije biće objavljene prve projekcije (iskustvo kaže da mogu da greše i 1-2 odsto) . Kasno za štampane novine od ponedeljka (odavno su prošli dani kada se poslednji broj zatvarao u 2 ujutru), baš na vreme za portale (koji kod nas idu na spavanje oko ponoći).

Ako pobedi desni centar – kako su predizborne ankete jasno najavljivale – izgleda jasno da će Đorđa Meloni biti premijer. Tvrdi da mesta u vladi i javnoj upravi neće dobiti lojalisti, već kompetentni. Dodajmo: pod uslovom da joj to dozvole saveznici Salvini i Berluskoni (sa Tajanijem).

A u italijanskoj praksi je uobičajeno da se partner u političkoj vlasti ucenjuje, to nije karakteristika samo drugih.

Proslava demokratije

Izbori, rekao je neko otrcano, su slavlje demokratije. Neko je, neznajući svoj jezik, ostavio englesku imenicu na hrvatskom koju ne razume i napisao da su izbori festival demokratije. Kad je Italija u sredini, ta neznalica je skoro slučajno udarila. Petak je bio kao festival u Sanremu: svaki solista je interpretirao svoju estradu, manje-više harmonično, manje-više melodično, kitivši se retoričkim šljokicama, pojačavajući svoj nastup zvučnim i svetlosnim efektima.

Svi politički lideri čije stranke imaju više od pet odsto glasova održali su juče svoje poslednje mitinge, a zatim su – svaki po pola sata – prodefilovali ispred Enrika Mentana, urednika informativnog programa La7, koji je, pristojno i laskavo , ali usredsređeno ih je pitao šta su izbegavali na mitinzima bar kao đavo krštenu vodu. Pre Salvinija su došli: Đorđa Meloni (Braća Italije, predsednik Evropske konzervativne i reformističke partije), Enriko Leta (Demokratska partija, Partija evropskog socijalizma), Đuzepe Konte (Pokret 5 zvezda, van evropskih partija), Karlo Kalenda (Treći pol ).

Na Mentanino direktno pitanje, Meloni je rekla da njen model, ako postane premijer, neće biti Orbanova Mađarska, već Poljska Kačinjskog. Sada znamo. A već znamo da će pokušati da promene Ustav tako da predsednički sistem zameni parlamentarni – kao u Turskoj, Rusiji, širom Afrike, ali prvenstveno u dve Amerike.

Nešto drugo već znamo: kako se dele glasači desnog i levog centra. Naime, od 20 italijanskih regiona, Desni centar je na vlasti u njih 15, u različitim razmerama. S druge strane, u otprilike 80 odsto najvećih gradova gradonačelnici su iz redova Levog centra, pre svega iz Demokratske stranke (zbog čega zlonamerno kažu da vlada samo u sredinama sa ograničenim gradskim saobraćajem). Gradska buržoazija, etablirana, uglavnom obrazovanija, glasa za levi centar. Levičari su periferiju ostavili desno. Drugim rečima, siromašniji slojevi su izgubili nadu i poverenje u levicu, pa, žrtvovani u krizi, okreću se radikalnoj desnici, kao i pre sto godina.

Jutarnji

izvor: https://www.danas.rs/svet/izbori-od-kojih-strepi-cela-evropa-da-li-ce-pobediti-desnicarka-djordja-meloni/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Preobučeni radikali nas ponovo vode u izolaciju

Novi Sad, 25. septembar 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Vladu Republike Srbije da poništi skandalozni i štetni Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Ruske Federacije za naredne dve godine, koji su u Njujorku potisali šefovi diplomatija dve zemlje.

Published

on

By

Srbija se navednim planom stavila direktno pod kontrolu Vladimira Putina koji nastavlja svoju zločinačku akciju u Ukrajini i koji najdirektnije preti ne samo svetskom miru, već i opstanku naše planete. U ratu u kome su sve miroljubive i demokratske države na jednoj strani, na strani Ukrajine kao žrtve agresije, naprednjačka Srbija je odabrala da bude na pogrešnoj strani istorije, skupa sa zločinačkim režimima u Kremlju, Damasku, Pjong Jangu, Teheranu i Minsku.

