Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Novosadske arhitekte o planu novog mosta: Traži se prevelika žrtva stanovnika duž Bulevara Evrope

Društvo arhitekata Novog Sada dostavilo je niz primedbi na urbanistički plan kojim se predviđa izgradnja mosta u predužetku Bulevara Evrope.

Published

on

O mostu u produžetku Bulevara Evrope govori se već godinama unazad. Krajem 2019. godine gradonačelnik Miloš Vučević poručio je da je ovaj projekat prioritetan, najavivši da bi Novosađanima za najduže 10 godina bilo potrebno gotovo 90 minuta da pređu Most slobode i skrenu u Ulicu Narodnog fronta ili stignu do Bulevara cara Lazara.  

Priča o mostu počela je dodatno da se “zakuvava” 2021. godine, a saznalo se i da je procenjena vrednost radova 130 miliona evra. Izgradnja mosta proglašena je projektom od nacionalnog značaja, što omogućuje direktno pregovaranje sa investitorima i izvođačima, bez redovnih procedura javnih nabavki. Tako je gradonačelnik u martu održao sastanak sa predstavnicima kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC), na kojem su dogovoreni detalji u vezi sa izgradnjom. Tada je i poručeno da će izgradnja četvrtog mosta u Novom Sadu početi krajem ove godine. 

Sve je to rešeno i pre nego što je usvojen urbanistički plan kojim se precizira izgradnja ovog mosta, a koji je još uvek na uvidu. U međuvremenu, 021.rs je došao do hidrološke studije koju je uradio Fakultet tehničkih nauka, a u kojoj se navodi da izgradnja mosta neće dovesti u opasnost priobalje. Nasuprot tome, aktivisti su zabrinuti za ovaj projekat, o čemu možete da čitate OVDE.

Šta kaže plan

U Nacrtu urbanističkog plana ukazuje se na to da je most izuzetno značaj, povezujući levu i desnu obalu Novog Sada, ali i međunarodni put E-75 sa Fruškogorskim koridorom. Most će morati da ima minimalno dve saobraćajne trake po smeru, minimalno dve dvosmerne biciklističke staze, kao i minimalno dva trotoara za dvosmerno kretanje pešaka. Planirane saobraćajnice ne prelaze preko postojećeg odbrambenog nasipa, već paralelno sa njim.  

U delu mosta koji prelazi preko rukavca Dunava koji je vodi u planiranu marinu, most ne bi trebalo da ima stubove ili bi morao da ima maksimalno jedan stup. Na mestu ukrštanja planiranog mosta sa nasipom Novi Sad – Begeč, zbog izmenjene konfiguracije terena u odnosu na planirano stanje, dozvoljava se da stubovi mosta budu postavljeni na rastojanju manjem od 10 metara u odnosu na nasip. U ovom slučaju je potrebno proveriti uticaj konstrukcije na stabilnost nasipa. 

Deo planiranog mosta sa bačke strane prelazi iznad nasipa prve odbrambene linije od poplava, što je bio uzrok mnogih pitanja, ali i žalbi građana i aktivista tokom poslednjih godina od kad se priča o mostu pokrenula u javnosti. U planu se navodi da se postojeća odbrambena linija zadržava, uz mogućnost nadogradnje.

Šta kažu novosadske arhitekte

Niz primedbi podnelo je i Društvo arhitekata Novog Sada. Osim njih, primedbe komisiji podneli su i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Ekološki front Novi Sad, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, nevladina organizacija Svet i Dunav, Udruženje rekreativnih ribolovaca “Šodroš-Dunava”, i sve možete da ih pročitate na OVOM LINKU

Kada je u pitanju DaNS, prva primedba odnosi se na planirani vijadukt. U Nacrtu se navodi da je prostor na kojem bi se nalazio vijadukt u najvećem delu neizgrađen, kao i da je čitavom dužinom Bulevara Evrope do poslednje raskrsnice, iznad površinskih saobraćajnica, planirana mostovska konstrukcija. U Nacrtu stoji i to da se očekuje da će se zbog izgradnje potpuno novih saobraćajnica i mosta povećati i koncentracija izduvnih gasova, a automobili bi mogli da se kreću 80 kilometara na čas. 

Arhitekte navode da je vijadukt potpuno neopravdan, kao i da se nigde u tekstu Nacrta ne obrazlaže zbog čega je on uopšte predviđen, niti šta opravdava njegovu izgradnju i dužinu koja znatno poskupljuje čitav projekat. Ukazuju na to da je vijadukt sporan jer smanjuje kvalitet života stanovnika već sada gusto naseljenog Bulevara Evrope. 

“U tom smislu je neistinita tvrdnja da je obuhvaćeni prostor plana neizgrađen, jer granice plana bukvalno idu građevinskim linijama stambenih zgrada. Nedopustivo je da Plan bude slep na ljude na čiji bi se kvalitet života drastično smanjio izgradnjom vijadukta za motorna vozila direktno ispred i iznad njihovih prozora, posebno imajći u vidu da Nacrt na nekoliko mesta najavljuje povećanje obima saobraćaja povezivanjem državnih puteva najvišeg reda upravo ovim projektom. Autori Nacrta se ne obaziru na stanovnike ni kada su utvrdili da će ispred njihovih stanova biti izgrađena gradska magistrala na vijaduktu sa dozvoljenom brzinom od 80km/h, da će biti povećana koncentracija izduvnih gasova, da je takav objekat povrediva tačka i meta u slučaju ratnog napada. Autori Nacrta traže preveliku žrtvu od stanovnika duž Bulevara Evrope, a bez obrazloženja zbog čega je vijadukt uopšte potreban na tom mestu, poručuju arhitekte. 

Njihov je predlog da se iz Plana izbaci vijadukt i da se novi most na novosadskoj strani direktno spusti do tla na najbližem mogućem rastojanju nakon prelaska nasipa. Time bi se izbegla degradacija gradskog prostora i kvaliteta života građana. Smisao njihovog predloga je smanjenje kapaciteta za motorni saobraćaj, navodeći da je vreme da Novi Sad, sa 70 godina zakašnjenja, promeni saobraćajnu paradigmu i da prestane da radi na povećanju obima motornog saobraćaja.  

Druga primedba odnosi se na drumski karakter mosta. Arhitekte navode da “izgradnja komotnog puta za privatni automobilski saobraćaj ne omogućava efikasno i bezbedno odvijanje saobraćaja, već upravo suprotno. Povećanje brzine vozila smanjuje bezbednost, a povećanje kapaciteta za motorni saobraćaj smanjuje šanse za uspostavljanje efikasnog javnog prevoza u vidu buduće tramvajske mreže.” 

Dodaju da pristupni vijadukt mostu ne sme da blokira mogućnost uvođenja tramvaja na bulevarima koji se ulivaju u kružni tok. Predlažu da se Planom predvidi mogućnost uvođenja tramvaja preko mosta i da se svi saobraćajni objekti prema tome i dimenzionišu, kako ne bismo dobili most neupotrebljiv za glavni vid javnog prevoza u budućnosti grada. Ukoliko Plan koji se sada razmatra ne može da rešava takvo pitanje, predlažu da ono bude obuhvaćeno javnom raspravom o Generalnom urbanističkom planu grada, a da se donošenje Plana za novi most zaustavi dok se ne usvoji novi GUP.

Pristup Ribarskom ostrvu 

Jedna od primedbi arhitekata odnosi se i na pristup Ribarskom ostrvu. Planom je predviđeno povezivanje Ribarskog ostrva i Brodogradilišta sa gradom, u vidu penjanja svog saobraćaja na mostovsku konstrukciju i potom silaska sa nje kako bi se izbegao saobraćaj preko nasipa. Kako bi se ovakav predlog realizovao, Planom je predviđena izgradnja dva para pristupnih rampi mostu sa obe strane nasipa. 