Cena koju će građani Srbije narednih meseci i godina plaćati zbog neodgovorne, populističke i proputinovske politike Aleksandra Vučića i njegovog režima će biti razorna i veoma visoka. Pozivamo vlast da hitno uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, kao i da se u međunarodnim organizacijama svrsta uz demokratske države. Cena inaćenja sa čitavim civilizovanim svetom neće biti samo merena predstojećom izolacijom Srbije, već i opadanjem kvaliteta života svakog našeg građanina. Srbija nema vremena i kapaciteta da prolazi još jednu etapu međunarodne izolacije samo zbog neodgovorne i štetočinske rusofilije preobučenih radikala na vlasti.

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandar Marton

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

U LSV stasala generacija iskusnih političara koji imaju ideje i energiju

NOVI SAD – Opšti izbori će biti 2024. godine i Liga socijaldemokrata Vojvodine na njih mora izaći spremna, jaka i reorganizovana. Lično, mislim da sam posle 32 godine postao teret stranci jer su me sve vlasti i opozicije združeno pljuvale i to je kod jednog broja građana ostavilo neki trajni utisak. Ovo u interjuu za „Blic nedelje“ kaže Nenad Čanak, predsednik LSV

Published

on

By

– Dakle, odlučio sam da se ne kandidujem za mesto predsednika i time na vreme poručio da ne želim ni kandidaturu, a kamoli da ponovo budem predsednik. Vreme je za mlađe ljude, a njih Liga ima. Ja ću naravno biti tu, kao član ili na nekoj drugoj stranačkoj funkciji ako mi se ponudi, ali neću biti predsednik. Ja sam to hteo i ranije ali nekako stalno nije bilo vreme za to i stalno su me ubeđivali ili kandidovali. Sada je vreme da se kormilo prepusti mlađima, tim pre što ima dovoljno vremena do izbora da to ne bude smetnja.

Kažete i da nećete napustiti politički život. Šta to tačno znači i kako će vaš budući politički angažman izgledati?

– Ja ne napuštam politiku i javni život time što odlazim sa čela stranke. Naprotiv. Ja sam u politiku ušao ne da bih ćutao, nego da ne bih ćutao. I do sada sam nekako, sigurno ste to primetili, morao da biram reči kada govorim o nekim ljudima, političkim procesima ili promenama u društvu u ovoj zemlji. Sada, jednostavno više nemam obavezu za eufemističkim izražavanjem i mogu da budem oštriji i direktniji.

Ko bi mogao da bude sledeći predsednik LSV? Hoćete li nekoga predložiti na Skupštini u novembru?

– Ne želim da utičem na to. To što sam ja 32 godine na čelu stranke ne znači da je Liga bila liderska stranka. Naprotiv. Mi smo imali i imamo i stranačke institucije i demokratske procese na koje nisam uticao. Ono na šta sam ponosan jeste činjenica da je u stranci prosto stasala generacija iskusnih, a opet dovoljno mladih ljudi koji imaju energiju da nastave da od LSV čine građansku i regionalnu stranku koja ne odstupa od svojih političkih ciljeva.

Ako se osvrnete 32 godine unazad, kako biste ocenili društvo tada, a kako danas?– Pre 32 godine ljudi su ozbiljno pristupali politici i imali ubeđenja. Bili su spremni da o njima polemišu i smatrali su svojom moralnom obavezom, barem oni sa kojima sam se družio, da daju svoj doprinos preuzimanjem odgovornosti u javnim poslovima. Danas je sračunato uništeno ne samo poverenje u politiku i političare, nego uopšte u bilo kakav oblik javnog angažmana. Pa, više niko ne pita šta može da učini za svoju zemlju nego koje će privilegije dobiti postavši deo vladajuće strukture. Čast, poštenje i odgovornost postale su ismejane kategorije, a kada pogledate ko je od toga najviše profitirao videćete da po istraživanju javnog mnenja, najviše poverenja građani imaju u crkvu i vojsku. Dakle, u hijerarhijske organizacije na koje javnost nema nikakav uticaj. Drugim rečima, sračunatim delovanjem interesnih grupa u Beogradu i inostranstvu u Srbiji je stvoreno najplodnije moguće tle za klerofašističku diktaturu. Pre trideset godina bilo je budućnosti, ima je i sada, ali je više niko ne vidi. Barem ne ovde.

Šta je vaša najveća greška u periodu dužem od tri decenije? A šta najveći uspeh?

– Najveći uspeh je što pojam Vojvodine kao simbola demokratije, interkulturalnosti i decentralizacije još uvek postoji. A najveća greška mi je što sam poverovao da se među političkom elitom u Srbiji, i pozicionom i opozicionom, nalazi iko ko iskreno veruje u mogućnost da se Srbija decentralizuje i da se vlast spusti što bliže građanima. U Beogradu, takva biljka još nije nikla.

Nenad Čanak ide na prajd, za uvođenje je sankcija Rusiji, za vas je Kosovo nezavisna država… Da li mislite da će za takvu politiku ikada biti većina građana i građanki Srbije?

– Naravno da neće dokle god budu tretirani kao stado kojim upravljaju čopori. Srbija ne samo da nema nezavisne medije, nego nema medije uopšte. Ima samo razvijenu propagandnu industriju, ponekad konkurentskih propagandnih firmi. I naravno onda, stepen laži i sračunatog zasipanja sumnjom u sve postojeće kojim su izloženi, građane Srbije, dovodi u situaciju da su prestali da razlikuju elementarno dobro od elementarnog zla. To vodi, posle moralnog sunovrata i u fizički nestanak.

I kada ste ušli u politiku i danas kada najavljujete povlačenje sa čela LSV Kosovo je tema. Kako komentarišete aktuelno uključivanje različitih međunarodnih izaslanika u rešavanje kosovskog pitanja? Jesmo li blizu rešenja?

– Nismo. Iz jednostavnog razloga što – pod jedan, niko nije definisao koje je tačno to kosovsko pitanje i pod dva – koliko socijalnih parazita živi od nerešavanja tog nedefinisanog kosovskog pitanja.

Izjavili ste da ste kao predsednik stranke morali da govorite uvijeno i da vam je to bilo opterećenje. Da zamislimo da je sad novembar, da je Liga dobila novog predsednika. Šta je prva „potpuno slobodna“ izjava Nenada Čanka?

– Čućete u novembru. Mesec i po dana je jako dug period u današnje vreme. Videćemo šta će se sve dogoditi do novembra, pa i to da li ću zbog poteza botoksiranog degenerika iz Kremlja imati mogućnost da se uopšte ikome obratim.

O političkim protivnicima u dve, tri reči:Boris Tadić: Prijatelj sa mnogo razlika.Vojislav Šešelj: Monstrum i nedovoljno osuđeni ratni zločinacDragan Đilas: Nikad račundžija političarSlobodan Milošević: Putinova budućnost.Čedomir Jovanović: Vreme će reći.Aleksandar Vučić: Šahista koji igra i crnim i belim.Ivica Dačić: Uvek nešto, s nepoznatim zaštoBoško Obradović: Diler voštanica i tamjana

(SzILSV, 25.09.2022)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dve godine i ovaj sporazum nazvala “ozbiljnim skandalom”

Published

on

By

„Ovo je ozbiljan skandal. Usred besnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su juče u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.

Plan je potpisan na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a srpsko ministarstvo je na Tviteru objavilo video snimak potpisivanja i razmene dokumenta koji je, sudeći po snimku, potpisan u prostorijama ruske misije pri UN.

Inače, Stranka slobode i pravde danas je u saopštenju osudila potpisivanje ovog plana, istakavši da „naš tehnički ministar gura prst u oko celom civilizovanom svetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše“, kao i da vlast ovim krši poziciju Srbije oko Kosova.

„Neverovatno je da u momentu dok čitav svet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svetski mir, dok mesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u poslednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namerava da svojoj teritoriji prisajedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje“, navodi se u saopštenju SSP.

Valentina Teodorović

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/fon-kramon-plan-saradnje-srbije-i-rusije-signal-da-zamrznemo-pregovore-sa-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Rusija nakon Putinovog obraćanja više neće biti ista

Ako se netko pitao zašto je Putin tako uporno i dugo odbijao pomisao da provede mobilizaciju, sad je dobio odgovore – hiljade i hiljade Rusa krenule su put granica kako bi se osigurale da neće dobiti pozive za mobilizaciju, hiljade uglavnom mladih izašle su na demonstracije protiv mobilizacije, internetom kruže ljutite reakcije supruga nesretnika koji su već dobili povestky (povestku – poziv)

Published

on

By

Rusija nakon Putinovog obraćanja naciji 21. rujna više neće biti ista. Zapravo će se pretvoriti u pravu diktaturu bez ijednog slobodnog javnog medija. Državna propaganda ubacit će u brzinu više. Državni nadzor i stisak nad političkim strankama postat će još snažniji. 

Uveden novi zakon

U svoj ovoj kakofoniji vijesti potpuno je prošlo neopaženo da je ruski parlament Duma 20. rujna usvojila zakon kojim je uvela pojam “mobilizacija”, “ratno stanje” i “ratno vrijeme”. No otišli su i korak dalje.

U kazneni zakon uvedeno je izvršenje kaznenog djela “u razdoblju mobilizacije ili izvanrednog stanja, u ratu ili u uvjetima oružanog sukoba ili borbenih djelovanja”. Na taj je način Duma omogućila zakonsku osnovu ne samo za provođenje mobilizacije već i za proglašenje izvanrednog stanja. Po novom zakonu, za odbijanje odaziva na mobilizacijski poziv ruski vojni obveznici mogu dobiti do 10 godina zatvora. Isto toliko po izmijenjenom kaznenom zakonu dobit će nesretnici koji završe u Ukrajini pa preživljavanje pokušaju osigurati, kako je precizno navedeno u dopuni zakona, dobrovoljnom predajom.

S obzirom na to da je predaja u ratu uvijek dobrovoljan čin, Duma je tom izmjenom zakona zapravo sve Ruse koji dopadnu ukrajinskog zarobljeništva osudila na dugogodišnju robiju. Stoga ne čudi da je Kijev objavio ponudu ruskim vojnicima: “Prisilno mobilizirani Rusi koji ne želite sramotno umrijeti u stranoj zemlji, predajte se kad se ukaže prva prilika. Ukrajina vam jamči život i dostojanstven tretman. Prema Ženevskoj konvenciji, nećete biti izručeni Rusiji, osim ako to ne želite.”

Vlast je osigurala da će svi koji su namjeravali nastaviti s prosvjedima još jednom razmisliti

Potpuno u skladu s novim zakonima, dio od 1300 i nešto više uhićenih, koji su se usudili drznuti da prosvjeduju protiv mobilizacije, još u pritvoru dobio je poziv za mobilizaciju. Naravno da nije najpametnije dati oružje u ruke tako nezadovoljnoj osobi, pa će vjerojatno završiti na zadaćama postavljanja i čišćenja minskih polja, kopanja rovova i slično. Istovremeno, takvim je postupkom vlast osigurala da će svi koji su namjeravali nastaviti s prosvjedima još jednom razmisliti.

U međuvremenu su ruske neovisne novine Novaya Gazeta potvrdile predviđanja da je brojka od 300 tisuća poziva pričuvnicima tek početak. Novaya Gazeta se pozvala na neimenovanog dužnosnika u vladi predsjednika Putina koji je rekao da je pravi plan pozvati milijun ljudi. Na to upućuje i činjenica da u Putinovom dekretu o provođenju mobilizacije nedostaje sedma točka. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da upravo ta točka spominje krajnju namjeravanu brojku mobiliziranih te se smatra državnom tajnom. Zanimljivo je da se nitko nije sjetio tu točku staviti kao zadnju pa se ne bi ni znalo da postoji. No čudni su putovi uma ruske birokracije.

Odabir jadnika kojima će se uručiti mobilizacijski poziv trebao bi biti isključivo na djelatnicima vojnih ureda

Objavom o djelomičnoj mobilizaciji najzadovoljnija je upravo ruska birokracija. I ovako sklona korupciji sad je dobila priliku kakva se dogodi jednom u radnom vijeku. Kvote koliko koji rajon ili grad moraju osigurati mobiliziranih nesretnika određuju se s vrha, ali odabir jadnika kojima će se uručiti mobilizacijski poziv trebao bi biti isključivo na djelatnicima vojnih ureda.

Nekoliko desetaka tisuća rubalja odgovornom i poziv nikad neće stići. Nekoliko stotina tisuća rubalja osigurat će da kartončić s podacima zauvijek nestane. Da ne spomenemo sve moguće rodbinske veze i prijateljstva koja se sada potežu. I, naravno, utjecaj lokalnih “šerifa”.

Stoga ne čudi da su već drugog dana mobilizacije počele stizati vijesti kako se podižu stariji od 60 godina, ljudi s kroničnim bolestima, očevi petero djece, studenti itd. Svi oni koji bi, po tvrdnjama ruskog ministra obrane Šojgua, trebali biti oslobođeni.

Sad je sasvim jasno da Moskva koristi mobilizaciju i za svojevrsno etničko čišćenje. Dok se središnja Rusija (za sada) ne dira, mobilizacija se intenzivno provodi u ruskim regijama južnog i sjevernog Kavkaza. Zapravo, istočno od Urala. 

Činjenica je da logistika ruske vojske ne može zbrinuti milijun novih vojnika odjednom. Zbog toga je sigurno da su taj proces razdijelili u (po svemu sudeći) tri dijela. S krajnjim ciljem da u proljeće naredne godine imaju spremnih više od milijun vojnika za ponovni pokušaj okupacije Ukrajine. Do tada će ovih prvih 300 tisuća nesretnika morati držati ukrajinsko bojište tijekom zime. S obzirom na slabu obučenost i očajno niski borbeni moral prisilno mobiliziranih vojnika, ruski se generali nadaju da će njihova masa osigurati stabilnost ruskih obrambenih položaja u Ukrajini.

Moglo bi se dogoditi da duga oštra zima smrzne na silu mobilizirane Ruse

Prije manje od mjesec dana Gazprom je dvominutnom reklamom prijetio Europi dugom oštrom zimom koja će isprazniti spremnike plina i smrznuti nas. No sada bi se moglo dogoditi da duga oštra zima smrzne na silu mobilizirane Ruse koji će spas od smrzavanja i gladi potražiti u ukrajinskom zarobljeništvu. I od tamo se nadati da će Putinova strahovlada što prije past kako bi se mogli vratiti u domovinu.

Istovremeno se na okupiranim ukrajinskim područjima provode referendumi. Putin je uspio pronaći novi način uključivanja vojske u “demokratsko” odlučivanje. S oružjem obilaze domove glasača i prisiljavaju ih da pred njima zaokruže odgovor. Onomad je kubanski diktator general Batiska koristio vojnike da zaokružuju njegovo ime na izbornim listićima, no Putin je uspio otiči korak dalje.

Prigodno, vlast je u Moskvi i Sankt-Peterburgu organizirala masovne skupove podrške pripojenju okupiranih ukrajinskih regija. Ljudi su na masovnom skupu nosili ruske zastave, zastave s ruskim simbolom “Z” i natpisom tipa “Rusi, Ukrajinci, jedan narod, jedna zemlja”. Na objavljenim fotografijama vidi se da je na skupovima bilo puno žena, ali i mladih, za borbu sposobnih muškaraca. Zasigurno su svi ti mladi i za borbu sposobni muškarci nakon okončanja skupova, razdragano uz votku i pjesmu, otišli do vojnih ureda kako bi se prijavili za odlazak u Ukrajinu.

Mario Galić

izvor: https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/rusija-nakon-21-rujna-nece-biti-ista-bit-ce-jos-gora/2397755.aspx

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ponoš o Putinovim pretnjama i putu Srbije ka EU: Rusija podigla ulog, više nema mesta za balansiranje

Ne bih rekao da Rusija igra na sve ili ništa. To još nije ni blizu toga. Pretnja nuklearnim oružjem nije igranja na sve ili ništa, to je igranje na ništa. To što je rat dobio novu dimenziju i dinamiku nije neočekivano. Rusija ne sme da dozvoli da izgubi rat. Može da prekomponuje ciljeve rata i to se dešava. Mobilizacija je bila očekivana, ali to ne znači da je to politički prihvatljivo, niti neko ko je u našoj poziciji treba da pozdravi. Nuklearno oružje je politička pretanja i pritisak i jeste podizanje uloga. Put Srbije ka EU treba da bude jasniji jer nema više balasiranja, kazao je Zdravko Ponoš, lider udruženja Srbija centar

Published

on

By

Prema njegovim rečima, važno je da se prepozna da je nova gvozdena zavesa tu i da je ona za razliku od 20. veka dalje od naše granice i teško da će da se primiče našim granicama.

On je gostujući na televiziji N1 odgovarajući na pitanje treba li Srbija jasniej da se odredi prema globalnoj situaciji budući da su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i ambasador Srbije u Americi, Marko Đurić postavili fotografiju na drštvenim mrežama na kojoj u Njujorku jedu rusku čorbu, naveo da više nije reč o tome šta je međunarodno pravo i pravda i šta se nama sviđa, čiju književnost volimo i ko nam je bliži, već se radi o tome šta je dorbo za ovaj narod.

– Mi smo okruženi zemljama koje su EU i dobar deo u NATO. To je realnost. Rusija je zabavljena svojim mukama i teško može da nam pomogne da se ovde živi bolje. Rat je doneo lošiji život ne samo nama nego i Evropi. Mi treba da vodimo računa da se posledice rata što manje osećaju. Naš evropki put treba da bude ultimativiji i jasniji i tu govorim i o sankcijama i o svemu ostalom. Balansiranaja nema ovde, jer nema šta puno da se balansira više – naveo je on.

Prema njegovim rečima, dobro bi bilo da se o sancijama razgovara sa Moskvom i da bi im se objasnila naša pozicija, iako je oni znaju.

Ponoš smatra da pitanje Kosova ne treba da se rešava da bi bilo rešeno za nekoliko meseci.

– To ne može da se reši, a da bude dobro po nas. Treba da se rešava u kontinuitetu pozitivnih pomeranja sa jasnim linijama šta je neprihvatljivo za nas, a to je da se ne prizna nezavisnost i da se pusti u UN. Sve ostalo treba da bude predmet razgovora da se pomere standardi života – objasnio je on.

Prema njegovom sudu, u pomeranju standarda života ova vlast je sve dala a ništa nije dobila za naše ljude koji žive na KiM i za crkve i manastire.

On dodaje da ova varijanta u kojoj je Srbija prisutna u prištinskim institucijama preko Srpske liste ne daje rezulate i nacionalni interesi nisu odbranjeni.

– Vanistitucionalna borba je jedna od mogućnosti. To je radio Adem Demaći kada su paralelne stvari napravili tamo. Da li je to nešto o čemu treba da se razmišlja da bi se izvršio pritisak. Ovo sad ne funkcioniše – ukazao je on.

Kako je zaključio mir se ne sme ugroziti, ali smo daleko od pomirenja.

– Rekao bih da je ova vlast bila kooperativnija u razogovorima, a vlast u Prištini je mnogo tvrđi pregovarač. Kurti nije čovek kojeg mogu da ucene – naveo je Ponoš.

On kaže da je indikativno da se u non pejperu EU koji se pojavio govori o štapu i šargarepi ako obe strane budu kooperativne i ako ne budu.

Kako je pojasnio u delu koji se odnosi na nekooperativnost Prištine se navodi samo rušenje Kurtijeve vlade, te da to „dosta čudna postavka i nije nešto što stimuliše Beograd“.

Kada je reč o tome što još nema vlade i objašnjenju mandatarke Ane Brnabić da se kasni zbog dešavanja u septembru i mnogih obaveza predsednika Srbije, Ponoš kaže da su objašnjenja na nivou da nisu mogli da formiraju vladu jer je padala kiša.

Komentarišući skupštinsku raspravu o Kosovu rekao da su se čuli opozicioni predlozi koji ne mogu puno da pomognu ali ni da štete, ali da je važno da se govorilo u Skupštini iako nije onapravljen nikakav pomak.

– Ako je bila svrha postizanje višeg nivoa nacionalnog jedisnstva, to nije urađeno – kazao je on.

Prema njegovi rečima, verovatno je tu raspravu Vučić shvatio kao dopuštenje da radi sve kao i do sada.

– Vučić je igrao simultanku, čak je zabranio njegovima i da ga brane – opisao je Ponoš.

Govoreći o prajdu i tome kako bi se on postavio, rekao je da se kao predsednik ne bi bavio temama koje nisu njegova nadženost. On ne bi ni prihvatio 2019. da Beograd bude domaćin „jer mi kao društvo nismo u stanju da prhvatimo to bez većih tenzija“.

On smatra da je to uraženo zbog pozitivnog brojanja u Brisleu što ej pogrešno, a da kada je trebalo da se desi istraživanja pokazala da da baš to i nije proihvatljovo pa je Vučić pokušao da pobegne od toga.

Ponoš je naveo da se znalo kada je šetnja zabranjena da se nikom ništa neće desiti jer su ljudi koji su pravili haos ostavljnei kod kuće, te da je jedino je crkva odradila ono što nije mogla odraditi ekstema desnica.

L.V.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/ponos-o-putinovim-pretnjama-i-putu-srbije-ka-eu-rusija-podigla-ulog-vise-nema-mesta-za-balansiranje/

Continue Reading

Trending