“Smatramo da bi četiri ovakve rampe delovale mnogo napadnije na prostor i predstavljale veću fizičku, vizuelnu i ekološku barijeru, kao i barijeru poplavnom talasu u slučaju stogodišnjih voda, nego kad bi se ostavilo postojeće rešenje povezanosti Ribarskog ostrva sa gradom preko jedne kolovozne trake na tlu. Predlažemo da se Planom predvidi saobraćajnica od jedne kolovozne trake koja bi povezivala Ribarsko ostrvo sa gradom i prelazila preko nasipa, koja bi išla po tlu paralelno sa trasom novog mosta, sa njegove istočne strane, a da se 4 rampe za pristup mostu sa obe strane nasipa stoga izbace iz Plana. Ovo rešenje bi bilo privremeno dok se u javnoj raspravi o novom GUP-u ne reši pitanje budućnosti Ribarskog ostrva i Brodogradilišta, kao i režim pristupa njima.”

… i još primedbi 

Arhitekte traže da se kroz Plan uspostavi obaveza raspisivanja javnog arhitektonskog konkursa za novi most. Kroz Nacrt se postavljaju velika očekivanja od mosta u smislu njegovog izgleda i uloge u identitetu grada, a ukoliko se izuzme obavezni arhitektonski konkurs, ne postoje mehanizmi da se zahtevi ispune, pogotovo ako se do projekta mosta dolazi kroz javnu nabavku.  

“Posebno apsurdno može da ispadne rešenje hortikuluralne dekoracije mosta koja se predlaže u Nacrtu. Ukoliko zaista postoji namera da se zelenilom povežu dve obale Dunava preko mosta, onda se ne radi o dekoraciji nego o suštinskom pojasu zelenila koje zauzima određenu širinu na mostu, što se mora posebno ispitati kroz arhitektonski konkurs. Stavljanje ovakvog zahteva na saksije sa cvećem koje vise na banderama mogu samo dovesti do karikaturnog kič rešenja i tu se ne radi ni o kakvom ‘jedinstvenom primeru na teriotriji grada’ nego o odsustvu planerske i upravljačke imaginacije, poručuju u DaNS-u.

Društvo arhitekata Novog Sada predlaže i da se umesto donošenja ovog plana kojim se predviđa povezivanje delova grada mostom, ispita i mogućnost izgradnje tunela na toj trasi kao alternative. To za njih ima smisla posebno u domenu potreba odbrane od ratnog razaranja, pogotovo u kontekstu bolnog iskustva gubitka svih mostova i mukotrpnog procesa obnove.  

“Predlažemo da se u ovu svrhu pristupi izradi studije izvodljivosti tunela na ovoj trasi, kojom bi se moglo konačno proceniti koliko bi ovaj poduhvat bio zaista skuplji u odnosu na Planom predviđeni most sa svim svojim predimenzionisam pristupnim saobraćajnicama u stambenim zonama”, dodaju arhitekte. 

Kako se navodi u Planu, na mestu ukrštanja planiranog mosta sa nasipom Novi Sad – Begeč, zbog izmenjene konfiguracije terena u odnosu na planirano stanje, dozvoljava se da stubovi mosta budu postavljeni na rastojanju manjem od 10 metara u odnosu na nožicu nasipa. Društvo arhitekata Novog Sada traži da se jasno obrazloži na koji način ovakav plan nije u koliziji sa Zakonom o vodama, kako bi javnosti bilo jasno da li je ovakav izuzetak uopšte predviđen Zakonom.

Kao konačni predlog, Društvo arhitekata Novog Sada traži da se donošenje ovog Plana generalne regualcije suspenduje do usvajanja novog GUP-a Novog Sada. Njihove primedbe u celosti pogledajte na OVOM LINKU.

Sednica Komisije za planove, na kojoj će se razmatrati i pristigle primedbe na ovaj Nacrt urbanističkog plana, održaće se u četvrtak, 15. aprila.

Autor: Zoran Strika (021.rs)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending